Mapa borbenih dejstava Amerike - Srbija na prvom mestu!

                       Mapa sa 21 borbenom zonom ( Mike Guillen/NY Post) 

Ogorčeni članovi porodica američkih veterana koji su povređeni na dužnosti osudili su drsku tvrdnju Kamale Haris - da nijedan Amerikanac ne služi u ratnim zonama - koja se protivi zvaničnoj listi aktivnih borbenih zona njene vlastite administracije. Ovo je početak teksta ( ujedno i naslov) New York Post-a od 14.septembra na koji me upozorio prijatelj iz Chicaga.

     Očigledno je da u samoj Americi imaju različite ocene o tome šta su "ratne zone".  Kako je to moguće? 

O tome se raspravlja u  tekstu New York Post-a.

"Čak 50.000 američkih vojnika trenutno je raspoređeno u područjima gde bi lako mogli biti izloženi neprijateljskom napadu, izjavio je za The Post penzionisani pukovnik vojske i vojni analitičar Jonathan Sweet."

 " U širem smislu, piše u SAD today,  od 2023. bilo je oko 170.000 američkih vojnika stacioniranih izvan SAD-a u više od 800 američkih vojnih baza, prema podacima Pentagona i Davida Vinea, antropologa i stručnjaka za američku vojsku na Američkom univerzitetu. I skoro četvrt veka nakon što su SAD pokrenule svoj odgovor na 11. septembar, Pentagon nastavlja s vojnim akcijama na Bliskom istoku".

.a ,,,,,. prve tri godine same Bajdenove administracije bilo je niz operacija širom sveta u kojima su američke trupe, često u tajnosti, bile uključene u direktnu borbu, pokrenule su napade dronovima, patrolirale granicama, prikupljale obaveštajne podatke i obučavale vojsku drugih nacija i snage sigurnosti."( SAD today)

 Trenutno  " Amerika  ima otprilike 2.500 vojnika stacioniranih u Iraku i još 1.000 u Siriji u sklopu međunarodnih napora koje predvode SAD za eliminaciju Islamske države, poznate kao Operacija Inherent Resolve. ( Irak je jedno od područja koje je Harris-Biden administracija odredila kao „borbenu zonu“.) 

Izjava Kamale Harris nema sumnje "nije ( sasvim ) tačna". Naime nije Kamila jedina koja tvrdi da njihova vojska ne učestvuje u ratovima. U pomenutom New York Post-u navedena je  izjava zvaničnika Ministarstva odbrane kojom tvrdi da Sjedinjene Države trenutno nisu uključene ni u kakve ratove niti se trupe bore u bilo kojoj aktivnoj ratnoj zoni.

" Aspekt vojne službe uključuje služenje na lokacijama gde se mogu pojaviti neprijateljske akcije", izjavio je. “Te lokacije su određene naredbom i/ili ih određuje sekretar odbrane. Međutim, važno je napomenuti da samo zato što se pripadnik službe nalazi na jednoj od ovih lokacija ne znači da je uključen u rat.” 

Tako saznadosmo da Amerika nigde ne ratuje, ona je samo prisutna na svim ratnim zonama, po njima kao garant mira. 

.                                                   .......gde ginu?

Srbija na prvom mestu

Najveće iznenađenje u tekstu New York Post-a za nas je mapa ( u zaglavlju) na kojoj je Srbija na prvom mestu ratnih zona. 

           Kako se Srbija našla na prvom mestu? 

 Nije bilo teško pronaći izvor. Ispod mape je stajao podatak da je izvor poresko ( IRS).i tu je bio kraj ( mom) iznenađenju, kako se mapa te vrste nalazi u poreskoj ( upravi), kako je Srbija prva ratna zona...na spisku od njih 21.  

  Na njihovoj stranici stoji jasno objašnjenje termina " borbena zona". To definitivno nije naziv za ratnu zonu nego:

" Termin „borbena zona(e)“ je opšti termin koji se koristi na IRS.gov i uključuje sva sledeća neprijateljska područja u kojima vojska može služiti: stvarna borbena područja, područja direktne borbene podrške i kvalifikovane opasne zone dužnosti."

