19. stoleća i povezala ga sa Darvinom
Ćarls Darvin je imao samo 28 godina kada je 1837. nakon petogodišnjeg putovanja na brodu HMS Beagle po Južnoj Americi, Oceaniji i nadasve boravku na nezaboravnom otoku Galápagos, zapisao u svoju beležnicu "jedna vrsta se menja u drugu". Bio je to jedan od prvih nagoveštaja njegove velike teorije i kao da je naslućivao neugodne odjeke napisao je u drugu beležnicu otprilike u isto vreme, koristeći špansku reč za "oprezno".
Evolucija je bila radikalna ideja, čak opasna, a on još nije znao dovoljno da bi je izneo u javnost. 20 godina prikupljao je građu pre nego što je ideju javno predstavio maloj publici naučnika, a zatim, godinu dana kasnije, zapanjenom čitateljstvu u izdanju O poreklu vrsta (1859).
Teorija je opstala do današnjih dana kao naučno relevantna ali ne bez žustrih rasprava. Darwin je procenio da je njegov rad tek početak. "U dalekoj budućnosti vidim otvorena polja za daleko važnija istraživanja", napisao je u Originu.
1878. o njegovoj teoriji naširoko se raspravljalo u francuskim novinama. Senzacionalni slučaj ubistva starice, koje su izvršili dvojica dobrazovanih mladića, Aimé Barré i Paul Lebiez. Suparničke frakcije su povezale slučaj s darvinizmom i to je darvinizam dovelo u žižu interesovanja javnosti. O ovome je napisala esej dr. Liv Grjebine ( izdanje časopisa Isi iz decembra 2022 godine) tvrdeći da je ovaj slučaj doprineo popularizaciji darvinizma u Francuskoj.
1878. o njegovoj teoriji naširoko se raspravljalo u francuskim novinama. Senzacionalni slučaj ubistva starice, koje su izvršili dvojica dobrazovanih mladića, Aimé Barré i Paul Lebiez. Suparničke frakcije su povezale slučaj s darvinizmom i to je darvinizam dovelo u žižu interesovanja javnosti. O ovome je napisala esej dr. Liv Grjebine ( izdanje časopisa Isi iz decembra 2022 godine) tvrdeći da je ovaj slučaj doprineo popularizaciji darvinizma u Francuskoj.
Darwin na naslovnici francuskog časopisa La science populaire, s 1882. Bibliothèque nationale de France
U intervjuu 2023. godine Grjebine je objasnila kako je došla do "slučaja".
"Moje istraživanje o Darwinu prvo se usredotočilo na rasprave unutar francuske naučne zajednice. Želiela sam shvatiti zašto je Francuska, koja je bila jedna od prvih zemalja koja je prihvatala novije teorije početkom 19. stoleća, bila jedna od poslednjih koja je priznala legitimitet Darwinove teorije. Dok sam proučavala Darwinovu korespondenciju, shvatila sam složenost rasprave i uključenost ne-znaučnika.Neki su pisali engleskom naučniku kako bi razmenili zapažanja, drugi kako bi predložili vlastita tumačenja. Pisma ovih amatera svedoče o pravoj zaljubljenosti pismene javnosti u darvinizam. Zatim sam pokušala proceniti opseg ove znatiželje čitajući opšte i popularne medije. U godini 1878, broj referenci o Darwina u medijima naglo e porastao i tako sam otkriola aferu Barré-Lebiez. Često kažem studentima da je naše zanimanje istoričara usporedivo s detektivskim – istražujemo prošlost suočavajući se sa svedočanstvima i prikupljajući dokaze, kako bismo rekonstruisali istorijski okvir. Takav sam osećaj zaista imala tokom ovog istraživanja, jer sam morala rekonstruisati tok zločina i shvatiti motive ubica. Ono što me se odmah iznenadilo kad sam pročitala o slučaju je njegova sličnost sa zapletom Zločina i kazne Dostojevskog. Ubijanje u ime prava jakih da raspolažu slabima prisutno je kod Raskoljnikova kao i kod Barréa i Lebieza. Od početka je Darwinova teorija izvučena iz konteksta kako bi se opravdale ideje i postupci obojice. Činjenica da svako može raspravljati o teoriji evolucije, a da nije ni pročitao Poreklo vrsta, njena je glavna snaga i glavna slabost."
