“Jedna od izvanrednih stvari vezana za ljudske događaje jeste da ono što je bilo nezamislivo, postaje zamislivo.”
Salman Ruždi (Salman Rushdie, rođen 1948)
P rva vest koju sam jutros sasvim slučajno pročitala, bila je vest o genetskoj manipulaciji. Možda mi ova informacija ne bi skrenula pažnju da nedavno nisam dobila mail prijatelja zabrinutog informacijama o Codex Alimentarius-u. Genetska manipulacija hrane jedan je od problema kojim se bavi i ovaj kodeks. No o tome možda posle.
prevod sa holandskog :
M alezija je izbacila šest hiljada genetski izmanipulisanih komaraca. To je prvi eksperiment takve vrste u Aziji, s ciljem da se smanji širenje denga groznice i prvi test kojim se vrši genetska mutacija muškog Aedes aegypti ( deng komarca). Broj umrlih od denga u Maleziji porastao je prošle godine 52 posto. 134 ljudi je umrlo, a više od 46 000 bilo je zaraženo.
Sličan eksperiment na Kajmanskim otocima doveo je do smanjenja smrtnosti od osamdeset posto.
Malezijski ekolozi su kritikovali plan. Oni strahuju da GM može imati nepredvidive posledice, poput stvaranja nekontrolisanih mutanta komaraca. Kritičari takođe veruju da vakuum u ekosistemu može prouzrokovati pojavu novih insekata koji bi mogli uvesti i nove bolesti.
Vlasti pokušavaju eliminisati zabrinutost izjavivši da je izbačena količina mala.
Protiv denga groznice nije pronađena vakcina pa je to bio jedini put za smanjenje njenog porasta.
S ve do 1877. nedostajali su naučni dokazi da ovi insekti prenose bolest. Otkako je to dokazano, provode se ogromne kampanje kojima je cilj suzbiti ili potpuno uništiti insekte prenosioce. Zašto ?
Prema zvaničnim podacima "od 17. do početka 20. veka od ovih bolesti obolelo je i umrlo više ljudi nego od svih ostalih uzročnika zajedno", izjavio je Duane Gubler iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Trenutno je preko 15 % svetskog stanovništva zaraženo bolestima koje prenose insekti. Komarci su najopasniji medu njima. Oni ugrožavaju preko 2 biliona ljudi u tropskom i suptropskom regionu, i imaju sustinški uticaj na razvoj čovečanstva, ne samo sa socio-ekonomskog aspekta već i političkog. Povrh toga što bolesti uzrokuju velike patnje, one predstavljaju i velik financijski teret, posebno za zemlje u razvoju. Samo jedna takva epidemija može izazvati ogromne financijske gubitke. Epidemija koja je izbila u zapadnoj Indiji 1994. osiromašila je njihovu i svetsku privredu za više milijardi dolara.
2009 - Brazil
"Suočen s pravom eksplozijom "deng groznice", najtežom u protekloj deceniji, Brazil je mobilisao više hiljada vojnika i hiljade zdravstvenih radnika da bi, zaprašivanjem i dimom, rasterali i uništili uzročnika bolesti - komarca čije je latinsko ime "aedes aegypti mosquito".
Samo u državi Rio de Žaneiro, najteže pogođenoj epidemijom, registrovano je 40.000 obolelih. Međutim, period velikih kiša stvorio je uslove da se komarci razmnožavaju velikom brzinom, šire u gotovo svaki kutak zemlje i ugroze ne samo siromašno stanovništvo već i činovnike pa i junake toliko popularnih sapunskih opera.
"To je prava demokratska epidemija, larve komaraca nalazimo i u najelitnijim delovima grada, na rubovima bazena u baštama vila bogataša, u najskupljim restoranima", pomalo šeretski kaže Nelson Nagamura, šef regionalnog Programa za borbu protiv deng komaraca u Sao Paolu, najvećem brazilskom gradu."