Odmah iza toga nalazi se i preko potrebno objašnjenje za Srbiju, tj. Kosovo, iz kog se vidi da je u pitanju mapa iz 1999.godina iscrtana za pripadnike vojske u svrhu regulisanja poreskih olaksica. Naime onima koji služe ili su služili u zoni borbenih dejstava, određeni deo primanja se ne oporezuje. 1999.-te godine je u tu svrhu označena 21 " borbena" zona.

Evo tog teksta:

"Izvršnom naredbom br. 13119, sledeće lokacije (i vazdušni prostor iznad) su označene kao borbena zona od 24. marta 1999. godine.

Savezna Republika Jugoslavija (Srbija/Crna Gora)
Albanija
Kosovo
Jadransko more
Jonsko more – severno od 39. paralele

Napomena: Oznaka borbenih zona za Crnu Goru i Kosovo (ranije pokrajina u sastavu Srbije) prema Izvršnoj naredbi 13119 ostaje na snazi iako su Crna Gora i Kosovo postali nezavisne države od potpisivanja EO 13119.

U tekstu su Srbija i Kosovo odvojene celine. eNaredba 13119 je, kako vidimo, potpisana 24. marta 1999.-te.u vreme dok su jos trajali sukobi. na internetu je Kosovski rat smešten u period od kraja februara 1998. do 11. juna 1999.-te. Sudeći po tekstu iz poreskog Kosovo je već u aprilu bilo nezavisno?!?!} Kamala Harris nije jedini američki lažov. 

SVE SE VRTI OKO KOSOVA! 

Malo podsecanja !

Kosovo je 1999.-te potpalo pod upravu UN-a, ali se još uvek smatralo delom SRJ. 2007. su Sjedinjene 

Američke Države dale do znanja da će priznati novonastalu državu: nakon sastanka kosovskoga izaslanstva s američkom državnom sekretaricom Condoleezzom Rice u Washingtonu. Tada je premijer Agim Ceku izjavio da su dobili američke garancije da će nakon novih 120 dana pregovora s Beogradom, Kosovo dobiti nezavisnost. Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008.godine. Dan nakon proglašenja nezavisnosti priznale su ih SAD, Francuska, Velika Britanija Turska, Albanija i Afganistan.

Šefovi diplomatija EU zaključili su da "primaju na znanje" deklaraciju kosovskih vlasti o nezavisnosti. Oprez i suzdržanost nametnule su Rumunija, Bugarska, Slovačka i Grčka koje hitnim priznanjem Kosova nisu želele izazvati Srbiju, ali i Španija i Kipar koje su se bojale prelevanja kosovskog modela u njihovo dvorište.

Šta Prištini nedostaje na putu do potpune -formalne nezavisnosti

"Kao ključne prepreke, Ričard Kaplan, profesor međunarodnih odnosa na Linakre koledžu Univerziteta u Oksfordu, ističe nepostojanje univerzalnog priznanja Kosova, koje i dalje nije deo najvažnijih međunarodnih organizacija, a posebno Ujedinjenih nacija (UN).

      Kosovo priznaje oko 100 zemalja, među kojima je većina sa Zapada. U tom društvu nisu pet članica Evropske unije (EU), kao i nekoliko svetskih sila, poput Rusije, Kine, Brazila i Indije. Posebno je bitno da Kosovo prizna i pet zemalja EU koje to i dalje nisu učinile - Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija i Španija. EU intezivno radi na tome.

     Od 2008. je nekoliko zemalja povuklo priznanje. Prva zemlja je bila Surinam, da bi to posle učinili i Gvineja Bisao, Burundi, Papua Nova Gvineja, Lesoto, Grenada, Komori, Madagaskar, Togo, Gana, Centralnoafrička republika i Sijera Leone ( prema tvrdnjama Ministarstva spoljnih poslova Srbije).