I zaista Darwinova teorija je pretrpela mnogobrojna tumačenja. Po nekim istoričarima pogrešno tumačenje darvinizma bila je ( i ostala) idejna preteča nacizma. (Richard Weikart je izdao tri knjige na tu temu, Od Darwina do Hitlera, Hitlerova etika i zadnju Kako je darvinizam uticao na Hitlera, nacizam i beli nacionalizam - izvodi iz recenzija). No to je posebna tema.
"Moje istraživanje o Darwinu prvo se usredotočilo na rasprave unutar francuske naučne zajednice. Želiela sam shvatiti zašto je Francuska, koja je bila jedna od prvih zemalja koja je prihvatala novije teorije početkom 19. stoleća, bila jedna od poslednjih koja je priznala legitimitet Darwinove teorije. Dok sam proučavala Darwinovu korespondenciju, shvatila sam složenost rasprave i uključenost ne-znaučnika.Neki su pisali engleskom naučniku kako bi razmenili zapažanja, drugi kako bi predložili vlastita tumačenja. Pisma ovih amatera svedoče o pravoj zaljubljenosti pismene javnosti u darvinizam. Zatim sam pokušala proceniti opseg ove znatiželje čitajući opšte i popularne medije. U godini 1878, broj referenci o Darwina u medijima naglo e porastao i tako sam otkriola aferu Barré-Lebiez. Često kažem studentima da je naše zanimanje istoričara usporedivo s detektivskim – istražujemo prošlost suočavajući se sa svedočanstvima i prikupljajući dokaze, kako bismo rekonstruisali istorijski okvir. Takav sam osećaj zaista imala tokom ovog istraživanja, jer sam morala rekonstruisati tok zločina i shvatiti motive ubica. Ono što me se odmah iznenadilo kad sam pročitala o slučaju je njegova sličnost sa zapletom Zločina i kazne Dostojevskog. Ubijanje u ime prava jakih da raspolažu slabima prisutno je kod Raskoljnikova kao i kod Barréa i Lebieza. Od početka je Darwinova teorija izvučena iz konteksta kako bi se opravdale ideje i postupci obojice. Činjenica da svako može raspravljati o teoriji evolucije, a da nije ni pročitao Poreklo vrsta, njena je glavna snaga i glavna slabost."
I zaista Darwinova teorija je pretrpela mnogobrojna tumačenja. Po nekim istoričarima pogrešno tumačenje darvinizma bila je ( i ostala) idejna preteča nacizma. (Richard Weikart je izdao tri knjige na tu temu, Od Darwina do Hitlera, Hitlerova etika i zadnju Kako je darvinizam uticao na Hitlera, nacizam i beli nacionalizam - izvodi iz recenzija). No to je posebna tema.
U pomenutom intervjuu dr. Grjebine ističe još jedan važan apsekt odjeka darwinove teorije koji se takođe ptoteže do današnjih dana.
" Tekom suđenja Barréu i Lebiezu, predsednik suda i konzervativni mediji višeputa su izrazili teskobu u vezi budućnosti u kojoj će ljudi postati zveri, bez Boga ili kralja koji bi njima upravljao. Ova pitanja i danas zaokupljaju umove ljudi, a nauka se često smatra odgovornom za gubitak smisla života....Suđenje Barréu i Lebiezu utelovljenje je stogodišnje optužbe protiv nauke: udaljavanjem ljudi od religije lišilo bi ih etike i učinilo ih nihilistima.
Slike Paula Lebieza ( levo ) i Aiméa Barréa nakon njihovog hapšenja
Archives de la Préfecture de police de Paris
Sam Kean
" Tekom suđenja Barréu i Lebiezu, predsednik suda i konzervativni mediji višeputa su izrazili teskobu u vezi budućnosti u kojoj će ljudi postati zveri, bez Boga ili kralja koji bi njima upravljao. Ova pitanja i danas zaokupljaju umove ljudi, a nauka se često smatra odgovornom za gubitak smisla života....Suđenje Barréu i Lebiezu utelovljenje je stogodišnje optužbe protiv nauke: udaljavanjem ljudi od religije lišilo bi ih etike i učinilo ih nihilistima.
Archives de la Préfecture de police de Paris
Sam Kean
rekonstrukcija
Gazdarica je otvorila ormar i umalo povratila od mirisa. Šta su ta dva učenika ostavila u ovom smotuljku odeće?
