уторак, 17. април 2012.

Hitlerova etika - Od Darvina do Hitlera

 
Darwin-hitler
 

Tekst je očajno dug. To vas ne bi trebalo obeshrabriti ukoliko želite da shvatite svetsku politiku čiji se jedan deo  temelji na  izvorima  sa kojih se napajala  i nacionalsocijalistička  politika. Zato toplo preporučujem.


Richard Weikart
FROM DARWIN TO HITLER
Evolutionary Ethics, Eugenics and Racism in Germany

DA LI JE HITLER UOPŠTE IMAO ETIKU ?

Da li je Hitler uopšte i imao etiku? Pošto Hitler predstavlja otelovljenje zla, neki će pomisliti da je apsurdno čak i razmatrati mogućnost da je moralnost imala neku značajniju ulogu u njegovom shvatanju sveta. Mnogi pretpostav­ljaju da je Hitler - da bi počinio tako radikalno zlo - morao biti ili nemoralni oportunista ili amoralni nihilista. Gizela Bok (Gisela Bock), na primer, u svojim delima o eugenici i sterilizaciji sasvim ispravno naglašava da nacistička ideo­logija devalvira ljudski život i odbacuje humanu etiku. Međutim, naglašavajući samo ono čemu su se nacisti suprotstavljali s moralne tačke gledišta, ona nam otkriva samo jednu stranu medalje. Da li su oni humanu etiku zamenili nehumanom etikom ili su u potpunosti odbacili moralnost?
Hitler je nesumnjivo bio nemoralan, ali je Eberhard Jekel (Eberhard Jäckel) ubedio većinu istoričara da Hitler nije bio samo oportunista. On je više bio jedan principijelni političar sa precizno definisanim shvatanjem sveta kojeg se čvrsto držao. Jekel nije posebno analizirao Hitlerove stavove o etici i moralnosti, ali je iz Hitlerovih spisa i govora sasvim jasno da on uopšte nije bio amoralan. On je, naprotiv, bio izuzetno moralističan i dosledno je primenjivao svoju viziju moralnosti na političke odluke, uključujući ratovanje i vršenje genocida. Nama je, možda, teško to da shvatimo, ali u Hitlerovom shvatanju sveta, rat i genocid ne samo što su se mogli moralno opravdati, već su bili i za svaku pohvalu sa tog istog aspekta. Hitler je, dakle, u krajnjoj instanci bio toliko opasan, upravo zato što su njegova politika i njegove odluke bile zasnovane na koherentnim, ali pogubnim etičkim idealima.


POPULARNOST

Da bismo shvatili ogromnu Hitlerovu popularnost u Nemačkoj, prvo mora­mo shvatiti etičku dimenziju njegovog pogleda na svet i njegove politike. Hitler nemačkom narodu nije obećao samo materijalni prosperitet, zdravlje i moć, već i moralni napredak. Mnogi učeni ljudi uočili su utopijski poziv nacizma, čiji je cilj bio stvaranje uzvišenije i bolje osobe. Policijska država koju je on stvorio nije progonila samo političke neprijatelje, već je pokušavala da odstrani i kriminalne oblike ponašanja i društvenu devijaciju. Nacistička pro­paganda je naciste stalno prikazivala kao pristojne, neiskvarene, uzorne članove društva. Hitler je neprestano kritikovao savremeno, urbano društvo zbog njegove razuzdane nemoralnosti, naročito širenja seksualne nemoralnosti i prostitucije.
Neke je Hitlerovo zagovaranje “porodičnih vrednosti” navelo na pogrešnu pretpostavku da je Hitler bio moralni konzervativac. Ako ispitamo neka određena moralna pitanja – abortus, ulogu žena ili homoseksualnost – onda Hitlerovi stavovi zaista odražavaju jedan konzervativan pogled na svet. Među­tim, sveukupno gledano, Hitlerovi etički stavovi se ne slažu baš mnogo sa tradicionalnim moralom, pošto je on svoj moral zasnivao na potpuno drugačijem temelju nego što je to činila većina konzervativaca. Hitlerova moralnost nije bila zasnovana na tradicionalnoj judeo-hrišćanskoj etici niti na Kantovom moralnom imperativu, već je, naprotiv, predstavljala potpuno pobijanje istih. Umesto toga, Hitler je prihvatio evolucionu etiku po kojoj su darvi­novska sposobnost i zdravlje bili jedini kriterijumi za utvrđivanje moralnih standarda. Darvinovska borba za opstanak, naročito borba između različitih rasa, postala je jedini aršin za moralnost. Dakle, bilo da Hitlera smatramo konzervativnim ili reakcionar­nim u političkom smislu, on to sigurno nije bio i u moralnom smislu.

IntelligentDesign-lg

EVOLUCIONA ETIKA-DARVIN

Hitler se u svojim ranim govorima i spisima često pozivao na prirodu da bi opravdao svoju predstavu o borbi. On je poricao da bilo ko može da izbegne učešće u univerzalnoj borbi za opstanak. Svaki napor da se izbegne ta borba na kraju će biti beskoristan, pošto će priroda potvrditi svoju vlast i uništiti one koji ne žele da se bore za svoj opstanak. Jedina racionalna politika bi, dakle, bila podvrgnuti se zakonima prirode. Hitler je više puta ponovio da su jedina prava koja bilo koji narod ima, prava zadobijena pobedom u borbi za opstanak. On je precizirao humanost i hrišćansku moralnost, koje bi podsticale slabost, dovodeći time do brojčanog opadanja, degradacije, i ko­načno, nestanka ljudske vrste. U svom govoru iz 1923. godine, Hitler je objas­nio odnos između borbe i prava na sledeći način:
Ono što odlučujuće [u istoriji] je moć koju narodi [Völker] imaju u sebi samima; ispostavlja se da oni koji su pred Bogom i svetom jači imaju pravo da nameću svoju volju. Iz istorije se vidi da je pravo samo po sebi potpuno beskorisno, ukoliko moćna sila ne stoji iza njega. Pravo samo po sebi nije ni od kakve koristi bilo kome ko nema moć da nametne svoje pravo. Jaki su uvek pobeđivali... Celokupna priroda predstavlja jednu konstantnu borbu između moći i slabosti, stalnu pobedu jakih nad slabima.(citat iz Moja borba)
Posmatrano samo po sebi, van nekog šireg konteksta, ovo zvuči potpuno amoralno. Ako je pobeda putem borbe jedini aršin za utvrđivanje šta je isprav­no, a šta ne, kao što je Hitler otvoreno rekao, kako onda može biti bilo kakve objektivnosti ili kriterijuma za moralnost?
Zaista, Hitler je i na drugim mestima u svojoj knjizi Moja borba jasno po­ricao da moralnost ima bilo kakvo objektivno, permanentno postojanje. On je tvrdio da sve ideje vezane za etiku i estetiku – i zaista, sve ideje osim onih čisto logičkih zaključaka – zavise od čovekovog uma i da ne mogu da postoje nezavisno od čoveka, koji nije oduvek postojao. Hitlerovo shvatanje da je moralnost čisto ljudska tvorevina ruši svaki etički sistem koji tvrdi za sebe da je transcedentan, kao što su judeo-hrišćanska ili kantovska etika. Hitler očigledno nije verovao u postojanje nepromenljivih, univerzalnih moralnih standarda. Izgleda da ovaj aspekt Hitlerove filozofije potkrepljuje predstavu o njemu kao amoralnom ničeovskom nihilisti, pogotovo zato što je on toliko često govorio o potrebi za prevazilaženjem prepreka snagom volje, zbog čega je u velikoj meri zvučao kao Niče sa njegovim konceptom o volji za moć.
imagesCA2MIUUY

Evolucioni napredak

Hitler je, međutim, poput mnogih drugih evolucionista o kojima smo go­vo­rili u ovoj knjizi, izbegavao potpuni nihilizam i moralni relativizam tako što je prihvatio jedan oblik evolucione etike. On je smatrao da je ljudska moralnost proizvod evolucionog razvoja i da predstavlja najviši stepen evolucije koji je ikada dostignut. Njegov stav o evoluciji je, kao i u slučaju velikog broja njegovih savremenika, bio nadahnut idejom o napretku, dok je moralnost smatrao jednim od najvećih evolucionih napredaka. Naravno, ako je Hitler smatrao da moralnost ne postoji van konteksta ljudske psihe, on nije imao nikakvu objektivnu, naučnu osnovu za svoju tvrdnju da ljudska moralnost predstavlja “viši” ili “bolji” stadijum evolucije, zato što nije imao ni objektivni kriterijum za utvrđivanje šta je “više” ili “bolje”. Hitler nije bio jedini koji je napravio ovakvu grešku jer su mnogi njegovi prethodnici i savremenici imali isti stav o evolucionom napretku, dok su s druge strane poricali postojanje bilo kakve osnove za utvrđivanje kvaliteta razvoja.
Budući da je Hitler evolucioni napredak posmatrao kao nešto suštinski pozitivno i dobro, on je smatrao da je vrhunac dobra doprinositi tom evolucionom napretku. Borba za opstanak je stvorila ljudska bića, i ako pokušamo da se suprostavimo zakonima prirode napuštajući tu borbu, mi ćemo sprečiti progres i podstaći degeneraciju. U jednom pasusu u knjizi Moja borba u kojem govori o pogubnim posledicama veštačkog ograničavanja širenja popu­lacije, Hitler je upozorio na opasnost kojoj se izlažemo pokušavajući da ograničimo čovekovu borbu za opstanak:
Ako se reprodukcija kao takva ograniči, i smanji broj rađanja, prirodna borba za opstanak, koja samo najjačima i najzdravijima omogućava da prežive, biće zamenjena očiglednom željom da se po svaku cenu spasu čak i oni najslabiji i najbolesniji; tako se rađa potomstvo koje, što se mi duže rugamo prirodi i njenoj volji, neminovno postaje sve jadnije... Jača rasa (Geschlecht) zameniće slabiju, pošto će nagon za životom u svom konačnom obliku desetkovati svaku nepotrebnu stegu takozvane huma­nosti pojedinaca kako bi napravila mesta za humanost prirode, koja uništava slabe da bi napravila mesta za jake.
Hitler je time postavio novu definiciju humanosti lišivši pojedinca svih prava i tvrdeći da je uništavanje slabih od strane jakih akt humanosti. On je na taj način potpuno izokrenuo tradicionalnu moralnost.
ENCgermany

Eugenika i međurasno takmičenje

Ali, na koji način čovek treba da se bori u toj borbi za opstanak? Primenju­jući darvinističke principe na ljudska društva, darvinisti su morali da se uhvate u koštac sa prilično velikom težinom koju je trebalo dati borbi između poje­dinaca unutar društva u suprotnosti sa borbom između različitih grupa ili društava. Kao što smo ranije videli, mnogi darvinisti – uključujući i samog Darvina – smatrali su da grupno takmičenje, kao što su rat i rasni antagonizam, igraju ključnu ulogu u razvoju ljudskih društava, pa čak i u evoluciji moralnosti. Hitler je zauzeo ovakav pristup, smatrajući da je međurasno nadmetanje ključni faktor koji pokreće ljudsku evoluciju i istoriju. Znači, Hitler se, u cilju promovisanja evolucionog napretka, odlučio za dvostranu strategiju koja uključuje i veštačku i prirodnu selekciju: eugeniku unutar nemačkog društva da bi se poboljšalo zdravlje i vitalnost “arijevske rase”, i međurasnu borbu i ratove usmerene protiv onih van nemačke rasne zajednice. Hitlerova eugenika i rasna politika bile su povezane kao deo jednog šireg programa za očuvanje i unapređenje ljudske vrste, pošto je Nemce smatrao najrazvijenijom rasom, i u fizičkom, a naročito u intelektualnom smislu. Ono što je za nas od još većeg značaja jeste to da je Hitler Nemce smatrao moralno superior­nim u odnosu na sve ostale rase. Dakle, ukoliko bi se ostale rase eliminisale i zamenile Nemcima, ceo svet bi moralno uznapredovao.
Znači, oni odlomci iz Hitlerovih govora i spisa u kojima se naglašava borba, nisu u suštini tako amoralni kako neki pretpostavljaju. Na primer, Hitler je u knjizi Moja borba izjavio da
je ovo očuvanje [kulture i rasa koje je stvaraju] tesno povezano sa ne­pro­menljivim zakonom nužde i pravom na pobedu najboljih i najjačih... Ko god želi da živi mora da se bori, a ko god ne želi da se bori na ovom svetu večite borbe, ne zaslužuje da živi. Ovo je možda okrutno, ali je jednostavno tako!
Zapazite prvo da Hitler nije govorio samo o pobedi najjačih, već inajbo­ljih”, što znači onih koji su u moralnom smislu bolji od drugih. Ako bismo pažljivo ispitali kontekst ovog odlomka, videli bismo da je Hitler tvrdio da je samo “arijevska” rasa odgovorna za stvaranje ljudske kulture. Kada je govorio o rasnoj superiornosti “Arijevaca”, Hitler je konstantno isticao njihov doprinos ljudskoj kulturi, koji je - smatrao je on - bio zasnovan na njihovim biološkim osobinama. Nekoliko stranica dalje, Hitler je objasnio da je jedan aspekt “arijevske” superiornosti njihov moralni karakter. On je tvrdio da su “Arijevci” u stanju da stvaraju kulturu zato što imaju najrazvijeniji osećaj za žrtvovanje zarad dobra drugih. Tako su “Arijevci”, po Hitlerovom mišljenju, manje egoistični, a više altruistički nastrojeni.

aryan-family-neues-volk

Kriterij najboljih

Hitler je svoju predstavu o altruistički orijentisanim Nemcima, najuzvišenijim primerom ljudske moralnosti, suprotstavio Jevrejima kao utelovljenju ne­mo­ralnosti. On je stalno optuživao Jevreje za pohlepu, prevare, seksualnu nastranost i ostala nemoralna dela, opravdavajući time svoje mišljenje o njima kao o inferiornoj rasi. Tako se pod inferiornošću nije podrazumevala samo fizička i mentalna, već i moralna inferiornost (ne zaboravite da su, prema Hitlerovom mišljenju, sve tri bile biološki zasnovane). Zaista, kada je govorio o rasnoj inferiornosti Jevreja, Hitler je daleko više naglašavao njihove navodne moralne nedostatke, nego njihove fizičke ili psihičke karakteristike. U stvari, jedini razlog iz kojeg su Jevreji predstavljali opasnost za Nemačku (po Hitlerovom mišljenju) bio je taj što su se navodno koristili nemoralnim metodama kako bi na prevaru oteli Nemcima nasledstvo koje im s pravom pripada. Pošto ih je smatrao nemoralnima, Hitler je o Jevrejima često govorio kao o zaraznim parazitima i bacilima koji uništavaju zdravlje i vitalnost nemačke nacije. Hitler je izuzetno ozbiljno shvatio ovu metaforu, rekavši u februaru 1945. godine – nakon što su milioni Jevreja nestali u Holokaustu – da mere koje je Nemačka preduzela protiv Jevreja-parazita “predstavljaju izuzetno važan proces dezinfekcije, koji smo sproveli do krajnjih granica i bez kojeg bismo mi sami bili ugušeni i uništeni”.