      Kosovo je od 2008. godine postalo član Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke, FIFA i UEFA. Veliki put pređen je i na sportskom planu. Kosovo je član međunarodne i evropske fudbalske federacije (FIFA i UEFA), krovnih organizacija svetskog i evropskog fudbala, kao i Međunarodnog olimpijskog komiteta. Kosovo nije deo Interpola, međunarodne policijske organizacije, kao ni Uneska, koji se pri UN bavi obrazovanjem, naukom i kulturom.

Priznanje drugih država nije uvek neophodno za nezavisnost. Izrael, na primer, nema univerzalno međunarodno priznanje, ali ga je priznao veći broj država (nego Kosovo) i član je Ujedinjenih nacija. Članstvo u Ujedinjenim nacijama je forma međunarodnog priznanja. Da bi neka zemlja ušla u UN, potrebno je da to odobri devet od 15 članova Saveta bezbednosti, uz dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini. Toliku podršku Kosovo za sada nema. UN su mesto gde Srbija trenutno ima najveću prednost.

Vučićev zadnji "doprinos" osamostaljenju Kosova

NVučićeva politika je svesrdno pomogla osamostaljenju Kosova. Zadnji potez odigrao se u Briselu 2023.-ce sporazumom o normalizaciji, te Ohridskim dogovorom o njegovoj primeni. Tačka četiri Ohridskog sporazuma jasno kaže da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. U članu dva navodi se da će obe strane poštovati pravila Ujedinjenih nacija koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije, teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje. Pitanje članstva Kosova u UN-u nalazi se u mapi puta iz Ohrida i to će biti na agendi u narednih nekoliko godina.

To što Vučić izjavljuje da neće prihvatiti Kosovo u međunarodnim organizacijama je priča za narod.

 

Da li Srbija /Kosovo / ponovo može izbiti na prvo mesto borbenih zona?

Neutralnost 

 Srbija je zemlja 'trećeg puta' u geopolitičkom ponašanju dvadeset prvog veka.Treći put se odnosi na odbrambenu i strateško-vojnu sferu. Teoretksi Srbija ostaje neutralna, izvan postojećih saveza Istoka i Zapada, pokušavajući da pronađe ravnotežu između njihovog uticaja i vernosti svojim nacionalnim interesima.

Većina zemalja u regionu promenila je geopolitičku orijentaciju integracijom u ekonomske i odbrambene strukture Zapada. Ona je postepeno okružena državama članicama EU i NATO te postala neka vrsta "geopolitičkog geta“ sa najkomplikovanijim odnosima sa EU i NATO – organizacijama sa geostrateškom inicijativom u vojnoj, političkoj i ekonomskoj sferi.

1 – članice Evropske zajednice i NATO-a,
2 – članice NATO-a,
3 – članice Evropske zajednice,
4 – članice Varšavskog pakta i Saveta za međusobnu ekonomsku pomoć,
5 – socijalistička zemlja istupila iz Saveta za međusobnu ekonomsku pomoć i Varšavski pakt 1960-ih,
6 – nesvrstanih država.

Tokom 2000-ih, 'treći put' Srbije obeležilo je kolebanje između želje da se pridruži EU i želje da zadrži i razvija svoje veze sa Rusijom. Tokom 2010-ih, napori da se implementira njena multivektorska vizija vanjskih odnosa odlučno su intenzivirani. Takvo stanje je teklo bi se, sa oscilacijam, do danas.

Međutim, više pažnje treba posvetiti pozicioniranju neutralnih država u pogledu trgovinskih i ekonomskih saveza. Od 2010. do 2020. zemlje članice EU su u srpsku privredu uložile 17,4 milijarde evra; 67,6% ukupnih direktnih stranih investicija (SDI). Rusija je druga sa 9,3% (Direktna strana investicija u Srbiji 2020). Zauzvrat, spoljna trgovina Srbije je više orijentisana na EU. Prema podacima za 2019. godinu, izvoz i uvoz u zemlje EU činili su 63 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije ili 24,9 milijardi evra. Obim trgovine sa Rusijom (2,7 milijardi evra) i Kinom (2,4 milijarde evra) je deset puta manji (EU i dalje najveći trgovinski partner Srbije 2020).

