1. Danijel
Treće godine kraljevanja Jojakima, kralja Judeje, dođe Nabukodonozor, kralj Babilona, na Jeruzalem te ga opsednu.
2 Gospodin mu dade u ruke Jojakima, kralja judejskog, i deo predmeta iz Doma Božjega; on ih dopremi u zemlju Šinear i pohrani predmete u riznici svojih bogova.
Danielovo obrazovanje
3 Kralj naredi Ašfenazu, starješini svojih dvorjanika, da dovede od Izraelaca nekoliko dečaka kraljevskoga ili velikaškog roda: 4 neka budu bez nedostatka, lepi, vrsni u svakoj mudrosti, dobro poučeni i bistri, prikladni da stoje na kraljevu dvoru; Ašfenaz neka ih nauči pismu i jeziku Kaldejaca. 5 Kralj im odredi dnevni obrok od kraljevskih jela i od vina sa svoga stola. Neka se odgajaju tri godine, a posle toga imali bi stajati pred kraljem. 6 Među njima bijahu Judejci: Daniel, Hananija, Mišael i Azarja. 7 Dvorjanički starešina nadene im imena: Daniel će se zvati Baltazar, Hananija Šadrak, Mišael Mešak, Azarja Abed Nego.
Danielova vernost Zakonu
8 Daniel je u srcu odlučio da se neće okaljati kraljevim jelima i vinom s njegova stola, pa zamoli dvorjaničkog starešinu da ga poštedi te se ne okalja. 9 Bog dade Danielu te nađe dobrohotnost i smilovanje u dvoraničkog starešine. 10 Starešina reče Danielu: "Bojim se svoga gospodara kralja; on vam je odredio jelo i pilo, pa ako vidite da su vam lica mršavija nego u drugih dečaka vaše dobi, ja ću zbog vas biti kriv pred kraljem." 11 Tada reče Daniel čuvaru koga bijaše dvorjanički starešina odredio Danielu, Hananiji, Mišaelu i Azarji: 12 "Molim te, pokušaj sa svojim slugama deset dana: neka nam se daje povrće za jelo i vodu za pilo. 13 Videćeš onda kakvi ćemo biti mi a kakvi dečaci koji jedu od kraljevih jela, pa učini sa svojim slugama po onome što budeš video." 14 On pristade i stavi ih na kušnju deset dana. 15 A nakon deset dana oni bijahu lepši i ugojeniji nego 16 Od tada čuvar dokinu njihovu jelu i obrok vina što su imali piti te im davaše povrća.
U kraljevskoj službi
17 Ovoj četvorici dečaka dade Bog znanje i razumevanje svih knjiga i mudrosti. Daniel razumevaše viđenja i sne. 18 Pošto se navršilo vreme određeno od kralja da mu ih dovedu, dvorjanički starešina uvede ih pred Nabukodonozora. 19 Kralj razgovara s njima i među svima ne nađe se nijedan kao Daniel, Hananija, Mišael i Azarja. I tako oni ostadoše pred kraljem. 20 I u svemu mudrom i umnom o čemu ih ispitivaše kralj nađe da su deset puta vrsniji od svih čarobnika i gatalaca što ih bijaše u svemu njegovom kraljevstvu. 21 Daniel ostade onde do prve godine kralja Kira.
2.Prvi san cara
"O kralju, živ bio doveka! Pripovedi svoju sanju slugama svojim, a mi ćemo ti otkriti njezino značenje."
5 Kralj odgovori i reče zvjezdarima: "Moja je odluka neopoziva: ako mi ne kažete što sam snio i što san znači, bit ćete rastrgani u komade, a vaše će kuće postati smetišta. 6 No ako mi otkrijete moju sanju i njezino značenje, dobićete od mene darove i poklone i velike časti. Otkrijte mi dakle što sam snio i što san znači." 7 Oni opet odgovoriše:
"Neka kralj rekne svoju sanju slugama svojim, a mi ćemo mu otkriti njezino značenje."
8 A kralj: "Dobro ja znam da želite da dobijete u vremenu jer znate da je moja odluka neopoziva. 9 Ako mi ne kažete što sam snio, znači da me nameravate obmanjivati varavim rečima i izmišljati dok nekako ne prođe vreme. Stoga recite mi moj san, pa ću znati da li mi možete kazati i njegovo značenje!"
