Tragovi u snegu
MILOŠE HVALA !!!
Autentična crtica o našim migracijama i izbegličkom životu. Ono što rat uništi, mir zna da poseje.
From: Miloš
Sent: dinsdag 20 december 2011 3:37
To: Li
Subject: mama
Danas je ovde padao veliki sneg pa sam hitno otišao gore da očistim sneg i unesem drva.
Ona je legenda. Pita me kako sam izašao ispod jelića, kako jedan ispaćeni, bolesni čovek može brdom, kroz šumu. I danju i noću, svaki sat, tajno odlazim i prolazim pokraj kuće da vidim da li je živa. Eto kako mogu.
Pitam je juče:
“ Bako šta ti u životu najviše treba ?”
A ona odgovara:
“ Sine ne čujem dobro. Kaži ponovo.”
“Šta ti u životu najviše treba?”-ponavljam
A ona pita:
“ Zašto brineš o meni?”
“ JA SAM Li .”
5 коментара:
Dirljivo.Znam kako ti je.
Pedja
Li draga
Pogodila si u srce.
Pogodio je mene Miloš.
Od desetak porodica jedino Miloš obilazi staricu od 86 godina.To je cela priča.Strašno.
Takvi smo mi ljudi.
Posebno me dirnuo taj njihov razgovor.U tih par rečenica sažeta je cela suština ljudskih odnosa i predivna jasna logika jednostavnih ljudi.On bi joj ponudio ono što bi najviše želela. Sada na kraju života. A nju na tom kraju interesuje šta je to što tog čoveka izdvaja od drugih.
Njegov odgovor me potresao.On u njoj vidi majku uz koju je bio do zadnjeg trenutka. Nemuštim jezikom joj saopštava da se odnosi prema njoj kao dete prema majci. Koja poetika..Vrh.
Muska poetika Li.Dobro je sto imas osecaj za nju.Komunikacija je vestina.Kod spontanih i neopterecenih odnosa je sve lako. Nebitne su razlike, a prag tolerancije visok.
Ja nemam tu muku pa ne mogu da je predstavim.
Z.
Evo prolutah dvema temama gde se poprilično zakuvalo.Pa svratih na ovo mesto da odmorim dušu. Eto to je prednost jednostavnosti i lakoće življenja. To je ono što podstiče život, čini ga lepim.
U takvim situacijama nam nisu potrebne reči nego ćutnja. Ona je najlepša muzička pratnja lepote.
Постави коментар