Kad su unajmili sobu pre dve nedelje, činilo se da su pristojni momci i čak su platili unapred. Ali nakon što su odvukli odeću niz stepenice, nestali su i ostavili je da počisti nered.
Držeći se za nos, podigla je hrpu - u tom su trenutku dve ruke i noge iskliznule. Gazdarica je upravo otkrila jedno od ozloglašenijih ubistava u Parizu 19. stoleća, slučaj koji će se pokazati senzacionalnim ne samo zbog jezivog zločina, već i zbog toga što će u ubistvo biti upleteno ime Darwina.
Gazdarica je otvorila ormar i umalo povratila od mirisa. Šta su ta dva učenika ostavila u ovom smotuljku odeće?
Kad su unajmili sobu pre dve nedelje, činilo se da su pristojni momci i čak su platili unapred. Ali nakon što su odvukli odeću niz stepenice, nestali su i ostavili je da počisti nered.
Držeći se za nos, podigla je hrpu - u tom su trenutku dve ruke i noge iskliznule. Gazdarica je upravo otkrila jedno od ozloglašenijih ubistava u Parizu 19. stoleća, slučaj koji će se pokazati senzacionalnim ne samo zbog jezivog zločina, već i zbog toga što će u ubistvo biti upleteno ime Darwina.
*****
Paul Lebiez bio je visok, zgodan, 24-godišnji sin fotografa. U srednjoj školi, početkom 1870-ih, istakao se kao oštrouman student meicine, posebno anatomije. Kasnije se prijavio mornarici kao lekar, ali ga je mornarica odbila zbog lošeg karaktera; neki su ga prijatelji opisali kao toplog i veselog, drugi su ga nazvali "teškim i neobuzdanim". Bio je i na glasu kao politička hulja.
Lebiez je umesto odlaska u mornaricu počeo predavati u osnovnoj školi u Parizu, ali je otpušten zbog hroničnog kašnjenja. Ubrzo se zadužio i pribegao podmuklim metodama skupljanja novca, založivši ljubavnicinu periku, kradući knjige s polica svojih prijatelja kako bi ih prodao. Zatim je, 1878., od starog školskog prijatelja čuo priču i smislio plan.
Taj prijatelj bio je Aimé Barré, bradati 25-godišnji berzovni mešetar čiji je život premašivao njegov budžet. Barréove berzovne spekulacije retko su se isplatile, pa se on utapao u još veće dugove nego Lebiez. To Barréa nije sprečilo da se preseli u skupi novi stan u blizini Notre Damea.
U tom susedstvu Barré je primetio staru prodavačicu mleka po imenu Gillet. Lokalni tračevi su kolali da je ukrala 5000 franaka (današnjih otprilike 15 000 dolara) — dovoljno da Barré pusti sline. ZPitao je Gillet za dopuštenje da upravlja njenim finansijama, obećavajući udvostručiti njegovo bogatstvo. Gillet je odbila, a Barré se poverio Lebiezu zbog ove propuštene prilike.
Lebiez se od Barréa razlikovao, imao je intelektualnu crtu. Jedan od njegovih interesa bila je nova teorija evolucije prirodne selekcije Charlesa Darwina.
Paul Lebiez bio je visok, zgodan, 24-godišnji sin fotografa. U srednjoj školi, početkom 1870-ih, istakao se kao oštrouman student meicine, posebno anatomije. Kasnije se prijavio mornarici kao lekar, ali ga je mornarica odbila zbog lošeg karaktera; neki su ga prijatelji opisali kao toplog i veselog, drugi su ga nazvali "teškim i neobuzdanim". Bio je i na glasu kao politička hulja.
Lebiez je umesto odlaska u mornaricu počeo predavati u osnovnoj školi u Parizu, ali je otpušten zbog hroničnog kašnjenja. Ubrzo se zadužio i pribegao podmuklim metodama skupljanja novca, založivši ljubavnicinu periku, kradući knjige s polica svojih prijatelja kako bi ih prodao. Zatim je, 1878., od starog školskog prijatelja čuo priču i smislio plan.
Taj prijatelj bio je Aimé Barré, bradati 25-godišnji berzovni mešetar čiji je život premašivao njegov budžet. Barréove berzovne spekulacije retko su se isplatile, pa se on utapao u još veće dugove nego Lebiez. To Barréa nije sprečilo da se preseli u skupi novi stan u blizini Notre Damea.