10 Zvezdari odgovoriše pred kraljem:
"Nema na svetu čoveka koji bi takvo što mogao otkriti kralja. I stoga nijedan kralj, ma kako velik i moćan, takvo što ne traži od čarobnika, gataoca ili zvjezdara. 11 Što tražiš, kralju, teško je, i nema ga ko bi to mogao otkriti kralju osim bogova, koji se ne bore među smrtnicima."
12 Tada se kralj silno razgnevi i razbesni te naredi da se pogube svi mudraci babilonski. 13 Pošto je objavljena naredba da se ubiju mudraci, potražiše i Daniela i njegove drugove da ih pogube. 14 No Daniel se mudrim i umnim rečima obratio Arjoki, zapovedniku kraljevskih straža, koji je bijaše izišao da pogubi mudrače babilonske. 15 On reče Arjoku, zapovedniku kraljevu: "Zašto je kralj izdao tako strogu naredbu?" Arjok pripovedi Danielu, 16 a Daniel otiđe kralju i zamoli da mu dade vremena te će kralju otkriti što san znači.
17 Daniel uđe u svoju kuću te sve kaza Hananiji, Mišaelu i Azarji, svojim drugovima, 18 da mole milosrđe u Boga Nebeskoga radi te tajne, da Daniel i njegovi drugovi ne poginu s drugim mudracima babilonskim. 19 Objavljujem se tajna Danielu u noćnom viđenju. A Daniel blagoslovi Boga Nebeskoga. 20 Daniel prihvati reč i reče:
________________________________
"Bilo ime Božje blagoslovljeno odvijeka dovijeka,
njegova je mudrost i sila.
21 On mijenja doba i vremena,
ruši i postavlja kraljeve,
daje mudrost mudrima
a znanje pronicavima.
22 O otkrivanju dubine i tajne,
zna što je u tminama
i svjetlost prebiva u njega.
23 Tebe, o Bože otaca mojih, slavim i hvalim
što si mi dao mudrost i jakost!
Evo, objavio si mi ono što smo te molili,
objavio si nam što kralj traži."
Tumačenje sna
Daniel ode k Arjoku, kome bijaše kralj naredio da smakne mudrače babilonske. Uđe i reče mu: "Ne ubijaj mudraca babilonskih! Odvedi me kralju, pa ću mu otkriti što san znači." 25 Arjok žurno odvede Daniela kralju i reče: "Našao sam među izgnanicima judejskim čovekom koji će kralju kazati što san znači." 26 Kralj reče Danielu (koji se zvaše Baltazar): "Jesi li kadar kazati mi san koji sam usnio i što znači?"
27 Daniel odgovara pred kraljem: "Tajnu koju istražuje kralj ne mogahu kralju otkriti mudraci, čarobnici, gataoci i zaklinjači; 28 ali ima na nebu Bog koji objavljuje tajne i on je saopštio kralju Nabukodonozoru ono što će biti na svršetku dana. Evo tvoje sanje i onoga što se prividelo na postelji:
29 O kralju, na tvojoj postelji dođoše misli o tome što će se dogoditi kasnije, a Otkrivač tajna saopštio ti je ono što će biti. 30 Iako nemam mudrosti više nego ostali smrtnici, ta mi je tajna objavljena samo zato da njezino značenje saopćštim kralju i da upoznaš misli svoga srca.
Tumačenje sna
- tajanstevni lik
Danijel započinje opisom velikog lika sa zlatnom glavom, prsima i rukama od srebra, trbuhom i bedrima od bakra, nogama od gvožđa i stopalima od gvožđa i gline. Jedan kamen udara u stopala i tako potpuno uništava cieli lik. Nadalje, kamen raste dok ne postane velik kao planina i ispuni čitavu Zemlju (Danijel 2:31-35). To je bio san kojeg je kralj zaboravio. Šta to sve znači?
Danijel kaže kralju da delovi tog lika predstavljaju svetske sile koje će slediti jedna iza druge. Mnogi izučavatelji Biblije se slažu s onim što je rečeno u jednoj biblijskoj enciklopediji: “Središnja istina (2. poglavlje Danijela) je ta da će jednog dana Božje kraljevstvo istisnuti sva ljudska carstva.” Kada će doći taj dan? Danijelovo proročanstvo pruža važna obaveštenja koja su u vezi s ovim pitanjem.