Hitler je zbog svog shvatanja morala, morala zasnovanog na rasnoj pripadnosti, ponekad prihvatao moralna načela koja su bila u skladu sa tradicionalnom hrišćanskom moralnošću. Na primer, Hitlerovo zagovaranje mono­ga­mije i odbacivanje abortusa i homoseksualnosti bilo je u skladu sa tradicionalnim konzervativcima. Međutim, Hitler uopšte nije podržavao tradicio­nalnu moralnost zbog tradicije ili religije, već je ove moralne stavove prihvatao zato što ih je smatrao najboljim načinom propagiranja biološkog pobolj­šanja nemačke nacije. Razlika između ova dva pristupa postaje očigledna kada razmotrimo Hitlerov stav o abortusu. On je bio protiv abortusa jedino kada su u pitanju zdrave Nemice, pošto je smatrao da širenje populacije predstavlja ključ biološke vitalnosti njegove nacije. On je, međutim, dozvoljavao abortus kada su u pitanju one “inferiornerase ili u slučajevima kada bi dete najverovatnije imalo neku urođenu bolest.
Dok je s jedne strane podržavala neke tradicionalne vrednosti, Hitlerova evoluciona etika je naglavačke okrenula neke druge vrednosti. On je bio u stanju da opravda gotovo sve s moralne tačke gledišta, ukoliko je to doprinosilo evolucionom napretku i poboljšanju čovečanstva. Pošto je smatrao da “arijevska” rasa predstavlja najviši oblik čovečanstva, to je praktično značilo da je sve što je podsticalo pobedu “arijevske” rase bilo moralno ispravno. Tako je Hitler u svom govoru iz 1923. godine mogao da izjavi sledeće:
Ali mi nacional-socijalisti stojimo ovde [na Jevrejskom pitanju] u jednoj ekstremnoj poziciji. Mi znamo samo jedan narod (Volk), za koji se borimo, a to je naš sopstveni narod. Možda smo nehumani! Ali ako spasemo Nemačku, mi smo učinili najveće delo na svetu. Mi možda činimo nepravdu! Ali ako spasemo Nemačku, mi smo ukinuli najveću nepravdu na svetu. Možda smo nemoralni! Ali, ako je naš narod (Volk) spašen, mi smo ponovo utrli put moralnosti.
Hitler je, dakle, opravdavao svako nemoralno delo učinjeno onima van nemačke rasne zajednice, sve dotle dok ono doprinosi dobru “arijevske” rase. Boreći se za dobrobit “arijevske” rase, podstičemo konačnu pobedu moralnosti.

AryanKnight

Aristokratski zakon prirode

Hitler je ovu osnovnu ideju objasnio i u knjizi Moja borba, kada je objasnio da njegovo shvatanje sveta
ni u kom slučaju ne podrazumeva veru u jednakost rasa, dok zajedno sa njihovim razlikama prepoznaje i njihovu višu ili nižu vrednost, što ga obavezuje da, u skladu sa večnom voljom koja upravlja univerzumom, propagira pobedu boljih, jačih, a da od lošijih i slabijih zahteva pokornost. Ono time u principu prihvata aristokratski zakon prirode i veruje u validnost ovog zakona u slučaju svakog pojedinačnog živog bića. Ono ne prepoznaje samo različitu vrednost rasa, već i različizu vrednost pojedinaca... Međutim, ono ni u kom slučaju ne može da prihvati pravo postojeće ideje o etičnosti, ukoliko ta ideja predstavlja opasnost za život rase koja je nosilac višeg oblika etike.
Jedini Hitlerov kriterijum za moralnost bio je njen udeo u promovisanju ili ometanju interesa najrazvijenije rase, najrazvijenije ne samo u fizičkom i psihičkom, već i u moralnom smislu. Ako bi bilo koji moralni zakon predstavljao “opasnost za opstanak nemačke rase”, utoliko gore po taj moralni zakon, smatrao je Hitler. Jasno je, znači, da je Hitler uzdizao rasne obzire iznad bilo kakvih verskih, humanitarnih ili etičkih standarda.

Ljudska prava

Hitler je ismevao svaki moral koji nije poboljšavao vitalnost “arijevske” rase, naročito neke tradicionalne hrišćanske vrednosti, kao što su poniznost, sažaljenje i saosećanje. On je smatrao da su te vrednosti neprirodne i protivne zdravom razumu, i stoga štetne i pogubne za zdrav razvoj i napredak ljudske vrste. On je s prezrenjem odbacio ideju o ljudskim pravima, nazvavši je proizvodom slabića. “Ne”, objasnio je on, “postoji samo jedno najsvetije ljudsko pravo, a to pravo je u isto vreme i najsvetija dužnost – truditi se i pazi­ti da se očuva čistota krvi”, kako bi se podstakla “plemenitija evolucija” čovečanstva.
cover-1588

Eugenika, eutanazija, čedomorstvo

Još jedan način na koji je Hitler, kako je sam smatrao, mogao da unapredi interese “arijevske” rase bio je podsticanje reprodukcije “najrazvijenijih” pripadnika te rase i eliminisanje “inferiornih” pojedinaca. Dakle, eugenika, čedomorstvo i eutanazija zauzimale su centralno mesto u njegovom shvata­nju društvenog napretka. Ta shvatanja takođe pokazuju koliko je njegova evo­lu­ci­ona etika bila daleko od tradicionalnije moralnosti, a svakako i od judeo-hrišćanske zabrane ubijanja nevinih ljudskih bića. On je u svojim govo­rima često govorio o eugenici i populacionoj politici, a ponekad je govorio da se “nesposobni” mogu žrtvovati. Međutim, on je retko otvoreno govorio o ubijanju onih koje je smatrao inferiornima. Ipak, u jednom neobjavljenom rukopisu iz 1928. godine, Hitler je jasno pokazao koliko se eugenika i čedomorstvo uklapaju u njegovo darvinističko shvatanje prirode:
Dok priroda samo nekolicini najzdravijih i najotpornijih među velikim brojem živih organizama dozvoljava da prežive u borbi za opstanak, ljudi ograniče broj rađanja, a onda pokušavaju da održe u životu ono što se rodi, ne vodeći računa o tome koliko ta bića zaista vrede. Humanost je stoga samo rob slabosti i time zaista najokrutniji uništitelj ljudskog postojanja.

Policija za moral, Berlin, 1920..



Hitler je potom pribegao Hekelovom omiljenom primeru – drevnim Spartancima da bi odbranio ideju o ubijanju nesposobne dece, pošto, po njegovom mišljenju, njihov život vredi vrlo malo, ako uopšte i vredi. Ubiti takve osobe je, prema Hitleru, humanije nego dozvoliti im da žive. On je, dakle, smatrao da ubijanje nesposobnih predstavlja dobro delo s moralnog aspekta, potpuno preokrenuvši judeo-hrišćanski moralni zakon, koji je štitio nesposobne.
 
Hitler je smatrao da darvinizam pruža moralno opravdanje za čedomor­stvo, eutanaziju, genocid i ostale političke mere koje su (a, hvala Bogu, još uvek su) smatrane nemoralnim u odnosu na konvencionalnije moralne standarde. Evolucija je pružila krajnje ciljeve ove politike: biološki napredak ljudske vrste. To je, međutim, veoma nesiguran cilj, zato što zavisi od unapred stvorenih ideja o tome šta je, zapravo, napredak. Hitlerovo shvata­nje napretka bilo je zasnovano na njegovim sopstvenim vrednostima, tako da je on time svoje pretpostavke o kulturi i shvatanje moralnosti na jedan nepošten način pretočio u tobože naučni cilj. On je u to svoje shvatanje mogao da “ubaci” i moralne predrasude time što je neke rase definisao kao inferiorne, a one druge kao superiorne. Darvinovski rasizam je, naravno, u ogromnoj meri doprineo svemu tome.
Ako evolucija daje ciljeve, darvinovski mehanizam predlaže sredstva: povećati broj “najsposobnijih” ljudi kako bi istisnuli ostale u borbi za opsta­nak. On je u svojoj velikoj želji da ubrza evolucioni proces propagirao i veštačku selekciju (eugeniku) i mere intenziviranja prirodne selekcije. Nadme­tanje i sukob delovaće u korist jačih, sposobnijih pojedinaca i rasa. Ali, tako će delovati i ubijanje onih pojedinaca i rasa koje se smatraju inferiornim. Moralnost se ne može utvrditi zakonima iz prošlosti, već samo na osnovu njenih posledica po evolucioni napredak.

nazi_occultnuts

IZVORI HITLEROVE ETIKE

Bečki krug

Pa gde je Hitler dobio ove ideje o etici i moralnosti? I pored neverovatnog broja istraživanja koja su rađena o Hitleru i nacizmu, to je još uvek teško pita­nje, jer dok s jedne strane imamo ogromnu količinu informacija o Hitlero­vim idejama – zasnovanih i na privatnim i na javnim izjavama – imamo vrlo malo dokaza o tome šta je uticalo na formiranje njegovog shvatanja sveta. Veliki broj raspoloživih dokaza o onome što je na intelektualnom planu uticalo na mladog Hitlera nepotpun je, nepouzdan ili na osnovu indicija. On je retko spominjao bilo kakve značajnije pisce i knjige koje su uticale na formiranje njegovog načina razmišljanja. August Kubicek (August Kubizek), koji je jedno kratko vreme bio njegov cimer u Beču, tvrdio je da je Hitler često odlazio u bečku biblioteku i mnogo čitao, uključujući dela Dantea, Šilera (Schiller), Herdera, Šopenhauera (Schopenhauer) i Ničea.19 Hitler je verovatno čitao neka velika, naučna dela u svojoj mladosti, ali sudeći po onome što znamo o njegovom kasnijem životu, ta dela verovatno nisu izvršila onaj naj­značajniji uticaj na formiranje njegovog pogleda na svet. Značajniji uticaj su verovatno izvršile bečke novine, politički traktati i pamfleti, koje je, kao što nam je poznato, čitao i pratio sa velikim interesovanjem. Ako je to tačno, Hitler je onda svoju evolucionu etiku i rasistički socijaldarvinizam u velikoj meri verovatno formirao iz druge ruke. To uopšte ne bi trebalo da nas iznenadi, pošto je bečka štampa bila prezasićena rasističkim socijaldarvinizmom u vreme kada je Hitler boravio u tom gradu.