U tom susedstvu Barré je primetio staru prodavačicu mleka po imenu Gillet. Lokalni tračevi su kolali da je ukrala 5000 franaka (današnjih otprilike 15 000 dolara) — dovoljno da Barré pusti sline. ZPitao je Gillet za dopuštenje da upravlja njenim finansijama, obećavajući udvostručiti njegovo bogatstvo. Gillet je odbila, a Barré se poverio Lebiezu zbog ove propuštene prilike.
Lebiez se od Barréa razlikovao, imao je intelektualnu crtu. Jedan od njegovih interesa bila je nova teorija evolucije prirodne selekcije Charlesa Darwina.
*****
Darwin je oduvek bio kontroverzan, ali posebno u Francuskoj. Deo toga bio je dobri staromodni snobizam - refleksni francuski prezir prema svemu engleskom. Katolici i konzervativci u Francuskoj su bili zabrinuti zbog toga što je evolucija istisnula Boga i potkopala tradicionalni moral. U to se vreme Francuska još uvek oporavljala od političkog preokreta koji je kulminirao Pariškom komunom 1871. i krvavim krajem kojim je ugušen republikanski ustanak. Konzervativci su se pozicionirali kao nositelji reda i stabilnosti, one koju su Darwinove ideje pretile potkopati. Darwina je stoga trebalo iskoreniti.
Čak su i francuski naučnici bili podeljeni oko Darwina. Neki od njih insistirali su na nepromenjivosti vrsta. Drugi su se držali evolucijske teorije svog zemljaka Jean-Baptistea Lamarcka, koji je imao labaviju teoriju evolucije. Pojedini su naslućivali Darwinovu ideju, ali su oklevali da ga javno podrže iz straha da će biti označeni kao ateisti ili radikali. Darwinova podrška bila je posebno slaba među establišmentom u Francuskoj akademiji nauka. Šest puta su progresivni naučnici nominovali Darwina za izbor u akademiju - i šes puta je odbijen. Poruka je bila jasna: Darwin nije bio poželjan u Francuskoj.
Paul Lebiez je, međutim, obožavao Darwina i nije se toga sramio. Dakle, kada je Barré spomenuo mlekaricu koja je odbacila njegove ponude da manipuliše njenim financijama, Lebiez je situaciju razložio darwinističkim linijama - ili barem svojom interpretacijom Darwina. "Odakle joj pravo gomilati svoje zlato kad ima mnogo drugih koji bi ga mogli iskoristiti?" gunđao je. Prema Lebiezovu mišljenju, slabi ljudi poput Gilleta imali su dužnost ustupiti mesto jakima poput njega. Ovo je bio uprošćeni darvinizam na delu.
Crtić sa šest slika majmuna i čoveka u cilindru
Karikatura evolucije francuskog karikaturista Benjamina Rabiera,
iz njegove knjige Ecoutez-moi , 1903.
Bibliothèque nationale de France
Paul Lebiez je prihvatio Spencerove ideje kao svoja etička načela. I ta su ga načela dovela do jezivog predloga Barréu: da ubiju mlekaricu Gillet i pobegneu s njezinim novcem. Barré se složio.
Budući da je Barré pre upoznao Gillet, preuzeo je na sebe da uđe u njezin stan. Pokušao je tri puta ali je odustao. Barré je konačno odlu;čio namamiti Gillet u svoj stan.
Dana 23. marta 1878. Barré je zamolio Gillet da mu dostavi malo mleka. Stigla je oko 10 ujutro, Barré ju je pustio unutra s osmehom - a zatim joj je čekićem razbio lobanju. Nakon što se srušio na pod, Gillet je zavapila za milost. Lebiez, koji je vrebao, dotrčao je i ubo je šest puta u srce gumicom za brisanje tinte u obliku stileta.
Darwin je oduvek bio kontroverzan, ali posebno u Francuskoj. Deo toga bio je dobri staromodni snobizam - refleksni francuski prezir prema svemu engleskom. Katolici i konzervativci u Francuskoj su bili zabrinuti zbog toga što je evolucija istisnula Boga i potkopala tradicionalni moral. U to se vreme Francuska još uvek oporavljala od političkog preokreta koji je kulminirao Pariškom komunom 1871. i krvavim krajem kojim je ugušen republikanski ustanak. Konzervativci su se pozicionirali kao nositelji reda i stabilnosti, one koju su Darwinove ideje pretile potkopati. Darwina je stoga trebalo iskoreniti.