- glava i telo
“Ti, o kralju, kralju kraljeva, komu Bog Nebeski dade kraljevstvo, silu, moć i slavu ... — ti si glava od zlata.”
-Tako je glava predstavljala kralja Nabukodonozora i dinastiju kraljeva koja je započela s njim (Danijel 2:37, 38, ST).
“Posle tebe ustaće drugo kraljevstvo, slabije od tvoga, pa treće, od medi, koje će gospodariti svom zemljom” (Danijel 2:39, ST).
- Nakon Babilona je Medo-Perzija preuzela ulogu vodeće svetske sile prema biblijskom opisu. Nakon nje je uslijedila Grčka, koja je za vrijeme Aleksandra Velikog proširila svoju dominaciju nad mnogo većim područjem od bilo kojeg prethodnog svetskog carstva.
- Četvrto kraljvstvo
- Prva tri kraljevstva su se pojavila, a zatim su nestala sa scene kao velike svetske sile, baš kao što je Danijel prorekao pod božanskim nadahnućem. Ali, za nas je važnije da prepoznamo “četvrto kraljevstvo.” Zašto? Jer za vreme tog kraljevstva lik iz sna mora pasti, a mi moramo znati što to sve uključuje. Poslušajmo kakve nam još obavesti daje Danijel:
“A četvrto kraljevstvo bit će tvrdo poput gvožđa, poput gvožđa koje sve satire i mrvi; kao gvožđe koje razbija, skršiće i razbudiće sva ona kraljevstva” (Danijel 2:40).
Nabukodonozor slavi Boga
46 Nato kralj Nabukodonozor pade ničice i pokloni se pred Danielom. Naredi da mu prinesu dar i kad. 47 I reče kralj Danielu: "Zaista, vaš je bog Bog nad bogovima i gospodar nad kraljevima, Otkrivatelj tajna, kad bi mogao otkriti ovu tajnu." 48 Kralj uzvisi Daniela i dariva ga mnogim blistavim darovima. Postavi ga upraviteljem sve pokrajine babilonske i starješinom svih mudraca babilonskih. 49 Daniel zamoli kralja da odredi za upravitelje pokrajine babilonske Šadraka, Mešaka i Abed Nega, a Daniel ostade na kraljevu dvoru.
Objašnjenje za četvrto kraljevstvo
Da li to četvrto kraljevstvo predstavlja samo Rimski Imperij koji je usledio nakon Grčke kao dominantna svetska sila?
Ne, a za to postoji više razloga.
Sama knjiga Danijela ovaj lik smešta u određeni vremenski okvir kad kaže: “(Bog) je saopštio kralju Nabukodonozoru ono što će biti na svršetku dana” (Danijel 2:28, ST). Ove reči ukazuju na to da će konačno ispunjenje ove vizije biti u dalekoj budućnosti, i to nakon Grčke i Rimske Imperije.
Apostol Ivan, još jedan biblijski pisac, također je spomenuo “kraljeve”, ili svetske sile. Obzirom na njih, on piše: “To je i sedam kraljeva, od kojih su petorica pala, jedan živi, a poslednji još nije došao.” Pre nastupanja Božjeg Kraljevstva još jedna svetska sila treba doći (nakon Rimske Imperije, koja je bila ‘živa’ u Ivanovo vreme). Ta svetska sila bi također bila uključena u “četvrto kraljevstvo” iz Danijelovog proročanstva (Otkrivenje 17:10-14, ST; Danijel 2:40). Šta o tome učimo iz istorije?
Utvrđena svojim vojnim osvajanjima, rimska svetska sila nije okončala svoje postojanje uklanjanjem poslednjeg rimskog imperatora Odoakra 476. g. n. e. Još je mnogo vekova Rim vršio političku, a naročito religioznu dominaciju nad Evropom zbog feudalnog sistema koji je svakoga učinio podanikom najpre gospodaru, zatim kralju i konačno papi. Papa je zapravo donosio presude u važnim pitanjima poput zadnjestepenog suda i mogao je podčiniti kraljeve svojoj volji izopštenjem iz crkve i zabranom prisustvovanja crkvenim obredima* Kao što kaže izdanje “The Columbia History of the World”, “Crkva je bila najveća vladavina u Evropi.”