I nsekti mogu širiti bolesti na nekoliko načina. Jedan je putem virusa, bakterija ili parazita koji žive u njima i koje prenose ugrizom. Vrlo je malo insekata koji na taj način prenose bolesti. Najveću pretnju predstavlja komarac. On je prenosnik najviše bolesti, malarije, dengu i žute groznice, bolesti od kojih svake godine umre nekoliko miliona ljudi, a stotine miliona ih se zarazi. Najmanje 40 %svetskog stanovništva izloženo je opasnosti da oboli od malarije, a oko 40 % od denge. U mnogim delovima sveta ljudi mogu oboleti od obe bolesti.
Od hiljadu vrsta komaraca samo komarac Anopheles prenosi malariju — drugu najsmrtonosniju zaraznu bolest na svetu (nakon tuberkuloze).
.
Činjenica je da se insekti i drugi organizmi u prirodi povremeno sele sa određenih geografskih podrzčja. Evo jednog izvora koji govori o toj pojavi.
Kada smo išli u Atlantu 1983. godine retko smo viđali komarce. Kada bi se pojavili, bili bi relativno veliki i nezgrapni, leteli bi polagano i bili bi dosadni samo predveče. Međutim, negde oko 1990. godine stvari su se promenile. Manji i mnogo brži komarci su počeli da nas veoma uznemiravaju, i to preko celog dana. Bili su prisutni tokom većeg dela godine i pokazivali su agresivnost kakvu nikada ranije nismo videli kod komaraca u Americi.
Ono što se ispostavilo bila je migracija na sever od strane komaraca vrste Aedes aegypti, koji normalno žive u tropskim regionima i koji su prvi put došli na Floridu 1950-ih. Prema istraživaču i novinaru Vilijemu Blumu (William Blum), koji je 2000. godine napisao knjigu “Buntovna država” (Rogue State), između 1956. i 1958. godine “Američka vojska, želeći da testira ‘praktičnu upotrebu komaraca Aedes aegypti u prenošenju agensa BW-a (biološkog rata)‘, oslobodila je preko širokog područja stotine hiljada, ako ne i milione ovih komaraca koji bi trebalo da prenose žutu i denga groznicu”. Insekti su bili oslobođeni, prema Blumu, u Savani, Džordžiji i Avona Parku na Floridi. Jedan entomolog (proučavalac insekata) sa jednog od univerziteta u Atlanti, rekao je: “Ovi komarci su aktivni preko dana, brzo se razmnožavaju, brzo lete i manji su i pametniji nego naši lokalni komarci u prirodi. I suprotno njima, oni prenose žutu groznicu, denga groznicu, japanski encefalitis i malariju.”
Sledećeg proleća čitali smo izveštaj u novinama o prvom nedavnom slučaju malarije u Južnoj Karolini, i kako klima u Severnoj Americi postaje sve toplija, moći ćemo da vidimo progres ovog trenda prema severu, kao što se to dešava u drugim delovima sveta.
Na sličan način, prema istraživanju iz 1995. godine koje su izvršile Holandija i Velika Britanija, globalno zagrevanje predviđeno od strane ICCP-a dovešće do dupliranja populacije komaraca koji prenose malariju u tropskim regionima. Ali, opasnost je mnogo veća za umerene klimatske pojaseve - istraživanja ukazuju da SAD, Evropa, Rusija i Kina se suočavaju sa veoma povećanim rizikom, čak sto puta većim. Dodatnih 50 do 80 miliona slučajeva malarije bilo bi naročito razorno u regionima kao što je SAD, gde narod nije bio izložen ovoj bolesti tokom generacija i tako nije razvio bilo kakvu otpornost na ovu bolest.
