Rezultati izbora u Holandiji šokirali su ne samo Holandiju već i Evropu i svet. Pobednička stranka Gerta Wildersa, PVV, smatra se ekstremnom nacionalističkom strankom a izborni rezultat neočekivano se popeo na 37 mesta, što je dvostruko veća brojka u odnosu na prošle izbore.
Wilders je u svetu poznat pre svega po svom stavu protiv imigracije, Evropske unije i islama što ga je učinilo metom ekstremista i dovelo do toga da živi pod zasštitom puna 24 sata seleći se iz jedne sigurne kuće u drugu u poslednje dve decenije. I tokom izborne večeri, u kafiću na holandskoj obali, Wilders je bio pod obezbeđenjem, ovoga puta posebno organizovanom. Nekoliko puta su ga izvodili i ponovo uvodili kako bi prostor pregledali psi i specijalne policijske jedinice. Poslednjih godina vladalo je mišljenje da je Wildersova popularnost izbledela pojavpom mlađih "ekstremno" desničarskih figurea, uključujući Thierryja Baudeta, čiji je nacionalistički Forum za demokratiju (FVD) došao na vrh anketa sa 15% u regionalnom izboru 2019.(sada je pao na svega 3). Iznenađenje je otuda zaista ogromno.
Wilders je svoju političku karijeru započeo kao član parlamenta 1998. godine, prvo za centristički VVD, gde je bio mentor mladog Marka Ruttea ( do juče nezamenjivog političara) , pre nego što je napustio stranku i osnovao svoju Stranku slobode 2006. To ga čini poslanikom s najdužim stažom u holandskom parlamentu.
Kao politički lider, Wilders je poznat po svom zapaljivom jeziku. posebno kada je islam u pitanju. Averziju prema islamu stekao je posle atentata na antiislamskog filmskog režisera Thea van Gogha 2004. godine, verovatno i u vreme boravksa u kibucu u Izraelu. Njegov standardni izborni program tražio je zabranu Kur'ana, džamija i svih islamskih škola, kao i islamskih marama u vladinim zgradama. Islam je za njega “ideologija retardirane kulture”. Pre nekoliko godina sud ga je osudio za vređanje ljudi na osnovu njihovog porekla nakon što je vređao Marokance u govoru 2014. godine. Wilders nije promenio svoju politiku, samo je u predizbornom peirodu promenio strategiju i to mu je donelo pobedu.
Vildersovo glavno obećanje u kampanji bilo je zaustavljanje "cunamija azila", koji je okrivio za različite socijalne probleme, uključujući nedostatak stambenog prostora u zemlji i visoke zdravstvene troškove. U skladu s tim, pozvao je na ukidanje azila i slobodno kretanje radne snage unutar EU, predlažući da se za neke uvedu radne vize. On je, takođe predložio da se Sirijcima ukinu privremene dozvole za azil, a da se kriminalcima oduzme holandsko državljanstvo i da se deportuju.
Glavni razlozi zbog kojih su birači podržali Wildersa na ovim izborima je upravo njegova antiimigracijska agenda, nakon čega su to stavovi o krizi troškova života i situacija u zdravstvu", rekla je Sarah de Lange, profesorica politike na Univerzitetu u Amsterdamu. Mainstream stranke su "legitimizovale Wildersa" time što su imigraciju učinile ključnim pitanjem, rekla je. "Glasači su možda pomislili da, ako je to u pitanju, zašto ne glasati za original, a ne kopiju?"( izreka Marine Le Pen )
Globalistima posebno ne odgovaraju njegovi stavovi o klimi. Wilders je, naime, kritičan prema klimatskim naučnicima i smatra da je vlada potrošila previše na smanjenje emisije CO2. On se založio da elektrane na ugalj i gas ostanu otvorene i predlaže da se zaustavi izgradnja solarnih parkova i vetroturbina. Smeta im njegovo zalaganje da se Holandija povuće iz Pariskog klimatskog sporazuma UN-a. Ništa manje je prst u oko Wildersov poziv na "Nexit" - referendumom o izlasku iz EU- i poziv da EU isključi regulative o azilu i migracijama. Kao i drugi lideri krajnje desnice, Wilders je hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina i kritikovao ono što je 2017. opisao kao "histeričnu rusofobiju" u Evropi. Nakon eskalacije sukoba on se donekle distancirao od Kremlja, nazivajući napad greškom. Uprkos tome, u jednoj od završnih debata pre izbora, Wilders nije podržao slanje više novca i oružja Ukrajini; ti resursi su, kako je rekao, potrebni za holandsku vojsku. Privremena vlada ove zemlje čvrsto podržava Ukrajinu i upravo je izdvojila preko 2 milijarde eura pomoći Kijevu sledeće godine.