Godine 1534. je engleski kralj Henrik VIII učinio sebe poglavarem Katoličke crkve u Engleskoj, nezavisno od Rima. Tako je on raskinuo taj zagrljaj. Ali, osim toga on je započeo kovati glavno vojno oružje britanske sile, kao što to kaže Eric Delderfield u svojoj knjizi “Kraljevi i kraljice Engleske”: “Henrik je nastavio započeti posao svog oca da stvori delotvornu mornaricu ... U vreme svoje smrti Henrik je mornarici pridodao oko osamdeset brodova i tako postao izazov pomorskoj nadmoćnosti Španije.”
Tokom vekova je britanska sila bila pretvorena u veliku imperiju koju je Daniel Webster, poznati američki političar iz 19. veka opisao kao “silu s kojom se, što se tiče osvajanja i podjarmljivanja, Rim u svoj svojoj veličini i slavi ne može usporediti, — to je sila koja se rasprostrla po čitavoj površini kugle zemaljske, jer posvuda ima svoje posede i vojne baze.” Kasnije se Britanska Imperija u političkim i vojnim poslovima blisko povezala sa svojim prijašnjim kolonijama u Severnoj Americi. Tako se pojavio sedmi kralj iz Otkrivenja 17:10, angloamerička dvojna svetska sila.
Prema onome što je rečeno o liku iz sna, “ljudsko seme”, ili običan narod, igraće veću ulogu u vreme vladavine tog poslednjeg “kralja” (Danijel 2:42, 43, ST). Savremena istorija potvrđuje da se to doista i desilo, jer su demokratske ‘narodne vlade’ nadomestile mnoga kraljevstva, kraljeve, kraljice ili druge autokratske vlasti. Među današnjim vladavinama, predstavljenim s deset prstiju na nozi lika, neke su poput gvožđa, tj. totalitarne ili tiranske. Ali druge, bilo socijalističke ili demokratske vladavine, gipkije su (savitljivije), poput gline.
_________________________
Pad
Kako to pokazuje Danijelovo proročanstvo, kad vladavine predstavljene stopalima budu na vlasti približiće se kraj velikom liku. On će pasti, ne zbog slabosti stopala koja su načinjena od gvožđa pomešanog s glinom, nego zato što će u njega udariti simbolični kamen. Šta predstavlja taj “kamen”? To je mesijansko Kraljevstvo koje treba “razbiti i uništiti sva ona kraljevstva” i postati “veliko brdo te napuniti svu zemlju” (Danijel 2:34, 35, 44, ST).*
“Sanja je istinita, a tumačenje je pouzdano”, kaže Danijel (Danijel 2:45, ST). Prvobitna ispunjenja ova dva proročanstva — onoga o uništenju Babilona i onoga o redoslijedu svjetskih sila — zasiguravaju nam da će se i ono što je preostalo na vrijeme ispuniti. To će uključivati uništenje proročanskog lika iz sna zahvatom Božjeg Kraljevstva.
3. Postavljanje zlatnog kipa
Kralj Nabukodonozor odredi da se načini zlatni kip, visok šezdeset lakata i širok šest, i da ga postave u ravnici Duri, u pokrajini babilonskoj. 2 Kralj Nabukodonozor pozva satrape, namesnike, upravitelje, savetnike, rizničare, suce i zakonoznance i sve namesnike pokrajine da dođu na posvetu kipa što ga podiže kralj Nabukodonozor. 3 Tada se sakupiše satrapi, namesnici, upravitelji, savetnici, rizničari, suci i zakonoznanci i svi namesnici pokrajinske vlasti na posvetu kipa što ga podiže kralj Nabukodonozor. I stadoše pred kip što podiže Nabukodonozor.
