Daxing- aerodrom feniks

      Za nešto više od decenije (od 2007. do 2018. godine), broj avio putnika porastao je za 75%, sa 2,48 na 4,36 milijardi. 

     Prema poslednjim dostupnim  informacijama, u naredne dve decenije, avio-prevoznici i kompanije za lizing aviona će preuzeti 39.210 novih putničkih i teretnih aviona, što je više u odnosu na prethodno prognoziranih 37.389.  Novijim avionima se omogućava prilična ušteda gorivo. U nabavci novih aviona prednjačiće Azija, čija je avio-industrija suočena sa procvatom zbog ekspanzije gradova i rastuće azijske srednje klase. Kina će, prema očekivanjima, nadmašiti zahteve SAD i Zapadne Evrope, dok Indija i novi proizvođači poput Vijetnama, već beleže najbrži tempo rasta.

Tek otvoreni kineski aerodrom Daxing prvi je mega aerodrom na svetu koji je sagradjen prema predvidjanjima razvoja avio saobracaja u neposrednoj buducnosti.

STARI AERODROMI

        Sada već stari aerodrom u Pekingu  smatran je najprometnijim kineskim aerodromom sa 100 miliona putnika u 2018. i drugim najprometnijim na svetu nakon Hartsfield-Jacksona u Atlanti u Sjedinjenim Američkim Državama.
2008., arh. Foster i partneri.

 Terminal starog aerodroma u BEIJINGU ( 2008., arh. Foster i partneri)  izgrađen je u povodu 29. Olimpijskih igara. Do sada je bio najveća  i najnaprednija aerodromska zgrada u svetu, ne samo tehnološki, već i u smislu operativne funkcionalnosti i održivosti, ali i udobnosti putnika. Istovremeno, on je i simbol svoje funkcije i lokacije - njegov aerodinamični krov i oblik zmaja slave let i evociraju tradicionalne kineske boje i simbole.
     Smešten na površini od 1,3 miliona kvadratnih metara on ima kapacitet  za promet od 50 miliona putnika godišnje. I pored svoje impozantne veličine, projektovan je iznimno fleksibilno, s ciljem rešava nja kompleksnosti modernog avio- prometa, sa jasnom  prostornom dispozicijom i visokim standardima usluge. Transportne linije u potpunosti su integrirsane i maksimalno skraćene, s minimalnim promenama nivoa, čime je vreme potrebno za transfer putnika između letova svedeno na minimum. Iz unutrašnjosti aerodromske zgrade otvaraju se pogledi na izvanjski prostor kroz staklene stene u punoj visini ispod jedinstvene krovne konstrukcije. Krovni svetlarnici istovremeno su izvor dnevnog svetla i pomoć pri orijentaciji putnika, budući da im se boja menja kako se putnik kreće kroz zgradu. U zgradu je inkorporisan čitav niz koncepata održive gradnje, poput jugoistočne orijentacije krovnih svetlarnika i sisrtema kontrole koji potrošnju energije svodi na minimum, čineći ju jednom od energetski najodrživijih zgrada na svetu. Pri gradnji su korišteni isključivo lokalni materijali i izvođači, čime su troškovi i vreme izvedbe svedeni na minimum, pa je tako od projekta do izvedbe prošlo samo 4 godine.( izvor)

Aerodrom  SHENZEN BAO’AN  u Shenzenu, (2013., arh. Massimiliano i Doriana Fuksas)  najveća je javna građevina izgrađena u tom kineskom gradu - površine 500 hiljada kvadratnih metara i kapaciteta 45 miliona putnika godišnje. Prema rečima arhitekata, oblikovanje priziva sliku divovske raže koja, kako se razvija tlocrt, menja svoj oblik te se pretvara u pticu, slaveći fenomen leta. Jedinstvena ovojnica izrađena je od metalnih i staklenih ploča različitih veličina koje se delomično mogu otvarati. Oblikovana kao dvostruka (unutarnja i vanjska) “koža” u obliku saća, propušta prirodnu svetlost u unutrašnjost, stvarajući u interijeru dinamične svetlosne efekte. Interijer terminala jednako je upečatljiv i elegantan kao i vanjsko oblikovanje. Koncept fluidnosti unutrašnjeg prostora objedinjuje dve različite ideje - ideju kretanja i ideju predaha. Imajući na umu iskustvo putnika na aerodromima, arhitekti su  veliku pažnju posvetili projektovanju što kraćih pešačkih puteva, jednostavnoj orijentaciji i dostupnosti pratećih sadržaja. Interijerom dominiraju specifični beli i stubovi koji pridržavaju krov, stvarajući kod putnika utisak boravljenja u katedrali modernog doba. Klimatizacijske jedinice oblikovane su poput stilizovanih belih stabala, dok podne obloge visokog sjaja i detalji od nerđajućeg čelika reflektuju saćasti uzorak krova. Motiv saća provučen je kroz brojne elemente interijera, u različitim merilima – od velikih boxeva u kojima su smeštene trgovine do sitnih uzoraka 3D otisaka na zidovima. Terminal 3 Studia Fuksas savršen je primer aerodroma od presudne važnosti za budućnost Shenzhena kao poslovne i turističke destinacije u usponu. Pritom je investitor Shenzhen Airport Group Company toliko oduševljen upečatljivim oblikovanjem da je već preduzeo korake za zaštitu autorskog prava nad istim.( izvor)

izvor fotografija 

DAXING

aerodrom za vreme gradnje

Terminal upravo ( delimično) otvorenog, najnovijeg kineskog aerodroma iz vazduha ima oblik feniksa ili morske zvezde.