Hekel
Međutim, neki naučnici tvrde da je ovaj ili onaj pisac izvršio najveći uticaj na formiranje Hitlerovog shvatanja sveta. Teško da je iko bio uporniji u ovakvim tvrdnjama od Danijela Gasmana koji je potencirao svoju hipotezu o Hekelovom uticaju na Hitlera. Gasmanovi argumenti se na prvi pogled mogu učiniti uverljivim, zato što postoje neporecive paralele između nekih delova Hekelove i Hitlerov ideologije. Već smo videli da je Hekel bio među prvim nemačkim misliocima koji su govorili o istrebljivanju “inferiornih” ljudskih rasa od strane superiornih Evropljana i ubijanju invalida. Hitlerova shvatanja ljudske borbe za opstanak i odnosa između prirode i društva slična su Hekelovim, a neke Hitlerove izjave vezane za evoluciju lako su mogle biti preuzete od Hekela. Kao jedan od mnogih primera možemo navesti jednu Hitlerovu izjavu iz 1933. godine koja je nesumnjivo preuzeta od Hekela (ali možda indirektno): “Jaz između najnižeg stvorenja koje se još uvek može nazvati čovekom i naše najrazvijenije rase veći je od rastojanja koje deli najniži tip čoveka od najrazvijenijeg majmuna.”
Međutim, Gasmanov pristup je suviše ograničen, jer zanemaruje ogromne razlike između Hekela i Hitlera. Hekel je bio liberalni nacionalista 19. veka koji je podržavao Bizmarka zato što je ovaj ujedinio nemačku naciju, ali koji nikada nije prihvatao diktaturu i jednopartijsku vladavinu. Hekel je sa više aspekata bio na strani liberalnih pristalica progresivnih ideja svoga vremena, propagirajući, pored ostalih liberalnih ideja, mirovni pokret i prava homoseksualaca. Gasman je, sve u svemu, napravio previše buke oko Hekelovog antisemitizma, koji, iako pogrešno usmeren, verovatno nije bio izvor Hitlerovog antisemitizma. Kao prvo, u Hekelovim spisima i govorima retko kada nailazimo na antisemitske izjave, a kada i naiđemo, one su mnogo blaže od Hitlerovih. Osim toga, početkom 20. veka bilo je mnogo antisemitski nastrojenih mislilaca čiji stavovi su mnogo sličniji Hitlerovim. Eugenika i eutanazija, dva aspekta Hekelove filozofije koje je Hitler verovatno prihvatio, nisu pripadale isključivo nacistima, već ih je prihvatio i ogroman broj različitih sekularnih društvenih reformatora. Čak su se i mnogi socija­listi, uključujući i neke marksiste, pridružili većini koja je podržavala eugeniku.
Pored toga, Gasman ne može da dokaže da je Hitler, zapravo, ikada i pročitao bilo koje od Hekelovih dela, tako da je, ma kakav uticaj da je Hekel navodno izvršio na Hitlera, taj uticaj mogao biti vršen posredno, preko drugih. Hekelova dela su se zaista mnogo čitala početkom 20. veka i uopšte ne bi bilo iznenađujuće da je i Hitler pročitao jedno ili više njih. Međutim, i mnogi eugenisti, rasisti i antisemiti propagirali su Hekelove ideje, o kojima se mnogo govorilo i diskutovalo u popularnoj štampi, tako da je sasvim moguće da je Hitler te ideje prihvatio preko drugih. Dakle, Gasman ima pravo kada naglašava da su Hekelove ideje u velikoj meri uticale na Hitlera, ali one ni u kom slučaju nisu predstavljale ideološku podlogu za fašizam, kao što ni Hekel ni u kom slučaju nije bio profašistički nastrojen.

Jorg Lanc fon Libenfels,
Još jedna osoba koju su smatrali čovekom koji je dao Hitleru svoje ideje bio je Jorg Lanc fon Libenfels, bečki okultista i arijevski rasista koji je – zajedno sa Gvidom fon Listom – formulisao doktrinu poznatu pod nazivom ariozofija (izveden iz korenskih reči koje znače “arijevska mudrost”). Austrijski psiholog Vilfrid Dajm (Wilfried Daim) koristi dve vrste dokaza u povezivanju Lanca i Hitlera. Prvo, on pokušava da pokaže da je Hitler čitao Lancov rasistički časopis Ostara, koji se mogao kupiti na kiosku blizu Hitlerovog stana u Beču. Dejm je posle Drugog svetskog rata intervjuisao Lanca, koji je tvrdio da ga je Hitler jednom posetio i tražio od njega nekoliko primeraka Ostare koji su mu nedostajali da bi upotpunio svoju kolekciju ovog časopisa. Lancu se, međutim, ne može u potpunosti verovati, budući da je takođe tvrdio da je Lenjin bio jedan od njegovih učenika. Dakle, Lanc je ovu priču o Hitleru ispričao možda samo da bi sebe učinio značajnijim. Međutim, mnogi naučnici, uključujući i mene samog, smatraju da je sasvim moguće da je Hitler čitao Lancove spise u Beču.
Drugo, Dejm pokušava da pokaže kako postoje mnogobrojne paralele između Lancovih i Hitlerovih stavova. Lancov ekstremni arijevski rasizam je zaista imao mnogo dodirnih tačaka sa Hitlerovom rasnom ideologijom. Pre svega, Lanc je bio odan darvinizmu i međurasnu borbu je tumačio kao neophodni sastavni deo evolucionog procesa. On je, kao i mnogi drugi eugenisti, bio zabrinut zbog biološke degeneracije, koju je smatrao produktom mešanja rasa. On je stalno naglašavao potrebu za intenzivnijim nadmetanjem, kako bi prirodna selekcija mogla da vrši svoj posao. “Arijevska” rasa će, po Lancovom miš­ljenju, pobediti u slobodnoj borbi, budući da ona predstavlja prirodno aristokratsku rasu koja poseduje više talenata i sposobnosti od bilo koje druge rase. Međutim, osim zaoštravanja konkurentne borbe, on je propagirao i eugeniku (veštačku selekciju) kao način podstica­nja evolucionog procesa.23
Lanc je uzdizao rasistički nastrojenog publicistu Adolfa Harfa, koji je napisao nekoliko članaka za Lancov časopis, zato što je ovaj rasi davao centralno mesto u određivanju sudbine naroda i nacija. Lanc je zapazio da je “rasa pokretačka sila koja stoji iza svega što činimo”. Lanc kasnije govori o tome kako su njegova shvatanja rase uticala na njegovo shvatanje moralnosti: “Za nas ljude, veličanstveni Arijevac predstavlja merilo za sve, tako da sve što je korisno za Arijevce, te uzvišene pripadnike ljudskog roda, mora biti moralno, dok sve ono što njima šteti mora biti nemoralno.” On je naročito poricao da biblijska zapovest o ljubavi prema bližnjem obuhvata i pripadnike drugih rasa. On je tvrdio da učenje o univerzalnoj ljubavi, ljubavi prema svima, predstavlja izokretanje hrišćanskog učenja koje su arijevcima nametnuli inferiorni “majmunoliki ljudi”. Kao što će to nakon njega učiniti i Hitler, Lanc je moralnost merio njenim uticajem na “superiornu” rasu, a ljubav je, po njegovom mišljenju, bila rezervisana samo za pripadnike sopstvene rase.
Lancova moralnost zasnovana na rasi mogla je da opravda svakakva nemoralna dela sve dotle dok su ona bila učinjena protiv “nižih” rasa. On je stalno protestvovao protiv neselektivnog i nepristrasnog milosrđa, pošto će to doneti korist pripadnicima “inferiornih” rasa, a na račun “arijevaca”. On je pripadnike “inferiornih” rasa uporedio sa korovom koji treba iščupati, zato što predstavljaju finansijski teret za “bolje” rasne elemente. Lanc je shvatio da to čupanje korova neće uvek moći da se obavi mirnim putem. On je u jednom svom članku pohvalio mere koje su zapisane u Bibliji, koja navodno predstavlja “tešku, rasno ponosnu i rasno svesnu knjigu, koja objavljuje smrt i istrebljenje inferiornima, a superiornima da će vladati svetom”. Dakle, Lan­co­ve ideje su ipak na neki način nagoveštavale Hitlerovu krutu rasnu politiku.
Međutim, problem na koji nailaze oni koji pokušavaju da prikažu Hitlera kao Lancovog učenika jeste to što su ideje koje su obojica podržavali bile široko rasprostranjene u Beču i drugim delovima Austrije i Nemačke počet­kom 20. veka. Mi smo se sa mnogim tim istim idejama o darvinizmu, eugenici i moralnosti već susretali na mnogim drugim mestima u ovoj knjizi, i to često u delima koja su objavljena pre Lancovih. Drugo, iako je Lanc uzdizao plavokose, plavooke Arijevce kao najvišu rasu, on je retko kad govorio o Jevrejima. Rasni neprijatelji koje je Lanc spominjao najčešće su bile crnačke i mongolske rase, kao i Evropljani čija je krv pomešana sa krvlju ovih drugih rasa. Većina Jevreja bi se nesumnjivo uklopila u Lancov opis inferiornih rasa, ali antisemitizam nije zauzimao centralno mesto u njegovoj rasnoj ideologiji. Osim toga, čak i ako Lanc jeste uticao na Hitlera, Hitler nije prihvatao sve njegove ideje. Na primer, Hitler nikada nije prihvatio mistično tumačenje Biblije, koje je zauzimalo glavno mesto u Lancovoj ideologiji, niti je ikada koristio Lancovu ezoteričnu terminologiju. Dok je Lanc uživao u okultnoj prirodi svog rasizma, Hitler je svoju rasnu ideologiju obično prikazivao kao racio­nal­nu i naučnu.

Gvido fon List,
Još jedan okultista među bečkim rasnim teoretičarima koji je mogao izvršiti uticaj na Hitlera bio je Gvido fon List, Lancov kolega i prvi arijevski rasista koji je otvoreno upotrebljavao svastiku ili kukasti krst (Lanc ju je prihvatio posle njega). Hamanova kaže da se Hitlerov pogled na svet mnogo više podudara sa Listovim nego sa Lancovim. Međutim, ona takođe zapaža da su Listove ideje bile široko rasprostranjene u bečkoj štampi, tako da je Hitler lako mogao da prihvati Listove ideje iz druge ili treće ruke. Osim toga, mnoge Listove ideje bile su pažljivo probrane i preuzete od drugih rasnih teoretičara, tako da ih je Hitler mogao preuzeti iz više različitih izvora. Nikolas Gudrik-Klark (Nicholas Goodricke-Clarke) verovatno je u pravu kada tvrdi da “ariozo­fija predstavlja više simptom nego uticaj u tom smislu što je nagovestila nacizam”. Lanc i List su možda izvršili uticaj na Hitlera – direktno ili indirektno – ali Hitler sigurno nije bio jedan od njihovih učenika.

Jozef Rajmer
Peter Emil Beker (Peter Emil Becker) kaže da je još jedan bečki rasni teoretičar kandidat za “čoveka koji je dao Hitleru njegove ideje”: Jozef Rajmer (Josef Reimer). Mnoge ideje koje Jozef Rajmer spominje u svojoj knjizi Pan-nemačka Nemačka (A Pan-German Germany, 1905) predstavljaju deo Hitle­ro­vog shvatanja sveta. Rajmer je propagirao pan-nemački nacionalizam i prio­ritet rase u svim aspektima čovekovog života, izjavivši sledeće: Naša rasa sa svojom kulturom vredi više od ostalih naroda i rasa na ovoj planeti.On je koristio darvinističku teoriju da bi opravdao i eugeniku i međurasnu borbu. Sličnosti između njegovog i Hitlerovog pogleda na svet zaista su upadljive. Beker, međutim, priznaje da tu postoji jedan problem: Mi nemamo dokaz da je Hitler ikada čitao Rajmerovu knjigu. Rajmer je, osim toga, priznao da je njegova knjiga napisana pod snažnim uticajem ostalih rasnih mislilaca, ista­knu­ti­jih od njega samog. On se pre svega divio Voltmanovim delima, ali je rekao da su i Lapužova, Vilzerova, Gobinova i Čemberlenova dela takođe uticala na njegov način razmišljanja. Rajmer je, poput Lanca i Lista, više simptom dominantnih rasističkih ideologija u Beču u vreme kada je Hitler živeo u njemu. Uvek postoji mogućnost da je njegova knjiga izvršila uticaj na Hitlera, ali čak i da jeste, ona je samo jedna od mnogih drugih spisa rasnih teoretičara koje su uticale na formiranje Hitlerovih ideja.

Georg fon Šonerer
Kada je napisao knjigu Moja borba, Hitler nikada nije spomenuo Hekela, Lanca, Lista ili Rajmera kao osobe koje su uticale na formiranje njegovog pogleda nasvet dok je boravio u Beču. Međutim, jedna od istaknutih politič­kih figura u Beču koju Hitler jeste spomenuo u knjizi Moja borba jeste Georg fon Šonerer (Georg von Schönerer), lider austrijske Pan-nemačke partije. Hitler je bio prosto zaljubljen u Šonererov pan-nemački nacionalizam i – bar do 1919. godine – u njegov biološki antisemitski rasizam. Hitler je u knjizi Moja borba izjavio:Teorijski govoreći, sve ideje Pan-nemačke partije [to jest, Šonererove] bile su ispravne.” Mnoge Hitlerove ideje o biološkom rasizmu, etici, eugenici i antisemitizmu već su bile nagoveštene Šonererovim govorima 80-tih godina 19. veka – pre nego što je Hitler rođen. Šonerer je takmičenje između plemenitih “Arijevaca” i podlih Jevreja prikazao kao međurasnu borbu za opstanak. On je smatrao da se moralne crte nasleđuju, a Jevreji svojim nemoralnim biološkim karakterom pokušavaju da unište moralno uzvišenije Nemce. Njegov biološki determinizam naveo ga je na zaključak da je jedino rešenje za ovu etičku dilemu uništenje nemoralnih Jevreja. On je ovaj stav opravdavao sa moralnog aspekta: “Volite sve što je plemenito, dobro i prediv­no, baš kao što je utelovljeno u svemu nemačkom, a mrzite sve što je podlo, loše i vulgarno, baš kao što se manifestuje na Semitima! Na poprištu borbe za opstanak nacije mora važiti pravilo: ‘Oko za oko, zub za zub!” Znači, Šonerer je smatrao da će eliminacija Jevreja poboljšati moralnu klimu.