4 Glasnik proglašava: „O narodi, plemena i jezici, evo što vam se naređuje: 5 u času kad začujete zvuke roga, frule, citre, sambuke, psaltira, gajda i svakovrsnih drugih instrumenata, bacite se na tlo i poklonite se zlatnome kipu što ga podiže kralj Nabukodonozor! 6 Ko se ne baci na tlo i ne pokloni, biće smesta bačen u peć užarenu." 7 Zato, čim začuše zvuk roga, frule, citre, sambuke, psaltira, gajda i svakovrsnih drugih instrumenata, baciše se na tlo sviju naroda, plemena i jezici klanjajući se zlatnome kipu što ga podiže kralj Nabukodonozor.
- Tri mladića neće da se pokore
Uto dođoše neki Kaldejci i optužiše Judejce. 9 Rekoše kralju Nabukodonozoru: "O kralju, živ bio dovieka! 10 Ti si, kralju, naredio svakom čoveku koji začuje zvuke roga, frule, citre, sambuke, psaltira, gajda i svakovrsnih drugih glazbala da se baci na tlo i da se pokloni zlatnome kipu; 11 a ko se ne baci na tlo i ne pokloni, da bude bačen u peć užarenu.12 A evo, ovde su Judejci koje su postavili za upravitelje pokrajine babilonske: Šadrak, Mešak i Abed Nego. Ti ljudi ne mare za te, o kralju; oni ne poštuju tvojih bogova i nisu se poklonili zlatnom kipu što si ga podigao."
13 Nabukodonozor, besan i gnevan, pozva Šadraka, Mešaka i Abed Nega. Odmah ih dovedoše pred kralja. 14 A Nabukodonozor im reče: "Je li istina, Šadrače, Mešače i Abed Nego, da vi ne poštujete mojih bogova i da se ne klanjate zlatnome kipu što ga podigoh? 15 Jeste li voljni, čime začujete zvuk roga, frule, citre, sambuke , psaltira, gajda i svakovrsnih drugih instrumenata, baciti se na tlo i pokloniti se kipu što ga načini? Ako mu se ne poklonite, bićete smesta bačeni u peć užarenu; i koji je taj bog koji bi vas izbavio iz ruke moje?"
16 Šadrak, Mešak i Abed Nego odgovoriše kralju Nabukodonozoru: "Ne treba da ti odgovorimo na to. 17 Bog naš, kome služimo, može nas izbaviti iz užarene peći i od ruke tvoje, kralju; on će nas i izbaviti. 18 No ako toga i ne učini, znaj, o kralju: mi nećemo služiti tvojemu bogu niti ćemo se pokloniti kipu što si ga podigao.
U užarenoj peći
Na te reči kralj Nabukodonozor uskipe besom, a lice mu se iznakazi na Šadraka, Mešaka i Abed Nega. 20 On naredi da se peć ugreje sedam puta jače no inače i jakim ljudima iz svoje vojske zapovedi da svežu Šadraka, Mešaka i Abed Nega i bace u peć punu žarkoga ognja. 21 Svezaše ih, dakle, i u plaštevima, obuci i kapama baciše u zažarenu peć. 22 Kako kraljeva zapoved beše žurna a peć preko mere užarena, plamen ubi ljude koji su bacali Šadraka, Mešaka i Abed Nega. 23 A tri čoveka - Šadrak, Mešak i Abed Nego - padoše svezani u zažarenu peć.
Anđeo Gospodnji u užarenoj peći
Kraljeve sluge koje ih bijahu bacile u peć neprestanog poticanja oganj zemnim uljem, smolom, kučinama i vinjagom, tako te plamen lizaše četrdeset i devet lakata iznad peći. Buknuvši, spali Kaldejce koji se nađoše oko peći. No Anđeo Gospodnji siđe u peći k Azarji i njegovim drugovima; izagna plamen ognja iz peći te usred peći puhaše kao rosni lahor, a oganj ih ne dodirnu niti im zadade bol ili kakvu neugodnost.
Nabukodonozor priznaje Boga
24 Tada se kralj Nabukodonozor zaprepasti i brzo ustade. Zapita svoje savetnike: "Nismo li bacili ova tri čoveka svezana u oganj?" Oni odgovoriše: "Jesmo, kralju!" 25 On reče: "Ali ja vidim četiri čoveka, odrešeni šeću po vatri i ništa im se zlo ne događa; četvrti je sličan sinu Božjemu."
26 Nabukodonozor priđe vratima užarene peći i viknu: "Šadrače, Mešače i Abed Nego, sluge Boga Višnjega, iziđite i dođite ovamo!"