Čak su i francuski naučnici bili podeljeni oko Darwina. Neki od njih insistirali su na nepromenjivosti vrsta. Drugi su se držali evolucijske teorije svog zemljaka Jean-Baptistea Lamarcka, koji je imao labaviju teoriju evolucije. Pojedini su naslućivali Darwinovu ideju, ali su oklevali da ga javno podrže iz straha da će biti označeni kao ateisti ili radikali. Darwinova podrška bila je posebno slaba među establišmentom u Francuskoj akademiji nauka. Šest puta su progresivni naučnici nominovali Darwina za izbor u akademiju - i šes puta je odbijen. Poruka je bila jasna: Darwin nije bio poželjan u Francuskoj.
Paul Lebiez je, međutim, obožavao Darwina i nije se toga sramio. Dakle, kada je Barré spomenuo mlekaricu koja je odbacila njegove ponude da manipuliše njenim financijama, Lebiez je situaciju razložio darwinističkim linijama - ili barem svojom interpretacijom Darwina. "Odakle joj pravo gomilati svoje zlato kad ima mnogo drugih koji bi ga mogli iskoristiti?" gunđao je. Prema Lebiezovu mišljenju, slabi ljudi poput Gilleta imali su dužnost ustupiti mesto jakima poput njega. Ovo je bio uprošćeni darvinizam na delu.
Crtić sa šest slika majmuna i čoveka u cilindru
Karikatura evolucije francuskog karikaturista Benjamina Rabiera,
iz njegove knjige Ecoutez-moi , 1903.
Bibliothèque nationale de France
Paul Lebiez je prihvatio Spencerove ideje kao svoja etička načela. I ta su ga načela dovela do jezivog predloga Barréu: da ubiju mlekaricu Gillet i pobegneu s njezinim novcem. Barré se složio.
Budući da je Barré pre upoznao Gillet, preuzeo je na sebe da uđe u njezin stan. Pokušao je tri puta ali je odustao. Barré je konačno odlu;čio namamiti Gillet u svoj stan.
Dana 23. marta 1878. Barré je zamolio Gillet da mu dostavi malo mleka. Stigla je oko 10 ujutro, Barré ju je pustio unutra s osmehom - a zatim joj je čekićem razbio lobanju. Nakon što se srušio na pod, Gillet je zavapila za milost. Lebiez, koji je vrebao, dotrčao je i ubo je šest puta u srce gumicom za brisanje tinte u obliku stileta.
Barré je napustio je mesto zločina kako bi pretražio Gilletin stan. U međuvremenu, Lebiez je iskoristio svoju anatomsku obuku da raskomada telo Gillet. Spakovao joj je glavu i torzo u kovčeg, a ruke i noge umotao u plave bluze koje je Barré kupio svojoj ljubavnici.
Barré se vratio iz stana Gillet s lošim vestima. Susedi su preuveličali mlekaričino bogatstvo. Umesto 5000 franaka, Gillet je imala samo 2000 (otprilike 6000 dolara danas).
Barré je tada dao predlog — da on, koji ima veće dugove, zadrži lavovski deo plena ( izvori se razlikuju oko tačnog iznosa - od 75 franaka do 250 )
Zataškavanje je bilo nespretno kao i ubistvo. Lebiez i Barré gurnuli su prtljažnik s trupom i glavom na voz koji je vozio za Le Mans. Zatim su iznajmili sobu od gazdarice pod lažnim imenima i bacili telo u ormar.
Nakon što je otkrila ruke i noge, gazdarica je alarmirala policiju koja se počela raspitivati o nestalim ljudima po gradu. Dana 17. aprila primili su dojavu o nestanku Gillet, za koju su svedoci rekli da je imala ožiljak na levoj ruci. On je odgovara ožiljku na levoj ruci pronađenoj u sobi.
Od tada su se stvari odvijale brzo. Susedi su rekli policiji da je Barré progonio Gillet zbog novca. Dana 19. aprila, na Veliki petak, policija je odvela Barréa u stanicu, gde ga je gazdarica identifikovala. Barré je priznao i upleo Lebieza, koji je uhapšen na uskrsnu nedelju dok je bio na odmoru na selu.
