Markus Gabriel, Potrebna nam je metafizička pandemija

        Krug profesora, filozofa i mislilaca sa Univerziteta Bon pokrenuo je serijal tekstova, eseja i rasprava pod zajedničkim naslovom “Signs of life – Keeping up the conversation!” (Znakovi života – održavanje razgovora). U sklopu tog serijala objavljen je esej Markusa Gabriela “Wir brauchen eine metaphysische Pandemie” (Potrebna nam je metafizička pandemija).



Svi ljudi su jednaki pred virusom

     Koronavirus nije samo još jedna infektivna pošlica/bolest već je to virusna pandemija. Reč “pan-demija” izvodi se iz grčkih reči pan (sve) i demos (narod) i uistinu je sav narod/svet taj koji je pogođen njome do iste mere. Pa, ipak, čini se da baš ove istine nismo svesni, smatrajući da je razuman odgovor sputati ljude unutar granica. Zašto bi virusa bilo briga to da se granica između Nemačke i Francuske zatvori? Zašto je Španija postala entitet koji treba izbegavati kako bi se virus obuzdao? Odgovor koji ćete dobiti je: Zato što su zdravstveni sistemi nacionalna pitanja i svaka država mora brinuti o svojim bolesnicima unutar svojih granica. Iako je ovo tačno, to je takođe i sržni problem. Pandemija pogađa sve ljude. Ona pokazuje da smo svi spojeni tom nevidljivom vezom da jesmo ljudi. Svi ljudi su jednaki pred virusom. Zapravo, samo pred virusom svi ljudi još jednom postaju ljudi (überhaupt Menschen), to jest članovi jedne naročite životinjske vrste koja je slučajno dobar domaćin za razmnožavanje jednog često smrtonosnog virusa.

     Govoreći uopšteno, virusi su jedan nerešiv metafizički problem. Niko ne zna da li su oni živi. To je tako usled činjenice što nam još nedostaje jasna definicija života. Zapravo, niko ne zna gde život zaista počinje (wo genau das Leben beginnt). Je li dovoljno imati DNK i RNK, ili trebamo imati ćelije sa sposobnošću da se same od sebe multipliciraju/razmnožavaju? Istina je: Mi to ne znamo, baš kao što ne znamo da li su biljke, insekti ili čak naše vlastite jetre svesna bića. Još uvek može izaći na to da je ekosistem Zemlje jedan divovski živi organizam. Da li je koronavirus planetarno imuni, odbrambeni odgovor planete protiv ljudske oholosti i arogancije koja vodi uništenju neizbrojivo mnogo stvorenja jednostavno iz pohlepe za profitom?

      Koronavirus otkriva sistemske slabosti vladajuće ideologije dvadeset i prvog veka. Te sistemske slabosti uključuju pogrešno verovanje da možemo upravljati ljudskim i moralnim progresom jedino kroz naučni i tehnološki progres, koji nas stoga vodi verovanju da prirodnonaučni eksperti mogu rešiti univerzalne društvene probleme. Koronavirus je tu da to pokaže jasno, da svi vide. Međutim, pokazaće se da je to jedna opasna zabluda. Da, jasno, mi treba da konsultujemo virologe. Samo oni jesu ti koji mogu pomoći da se razumeje i suzbije virus te sačuvaju ljudski životi. Ali, ko to sluša virologe kad govore da svake godine više od dve stotine hiljada dece umire od dijareje prouzrokovane virusima uzetim iz prljave vode? Zašto nikoga nije briga za tu decu? Nažalost, odgovor je posve jasan: Zato što ova deca ne žive u Nemačkoj, Španiji, Francuskoj ili Italiji. Naravno, ni ovo opet nije cela istina. Ta deca žive u evropskim izbegličkim kampovima, nakon bega iz nepravednih stanja za koja i naš potrošački sistem treba delom kriviti.