Suprotan stav prema Wildersu ima evropska desnica. Čestitali su mu njegovi politički prijatelji, između kojih Marine Le Pen iz Francuske i Mađar Viktor Orban, obradovan "vetrovima promena".
Očekivano Wilders čvrsto podržava Izrael i zalaže se za premeštanje holandske ambasade u Jerusalem uz zatvaranje holandskog diplomatske kancelarije u Ramali, domu Palestinskih vlasti.
Wilders je postigao neshvatljiv uspeh ali nedovoljan za većinu u parlamentu. To znači da će morati da formira koalicionu vladu sa još dve ili tri stranke da bi mogao da preuzme vlast. Stranke u Holandiji oklevaju da se izjasne i udruže snage sa krajnjom desnicom. One drže Wildersa van vlade više od decenije. Visok rezultat, međutim, ojačaće ga u pregovorima.
Za političare EU-a migracija ostaje velika briga. Kako broj migranata nastavlja rasti, tako raste i podrška ekstremno desnim strankama u mnogim zemljama Evrope. U Italiji je prošle godine Giorgia Meloni osvojila vlast za svoju Braću Italije. U Francuskoj, Nacionalni skup Marine Le Pen ostaje moćna snaga, na drugom mestu u anketama. U Nemačkoj je Alternativa za Nemačku takođe skočila na drugo mesto poslednjih meseci.
Wilders je svoju političku karijeru započeo kao član parlamenta 1998. godine, prvo za centristički VVD, gde je bio mentor mladog Marka Ruttea ( do juče nezamenjivog političara) , pre nego što je napustio stranku i osnovao svoju Stranku slobode 2006. To ga čini poslanikom s najdužim stažom u holandskom parlamentu.
Kao politički lider, Wilders je poznat po svom zapaljivom jeziku. posebno kada je islam u pitanju. Averziju prema islamu stekao je posle atentata na antiislamskog filmskog režisera Thea van Gogha 2004. godine, verovatno i u vreme boravksa u kibucu u Izraelu. Njegov standardni izborni program tražio je zabranu Kur'ana, džamija i svih islamskih škola, kao i islamskih marama u vladinim zgradama. Islam je za njega “ideologija retardirane kulture”. Pre nekoliko godina sud ga je osudio za vređanje ljudi na osnovu njihovog porekla nakon što je vređao Marokance u govoru 2014. godine. Wilders nije promenio svoju politiku, samo je u predizbornom peirodu promenio strategiju i to mu je donelo pobedu.
Vildersovo glavno obećanje u kampanji bilo je zaustavljanje "cunamija azila", koji je okrivio za različite socijalne probleme, uključujući nedostatak stambenog prostora u zemlji i visoke zdravstvene troškove. U skladu s tim, pozvao je na ukidanje azila i slobodno kretanje radne snage unutar EU, predlažući da se za neke uvedu radne vize. On je, takođe predložio da se Sirijcima ukinu privremene dozvole za azil, a da se kriminalcima oduzme holandsko državljanstvo i da se deportuju.