Hjuston Stjuart Čemberlen,
Još jedna ličnost iz Beča koja se na kratko spominje u knjizi Moja borba, jeste Hjuston Stjuart Čemberlen, jedan od najuticajnijih antisemitski nastrojenih pisaca s početka 20. veka. Vilijam Širer (William Shirer) i Roderik Štakelberg (Roderick Stackelberg) obojica prikazuju Čemberlena kao jednog od najznačajnijih intelektualaca koji su uticali na formiranje nacističkog pogleda na svet. Širer se seća da su nacistički orijentisani pisci 30-tih godina 20. veka Čemberlena često nazivali “duhovnim osnivačem” nacizma. Zaista, imajući u vidu koliko je Čemberlen bio uticajan među antisemitima s početka 20. veka, bilo bi čudno da Hitler nije čitao Čemberlenova dela ili bar rasprave o njegovim idejama u popularnoj štampi. Hans Frank je kasnije tvrdio da je Hitler čitao Čemberlena dok je ležao u zatvoru Landzberg (Landsberg) u periodu od 1923. do 1924. godine. U svakom slučaju, Čemberlen je prepoznao sličnost svojih ideja sa Hitlerovim idejama o međurasnoj borbi, eugenici i antisemitizmu (vidi šesto poglavlje). Odmah nakon što ga je Hitler posetio u Bierotu (Bayreuth) oktobra 1923. godine, bolesni Čemberlen je s oduševlje­njem izjavio da je Nemačka konačno našla spasitelja. Međutim, jedan od pokazatelja da Čemberlen nije bio jedini – a možda ni najznačajniji – mislilac koji je izvršio uticaj na Hitlerovu rasnu filozofiju jeste činjenica da je Čemberlen stalno koristio reč Teutonci kada je govorio o Nemcima. Hitler je više voleo izraz Arijevci. Kakav god da je uticaj Čemberlen izvršio na Hitlera, taj uticaj je verovatno bio pomešan sa idejama drugih rasnih teoretičara.
Jedan od problema sa kojim su se suočavali oni koji su želeli da dođu do saznanja ko je od ovih bečkih mislilaca izvršio direktan uticaj na Hitlerov način razmišljanja bio je taj što, koliko nam je poznato, Hitler verovatno nije bio zadojen tako snažnim antisemitizmom sve do perioda nakon Prvog svetskog rata. To nam govori da neke od njegovih glavnih ideja još uvek nisu bile potpuno formirane nakon što je napustio Beč. U svojoj studiji pod naslovom Hitlerov pogled na svet (Hitler’s World View) Eberhard Jekel tvrdi da je u pe­riodu posle 1918. godine Hitler još uvek dorađivao svoje ideje i da ih je čak i promenio u nekim aspektima (naročito one vezane za spoljnu politiku) kada je napisao knjizu Moja borba. Mi ne znamo mnogo o Hitlerovim idejama iz perioda pre 1918. godine, mada zasigurno znamo da je u periodu svog boravka u Beču već bio pan-nemački nacionalista. Ja smatram da je on verovatno već verovao u centralnu ulogu međurasne borbe u ljudskoj istoriji.

nazi-race-poster


Minhen

Intelektualna sredina u Minhenu možda je isto toliko doprinela formira­nju Hitlerovog pogleda na svet baš kao i njegovo iskustvo u Beču. Ako ništa više, ona je bar učvrstila one ideje koje je on već bio prihvatio u Beču. Istoričar Helmut Ojerbah (Hellmuth Auerbach) je pokazao da su ideje koje je Hitler propagirao bile široko rasprostranjene u Minhenu u godinama neposredno nakon završetka Prvog svetskog rata. Minhen je zaista bio značajan centar za eugenički pokret, a Ploc je u ovom gradu čak osnovao i tajni nordijski rasistički ogranak svog Društva za rasnu higijenu. I dok s jedne strane ne postoje dokazi da se Hitler ikada sreo sa Plocom ili da je prisustvovao nekom od njegovih sastanaka u Minhenu, Hitler jeste bio u bliskom kontaktu sa Julijusom Lemanom, jednim od glavnih izdavača medicinskih i naučnih knjiga koji je propagirao rasističku eugeniku i bio istaknuti član Plocove organizacije. Leman je mogao da širi svoje ideje o pan-nemačkom nacionalizmu, eugenici i rasizmu posredstvom časopisa Deutschlands Erneuerung čiji je bio izdavač.

Julijus Leman
Leman je već 90-tih godina 19. veka prihvatio pan-nemački nacionalizam i uzdigao se do vodeće pozicije u Pan-nemačkoj ligi. Po mišljenju Gerija Štarka (Gary Stark), njegov nacionalizam je “odražavao darvinistički duh koji je dominirao velikim delom tog vremenskog perioda”. Leman je s oduševlje­njem čitao antisemitske rasističke ideje H. S. Čemberlena i Pola Lagarda. Potom je u periodu od 1908. do 1909. godine pročitao nekoliko dela o rasnoj higijeni i posvetio se tom pitanju, propagirajući pomenute ideje i štampanim materijalom. Uskoro je došao u dodir sa istaknutim eugenistima u Minhenu, uključujući i Ploca, Grubera, a kasnije i Ridina i Lenca. Pre početka Prvog svetskog rata on se priključio i Društvu za rasnu higijenu u Minhenu i Plocovom Streljačkom klubu. 20-tih godina 20. veka, postao je jedan od glavnih izdavača dela o eugenici i rasnoj teoriji, uključujući i čuveni tekst koji su zajedno napisali Baur, Fušer i Lenc na temu ljudske genetike i eugenike, kao i mnogobrojna dela poznatih rasnih teoretičara, Hansa F. K. Gintera i Ludviga Šemana.
Leman ne samo što je često dolazio u kontakt sa Hitlerom od 1920. pa nadalje, nego je bio i jedna od najznačajnijih figura u nacionalističkim i rasističkim krugovima koji su bili prepuni nacista. Leman je bio veoma istaknuta figura u Društvu Tule, nacionalističkoj organizaciji osnovanoj u Minhenu nakon završetka Prvog svetskog rata. Na listi članova ovog društva nalaze se “kao u knjigama Ko je ko rani simpatizeri nacizma”, rekao je Jan Keršo. U najistaknutije naciste koji su bili povezani sa Društvom Tule spadaju njegovi zajednički osnivači, Anton Dreksler (Anton Drexler) i Karl Harer (Karl Harrer), kao i Gotfrid Feder (Gottfried Feder), Ditrih Ekart (Dietrich Eckart), Hans Frank, Rudolf Hes (Rudolf Hess) i Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg). Prvobitni vlasnik prvih nacističkih novina, Völkischer Beobachter, bilo je Društvo Tule, koje ga je u decembru 1920. prodalo Nacističkoj partiji. Počet­kom 1920, Leman se, nakon što je čuo nekoliko Hitlerovih govora, priključio mladoj Nacističkoj partiji, a objavio je i nekoliko nacističkih propagandnih dela. 20-tih godina 20. veka, Leman je Hitleru slao razne knjige o eugenici i rasnoj teoriji, uključujući i zajednički tekst Bauera, Fišera i Lenca, i Ginterova dela. To ne dokazuje da je Leman izvršio veliki uticaj na formiranje Hitlero­vog pogleda na svet, budući da su mnoge knjige koje mu je Leman poslao objavljene nakon što je Hitler napisao Moja borba, a ne možemo biti sigurni da li je Hitler pročitao sve te knjige. One su ga, ipak, učvrstile u njegovim idejama (ako ih je zaista i pročitao).
Međutim, iako ne mogu da pružim uverljiv dokaz, Leman verovatno jeste izvršio značajan uticaj na Hitlerov način razmišljanja – bilo direktno ili indirektno. Paralele između Lemanovih i Hitlerovih stavova su svakako veoma uočljive, a Leman je bio dinamičan lider u nacionalističkim krugovima u Minhenu. On je revnosno širio svoje ideje, često objavljujući rasističku i eugeničku literaturu na uštrb svoje izdavačke kuće, pokrivajući troškove profitom ostvarenim objavljiva­njem medicinskih tekstova. Osim toga, imajući u vidu Hitlerovu političku sredinu i njegovo prijateljstvo sa Lemanom, bilo bi zaista čudno da Hitler nije čitao Deutschlands Erneuerung početkom 20-tih godina. U periodu od 1919. do 1923. godine u ovom časopisu je objavljen veliki broj članaka o nacionalizmu, rasizmu i eugenici, uključujući nekoliko Gruberovih, Lencovih, Ginterovih i Čemberlenovih. Ginter je u jednom od svojih članaka iz 1921. godine – pod naslovom “Mržnja” – kritikovao etiku ljubavi prema celokupnom čovečanstvu (Menschenliebe). Umesto toga, on je propo­ve­dao ljubav samo prema pripadnicima iste rase i mržnju prema onima van sopstvene rasne zajednice. U jednom broju časopisa Deutschlands Erneu­erung iz 1923. godine objavljen je čak i jedan članak američkog eugeniste Lotropa Stodarda (Lothrop Stoddard) pod naslovom “Obojene rase prete da preuzmu dominaciju nad svetom od bele rase”.
U jednom broju pomenutog časopisa iz 1922. godine objavljen je članak pod naslovom “Antisemitizam” nacističkog ideologa Rozenberga, dok je u ja­nuaru 1924. objavljeno čuveno pismo u kojem je Čemberlen prihvatio Hitlera za vođu. Tri meseca kasnije, sam Hitler je objavio jedan članak u kojem je napao marksizam kao oruđe kojim se Jevreji služe da bi podrivali nemačku kulturu. Jedan od glavnih razloga zašto je kritikovao marksističku ideologiju bio je taj što ona “zamenjuje aristokratski prirodni princip masama”, a ona odbacuje postojanje nacionalnosti i rase. Koristeći se ničeovskom terminologijom, poput volje za moć, i zahtevajući “obraćenje ili uništenje i poslednjeg marksiste” u Nemačkoj, on je takođe uporno tvrdio da je to uništenje etički motivisano: Marksistički internacionalizam se može slomiti samo fana­tično ekstremnim nacionalizmom najviše društvene etike i moralnosti. Ta­ko je Hitler postao moralni vođa slamajući sile nemorala, koje su predstavljali marksisti i Jevreji.
Leman je osim časopisa Deutschlands Erneu­erung objavio i mnoge knjige o rasizmu i eugenici početkom dvadesetih godina, uključujući i čuveno zajedničko dvotomno delo Baura, Fišera i Lenca o ljudskoj genetici i eugenici i knjige Rasna nauka nemačkog naroda (Racial Science of the German People) F. K. Gintera. U Hitlerovoj ličnoj biblioteci nalazio se jedan primerak trećeg izdanja zajedničkog Baurovog, Fišerovog i Lencovog teksta (1927-31.), kao i raniji Lencov pamflet Rasa kao princip vrednosti: Obnova etike (Race as a Principle of Value: The Renovation of Ethics, 1917). Ne znamo da li je Hitler imao i ranija izdanja pomenutog teksta trojice autora, ali ih je verovatno imao, budući da i Lenc i Ginter kažu da je Hitler pročitao drugo izdanje trija Baur-Fišer-Lenc dok je bio u zatvoru Landzberg u periodu od 1923. do 1924. Lenc nije nimalo preuveličavao kada je 1931. godine izjavio damnogi njihovi [Baur-Fišer-Lenc] pasusi nalaze svoj odraz u Hitlerovim izrazima”. Na primer, Fišer je u svom odeljku o rasnoj antropologiji naglasio rasnu nejednakost. On je takođe objasnio da rasa predstavlja “jedan od najodlučujućih faktora u celokupnoj istoriji jednog naroda”, uglavnom zbog psihičkih razlika među rasama. Lenc, koji je napisao više od polovine prvog i ceo drugi tom, propagirao je nordijski rasistički oblik eugenike. On je nordijsku rasu prikazao kao najkreativniju i intelektualno najrazvijeniju rasu na zemlji, i iako je prigušio svoj antisemitizam da bi mu se knjige bolje prodavale u medicinskim školama, on je Jevreje ipak prikazao u negativnom svetlu. On je upozorio na opasnost koja nam preti ako bismo štitili “inferiorne” pojedince i podsticao ograničavanje reprodukcije. Osim toga, on je podržavao ubijanje dece sa invaliditetom, nazivajući takvo ubijanje humanitarnom merom. Tekst trija Baur-Fišer-Lenc, koji je do 1940. doživeo pet izdanja, bio je izuzetno cenjen i pozitivno ocenjen u medicinskim i naučnim časopisima, ne samo u Nemač­koj, već i u drugim zemljama. Većina naučnika onog vremena prihvatila je Lencovu rasističku eugeniku kao konvencionalnu, a ne pseudonauku, kak­vom se ona danas obično smatra.
One ideje koje nije pokupio od Fišera ili Lenca, Hitler je lako mogao preuzeti od Gintera, čije ideje su bile prilično slične njihovim (Ginter je preporučivao knjigu trija Baur-Fišer-Lenc). Leman je Hitleru dao jedan primerak trećeg izdanja (1923) Ginterovog dela o nemačkoj rasi, tako da ga je Hitler mogao imati u periodu svog boravka u zatvoru Landzberg. Ginter je bio pristalica darvinističkog objašnjenja ljudske evolucije i tvrdio da je njegova studija naučna studija o rasi, čiji je cilj bio da “probudi i usmeri našu pažnju na rasno određeni karakter sredine i istorije”. Odbacio je marksistički materijalistički koncept istorije, zamenivši ga “rasnim konceptom istorije”. Dok je s jedne strane odbacivao ideju da u bilo kom delu Evrope postoji neka potpuno čista rasa, Ginter je mešanje rasa prikazao kao nešto pogubno i nadao se da će se nordijska rasa truditi da se pročisti od stranih rasnih elemenata. On je tvrdio da mešovite rase poseduju pravu zbrku naslednih elemenata koji stvaraju haos, uključujući i onaj moralni, što uslovljava pojavu etičkog relativizma. Sam Ginter je, međutim, bio pristalica moralnog relativizma po tome što je smatrao da svaka rasa ima svoj poseban moral, ali je mislio da će rasno čistunstvo ojačati moralnost svake pojedine rase. Tako se moralnost nordijske rase može ojačati čišćenjem te rase od njenih ne-nordijskih elemenata. Ginter je čak formulisao i sveobuhvatni moralni imperativ, po uzoru na Kantov kategorički imperativ, ali različitog sadržaja: “Treba da radiš tako da sklonost tvoje volje uvek može biti osnovna sklonost zakonodavstva nordijske rase. Kao što su to indirektno rekli Majkl Berli i Volfgang Viperman u knjizi Rasna država, to izgleda nije predstavljalo suštinu Hitlerove etike.
U jednom veoma dugačkom dodatku koji je tobože bio naučna studija o jevrejskoj rasi, Ginter je u potpunosti omalovažio Jevreje. Dok je nordijsku rasu ranije prikazivao kao najkreativniju, on je tvrdio da Jevreji nisu kreativni, osim, možda, u muzici. Prema Ginterovom mišljenju, antisemitizam nije nastao kao proizvod kulturnog razvoja, već unutrašnje protivrečnosti u nordijskoj krvi, pa se stoga nije mogao izbeći. Ginter je osuđivao mešovite brakove izme­đu Nemaca i Jevreja, nazivajući takve veze “rasnom sramotom” (Rassen­schande), izraz koji su nacisti kasnije upotrebljavali.
Bilo da su Deutschlands Erneu­erung ili knjige koje je Leman objavljivao samo potvrdile stavove koje je Hitler već imao, ili da su zapravo izvršile uticaj na njega, potpuno je jasno, na osnovu ispitivanja Lemanove ideologije i njegovog izdavačkog programa, da su ideje eugenike, naučnog rasizma i antisemitizma kružile Minhenom, u krugovima bliskim Hitleru. Koje god aspekte rasističke eugenike da Hitler već nije bio uneo u svoje shvatanje sveta dok je boravio u Beču, sada su se lako mogli naći u Minhenu.