Opozicioni politički krugovi u srpskom društvu podržavaju "brak iz interesa“ sa Zapadom, koji danas ima odlučujuću stratešku prednost u odnosu na igrače poput Rusije, Kine i Turske u pogledu geografske bliskosti, meke moći, bezbednosti i ekonomske privlačnosti. Ono što izaziva izvesnu nelagodu je to što se zapadne države i organizacije otvoreno svrstavaju na stranu regionalnih protivnika Srbije. ( izvor)

 

Zapad ulaže nemilosrdne napore da izvrši pritisak na Srbiju, pokušavajući da je natera da odustane od svojih principa i interesa diplomatske nezavisnosti i uključi se u takozvani „zapadni politički narativ“. Srbija se suočava sa pritiskom sa više nivoa i pravaca. SAD i njeni evropski saveznici naoružali su i obučili pripadnike "Oslobodilačke vojske Kosova", transformišući ih u takozvanu "policiju Kosova" i "kosovske bezbednosne snage" i otvoreno ih pozivajući da učestvuju u zajedničkim vojnim vežbama, pružajući direktnu vojnu podrška "nezavisnosti Kosova". SAD i Zapad takođe primenjuju ekonomske sankcije, uskraćivanjem viza i, kroz „ekstrateritorijalnu nadležnost“, uvođenjem sankcija visokim funkcionerima srpskih vladinih institucija i liderima srpskih etničkih zajednica.

Ocenjujući pojedine srpske zvaničnike koji se zalažu za produbljivanje partnerstava sa zemljama poput Rusije kao kriminalce, oni nastoje da stigmatizuju i eliminišu pojedince i snage unutar srpske vlade koji se suprotstavljaju Zapadu. Sve glasniji su pozivi na promenu zapadnog diplomatskog pristupa prema Srbiji i Kosovu zbog zabrinutosti da bi tenzije između njih dvoje mogle brzo izmaći kontroli. Zapad je zapravo uznemiren zbog odbijanja Beograda da prizna suverenitet Kosova.

Srbiji se nalaze da definitivni prihvati Kosovo inače će morati da se suoč sa prekidom procesa pridruživanja Evropskoj uniji, zaustavljanjem i povlačenjem investicija i nizom ekonomskih i političkih mera koje će joj naneti mnogo štete.

Srbija za Zapad ostaje ključna zemlja u regionu. Sa centralnim geografskim položajem, najširom teritorijom i najbrojnijim stanovništvom Zapadnog Balkana, Srbija po njihovoj procenj ima moć da (de)stabilizuje region. Što je još važnije, stepen uspeha ili neuspeha Rusije u Ukrajini će uticati na Srbe. Ukoliko Rusija uspe da zadrži Krim i Donbas, Republika Srpska bi mogla, najverovatnije proglasiti secesiju, a Srbi sa severa Kosova bi mogli dići novi ustanak. Ovo bi moglo ohrabriti hrvatske kantone u Hercegovini da se odvoje od Bosne, većinske albanske regije u Sjevernoj Makedoniji da se otcepe od Skoplja i srpske snage u Crnoj Gori da dobiju veću moć. Ovo je procena Zapada koja Srbiju i danas smatra mogućim područjem izbijanja rata.

 

Da li Srbija ponovo može izbiti na prvo mesto borbenih zona?

 izvesno je da sve zavisi od ishoda "rata" u Ukrajini, ILI, kako misli moj prijatelj s onu stranu bare, a i mnogi uz njega, mnogo toga zavisi od izbora u Americi,tj. od neoliberalnih planova demokrata i njihovih sve glasnijih engleskih istomisljenika.