Tada iziđoše iz ognja Šadrak, Mešak i Abed Nego.
27 Sakupiše se satrapi, starešine, upravitelji i kraljevi savetnici da vide te ljude: oganj ne beše naudio njihovom telu, kosa im na glavi neopaljena, plaštevi im neoštećeni, nikakav se zadah ognja ne beše uhvatio njih. 28 Nabukodonozor viknu: „Blagoslovljen bio Bog Šadrakov, Mešakov i Abed Negov, koji je poslao svog anđela i izbavio svoj sluge, one koji se uzdahu u njega te se ne pokoriše kraljevoj naredbi, već radije predadoše svoje tielo ognju negoli da poštuju ili se klanjaju. 29 Naređujem dakle: O narodu, plemenu i jezici, svako između vas ko bi pogrdio Boga Šadrakova, Mešakova i Abed Negova neka bude raskomadan, a njegova kuća pretvorena u smetlište, jer nema boga koji bi mogao izbaviti kao ovaj. "
30 Tada kralj uzvisi Šadraka, Mešaka i Abed Nega na visokim položajima u pokrajini babilonskoj.
kraljevo pismo
31 Nabukodonozor, kralj, svim plemenima, narodima i jezicima po svojoj zemlji: Obilovali mirom! 32 Svidjelo mi se obznaniti vam znakove i čudesa što ih na meni učini Bog Svevišnji.
33 Znakovi njegovi kako su veliki!
Čudesa njegova kako silna!
Kraljevstvo njegovo - kraljevstvo večno!
Vlast njegova za sva pokoljenja!
4. Drugi san
Ja, Nabukodonozor, življah mirno u svojoj kući i sretno u svojoj palači, 2 kad vidjeh sanju koja me uplašila. Utvare i viđenja što su mi se na mom ležaju vrzla po glavi uznemiriše me. 3 I naredih: neka mi pozovu sve mudrace babilonske da mi kažu što sanja znači. 4 Dođoše gataoci, čarobnici, zvjezdari i tumači znakova: ja im rekoh svoju sanju, a oni mi ne znadoše reći njezino značenje. 5 Tada dođe preda me Daniel, koji je nazvan Baltazar prema imenu moga boga, iu kome prebiva duh Boga Svetoga. Ja mu pripovedih svoju ( novu) sanju:
6 "Baltazare, starešino gatalaca, znam da u tebi prebiva duh Boga Svetoga i da ti nijedna tajna nije preteška: evo sanje što je imah: daj mi njezino značenje. 7 Evo viđenja što mi se na postelji vrzlo po glavi:
Pogledam, kad evo jedno stablo
usred zemlje
vrlo veliko.
8 Stablo poraste, postade snažno,
visina mu doseže nebo,
videlo se s krajeva zemlje.
9 Krošnja mu beše lepa, plodovi obilni;
na njemu je bilo hrane za sve,
u njegovoj seni počivaše zverje poljsko,
na njegovim se granama gnezdile ptice nebeske
i svako se telo hranilo od njega.
10 Ja promatrah viđenja
što su mi se na mojoj postelji vrzla po glavi
kad, evo, Stražar, Svetac, silazi s neba,
11 silnim glasom viče:
'Posecite stablo,
okrešite mu grane,
počupajte mu lišće,
pobacajte plodove!
Neka se životinje razbegnu ispod njega
i ptice s grana njegovih!
12 U zemlji ostavite panj i korenje
u gvozdenim i medenim okovima,
u travi poljskoj!
Neka ga pere rosa nebeska,
i travu zemaljsku neka deli sa zverjem poljskim!
13 Neka mu se promijeni srce čovečije,
srce životinjsko nek' mu se dade!
Sedam vremena neka prođe nad njim!
14 Tako su presudili Stražari,
tako su odlučili sveci,
da sve živo upozna
kako Svevišnji ima vlast
nad kraljevstvom ljudskim:
on ga daje kome hoće
i postavlja nad njim najnižega od ljudi!'
15 Ovo je sanja što je videh ja, kralj Nabukodonozor. A ti, Baltazare, reci mi njezino značenje, jer mi nijedan od mudraca moga kraljevstva to ne može reći; ti možeš, jer u tebi je duh Boga Svetoga."