Francuski tabloidi objavili su vrišteće naslove o ubistvu. No koliko god bila prljava, priča bi verovatno nestala iz istorije da nije bilo jednog detalja. Tokom istrage policija je saznala da je 11. aprila, manje od tri nedelje nakon ubistva, Lebiez održao javno predavanje o darvinizmu i "prirodnoj" sklonosti da jaki dominiraju slabima. “Na gozbi prirode nema mesta, nema pokrivača za sve goste; svako se bori da nađe mesto; jaki istiskuju slabe”, rekao je svojoj publici. Otuda ova borba za život, porodica protiv porodice, vrsta protiv vrste, građanski rat bez mira ili primirja."
Inspektorima baš i nije trebalo puno da te osećaje poveže s motivom ubistva Gillet . Mnogi u francuskom establišmentu te su reči videli kao zlatnu priliku. Katolici, konzervativci i njima naklonjene novine počeli su osuđivati Lebieza kao gnusnog zločinca- darwinistu i koristiti ga kao batinu za uništenje Darwina i njegove teorije evolucije.
Te su novine tvrdile da je Lebiez, daleko od toga da izopačuje darvinizam, teoriju sledio do njenih logičnih zaključaka. Jedan ga je nazvao "lutkom opijenom doktrinom svog gospodara". Prema ovom gledištu, darvinizam nije bio ništa više od amoralnog nihilizma koji moć čini ispravnom. Društvo je stoga imalo dužnost iskoreniti to zlo.
Lako je zamisliti ljude koji čitaju i klimaju glavom. No kako je kampanja za uništenje Darwina uzimala maha, dogodilo se nešto čudno, otkrila je istoričarka dr. Liv Grjebine.
Čak su se i umerene i napredne novine osećale prisiljenima objaviti priče o Lebiezovu i Barréovu zločinu. Pritom su opisali Darwinovu teorijeu evolucije. Za razliku od konzervativaca, većina se potrudila pošteno objasniti prirodni odabir, bez iskrivljavnja. I kada su obični ljudi počeli čitati šta je Darwin zapravo rekao, mnogi od njih su zaključili da to ima smisla - pogotovo kada su ugledni naučnici počeli da se izjašnjavaju. Ubistvo i javna polemika oko toga naterali su i one nevoljne naučnike da javno zauzmu stavove o Darwinu. Što su obični ljudi više čitali o naučnicima koji podržavaju Darwina, to se više javno mnenje menjalo u njegovu korist što je potaknulo još više naučnika da progovore. Postupno je plima javnog mnenja počela izvlačiti Darwina iz blata uprkos negativnom publicitetu oko suđenja za ubistvo.
Nakon meseci naslovnica, suđenje Barréu i Lebiezu počelo je krajem jula 1878. i trajalo je samo nekoliko dana. Svakoi od njih je za celi nered okrivio drugoga. Porota nije poverovala ni jednom ni drugom te je brzo odredila kaznu na smrt giljotinom. Smaknuti početkom septembra.
Samo četiri dana nakon završetka suđenja, Francuska akademija nauka ponovno je pokrenula pitanje hoće li Charlesa Darwina izabrati za člana. Uprkos suđenju za ubistvo i optužbama Katoličke crkve, akademija je konačno prihvatila Darwina. Napadi na Darwina nisu prestali nakon suđenja Barréu i Lebiezu. Već sledeće godine novine su izvestile o još jednom ubistvu pod naslovom “Darwin ubica”. Ali smrt Gillet pokazala se prekretnicom, koliko god jeziva i nenamerna bila, u dugom i nestalnom prihvatanju Charlesa Darwina i njegove teorije evolucije od strane francuskog društva.
Barré se vratio iz stana Gillet s lošim vestima. Susedi su preuveličali mlekaričino bogatstvo. Umesto 5000 franaka, Gillet je imala samo 2000 (otprilike 6000 dolara danas).
Barré je tada dao predlog — da on, koji ima veće dugove, zadrži lavovski deo plena ( izvori se razlikuju oko tačnog iznosa - od 75 franaka do 250 )
Zataškavanje je bilo nespretno kao i ubistvo. Lebiez i Barré gurnuli su prtljažnik s trupom i glavom na voz koji je vozio za Le Mans. Zatim su iznajmili sobu od gazdarice pod lažnim imenima i bacili telo u ormar.