Teodor Frič
Leman nije bio jedini koji je spojio eugeniku, nacionalizam i antisemitizam. Mnogi istaknuti antisemitski nastrojeni mislioci u Nemačkoj s početka 20. veka smatrali su rasističku eugeniku centralnim delom svog programa za obnovu nemačke nacije. Teodor Frič je svakako prihvatio rasističku eugeniku u svom veoma uticajnom delu Priručnik jevrejskog pitanja (Handbook on the Jewish Question). Frič je do 1918. godine već bio najuticajniji nemački publicista koji je propagirao antisemitizam, ne samo zbog ove svoje knjige, već i zbog drugih svojih dela koja su izašla iz njegove izdavačke kuće “Čekić”. Kada se 1931. godine pojavilo trideseto izdanje Fričovog Priručnika, Hitler je na poleđini knjige napisao jedan kratak reklamni tekst gde kaže: “Ja sam još kao mladić u Beču detaljno proučio Priručnik jevrejskog pitanja. Ubeđen sam da je ovo delo na poseban način doprinelo pripremi terena za Nacional-socijalistički antisemitski pokret.” Arhiv Nacističke partije u Minhenu bio je vlasnik Fričovog dela Jedna nova vera: Ispovedanje obnovljene nemačke zajednice (A New Faith: Confession of the German Renewal Community), u kojem je Frič propagirao “odgajanje snažnih i sposobnih” Nemaca, a suprotstavljao se mešanju rasa kao nečem štetnom. Bez obzira da li je Hitler zapravo čitao Fričova dela, kako je kasnije tvrdio, ili ne, činjenica je da su obojica imali slične ideje o naučnom rasizmu, eugenici i antisemitizmu.

intellegent-design2

Bertrand Racel
Razni naučnici imali su neke svoje predloge kada su u pitanju osobe koje su uticale na razvoj Hitlerovih ideja o naučnom rasizmu i eugenici. Mnogi su ubedljivi, ali nažalost, većina uopšte nije pouzdana. Godine 1940, poznati profesor geografije u Minhenu, Karl Haushofer, tvrdio je da je Hitler detaljno proučavao Racelovu Političku geografiju dok je boravio u zatvoru Landzberg od 1923. do 1924. godine, u istom periodu kada je pisao Moju borbu.59 Znamo da je Hitler počeo da se služi Racelovim konceptom životnog prostora (Lebensraum) početkom 20-tih godina da bi opravdao ekspanzionizam i međurasnu borbu, tako da uopšte ne bi bilo čudno da je čitao Racelove spise. Međutim, ne možemo biti sasvim sigurni u to.
Čini nam se kao da nikada nećemo saznati koje su osobe izvršile direktan uticaj na formiranje Hitlerovog pogleda na svet. Međutim, ispitivanjem Hitle­rovog shvatanja sveta iz kasnijeg perioda i upoređivanjem istog sa stavovima drugih istaknutih naučnika, lekara, profesora i društvenih mislilaca, postaje očigledno da socijaldarvinistički rasizam, evoluciona etika i eugenika nisu predstavljale posebna i svojstvena gledišta radikalnih “pseudonaučnih” mislilaca ekstremista. Čak i ako Hitler jeste preuzeo te ideje od fanatičnih popularizatora, ti popularizatori su te ideje prethodno preuzeli od renomiranih naučnika. Iako nisu bile neosporne, to su bile centralne ideje cenjenih, istaknutih mislilaca u nemačkim akademskim krugovima. Mnogi biolozi i antropolozi na velikim univerzitetima, kao što smo videli, prihvatili su ideje o rasnoj nejednakosti, međurasnoj borbi, eugenici i eutanaziji slične Hitlerovim shvatanjima. To nam omogućava da lakše shvatimo spremnost “običnih Ne­ma­ca,” pa čak i istaknutih lekara i naučnika, da aktivno saučestvuju u nacističkim zverstvima.

Ridin,
Osim toga, ako detaljnije razmotrimo karijeru istaknutih naučnika i lekara tokom vladavine nacističkog režima, saučesništvo naučnika i lekara u nacističkim strahotama postaje još očiglednija, kao što su pokazale mnoge nedavno obav­ljene studije. Ridin, koji je imenovan za direktora Kajzer Vilhelm instituta za psihijatriju u Minhenu 1932. godine (pre nego što su nacisti došli na vlast), učestvovao je u sastavljanju zvaničnog komentara o nacističkom zakonu o sterilizaciji donetog u julu 1933. godine. Posledica ovog zakona o obaveznoj sterilizaciji bila je sterilizacija preko 350.000 ljudi zbog njihovih navodnih naslednih “nedostataka”, koje su uključivale ne samo urođene psihičke i fizičke bolesti, već i alkoholizam. Ridin i mnogi drugi psihijatri i lekari učestvovali su na Sudovima o naslednom zdravlju koji su donosili odluke o sterilizaciji, dok je mnogo više njih davalo sudovima stručne savete, obično zasnovane isključivo na prethodnom lekarskom izveštaju. Oni obično nisu čak ni pregledali dotičnu osobu. Ridin je bio revnosni zagovornik nacističke politiku, služeći na zvaničnim vladinim odborima vezanim za eugeniku. U jednom članku objavljenom 1943. godine – godinu i po nakon početka Holokausta – Ridin ne samo što je hvalio nacistički zakon o steri­lizaciji i nirnberške rasističke zakone, već je uzdizao i nacističku “borbu protiv parazitskih Fišer i Lenc stranih rasa, kao što su Jevreji i Cigani”.
 
Fišer i Lenc su takođe bili oduševljeni zagovornici nacističkog režima u svojoj eugeničkoj politici. Pre nego što su Nacisti došli na vlast, Fišer je već šest godina bio direktor Kajzer Vilhelm instituta za antropologiju, ljudsku genetiku i eugeniku u Berlinu. On je 1933. godine ponudio vladajućem režimu svoje profesionalne usluge kako bi mu pomogao da oblikuje populacionu i eugeničku politiku, i poput Ridina, učestvovao na Sudovima za nasledno zdrav­lje. Kada je Fišer otišao u penziju 1941. godine, zamenio ga je pažljivo izabrani naslednik, Otmar fon Feršuer (Otmar von Verschuer), koji je delio njegove stavove o rasističkoj eugenici, a tri godine kasnije naziv Fišerovog instituta promenjen je u Eugen-Fišer (Eugen Fischer) institut njemu u čast. Lenc je takođe napredovao u svojoj karijeri zato što je podržavao nacističku eugeniku i rasnu politiku. Ubrzo nakon što su nacisti došli na vlast, on je postao direktor eugeničkog sektora Kajzer Vilhelm instituta u Berlinu. Kasnije je Lenc čak i učestvovao u stvaranju nacrta zakona o eutanaziji tokom nacističkog režima.

tt0361748


Eutanazija i lekari
Kada su nacisti konačno sproveli svoj program o “eutanaziji” Hitlerovim dekretom 1939. godine, odmah nakon izbijanja Drugog svetskog rata, oni su regrutovali mnoge lekare čiji su stavovi o socijaldarvinizmu, eugenici i rasizmu bili slični stavovima Ridina, Lenca, Fišera i Ploca i drugih eugenista o kojima smo već pričali. Nacistički propagandni filmovi, poput dokumentarca Nasledna bolest (Hereditary Illness, 1936) i umetničkog filma Ja optužujem (I Accuse, 1941), pridobili su Nemce za ideju o eutanaziji 30-tih i 40-tih godi­na 20. veka (američki eugenisti su neke od ovih filmova prikazivali i u Sjedi­njenim Državama). Ako naslov jednog od ovih filmova, Ceo život je borba (All Life Is Struggle, 1937), nije dovoljno darvinistički, onda ga je komentar učinio dovoljno eksplicitnim. Pokazujući izobličenu hendikepiranu osobu, narator u filmu Žrtva prošlosti (Victim of the Past, 1937) izjavio je sledeće:Sve ono u prirodi što je suviše slabo da bi živelo neminovno će biti uništeno. Čovečan­stvo je u poslednjih nekoliko decenija strašno zgrešilo protiv zakona prirodne selekcije. Ne samo što smo održali u životu one koji ne zaslužuju da žive, već smo im dozvolili i da se umnožavaju. Potomci ovih bolesnih ljudi izgledaju ovako!” Preko 70.000 ljudi nestalo je u programu “eutanazije” na rukama lekara, koji su u svemu tome dobrovoljno učestvovali, zato što su bili odani ideologiji rasističke eugenike koju su podržavali nacisti.
Mnogi od ovih lekara koji su učestvovali u programu “eutanazije” kasnije su napunili logore smrti, podstičući svojim savetima bolje funkcionisanje mašinerije smrti. Lekari ne samo što su učestvovali u čestim “selekcijama” zatvorenika, odlučujući ko će živeti ili umreti, već se od njih zahtevalo i da budu prisutni svaki put kada su zatvorenici ubijani u gasnim komorama. Ozloglašeni Jozef Mengele (Joseph Mengele), štićenik čuvenog eugeniste Veršuera (Verschuer), iskoristio je čak svoje zvanje lekara u Aušvicu gde je sprovodio eksperimente vezane za nasleđe. Tragična ironija Mengela i njego­vih istomišljenika leži u tome što su se, čineći neka od najgorih zverstava, u isto vreme nadali da će njegovi eksperimenti doprineti poboljšanju ljudske rase.

evolution
 
Nacističko varvarstvo je zaista bilo motivisano etikom koja je sebi pripisivala epitet naučnosti. Evolucioni proces je postao sudija celokupne moralnosti. Sve ono što je podsticalo evolucioni napredak čovečanstva okarakte­risano je kao dobro, dok je sve ono što je zaustavljalo biološki progres smatrano moralno lošim. Čitavo mnoštvo u svakom slučaju mora nestati u ovoj maltusovskoj borbi, smatrali su oni, pa zašto onda ne unaprediti čovečanstvo ubrzavajući uništavanje invalida i inferiornih rasa? Po toj logici, istrebljivanje pojedinaca i rasa koje se smatraju inferiornim i “nesposobnim” ne samo što je bilo opravdano s moralne tačke gledišta, već i za svaku pohvalu. Tako su Hitler – a i mnogi drugi Nemci – sproveli jedan od najstrašnijih programa koji je svet ikada video pod plaštem ideje da bismo uz pomoć darvinizma mogli da otkrijemo kako da ovaj svet učinimo boljim.