Daniel tumači san
16 Tada se Daniel, nazvan Baltazar, načas smete i prestraši u svojim mislima. Kralj reče: "Baltazare, ne daj se zbuniti ovom sanjom i njezinim značenjem!" Baltazar odgovara: "Gospodaru moj, ova sanja neka bude tvojim dušmanima i njezino značenje tvojim mrziteljima! 17 Stablo koje si video, veliko i snažno, koje seže sve do neba i vidi se po svojoj zemlji, 18 krošnje lepe i plodova obilnih na kojem beše hrane za sve i pod kojim počiva zverje poljsko, a na njegovim se granama gnezde ptice nebeske: 19 to si ti, o kralju, koji si velik i moćan, veličina ti se povećala i dosegla do neba, a tvoja vlast do krajeva zemlje . A što je video kralj kako Stražar, Svetac, silazi s neba te govori: 'Posecite stablo, raskomadajte ga, no njegov panj i korienje ostavite u zemlji, u gvozdenim i medenim okovima, u travi poljskoj, neka ga pere rosa nebeska i deo neka mu bude sa zverjem poljskim dok ne prođe sedam vremena nad njim' - 21 ovo je značenje, o kralju, odluka Svevišnjeg što će se ispuniti na mom gospodaru kralju:
22 Izagnaće te iz društva ljudi
i sa životinjama ćeš poljskim boraviti;
hranićeš se travom kao goveda,
tebe će prati rosa nebeska;
sedam će vremena proći nad tobom
dok ne upoznaš
da Svevišnji ima vlast nad kraljevstvom ljudskim
i da ga daje kome on hoće.
23 A što se reklo 'Ostavite panj i korenje stabla' - tvoje će se kraljevstvo obnoviti čim spoznaš da Nebesa imaju svu vlast. 24 Zato, kralju, neka ti bude mio moj savet: iskupi svoje grehe pravednim delima i svoja bezakonja milosrđem prema siromasima, da bi ti potrajala sreća."
San se ispunjava
25 Sve se to dogodi kralju Nabukodonozoru. 26 Dvanaest meseci kasnije, šetajući babilonskim kraljevskim dvorom, 27 kralj govoraše: "Nije li to taj veliki Babilon što ga ja sagradih da mi bude kraljevskom prestolnicom - snagom svoje moći, na slavu svoga veličanstva?"
28 Još behu te reči u ustima njegovim kad s neba dođe glas:
„Tebi se objavljuje, kralju Nabukodonozore!
Kraljevstvo ti se oduzelo;
29 bićeš izagnan iz društva ljudi,
sa životinjama ćeš poljskim boraviti;
hranićeš se travom kao goveda,
i sedam će vremena proći nad tobom
dok ne spoznaš
da Svevišnji ima vlast nad kraljevstvom ljudskim,
i da ga on daje kome hoće."
30 I smesta se rieč izvrši na Nabukodonozoru: bi izagnan iz društva ljudi, jeđaše travu kao goveda, prala ga rosa nebeska; vlasi mu narastoše poput orlova perja, a njegovi nokti kao ptičje pandže.
Povratak
31 "Pošto se navršiše određeni dani, ja, Nabukodonozor, podigoh oči prema nebu, razum mi se vrati,
tada blagoslovih Svevišnjeg
hvaleći i uzvisujući onoga koji živi doveka:
njegovo je kraljevstvo - kraljevstvo večno,
njegova je vlast za sva pokoljenja.
32 Stanovnici zemlje - upravo kao da ih i nema:
po svojoj volji postupa on s vojskom nebeskom
i sa žiteljima zemaljskim.
Niko ne može zaustaviti njegovu ruku
ili mu kazati: 'Šta to radiš?'
33 U isti čas razum mi se vrati, i na slavu moje kraljevske časti vrati mi se veličanstvo i sjaj; moji me savetnici i velikaši potražiše, bih uspostavljena u kraljevsku čast i moja veličina još poraste. 34 Sada ja, Nabukodonozor,
hvalim, uzvisujem i slavim
Kralja nebeskoga,
čija su sva dela istina,
svi putovi pravda
i koji može poniziti one
koji hode u oholosti.
Нема коментара:
Постави коментар