Denga groznica se prenosi istim komarcima. Često se naziva “groznica slomljene kosti” jer izaziva tako snažan bol u kostima i zglobovima, i oštre bolove u glavi, a nedavno je dospela na sever čak do Portorika gde je 15.000 ljudi bilo zaraženo u jednoj nedavnoj epidemiji. Iako denga groznica izaziva slabljenje i iznurivanje organizma i predstavlja jednu od najbolnijih nesmrtonosnih bolesti, ona je nedavno mutirala u jednu mnogo opasniju i smrtonosnu bolest zvanu denga hemoragična groznica (DHF). DHF započinje crvenim pegama i groznicom i bolom karakterističnim za denga groznicu, a onda počinje da napada unutrašnji kapilarni sistem tela, tako da započinje veliko unutrašnje krvarenje mozga, pluća i creva. Krv počinje da curi iz nosa i debelog creva, a pacijent umire od unutrašnjeg krvarenja. Između 1981. i 1985. godine bilo je u proseku 100.000 slučajeva DHF-a godišnje, ali taj broj se više nego učetvorostručio tokom “vrućih godina” od 1986. do 1990. godine na preko 450.000 slučajeva godišnje.
Sledeća bolest koju prenose komarci, a koje je nedavno eksplodirala, naročito u regionu Nju Džerzija, Masačusetsa i Njujorka, jeste istočni konjski encefalitis. Ranije je to bila jedna retka bolest među ljudima koja je ubijala oko 60% ljudi koji su je dobijali putem ujeda komarca, a njeno nedavno masovno izbijanje je uzrokovano zaprašivanjem iz vazhuha insekticidima u državama srednjeg Atlantika. U isto vreme, komarac Aedes aegypti je uzročnik povećane epidemije virusa Zapadnog Nila duž istočnog i centralnog dela SAD-a.
Da su insekti bili problem i u prošlosti govore mnogobrojna savremena istraživanja.
Malarija je predstavljala glavni zdravstveni problem u kasnijem dobu Rimske imperije. Rimske mocvare su bile ozloglasene po „mala aria“ (los vazduh). Ova bolest je ubila i Aleksandra Velikog i sprecila osvajaca da nastavi sirenje svoje imperije.
Postoje mnogobrojni istorijski izvori o uzrocima propasti Rima. Ipak je tek je u novije vreme prepoznat medicinski factor.
Godine 40. p.n.e. vojnik i stručnjak za poljoprivredu Lucije Junije Kolumela, napisao je:
Godine 40. p.n.e. vojnik i stručnjak za poljoprivredu Lucije Junije Kolumela, napisao je:
U blizini zgrada ne bi trebalo biti niti bilo kakvih močvara, ni vojnih cesta jer one prve ispuštaju otrovni smrad za vreme vrućina i u njima se razmnožavaju insekti naoružani dosadnim žalcima, koji nas napadaju u gustim rojevima… od kojih se često dobivaju tajanstvene bolesti čije uzroke ne razumejuu čak ni lečnici.
Na svom putu prema Rimu 467. godine, patricijski pisac pisama Sidonije Apolinar izvestio je da je postao žrtva bolesti koja ga je zadesila kad je “vetar atabulus iz Kalabrije ili neke druge kužne pokrajine u Etruriji ušao u moje telo”.
Rimljani su bili svesni da su neki delovi njihove zemlje bili opasniji od drugih, pa su se tokom toplih i vlažnih meseci bogati Rimljani često povlačili u vile u brdima. Ali je vladalo uverenje da se zaraza prenosi vazduhom i zadržalo se sve do 18. veka. Malarija u stvari i znači “loš vazduh ”.
1907. godine britanski professor W.H.S. Jones izneo je zapanjujuću tezu da je malarija odgovorna za pad Rimskog Carstva. Njegovi su se argument temeljili na vojnim evidencijama koje su otkrivale da Italici u nižim, toplijim krajevima Italije više nisu davali mlade vojnike za rimske legije, vojnici su uglavnom regrutovani iz planinskih područja. Do sredine 5. veka rimska je vojska uglavnom bila germanska. Profesor Jones je smatrao da se broj umrlih od malarije povećao posle 2. veka i da iscrpljeno i oslabljeno stanovništvo više nije moglo davati zdrave muškarce za borbu. Prema njegovom mišljenju bolest su u Italiju doneli vojnici kartaskoga cara Hanibala tokom drugoga punskog rata. Ipak, malo je stručnjaka verovalo da je malarija mogla poprimiti razmere epidemije, kao i da je mogla izbrisati čitave populacije na način koji je to učinio virus kuge.