        Nema istinskog progresa bez moralnog progresa (Ohne morallischen Fortschritt gibt es keinen echten Fortschritt). To je lekcija koju nam ova pandemija daje, jer se rasističke predrasude ukazuju svuda. Trump je učinio sve što može da virus odslika i klasificira kao kineski problem, Boris Johnson stavlja Ujedinjeno Kraljevstvo na socijaldarvinistički put, pokušavajući rešiti problem izgradnjom eugenskog imuniteta stada. Mnogi ljudi u Nemačkoj veruju da je njihov zdravstveni sistem superiorniji od italijanskog, verujući da će Nemci ipak bolje rešiti ovu krizu. To su opasni stereotipi – budalaste predrasude. Svi mi sedimo na istom brodu (Wir sitzen alle im selben Boot). To jedva da je vest. Dvadeset i prvi vek je, samo po sebi, jedno pan-demijski vek, ono je posledica globalizacije. Sve što ovaj virus čini jeste da otkriva ono što je tu već postojalo: Potrebna nam je jedna potpuno nova ideja globalnog prosvetiteljstva. Peter Sloterdijk nas opskrbljuje jednim podesnim terminom: Umesto komunizma, mi trebamo ko-imunizam. To znači da se moramo vakcinisati protiv intelektualnog otrova (gegen geistiges Gift impfen) koji nas deli na nacionalne kulture, rase, dobne grupe i klase koje se takmiče jedne sa drugima. Upravo sada Evropljani štite svoje bolesne i starije kroz nezabeležene napore solidarnosti. Da bismo to postigli, mi zabravljujemo našu decu, zatvaramo škole i stvaramo vanredno stanje u zdravstvu. Mi ulažemo milijarde da bismo podstakli naše privrede. Ali, ako nastavimo istim putem koji smo sledili pre izbijanja koronavirusa, mi ćemo se suočiti sa čak gorim krizama (kommen viel schlimmere Krisen): Opasnijim virusima od kojih se nije moguće zaštititi, nastavkom ekonomskog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama u kojem se sada nalazi Evropska unija, širenjem rasizma i nacionalizma usmerenog protiv ljudi (izbeglica) koji traže utočište nakon što smo mi snabdeli njihove dželate/ubice i egzekutore oružjima i naučnim znanjem da naprave hemijsko oružje. I ne zaboravimo klimatsku krizu koja je gora od bilo kog virusa, zato što će njene posledice biti postupno samoiskorenjivanje ljudskog života. Koronavirus je već samo usporio ovaj proces na ograničeno vreme. Pre koronavirusa svetski poredak (Weltordnung) nije bio normalan, on je bio letalan, smrtničan. Zašto ne bismo investirali milijarde da promenimo našu mobilnost? Zašto ne bismo mogli koristiti digitalne prenose da držimo poslovne sastanke online, umesto nepotrebnih letova širom sveta u privatnim avionima? Kad ćemo napokon shvatiti da je, uspoređen sa našom zabludom da smo naukom i tehnologijom u stanju rešiti sve probleme modernoga sveta, koronavirus zapravo jedna sasvim bezazlena stvar?



Mi trebamo jedno novo prosvetiteljstvo

         Ovo je poziv svima nama, svim ljudskim bićima, ne samo Evropljanima: Mi trebamo jedno novo prosvetiteljstvo (Wir brauchen eine neue Aufklärung). Svako ljudsko biće mora primiti etičko obučavanje da bi bilo u stanju potpuno shvatiti veliku opasnost koja počiva u slepom sleđenju nauke i tehnologije. Naravno, borba protiv virusa svim raspoloživim sredstvima jeste zasad ispravna strategija. Neočekivano, živimo u solidarnosti i iskustvu valova moralnosti. To je dobar razvoj stvari. Ali, istovremeno, ne smemo zaboraviti da smo, unutar samo nekoliko nedelja, prešli iz stanja populističkog prezira prema naučnoj ekspertizi u ono stanje koje moj prijatelj iz New Yorka zove “Severnom Korejom koja obožava nauku”. Moramo shvatiti da će lanci zaraze globalnog kapitalizma, koji uništavaju našu prirodu i zatupljuju umove građana naših nacija u toj meri da postajemo nonstop turisti i konzumenti, ubiti na duži rok više ljudi negoli što bi ikada mogao ubiti bilo koji virus. Zašto neki medicinski ili virološki pronalazak rezultuje solidarnošću, dok široko ignorišemo filozofski zaključak o tome da jedini put iz samoubistvene globalizacije jeste svetski poredak koji je izvan gomilanja dobara nacionalnih država koje se takmiče podstaknute bezumnom i kvantitativnom ekonomskom logikom? Nakon ove virusne pandemije nama će biti potrebna jedna metafizička pan-demija, ujedinjavanje svih ljudi pod sveobuhvatnim nebom od kojeg nikada nećemo moći umaći. Mi jesmo, i bićemo i dalje, deo ove Zemlje. Mi jesmo, i bićemo i dalje, smrtni i lomni. Zato, postanimo građani ove Zemlje, kosmopolite u jednoj metafizičkoj pandemiji. Sve drugo biće naš kraj (Alles andere wird uns vernichten) i nijedan virolog neće nas moći spasiti.

Preveo i priredio: Enes Karić

__________________________

Prof. dr. Markus Gabriel drži katedru za epistemologiju, filozofiju modernih vremena i današnjice na Univerzitetu Bon (Bonn). On rukovodi Međunarodnim centrom za filozofiju (Internationale Zentrum für Philosophie NRW) i Centrom za znanost i mišljenje (Center for Science and Thought). Postao je poznat kao osnivač novog realizma sa knjigama kao što su “Warum es die Welt nicht gibt” (Zašto svet ne postoji), “Ich ist nicht Gehirn” (Ja nije mozak), “Der Sinn des Denkens” (Smisao mišljenja). Ovih dana piše knjigu “Moralischer Fortschrift in dunklen Zeiten” (Moralni progres u mračnim vremenima). Kako stoji na ovom web-siteu, dok je u svojoj kućnoj radnoj sobi, sve više je obuzet brigama da je, po svoj prilici, u pravu oko naslova te knjige. Upućlni u njegove knjige i ideje tvrde da “u nemačkom govornom svetu Markus Gabriel nije samo najmlađi profesor filozofije već je i najistaknutiji glas onih koji žele staviti fiziku na njeno mesto kao formulu za objašnjenje sveta”. Takođe, dodaju da za Markusa Gabriela “fizika više ništa ne objašnjava kad su u pitanju ljudski um i njegovi proizvodi (npr. ne objašnjava poeziju, države, sudske presude). Da bismo naučili nešto o ljudskim bićima, prema njegovom mišljenju, ne bismo trebali gledati samo romane već i najnovije televizijske serije kao što je ‘Westworld’”.


izvor