 
                                Živimo verujući,tako nam i treba- ikone evolucije
 
              PDF         Hitler : Mein Kampf  ( Moja borba)

                               Slika zmije na nacističkom plakatu

32 коментара:

  1. Da komentarišem Darvina ili Hitlera? Obojicu ili današnji svet?
    Čerčil je izjavio da je demokratija najgori mogući sistem; i Grci su već znali da će demokratiju srušiti sopstvena iskvarena verzija; u naroduse od davnina prenosi poruka: pružiš li nekome prst uzeće ti ruku.Toliko o nama i društvu.
    Zlo je u svima nama, nema arijevaca, boljih i gorih rasa. Ima otpornijih gena i sa tim supergenima današnji ekstremni genetičari mašu nastavljajući tradiciju Darvina (Hitlera). A šta ako su neke od teorija tih genetičara istinite? Li,široko je to polje,a tvoj prostor nedovoljan da bi se sve ispričalo.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  2. Peda,
    Alele su potencijalni uzrocnik razlicitih kombinacija. Kako nacistima nije palo na pamet da selekcijom arijevaca nece postici cilj?
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  3. @Peđa
    Ime Hitlera u analizi darvinizma može poslužiti kao stilska figura.Obratno ne.Darvinu Hića nije bio uzor. Hitleru možda nije bio Darvin ali jesu njegovi teoretski"naslednici".
    I pre Darvina i Hitlera imamo jezive primere bezumnog ponašanja zasnovanog na razlikama u rasi,socijalnom položaju. Ovih dana se u Holandiji vode žestoke diskusije o prošlosti i periodu XVII i XVIII veka kada je cvala transatlantska trgovina robljem. Slika sveta prošlosti je identična ovoj savremenoj, s tim da iza današnjih robovlasnika stoje multinacionalne korporacije i svetske političke, vojne i ostale sile. Sramotno je da stručnjaci iz svojih kabineta ne spominju češće primere tipičnog robovlasničkog odnosa. prošle godine je ,takođe u Holandiji buknula afera povodom jednog takvog slučaja. Reč je o jednoj holandskoj firmi u Argentini koja je pod firmom pomoći zemljama u razvoju slučajno zapala oku lokalnim inspektorima. Nakon inspekcije firma je optužena za zločin protiv čovečnosti. Strašno šta je zatečeno na plantažama. Umesto toaleta dve rupe sa jednom plastičnom zavesom ispred. Kupatilo je bilo kontejner za pesticide. Oko 130 radnika ( koliko se sećam)nije smelo napustiti plantažu, prostor za spavanje je bio bez električne energije i sve tome slično. Znamo šta se dešava u Kini i po svim ostalim zemljama gde se uvodi demokratija i izrabljuje lokalna radna snaga za najjeftinije pare bez minimuma egzistencijalnih uslova.
    A mi pričamo o kapitalizmu i profitu iz fotelja i utvrđujemo principe za slobodu tržišta...
    Bizmark je na vreme shvatio, isto i Fridman da će masa izaći i sav princip teorije srušiti u sekundi. I nismo daleko od toga.Francusku je na noge digao socijalista. Bukti na sve strane.Dovoljno je da se ona poljulja, Nemačka ostane bez najjačeg partnera i ..da ne predviđamo. Ko zna da li će u nekim zemljama prevagnuti socijalizam ili fašizam. Grčka je na klackalici. Nemačke neonaciste dnevno sluđuju salafisti, Holandija je već tokom II rata pokazala koliko voli strance.
    Ko se igra sa narodom i narod će sa njim.
    Odoh ja na spavanciju..
    Z.
    A šta su ti te alele, života ti!!!Što se tiče mene, nacisti su postigli cilj. Uturili su ljudima crv u glavu.

    ОдговориИзбриши
  4. Nisu problem prirodna selekcija,teorija evolucije,tumačenja. Problem je etika.Predstoji nam borba sa genetikom.
    Univerzalnu deklaraciju o humanom genomu i ljudskim pravima usvojena je 1997. godine. Međunarodni bioetički komitet (IBC) doneo je Deklaraciju o genetskim podacima( www.unesco.org/shs/bioethics).Pomažu li deklaracije, konvencije, ustavi, zakoni?
    Žurim!!!!
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  5. Peda,
    Hehe..pa to i jeste naslov. Svaka teorijska misao ima verovatnocu da bude povezana sa nekom drugom.I veze se. Ultima ratio svekolikog. Mrezu teoretski mozemo rekonstruisati. Sta nam vredi.Zivotna mreza odreduje spojeve, kako kaze Li. A etika??? U tome smo najtanji.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  6. Evo šta je u svojim poverljivim razgovorima sa Hitlerom napisao Herman Raušning.

    " Hitler je sebe smatrao prorokom, koji stoji iznad Hitlera državnika.
    On je svoje ideje zaodenuo ovom konkretnom formom:
    - Stvaranje nije pri koncu, barem ne što se tiče čoveka. Biološki gledano, čovek se nalazi u stadiju metamorfoze. Na obzorju se ocrtava nova vrsta čoveka u potpunom značenju prirodonaučne mutacije. Dosadašnja vrsta čoveka neumitno dospeva u biološko stanje zakržljalosti.

    Stari čovek će životariti još samo u obliku kržljavca, dok će se čitava stvaralačka snaga koncentrisati u novoj vrsti čoveka. Obe varijacije brzo će se razvijati u protivnim pravcima. Jedna će nestajati, dok će druga znatno nadmašiti sadašnjeg čoveka. Ja ove dve varijacije nazivam varijacijom Bogočoveka i varijacijom Životinje mase."

    Priča o Hitleru bi trebala biti završena. Dilema oko rasizma, nacizma, fašizma ne bi trebalo biti.. Nažalost, to nije tako!! Ne izniče ni jedna pojava ni iz čega. U tome i jeste problem. Sve ove pojave imaju svoja ishodišta ne samo u apstraktnoj mržnji druge rase, religije itd. Čak i ako ima ako društveni ambijent ne pruža mogućnost takvom ponašanju ono neće moći da preraste u opasnu društvenu pojavu i snagu.
    Etika i moral su osnove zajednice.Šta je medicina bez etike? Šta je pravo bez etike? Bez moralne osnove pravo je lišeno autoriteta. Ako Ustav treba da sačuva demokratsko društvo,onda je temelj prava i njegov temelj. Etika je bitan elemenat našeg suživota, a savremeno društvo ju je u praksi odbacilo i egzistira na na eksplicitnim nacističkim elementima. Neki se tim i hvale!!!


    .

    ОдговориИзбриши
  7. Problem genetike se najčešće svodi na problem usavršavanja organizma, tela, problem starenja i smrti, prevazilaženja bolesti i generalno produžavanje života u zemaljskom obliku. čini mi se da genetika baš te probleme kao primarne pokušava da reši. čovek bi da pobedi smrt i bolest. hteo bi da bude iznad života kakav postoji u prirodnom okruženju koje nam je ova planeta dala. to ukazuje da ponekad i nauka pokušava da pobedi strah od umiranja. a u osnovi stoji strah od života. zbog toga se sve više zaglavljuje u materijalizam. još na sve to pravi ideologije. pa nije ni čudo što nacistički elementi dobijaju sve više prostora na svestskoj sceni. kriza morala i osnovnih vrednosti su osnova za pojave takvih ideologija koliko god one bile zabašurene u takozvane demokratske principe. i sad glavno pitanje, da li genetika može pomoći čoveku da savlada svoje strahove od nemoći i osećaja da je malo zrnce u beskonačnom svemiru? a dobro znamo da novac i vlast moći to svakako ne mogu.

    pozzz

    ОдговориИзбриши
  8. @anonimus

    Genetika je u povoju. U istraživačkom smislu, ali i popratnim naučnim istraživanjima od kojih zavisi njena praktična primena u medicini (nanotehnologija, biotehnnologija,itd). Izvesno je da su izlečive pojedine bolesti koje su do sada smatrane neizlečivim. Velika je verovatnoća je da će ih biti sve više. Pitanje dometa genetike ne sadrži samo pitanje vremena. Za 20 godina će spisak izlečivih bolesti biti sigurno veći. Ko zna šta će biti za 50 godina. Regenerativnu medicinu, i ostala dostignuća, mogu zameniti neka nova i nove metode. Nauka se razvija sve brže i brže.
    Tvoje pitanje sadrži odgovor. „...genetika(ne)može pomoći čoveku da savlada svoje strahove od nemoći i osećaja da je malo zrnce u beskonačnom svemiru”. Da dodamo samo da nema te sile koja će obuzdati ljudsku radoznalost.

    @Li

    etika je dogovor.Zaboravila si pomenuti najvažniju činjenicu. Zbog toga ti pada cela konstrukcija.Potraži mišljenja sudije Holmsa. On se zalaže za pojmovno odvajanje prava od morala. Po njemu pravo nije ni moralni minimum, a kamo li da je u celosti zasnovano na moralu.Toliko o pravu. O nauci, biologiji,da ne govorim.

    Peđa

    ОдговориИзбриши
  9. Peda,
    Ne slazem se sa tobom.Etika jeste i ujedno nije dogovor. Koja su eticka nacela zajednice, grupe, klase? Ko dogovara etiku? Niko.Ako se rukovodimo nekom etikom to znaci da postupamo onako kako verujemo da misli zajednica.Koja zajednica? Ona koja je u kontinuitetu u konfliktu. Imate li vi u struci dogovorenu etiku? Vi ste skolski primer dogovorene etike.Da crknem od smeha!
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  10. Hej, evo Vam tekst jednog komentara. Ilustrativan stav "običnog" čoveka.

    " Vlada Srbije odlucna je u svojoj nameri da se porez na nepokretnosti izracunava prema trzisnoj vrednosti nepokretnosti. To je naravno u redu, ali Vlada nije predvidela nikakve posebne rezime kojima bi bilo spreceno iseljavanje autohtonog stanovnistva gradskih jezgara koje tu nije zato sto ne zna sta ce sa parama, vec zato sto su tu i preci ziveli.

    Za Beograd to znaci populaciono devastiranje gornjeg Dorcola. Gornji Dorcol, a posebno gospodar Jevremova ulica je rezervat najstarijeg stanovnistva Beograda - ne cak ni onog koje se oznacava kao "predratno", vec najstarijeg beogradskog sloja stanovnistva iz 19. veka. Njegovi najstariji stanovnici imaju poseban govor, kojim se nije govorilo u ostalim delovima predratnog Beograda, lako se prepoznaju po vitkom stasu i recimo jevrejskom vaspitanju."


    Evo dela jednog komentara :

    " Zar zista postoje ljudi koji su toliko prepotentni i zaljubljeni u sebe da veruju da su vitkiji, i pravilnijeg govora da zasluzuju da se odredjeni delovi grada gde oni zive proglase rezervatima . jbt ...ovo prelazi u ludilo...."

    Ovo je život, a mi možemo dalje da pričamo o nauci, pravu, medicini, šta MI mislimo, kako bi trebalo ili ne bi trebalo da bude. Ovo jeste.

    ОдговориИзбриши
  11. da upišem stranicu..
    http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=949

    ОдговориИзбриши
  12. @ Z.
    Hoćeš reći da je etička situacija pitanje odnosa istraživač-projekat jednosmeran odnos? Teorija se nikada neće poklopiti sa praksom, a primera relacija tipaDarvin-Hitler biće i dalje. Uzmimo Pitera Singera za primer:ili je filozof koji propagira nacističke metode istrebljivanja životno bezvrednih bića, ili filozof koji redefinira etički pojam života? Po meni ovo drugo. Eutanazija, abortusi nisu humani, a ratovi jesu? Uostalom on je potegnuo pitanje naše struke na koju ciljaš. Povuci granicu između eksperimenata sa životinjama i ljudskog mesožderstva, nehumanih klaonica..!!!!
    @Li,
    usred Beograda nova grupa "nadljudi"!!!
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  13. Peda,
    upravo to mislim. Problem treba pripisati kompleksnosti procesa procene eticnosti u slozenim uslovima uticaja politike i izvora finansiranja. Ne vidim dovoljno neutralnih institucija i pojedinaca.Smatram princip korisnosti unekoliko neeticnim ili principom koji u krajnjoj konsekvenci proizvodi eticki problematican odjek.

    U pravu si u pogledu tretmana zivotinja.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  14. I mene kopka korisnost oko koje se vrti sve. Ego, ego je jezgro postojanj.Oko njega se vrti sve.

    Halo, ja sam ego,mali narcis, volim sebe, pa onda druge.To je prirodni zakon, ja sam deo prirode, dakleM, jesam, postojim, da bih opstao moram da se borim, za sebe,za druge kada su u vezi sa mnom.

    A nama usađuju od malena altruizam, sipaju nam ga u uši, stavljaju pred oči. A znaju da nije tako. Pa zašto onda? Jer je to deo morala!!! Ah taj moral!! Zato ga treba zgaziti,treba zatrti svaku klicu da ne bi ponovo proklijao.

    Gledala sam jedan dokumentarac i skoro sam se rasplakala kao dete. Suze su mi frcale. Negde dalekoooooo, daleko, u nekoj pustinji, iza sedam gora i mora haha..večeras sam malo neozbiljna.
    Dakle, u pustinji se sretnu mali lavić i srnica. Sve snimljeno, života mi,haha.. I idu jedno uz drugo, a meni sve nešto milo kako se priroda poigrala i spojila nespojivo.