Nakon što je otkrila ruke i noge, gazdarica je alarmirala policiju koja se počela raspitivati o nestalim ljudima po gradu. Dana 17. aprila primili su dojavu o nestanku Gillet, za koju su svedoci rekli da je imala ožiljak na levoj ruci. On je odgovara ožiljku na levoj ruci pronađenoj u sobi.
Od tada su se stvari odvijale brzo. Susedi su rekli policiji da je Barré progonio Gillet zbog novca. Dana 19. aprila, na Veliki petak, policija je odvela Barréa u stanicu, gde ga je gazdarica identifikovala. Barré je priznao i upleo Lebieza, koji je uhapšen na uskrsnu nedelju dok je bio na odmoru na selu.
Francuski tabloidi objavili su vrišteće naslove o ubistvu. No koliko god bila prljava, priča bi verovatno nestala iz istorije da nije bilo jednog detalja. Tokom istrage policija je saznala da je 11. aprila, manje od tri nedelje nakon ubistva, Lebiez održao javno predavanje o darvinizmu i "prirodnoj" sklonosti da jaki dominiraju slabima. “Na gozbi prirode nema mesta, nema pokrivača za sve goste; svako se bori da nađe mesto; jaki istiskuju slabe”, rekao je svojoj publici. Otuda ova borba za život, porodica protiv porodice, vrsta protiv vrste, građanski rat bez mira ili primirja."
Inspektorima baš i nije trebalo puno da te osećaje poveže s motivom ubistva Gillet . Mnogi u francuskom establišmentu te su reči videli kao zlatnu priliku. Katolici, konzervativci i njima naklonjene novine počeli su osuđivati Lebieza kao gnusnog zločinca- darwinistu i koristiti ga kao batinu za uništenje Darwina i njegove teorije evolucije.
Te su novine tvrdile da je Lebiez, daleko od toga da izopačuje darvinizam, teoriju sledio do njenih logičnih zaključaka. Jedan ga je nazvao "lutkom opijenom doktrinom svog gospodara". Prema ovom gledištu, darvinizam nije bio ništa više od amoralnog nihilizma koji moć čini ispravnom. Društvo je stoga imalo dužnost iskoreniti to zlo.
Lako je zamisliti ljude koji čitaju i klimaju glavom. No kako je kampanja za uništenje Darwina uzimala maha, dogodilo se nešto čudno, otkrila je istoričarka dr. Liv Grjebine.
Čak su se i umerene i napredne novine osećale prisiljenima objaviti priče o Lebiezovu i Barréovu zločinu. Pritom su opisali Darwinovu teorijeu evolucije. Za razliku od konzervativaca, većina se potrudila pošteno objasniti prirodni odabir, bez iskrivljavnja. I kada su obični ljudi počeli čitati šta je Darwin zapravo rekao, mnogi od njih su zaključili da to ima smisla - pogotovo kada su ugledni naučnici počeli da se izjašnjavaju. Ubistvo i javna polemika oko toga naterali su i one nevoljne naučnike da javno zauzmu stavove o Darwinu. Što su obični ljudi više čitali o naučnicima koji podržavaju Darwina, to se više javno mnenje menjalo u njegovu korist što je potaknulo još više naučnika da progovore. Postupno je plima javnog mnenja počela izvlačiti Darwina iz blata uprkos negativnom publicitetu oko suđenja za ubistvo.
Nakon meseci naslovnica, suđenje Barréu i Lebiezu počelo je krajem jula 1878. i trajalo je samo nekoliko dana. Svakoi od njih je za celi nered okrivio drugoga. Porota nije poverovala ni jednom ni drugom te je brzo odredila kaznu na smrt giljotinom. Smaknuti početkom septembra.
Samo četiri dana nakon završetka suđenja, Francuska akademija nauka ponovno je pokrenula pitanje hoće li Charlesa Darwina izabrati za člana. Uprkos suđenju za ubistvo i optužbama Katoličke crkve, akademija je konačno prihvatila Darwina. Napadi na Darwina nisu prestali nakon suđenja Barréu i Lebiezu. Već sledeće godine novine su izvestile o još jednom ubistvu pod naslovom “Darwin ubica”. Ali smrt Gillet pokazala se prekretnicom, koliko god jeziva i nenamerna bila, u dugom i nestalnom prihvatanju Charlesa Darwina i njegove teorije evolucije od strane francuskog društva.
Нема коментара:
Постави коментар