Novi dokazi ukazuju na to da je professor Jones možda bio u pravu. Dr. Sarah Tishkoff, sa Univerziteta Maryland u Americi, pronašla je genetske dokaze da je ovaj mikrob došao u Evropu iz Afrike nedavno. Ona smatra da je do toga došlo pre 400. godine, ali ne pre 440. p.n.e. Pretpostavlja da je sve veća trgovačka razmena između Rima i Severne Afrike mogla uzrokovati prenos komaraca preko Sredozemnog mora na trgovačkim brodovima.
Postoje i arheološki dokazi koji idu ovoj tezi u prilog. Nedavno otkriće kasnorimskoga groblja u vili u Lugnanu, 110 km severno od Rima, pruža zanimljive dokaze o katastrofalnoj epidemiji malarije koja je datirana u 450. godini. Na groblju, uz vilu, pronađeni su kosturi 47 dece, većinom prerano mrtvorođene ili novorođenčadi. Arheolozi smatraju da su tela pokopana u razmaku od nekoliko dana ili sedmica, što ukazuje na veliku epidemiju smrtonosne bolesti.
V ila se nalazila u blizini močvarnoga područja. Semenke biljke “kozja krv” pronađene u grobu arheolozima govore da su grobovi možda iskopani leti, a to je jedino godišnje doba u kojem malarija napada. Analiza i najbolje očuvanih kostiju bila je teška, no utvrđeno je da jedna kost sadrži DNK mikroba Plasmodium falciparum. Veliki broj nađenih fetusa takođe ukazuje na isti mikrob: spontani pobačaj jedan je od simptoma ove vrste malarije ukoliko je njome zaražena trudna žena. Bili su potrebni naučni postupci 21. veka kako bi se dokazalo da bi predviđanje jednog akademika iz edvardijanskoga doba možda bilo ispravno. Novi oblik malarije sigurno bi iznenadio ruralne zajednice koje su najviše obolevale od te bolesti. Umesto da se bore protiv vrućice i drhtavice kao što su navikli, zaražene odrasle osobe mogle su umreti u roku od nekoliko sati nakon pojave simptoma. Drugi bi toliko oslabili da bi ih pokosile bolesti poput gripe ili tuberkuloze. Čini se da je zaraza bila i probavne naravi i uključivala poremećaje slične simptomima tifusa. Način na koji su se skrivali smrtni slučajevi mogao bi objasniti zašto u tekstovima iz toga doba ne postoje jasne zabeleške o novoj bolesti.
K osti iz groblja u Lugnanu podupiru naučne dokaze o prisutnosti ovog virusa u Italiji u vreme slabljenja carstva. A ako su insekti stigli sve do Rima, znači da je epidemija već bila prisutna u područjima južno od njega. Kroz jezersko područje u kojem se tlo intezivno obrađivalo komarci su prodrli duboko u Italiju.
Za stanovništvo, koje je bilo ekonomski, politički i poljoprivredno oslabljeno, bolest je mogla biti poslednji, odlučujući udarac.
Izvor- Reader's Digest
EVROPA 20 vek :
......Bolest je mnogo više pogodila južnu Evropu. Dve vrste Plasmodium-a su se mogle naći u Evropi – P. vivax i P. falciparum. Pre Drugog svetskog rata, malarija je bila rasprostranjena širom regiona, a Grčka se smatra zemljom sa najviše zabeleženih slučajeva bolesti u Evropi. Prosečan broj obolelih od malarije 1930-ih u Grčkoj je bio od jedan do dva miliona. Puno slučajeva bolesti je zabeleženo i u Dalmaciji, priobalnim delovima južne Španije, u južnoj Italiji i na Sardiniji. Nakon Drugog svetskog rata, malarija se postepeno povukla sa kontinenta. Ovo se smatra posledicom redukcije prirodnih mesta za ramnožavanje vektora kroz agrotehničke mere, unapređenje socijalnih i ekonomskih uslova i javne higijene. Važnu ulogu su odigrale kampanje za iskorenjivanje malarije, primena insekticida i dostupnost novih preparata.