    I tako prođoše godine,hahah.. Sve dok nije proradila priroda. Naleteće na velikog lava. Ugleda ih on,uprati. Uhvati srnicu. Mučna scenu gleda radoznali mali lavić, sakriven iza jednog malog žbuna. Toje, izgledalo mi je, prva predstava carice prirode. Rasrtže veliki lav malu lepojku, meni suze kliznuše, što zbog nje, što zbog malog lavića. A on!! Malo je stajao, a onda krenuo dalje. Bez suza...istim korakom kao i pre, do predstave u kojoj će mu priroda dodeliti glavnu umesto ove sporedne uloge.

    Posle sam dugo razmišljala ko je autor dokumentarca? Je li u pitanju neki eksperiment ili koincidencija.

    Pouka? Malu ribu jede velika, veliku još veća, a onda dođe čovek i sve ih umlati, hoću reći uhvati. A onda ..e pa onda sam upadne u sopstvenu mreežu. A priroda? Ona dalje režira po svom. Njoj ne teku suze,nema osećanja,ni razuma. Ona je mreža u kojoj smo svi.
    Kraj!

    ОдговориИзбриши
  15. Hehe,heeee. Car se ponaša prirodno, nije agresivan. Zahvaljujući mozgu ljudska vrsta je uspela da se delomično civilizuje. Kada je čovek gladan jede kao car sve što mu je pri ruci. I čoveka. U istim uslovima proradi mu instinct za održanjem. Avaj, nama je srnica oduvek komad mesa.

    Stari zavet je pun primera žrtvovanja. A civilizovana crkva i vernici,posebno oni koji zagovaraju i vode ratove, ne priznaju tehničko-utilitarne kalkulacije, abortus, eutanaziju. Oni moralno zagovaraju neprikosnovenost i nepovredivost ljudskih prava idejom neugrozivosti ljudskog dostojanstva. Život je za njih svet od začeća do smrti!

    Ako mi je kraj pred nosom a mučim se, hoću da skratim svoju muku. Hoću da imam i iskoristim pravo na dostojan ostatak života. Taj stepen civiliziranosti upravo osvajamo.Altruizam više ne sipamo u uši, jer se sa njim ne preživljava.

    Ljudi –Bogovi su patološki izdanci. Oni žele vrt sa lepim cvećem. Neće kržljavo, korov, samo besprekorno sređeno. Baštovani nepotrebno čupaju, uredno krešu i oblikuju.
    Ti bi volela da se priča o srnici i lavu završila: onda su do kraja života živeli srećno. Kraj,hehe..

    Peđa

    ОдговориИзбриши
  16. " Sve dok nije proradila priroda. Naleteće na velikog lava. Ugleda ih on,uprati."

    Sve dok nije proradila priroda.Naletece na coveka.Ugleda ih on,uprati i nema vise srnice,heheee...
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  17. Ne usuđujem se ozbiljno udubiti u temu jer se na kraju nepotrebno razbesnim. Sve teoretske konstrukcije padaju na pitanju relacija pojedinac-društvo.Da li je to etika, pravo, medicina,potpuno je svejedno.

    Biološka priroda čoveka je uslovljena prirodnom selekcijom i zavisi od genotipske strukture. Ako možemo da je korigujemo u smislu sprećavanja bolesti OK. Ništa više.

    Pravila zajedničkog života,bez kojih je zajednica nemoguća, moraju osigurati minimum pravila ponašanja kako bi se osigurala egzistencijalna sloboda-egzistencijalna prava. Nikako maksimum!! Ako pojedinac uspe više, svaka čast i neka uživa u stečenom. I tu ne bi trebalo prelayiti granicu ni puno mudrovati.

    Međutim mi gajimo licemernu misao. Ne prikazujemo situacije onakvima kakve jesu, nego kakve bi trebale da budu. Lažemo, što bi rekao moj prijatelj, kao čvorci!! Šta slušate na stručnim simpozijumima? Da li krava daje više mleka uz Mocarta ili Bacha!! U jednim novinama je potrebno piti dnevno 2 litra vode. Isti dan čitate u drugim medijima da je potrebno popiti 4. I sve potkrepljeno naučno proverenim istraživanjima. Ko finansira te gluposti? Jedne finansira država, druge korporacije, treće filantropi. Svako po svom ukusu, svojim mogućnostima i pre svega interesima. To je to,nazovimo ga, slobodno tržište ideja.

    Tržište je tržište! Na njemu vladaju isti zakoni ponude i potražnje. Slobode nema ni gram. Istraživanja zavise od onih koji ga finansiraju. A tek ideje!! One su najperfidniji način manipulacije masama pod firmom slobodnog izbora čoveka.
    Evo jednog primera iz ekonomije iz libertarijanskog bloka. Kako čovek da bira slobodno kada prilikom izbora postupa iracionalno,upitala su se dvojica naučnika ponukana rezultatima bihevioralne psihologije? Nikako. Ljudima je dakle potreban pater.I tako niče teorijski ogranak libertarijanski paternalizam. Da potrošač ne bi pogrešio, a da opet ima slobodu izbora (!?!)potrebno je proizvode aranžirati na način koji jasno označava šta je za potrošača dobro, a šta ne.Po ovim libertarijancima tako bi, na primer, zdravu hranu mogli naći na prvoj polici, a onu lošiju na trećoj!!! Da je mali Perica u pitanju pa da se ne čudim, ali nije. A da se kupci mediokritetski ponašaju,takođe je činjenica. U suprotnom ne bi imali tržište puno zatrovanih , genetički modifikovanih proizvoda, kineskog šunda itd.

    Da se vratim na ideje i nauku.Kada neko ne bi plaćao ta silna glupa istraživanja i tu silnu armiju teoretičara morali bi oni na njivi da zarađuju koricu hleba, na čelu sa mnom,haha.. A ni narod ne bi više morao da razmišlja šta nam gde ko potura, da čita sitna slova, prebire po internetu šta jeste a šta nije otrovno, šta je kancerogeno..i.
    Znamo kakva su istraživanja vodili nacisti.Znamo ko je te istraživače iskoristio za daljna naučna istraživanja. Znamo šta se sve danas radi. Pa se pitam koja politika nije nacistička!!! Masa se kontinuirano uništava, što direktno, što indirektno. Neko je uvek nepoželjan. To je princip socijalne selekcije, naša međusobna istrebljenja u borbi za socijalni, a bogami nekada i fizički opstanak.
    Prirodna selekcija je u odnosu na socijalnu mala maca.

    ОдговориИзбриши
  18. "Čovek je stvorenje načinjeno na kraju radne nedelje, kada se Bog već umorio. I uopšte, čemu je trebalo celi ovaj globus stvarati u hitnji za svega šest dana? Da se utrošilo malo više vremena, svet bi bio kako valja, pa se sad ne bi trebalo toliko popravljati i poboljšavati. Slično se dešava kad na brzinu sklepaš kuću, pa u žurbi zaboraviš zahod, ili spremište za metle i to onda moraš naknadno dograditi, bez obzira koliko te koštalo novaca i živaca."

    pozdrav od Mark Twain-a i mene

    ОдговориИзбриши
  19. Ma da, Bog je za sve kriv, nije nego, ni manje, ni više nego Bog!? Shit!

    Slobodna volja je najbitnija u svemu: Čovek može da bira u šta će da veruje, kojim će putem da krene, može da bira između hoću i neću, između da i ne. To jeste velika sloboda, samo, naiđu neki Hitlerčići sa svojim egomanijačkim idejama i sve pokvare. Krenu da pričaju o napredku za koji su potrebne žrtve. I gle, te žrtve su uvek neki drugi, neki drugačiji, neki tamo slabiji blago Darvinu! I uvek, baš uvek, za sva sranja na svetu, oko sveta, veka i čoveka su krivi ti neki drugi. I naravno Bog, a ko drugi nego Bog? On nas je poučio tom ''moralu'', i on je jači od nas, pa vlada, zar ne? E pa dragi moji, vreme je za buđenje:
    Mi smo taj Bog! Mi!
    Mi smo ti Hitlerčiči, Hitleri i Hitlerčine, sva krivica je u nama, svakom pojedinačno i svima nama grupno. Mi smo odgovorni za sve što nam se dešava. Mi-Bog.

    Jako je bitno razlučiti šta je šta, inspirativna ideja i bolesna ideja nikada neće biti iste. Ista je samo matrica iz koje se štancuju egomanijački tripovi o čoveku koji je iznad prirode, koji je najjači, najpametniji, bogom dan da vlada svima, a tim i najvredniji da takav opstane -''reče mu bog''. Neće biti da je to razlog zašto opstajemo. Jesmo predatori više klase, ali... Koliko dugo ćemo se održati ovakvi? Svaka akcija ima svoju reakciju. Svemir funkcioniše u skladu, iza svega što jeste je prazna tabla, na njoj nema ništa napisano, nikakva ideja, nikakva i ničija misao, sve je nastalo iz praznine, veli i nauka. Tako, da , svi smo u istom problemu, svi smo mi ponekada Hitlerčići. Nema tu ničega moralnog, stvorili smo sebi odstupnicu u tom našem tzv moralu, koji razvlačimo kako se kome prohte. Tako nam i A. Hitler iz nekog ugla može izgledati kao moralan tip, moral se širi po potrebi- koliko je kome potrebno u nekom istorijskom momentu. E to je strašno. Da je onaj ''bog sedam dana'' o tome mislio, sve bi stvorio na svetu, baš sve, sem ljudi. Njih ne bi sklepao uopšte, čemu ? Da morališu i krive ga za sve svoje propuste? E bože, bože, koji smo mi Hitleri.

    ОдговориИзбриши
  20. opsa!!! kakva diskusija!
    slažem se sa ovom divljom, osim u jednom. iza svega što jeste - nije prazna tabla. uostalom, genetika to i potvrđuje. ako je i 'sve' nastalo iz praznine, odaaavno smo je popunili. više nije praznina, svačega se tu nakupilo. iz toga je nastala ta matrica o koju razbijamo glavu. ako se i probudimo videćemo da tu matricu i sami gradimo. ne samo ovu opštu, već i svoju ličnu! sva stvorenja žive svoje živote, a čovek živi tuđe, jer je prestravljen od svog života. takvi su egomanijaci, što reče divlja. strahoguzice koje se plaše života, i tog boga koga hoće da pobede i postanu i sami bogovi.

    a nauka je samo proizvod čovekovog nastojanja da što više razvije svoje JA. lutanja su neizbežna i ponekad se i u ćorsokaku uzvikne EUREKA!!!! darvin nikada nije odbacio svoju religioznost, a sam hitler je bio manijačno vezan za magiju. a magija je začetak religije, njen prirodni praoblik. religija je otišla u više sfere, dok magija čeprka po zemlji. sve je u cilju da se čovek iskobelja iz svog zamršenog slučaja. nažalost, na naopak način, prebacujući svoju odgovoprnost na druge i na više sile.

    i kad je to politika bila etična?! nikada!!! i koliko je altruizam ili moral prirodan govori činjenica da nismo daleko odmakli od zemlje sve gledajući u nebo da bi nam odozgo pala neka pravda!!! zapravo, zakopavamo se sve više.

    pozzz

    ОдговориИзбриши
  21. Haha...Kad god "divlji" upadnu nastane lom.
    Pozdravljam divljakušu i naravno anonimce i zahvaljujem na poseti.
    @ Divlja,
    bre ne diraj u Mark Twain-a.Književnost je to!Istina ne znam šta je autor citata hteo da kaže.Možda nešto drugo nego Twain.Meni se citat dopao.Trebamo se ovako češće podsetiti na lepe stvari, ne samo na ružne.
    E sada da te upitam iskreno o kojoj ti to slobodnoj volji pričaš!! Mozak obrađuje 4 biliona bita informacija u sekundi, a mi smo svesni samo 2000. Svakoga dana, u svakoj sekundi milioni različitih informacija o spoljašnjem svetu prolaze pored nas potpuno neopaženo.Ili, što je gore imaju upliv na našu podsvest a da nismo svesni. Što bi se reklo,„nismo svesni svoje nesvesti". Na tome se zasniva propaganda, na taj način sami sobom manipulišemo i ono što činimo, svesno, daleko je od čiste svesti.
    To ti je kao sa ovom bot mrežom u koju je uključen najveći broj kompjutera a ljudi nemaju pojma da su njen deo.
    Usput nadam se da si proverila komp. u vezi malwara DNS Changera.
    Ipak, slažem se ta tobom, haha..I ovo malo svesti što imamo dovoljno je da se razluči loše od dobrog. Etika nije zaležen kodeks pravila, ali su neka za sva vremena ista. Na tome počiva univerzalnih deset Božijih zapovesti. I o toj jednostavnosti i ja govorim. Svaka dalja razrada je komplikacija ionako komplikovanog. A mi obožavamo da komplikujemo.

    @ anonimni(poslednji)
    stavite bar brojeve uz svoj komentar haha..
    " nauka je samo proizvod čovekovog nastojanja da što više razvije svoje JA".Slažem se i pitam, a šta nije,koje zanimanje,hobi, bilo koja delatnost to nije. No, kada se tako gleda na nauku i sve ljudske delatnosti onda je lakše uspostaviti odnos prema ljudima koji stoje iza njih.To znači da su ljudi, ljudi, bili oni naučnici, umetnici, zanatlije, radnici,.. Ili smo dobri, ili loši, sposobni (za nešto) ili nesposobni, lucidni, pametni ili glupi. U svakom slučaju nismo isti.
    Politika je isto delatnost(često biznis).Treba biti posebnog kova da bi se njom bavio kao i svakom drugom delatnošću.Da u politiku nisu ugrađena pozitivna dostignuća ne bi imali ni zrno reda, ni zrno pravde.To je jedino što je održava inače bi se raspala i raspada kada i toga ponestane.

