Već dugi niz godina sve je očitije da su reprezentativni instrumenti i institucije demokratije uništene iako je deklarativno demokratija proglašena kao politički okvir mnogih demokratskih društava i stranaka. Svet suludo tone u neslobode dok se slobodom maše, u nju se kune. Poklič "u ime slobode" koji se u praksi pokaže kao sredstvo protiv nje, najveći je savremeni paradoks. Sloboda je ono čemu svako teži a da se može izokrenuti u suprotno svedoči nam vreme u kome živimo. Kako je to moguće?!
Liberalizam je pogled na svet u kom je sloboda vrhovno merilo života. No, sloboda je samo reč. Kada se konkretizuje sa namerom da se ugradi u društveni sistem ona poprima oblik ideološko političkog kocepta - liberalizma, odnosno ekonomskog koncepta. Šta ostaje od izvorne ideje slobode u takvim konceptima?
Krajem 18 i početkom 19.tog zahvaljujući velikanima John Locku, Davidu Humeau, Williamu Blackstoneu, Edward Coku, Adamu Smithu ideja liberalizma prerasla je u zahtev za povećanjem individualnih prava svih ljudskih bića, što je podrazumevalo, u političkom smislu više slobode ( mišljenja, govora, veroispovesti, udruživanja itd. ), u ekonomskom osiguranje prava na vlasništva, garantovano pravno, tj. zakonski. Bila je to lepa zamisao i ona je urodila mnogim plodovima. Zahvaljujući toj ideji ukinut je najsramniji vid neslobode, ropstvo. Ekonomske slobode su dovele do nezapamćenog ekonomskog prosperiteta. Krenulo se dobro a onda stalo.
U borbai između slobodarskih principa na jednoj i ekonomskih na drugoj prevagnula je ekonomija ( profitabilnost). Ekonomski zahtev za slobodom izjednačen je sa radikalno slobodnim tržištem koje se u praksi pokazalo neosetljivim za socijalni aspekt društvenih odnosa, za poboljšanje liberalno- demokratskih institucija, kulture, za očuvanje prirodnih resursa, okoliša itd. Slobodu tržišta ne sme da omete demokratija, pisao je Hayek. Sloboda tržišta dolazi na prvo mesto, dok se demokratija ograničava u meri u kojoj predstavlja opasnost za funkcionisanje tržišta. Ovim pomakom Hayek je napravio priličan odklon od preteča liberalizma. Taj odklon je postajao sve veći. Tržišna logika je postala upravljački mehanizam društva, merilo odlučivanja u svim segmentima života. Organizacija države potčinjena je principima tržišta, sve aktivnosti pojedinca su stavljenje pod ekonomsku vrednosnu lupu. U takvom društvu država više nije odgovorna za pojedinca, on je apsolutno odgovoran za sebe, tj uspeh ili neuspeh u svom životu bez obzira na objektivna ograničenja. Upravo se tim segmentom zaskočilo pitanju pravednih uslova za preduzetničku i ostale slobode. Pojedinac je ostao bez insitucionalnih garancija ( vladavine prava, ljudskih prava, demokratije ).
Ispada da se rasuđivanje (neo)liberalizma svodi na računicu, kalkulisanje, što direktno poništava najvrednije ljudske i društvene vrednosti, moralnost, humanost, solidarnost, ljubav i sl. Ovakav razvoj društva nije posledica isključivo (neo) liberalnog koncepta i tržišnog instrumenta rasuđivanja. Činjenica je da je erozija moralnih načela tako lako zahvatila društvo postavlja pitanje da li je moguće u čoveku potpuno zatrti vrednosti ili je on u principu sklon kalkulantskom principu života, odnosno nije li čovek 20-tog i 21-og veka samo prilagodio svoje ponašanje novim uslovima. U tom smislu bi mogli zaključiti da ideje slobode i pravde proveravaju celom istorijom ali im se život istovremeno odupire i suprotstavlja.
Нема коментара:
Постави коментар