Postoje indicije da je malarija u Evropi prenošena Anopheles maculipennis kompleksom vrsta, koje su široko rasprostranjenje u Palearktičkom regionu.
VEST IZ 2009 GODINA
Od jula do septembra 2009. naučnici sa hamburškog Instituta za tropsku medicinu „Bernard-Noht“ ulovili su na jugozapadu Nemačke 16.000 komaraca i odredili im vrstu. Pokazalo se da tri vrste: komarac malaričar Anopheles maculipennis, kao i Culex torrentium i Culex pipiens, prenose virus Sindbis.„Sada znamo da ti virusi cirkulišu u Nemačkoj“, kaže virolog Jonas Šmit-Chanasit. Taj virus spada u grupu alfa virusa i prenose ga komarci. Virus Sindbis obično napada ptice. I mada se do sada
pretpostavljalo da bi virus preko ptica selica mogao da dospe do Nemačke, to se do sada nije bio slučaj.
Virusi Sindbis relativno su bezopasni, ali mogu da izazovu povišenu temperaturu, groznicu i reumatske smetnje. Simptomi su slični Denga-infekciji – zbog toga se u stručnom svetu i govori o sindromusličnom Denga groznici. I bez specifične terapije infekcija obično prolazi bez ikakvih posledica. Vakcina ne postoji.
Virus Sindbis otkriven je 1952. godine u Egiptu, u blizini sela Sindbis, kod Kaira. Kasnije je virus pronađen i u Evropi, a najviše ga ima u Švedskoj i Finskoj.
EVROPA 20 vek :
......Bolest je mnogo više pogodila južnu Evropu. Dve vrste Plasmodium-a su se mogle naći u Evropi – P. vivax i P. falciparum. Pre Drugog svetskog rata, malarija je bila rasprostranjena širom regiona, a Grčka se smatra zemljom sa najviše zabeleženih slučajeva bolesti u Evropi. Prosečan broj obolelih od malarije 1930-ih u Grčkoj je bio od jedan do dva miliona. Puno slučajeva bolesti je zabeleženo i u Dalmaciji, priobalnim delovima južne Španije, u južnoj Italiji i na Sardiniji. Nakon Drugog svetskog rata, malarija se postepeno povukla sa kontinenta. Ovo se smatra posledicom redukcije prirodnih mesta za ramnožavanje vektora kroz agrotehničke mere, unapređenje socijalnih i ekonomskih uslova i javne higijene. Važnu ulogu su odigrale kampanje za iskorenjivanje malarije, primena insekticida i dostupnost novih preparata.
Postoje indicije da je malarija u Evropi prenošena Anopheles maculipennis kompleksom vrsta, koje su široko rasprostranjenje u Palearktičkom regionu.
VEST IZ 2009 GODINA
Od jula do septembra 2009. naučnici sa hamburškog Instituta za tropsku medicinu „Bernard-Noht“ ulovili su na jugozapadu Nemačke 16.000 komaraca i odredili im vrstu. Pokazalo se da tri vrste: komarac malaričar Anopheles maculipennis, kao i Culex torrentium i Culex pipiens, prenose virus Sindbis.„Sada znamo da ti virusi cirkulišu u Nemačkoj“, kaže virolog Jonas Šmit-Chanasit. Taj virus spada u grupu alfa virusa i prenose ga komarci. Virus Sindbis obično napada ptice. I mada se do sada
pretpostavljalo da bi virus preko ptica selica mogao da dospe do Nemačke, to se do sada nije bio slučaj.
Virusi Sindbis relativno su bezopasni, ali mogu da izazovu povišenu temperaturu, groznicu i reumatske smetnje. Simptomi su slični Denga-infekciji – zbog toga se u stručnom svetu i govori o sindromusličnom Denga groznici. I bez specifične terapije infekcija obično prolazi bez ikakvih posledica. Vakcina ne postoji.
Virus Sindbis otkriven je 1952. godine u Egiptu, u blizini sela Sindbis, kod Kaira. Kasnije je virus pronađen i u Evropi, a najviše ga ima u Švedskoj i Finskoj.
Нема коментара:
Постави коментар