    ОдговориИзбриши
  22. Politika se vodi svuda, čim dva čoveka, suprotnih stajališta na bilo koju temu sukobe svoje ideje- pa jedan ubedi onoga drugoga da je njegov način rešavanja tih problema bolji- tu je politika. Znači, mahwrstvo je bitno, oratorstvo, i pomalo znanja, može ali i ne mora da ga ima :)
    Političke stranke- e to je već nešto drugo danas- instrument moći onih u senci koji se dr žew u svojim rukama kojim nameču svoja rešenja problema, odnosno , uguraju nas dublje u matricu, često samo vuku vodi na svoju ekonomsku vodenicu i komlikuju komplikovano, zbunjuju nas totalno.
    Sve je to kontrola: tržišta i ideja, cenzura i zagupljivanje, mada izgleda tako cool, tako kulturno i naučno, sve je to shit koji nam se prodaje kao informacija.
    L2, tačno, malo znamo, i ovoliko informacija koje obradimo nam je previše. Zaglavili smo se u informacijama. One nama manipulišu, tj oni koji ih plasiraju nama manipulišu. Slobodna volja? Reći NE, NEĆU da upijam te informacije jer , u krajnjoj liniji, ničem pametnom mi i ne služe. Kao što kad napunimo komp svakakvim glupostima, lepo stisnemo ono DELETE i kraj, tako treba i sa bespotrebnim informacijama uraditi, obrisati ih iz memorije, očistiti um od tog shita.
    Da odgovorim @anonimnom : :))) Prvo pozzzz, drago mi je što smo se razmeli. Kad kažem ''prazna tabla'', mislim na ono iza ovoga što znamo, čim baratamo u našim mozgićima, kad sve te informacije obrišemo, dođemo do te prazne table,sa koje nam se ukazuje inspiracija u životu. To je božanstvo iz koga smo, u kome jesmo svi, punina praznine, jedna velika mistična nula. O tome su lepo pričali i pričaju ljudi sa Hawaii-a, da ne davim dalje...

    Da, Hitler je stvorio svoju religiju, odnosno, vratio se nordijskojj religiji, i dodao ponešto. Shvatio čovek da dobre indoktrinacije nema bez religije, iz religije ide moralnost- onakva kakvu je stvore u tom slučaju ''arijevci''- ''beli bogovi'' sa pravom jačega da počisti slabije u ime čovečanstva? Shit. Brišimo informacije iz mozga. Biramo: ili sećanja ili inspiracija koja dolazi sama i vodi nas kroz život? Znanje valja, ali, mir u srcu i duši je važniji od svakoga znanja.

    L2, pozdravčić , idem sad u Frušku, bez puške hhahh, kasno ustala, ručak i tako...

    ОдговориИзбриши
  23. Kada covjek uspije progledati svojim ocima i pocne poimati koliko je zlo veliko, perfidno, kolika mu je malo potrebno da opet zablista i bude noseno na ramenima nas obicnih ljudi covjek svati koliko je nemocan i koliko mu je buducnost neizvjesna i koliko mu je zapravo crnilo ukralo svaku nadu u bulje sutra, po nekada se pitam da li mi je sve to trebalo, mozda je bilo lakse zivjeti sa danasnjicom i sutrasnjicom sirom zatvorenih ociju, ali sa nekom nadom u sebi, da sve ipak nije tako crno i da nas sve ceka ipak neko bolje sutra, da su izborna obecanja obecanja koja ce se odrzati...gledam mladeg brata kako zavrsava diplomski i prati clanke o turizmu i jos uvjek ima osmjeh kada se nesto kao dobro desi, on jos uvjek spava iako misli da je budan, buditi ga ili pustiti da i dalje spi? Dode mi da pobjegnemm u sumu u neku planinu i da vise nikad iz nje ne izadem...
    killuminati

    ОдговориИзбриши
  24. Prvo da se IZVINIM na greškama u pravopisu u prošlom komentaru, greškama, mislim, vidi ti tih slova heh, žurila sam, a i divlja sam, pa izvinite, znam da je bilo teško shvatiti šta je divlja htela reć'? hhahha bože, bože...IZVINJAVAM SE SVIMA.

    Vratila sam se iz šume, poterala me kiša nazad. A nadala sam se lepom vremenu. Doduše, vremenska prognoza i oblaci na nebu su govorili jedno, a moja nada meni drugo. Toliko o nadi.

    ОдговориИзбриши
  25. poštovana divlja, meni ta punina praznine izgleda baš prenatrpana, uprkos tome što se nalazi iza svega do čega naša čula i svest mogu doseći. možda je tišina i mir u tom 'prostoru', ali verujem da su vibracije zvukova izvan opsega svega što možemo shvatiti veoma uskomešane. gužva, draga gospođo-đice, gužva neopisiva, svih mogućih informacija koje je čovečanstvo ostavilo i ostavlja na svom putu postojanja, a i ostalo izvan čovečanskih misli. to i ne možemo zamisliti, pa nam slična gledišta izgledaju različita. a možda ni moje, ni vaše ne može da se opiše rečima. avaj, sve to je zapisano u nama o onoj meri koliko dosežu naši genetikom određeni koreni. i ljubavi i mržnje, i sve ostalo što je ljudskom stvoru ikada palo na pamet, ukoliko ga je uopšte imalo u nekim razdobljima. otuda toliko inspiracija i za dobrim i za lošim potezima svakog pojedinačnog čoveka na ovoj planeti. hitleri-ći zbog toga i nisu slučajni. za takve inspiracija ima podosta. dođu, pomrse, poruše, a onda neki drugi grade i stvaraju. mislim na opšte ljudske tekovine. dakle, razumemo se.

    L2, naravno da je politika između ostalog i biznis. pa šta danas nije biznis? nisam baš toliki pesimista, niti sve crno gledam, ali ponekima je i sam život biznis pa trguju li trguju i tuđim, čak i svojim životima. kalkulacija je na sve strane, u finansijama, razmišljanjima, emocijama. posebno su zanimljive emotivne kalkulacije. pa ispada da je i 'ljubav' biznis koji se pojedinima veoma isplati, kako kome i na koji način. haha. a tek umne kalkulacije. pa um je danas suviše precenjen, iz njega se rađa bezumlje i sujeta. a bezumlja na sve strane. tešim se jer valjda ovim svetom vlada neka ravnoteža. i sve je isprepleteno. slika sveta nije crno-bela, kao ni naši utisci.

    zbog toga donekle razumem ovog kiluminata što hoće u šumu. samo donekle, jer i u šumi će da nam tutnje bubne i srčane opne pod naletom silnih utisaka koje smo progutali tokom života. koliko god bežali, od senki svih naših misli i dela ne možemo umaći.

    vidim da volite red pa da dodam te brojeve, po redu...

    123...
    pozzz

    ОдговориИзбриши
  26. Poštovani 123,

    verovali ili ne sada je 3,56. Noć se bliži kraju. Sve do sada sam se mučila sa jednim tekstom, meni dragim,pa sam u tom raspoloženju. Lep osećaj, ali uz umor.
    Otvorila sam još jednom blog, nemam pojma zašto, i ugledala pregršt komentara. Spava mi se, ali me nešto dojmilo u Vašem pisanju te ne mogu a da vam ne napišem bar koju rečicu. Premda nemam pojma koju.

    Kada bolje razmislim, mada mi u ove sitne sate to teško polazi za rukom,čini mi se da ste me zaintrigirali sa onim delom o emotivnim kalkulacijama. Da li je moguće emotivno kalkulisati sa sobom? Umom možemo varati,lagati,sebe,druge. Emocije ne dozvoljavaju da sebe lažemo. Ili se ja varam.

    Manipulacija.Mrzim tu reč,premda ne znam da mrzim. A opet,ako promislimo, svi smo manipulanti.
    Možda Vam objasnim drugi put, ako bude prilike.
    Moram na spavanciju..oči mi se sklapaju

    ОдговориИзбриши
  27. Ohohooooooo
    šta je ovo!Društveno okupljanje.Treba ovo pročitati.
    Za sada pozdravljam
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  28. Divlja је рекао...
    Opa, ovaj Hitler pod ruku sa Darvinom je baš inspirativan za ...??? Pljuvanje po ljudskom rodu. Zaslužili smo. Onaj koji misli da nije zaslužio da ga neko ''pljune'', e taj je baš zaslužio. Nema nevinih u ovoj našoj priči. Čak ni device i devci hheh nisu nevini, misle, pamte... Greše.

    L2, da, da gospodin 123 ima nešto... Ne vredi rečima opisivati, pogrešiću.

    I ja uviđam tu prenatrpanost punine praznog poštovani 123. Naša potreba da sve zapisujemo, pamtimo, da se sećamo radi svoje. R/evolucija koja nas menja. Gde je tome kraj?

    Epigenetika anonimni 123, eto, ona nam kaže da možemo menjati te genetske džidža-bidže u sebi. Ne znam šta bi na to rekao Darvin, kad nije ni znao za genetiku. Za Hitlerovo mišljenje me ... Khm, mi smo kulturni, mi ne psujemo. Da, naša tabla je ispisana , pretrpana informacijama. Nekada je bila čista, ta čista tabla smo mi , mi u istinu, mi u božanstvu, božanstvo u nama, samo jesam, bez onoga znam i osećam. Priznajem, teško je vladati svim tim informacijama kojima smo nafilovani, zato i ne treba to pokušavati. Samo gumica i brisanje, brisanje negativnih emocija, negativnih misli. Brisanje pozitivnih misli ako su tu da nas opterećuju, brisanje svega što nas zaglavljuje u tim informacijama i daje veću mogućnost ober-manipulantima da od nas prave brojeve, statistiku,da nama upravljaju oni iz sredine, oni računaju prosek, ispod-prosečne skloniti u budžak, smetaju napredku, učiniti da ih nekako nema da postanu nevidljivi, a oni iznad-prosečni da prave elite- kao, to su naše perjanice. Elite? Ljudske elite? Heh, najčešće umišljeni akademici koji važu svaku izgovorenu i napisanu reč- manipulanti zaboravili na reč Igra. Zato, brišimo informacije, dišimo duboko i pravac šume, mir i tišina uma...

    Kako brisati? Volim te- magična rečenica koja sve briše.
    Oprosti mi.Žao mi je.Hvala ti. Rečenice kojim se brišu informacije.

    Volim Vas. :)

    ОдговориИзбриши
  29. Pozdrav gospodji(hmmm.divljoj)i ostalom drustvu,

    Cemu toliko zuci prema naucnicima kada smo svi isti!Kompleksi?Morate se osloboditi toga ukoliko hocete da budete uspesni kriticari.
    Na desetine hiljada mladih strucnjaka migrira.Gubitak za zemlju iz koje odlaze,nezamisliv dobitak drustvu koje ih prima.Zemlje zapada su ostvarile napredak zahvaljujuci znanju a mi ga nipodastavamo.
    Imajte na umu da je znanje poluga napretka, a brain drain rizican i ni malo lak put.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  30. @Z,
    Nikom normalnom ne pada na pamet da negira znanje, ni Darvina,Teslu, Anštajna, odaberi bilo koga izt istorije nauke. Problem su znanja iskorištena u destruktivne svrhe (darvinizam-nacizam). Iz tvoje struke, da vidimo,sve sama vrsna imena fizike: Henri Bekeler, Maria i Pjer Kiri,Ruterford,Bor, Enriko Femri, Oto Han,Fric Štrasman, Ajnštajn. 6. avgusta 1945., američki avion Enola Gay, ispustio je prvu atomsku bombu na Hirošimu u Japanu. Pri eksploziji je nastradalo preko 140 000 ljudi. 9. avgusta 1945., SAD su ispustile drugu atomsku bombu na japanski grad Nagasaki. Bomba je pala na mjesto udaljeno milju oc cilja ali je ipak poginulo 75 000 ljudi.

    Toliko od mene.Ako sam koga izostavila nadopuni.
    A one koji istražuju koliko je vode potrebno da se popije na dan sam spomenula!!!

    ОдговориИзбриши
  31. Pozdrav Z.

    Svi smo isti. Naučnici su super! Znanje je jako, jako, jako važno. Niko ga ne nipodaštava. Zloupotreba znanja je problem. Manipulacija saznanjima je problem. Informacije kojima se lako manipuliše vezane za naučna otkrića su problem. Ljudi koji sve vezano za nauku uzimaju zdravo za gotovo su problem. Svi smo isti, svi smo u problemu.
    Jeste, zapad je napredovao u tehnološkom smislu. Daleko su otišli. Gde ? Gde su to otišli? Stres, stres, stres. Informaciono ludilo. Sad odande gde su stigli, pametniji među njima ponovo uče da se vrate, prvo prirodi, pa sebi, što je jedno te isto u suštini.
    Znanje onome ko ga ima, manje ili više, na kraju krajeva i kaže; Vrati se sebi, to je bitno. Briši sve informacije i vrati se kući- u sebe.

    No stress :)
    http://www.youtube.com/watch?v=1vqt9E3NOq4

    ОдговориИзбриши
  32. Heh, pozdrav L2...

    Teške ti ove rečenice koje potvrđuju da nisam robot, hhah, tako da ću malo da kuliram , dosta pisanja za danas.

    ОдговориИзбриши