Glavni razlozi zbog kojih su birači podržali Wildersa na ovim izborima je upravo njegova antiimigracijska agenda, nakon čega su to stavovi o krizi troškova života i situacija u zdravstvu", rekla je Sarah de Lange, profesorica politike na Univerzitetu u Amsterdamu. Mainstream stranke su "legitimizovale Wildersa" time što su imigraciju učinile ključnim pitanjem, rekla je. "Glasači su možda pomislili da, ako je to u pitanju, zašto ne glasati za original, a ne kopiju?"( izreka Marine Le Pen )
Globalistima posebno ne odgovaraju njegovi stavovi o klimi. Wilders je, naime, kritičan prema klimatskim naučnicima i smatra da je vlada potrošila previše na smanjenje emisije CO2. On se založio da elektrane na ugalj i gas ostanu otvorene i predlaže da se zaustavi izgradnja solarnih parkova i vetroturbina. Smeta im njegovo zalaganje da se Holandija povuće iz Pariskog klimatskog sporazuma UN-a. Ništa manje je prst u oko Wildersov poziv na "Nexit" - referendumom o izlasku iz EU- i poziv da EU isključi regulative o azilu i migracijama. Kao i drugi lideri krajnje desnice, Wilders je hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina i kritikovao ono što je 2017. opisao kao "histeričnu rusofobiju" u Evropi. Nakon eskalacije sukoba on se donekle distancirao od Kremlja, nazivajući napad greškom. Uprkos tome, u jednoj od završnih debata pre izbora, Wilders nije podržao slanje više novca i oružja Ukrajini; ti resursi su, kako je rekao, potrebni za holandsku vojsku. Privremena vlada ove zemlje čvrsto podržava Ukrajinu i upravo je izdvojila preko 2 milijarde eura pomoći Kijevu sledeće godine.
Suprotan stav prema Wildersu ima evropska desnica. Čestitali su mu njegovi politički prijatelji, između kojih Marine Le Pen iz Francuske i Mađar Viktor Orban, obradovan "vetrovima promena".
Očekivano Wilders čvrsto podržava Izrael i zalaže se za premeštanje holandske ambasade u Jerusalem uz zatvaranje holandskog diplomatske kancelarije u Ramali, domu Palestinskih vlasti.
Wilders je postigao neshvatljiv uspeh ali nedovoljan za većinu u parlamentu. To znači da će morati da formira koalicionu vladu sa još dve ili tri stranke da bi mogao da preuzme vlast. Stranke u Holandiji oklevaju da se izjasne i udruže snage sa krajnjom desnicom. One drže Wildersa van vlade više od decenije. Visok rezultat, međutim, ojačaće ga u pregovorima.
U pobedničkom govoru u sredu, on je pozvao druge stranke da se konstruktivno angažuju u pregovorima o koaliciji, i čak je sugerisao da bi bio spreman na kompromis oko svog antimuslimanskog stava kako bi formirao vladu. “Ja jako dobro razumem da stranke ne žele da budu u vladi sa strankom koja želi neustavne mere”, rekao je on. “Nećemo govoriti o džamijama, Kuranima i islamskim školama.”
Iako je Pieter Omtzigt, koji je u roku od tri meseca uspeo da formira centrističku stranku od nule i. podjednako iznenađujuće, zauzeo otprilike 20 mesta na izborima, ranije odbacio mogućnost udruživanja snaga s Wildersom, on je u sredu uveče ipak objavio da će biti otvoren za razgovore. Iznenađenja su mogucća ukoliko se preostale stranke udruže u anti-Wilders koaliciju.
Iako je Pieter Omtzigt, koji je u roku od tri meseca uspeo da formira centrističku stranku od nule i. podjednako iznenađujuće, zauzeo otprilike 20 mesta na izborima, ranije odbacio mogućnost udruživanja snaga s Wildersom, on je u sredu uveče ipak objavio da će biti otvoren za razgovore. Iznenađenja su mogucća ukoliko se preostale stranke udruže u anti-Wilders koaliciju.
1 коментар:
Šokantna pobeda za koga? Za svakog razumnog građanina Rreakcija krajnje desnice je logična. Treba se nadati da će ih rezultati naterati da poštuju zemlju u kojoj su samo gosti. Tako treba u celoj EU.
XXX
Постави коментар