                              
Prvi avion, komercijalnog leta, poleteo je u 4.23 sati po lokalnom vremenu. Bio je to avion Airbus A380 firme China Southern Airlines s Guangzhouom kao krajnjim odredištem.

     Sa četiri piste ( planira se ukupnpo 7 )i 268 parking mesta za avione, Daxing  pokriva površinu od oko 47 kvadratnih kilometara i tim postaje najveći aerodrom na svetu. Bez obzira na veličinu projektovan je tako da nijedan putnik neće morati da hoda više od osam minuta da bi stigao do bilo kojih vrata.

sa otvaranja 

Mora se primetiti da je ova mega građevina izgrađena u rekordnom roku. Gradnja je započeta u decembru 2015. godine, dakle manje od četiri godine.

Aerodrom će se otvarati u fazama. U početku će 16 avio letova obavljati letove na 116 ruta od kojih je 101 domaći i 15 međunarodnih. Avio firme koje će s početka početi leteti su China Eastern, China Eastern, British Airways, British Airways, Finnair i LOT.
      Predviđa se da će već do 2021. Daxing primiti oko 45 miliona putnika i čak, 72 miliona do 2025. godine. Već postoje i planovi za proširenje, po kojima će do 2040. godine godišnje moći da primi 100 miliona putnika.

                                           Terminal DAXINGA
                                                 3D projekcija



     PAMETNI SISTEM  

     Huawei Technologies, China Eastern Airlines i China Unicom udružili su snage kako bi uspostavili pametni putni sistem . On se temelji na 5G i prepoznavanju lica. Putnici iz istočne Kine  već koriste prepoznavanje lica kako bi proverili svoju prtljagu, prolazili sigurnosnu kontrolu i ukrcali se na avion.- sve to bez korištenja lične karte i ulaznica ili skeniranja QR koda. Da bi koristili sistem putnici mogu zatražiti RFID kartice za prtljagu za višekratnu upotrebu koje koriste svojim pametnim telefonom za skeniranje broja leta i odredišta pre nego što ispuste torbe. Putnici mogu proveriti stanje svoje prtljage na web mestu avio firme .

    Momentalno se prepoznavanje lica  testira u kineskim metroima . U Shenzhenu je usluga dostupna na 18 stanica na liniji 11; u Jinanu 500 ljudi svakodnevno koristi prepoznavanje lica kako bi platili metro; u Guangdongu su pokrenuti strojevi za prepoznavanje lica u 10 stanica metroa. Navodno 10 gradskih metroa eksperimentiše s ovim sistemom. Huawei je već učestvovao u 60  gradskih projekata sa pametnim sistemima.

Check-in terminal sa prepoznavanjem lica

Pored ove, aerodrom koristi osrtalu naprednu sigurnosnu tehnologiju, pogotovo kod imigracijskih pregleda. Nadalje, overu ID-a provodiće kamere -uspoređujući izgled s nacionalnom bazom podataka ID, takođe će se moći brzo povezati putnike s njihovom prtljagom., i sl.

ZAHA HADID

     Glavnu zgradu novog aerodroma dizajnirala je slavna britanska arhitektica iračkih korena Zaha Hadid ( prva žena kpoja je dobila Prickerovu nagradu za arhitekturu)  zajedno s francuskom inženjerskom firmom specijalizovanom za aerodrome. Na aerodromu su odeljeni terminali za domaći i međunarodni saobraćaj, a sam dizajn zgrade trebao bi olakšati proces ukrcavanja u avion, kao i snalaženja po njemu.

"Sveukupna simetrija dizajna aerodromskog terminala, zajedno s njegovim tečnim, međusobno povezanim oblicima, stvara fluidnu kompoziciju koja evocira harmoniju i dokaz o ravnoteži kineskih pejzaža, dok su njegove boje i materijali izraz vizualnog jezika unutar tradicionalne kineske kulture," stoji na stranicama firme preminule Zahe Hadid.

Zaha Hadid je u u Velikoj Britaniji dobila je počasnu titulu "dame". Umrla je u Miamiju 2016. godine, a potpisala je mnoge prestižne projekate širom sveta.



O njenom stilu :


" Mnogi teoretičari njen rad karakterišu kao barokni modernizam. Kao što su barokni arhitekti, poput Borominija, zamenili renesansni koncept perspektivne arhitekture idejom o uzvišenom pokrenutom prostoru, tako Zaha Hadid svojim projektima razbija formalizam modernizma i pronalazi način da se odvoji od dominirajuće postbauhaus estetike. Rušenjem osnovnih postulata arhitekture – zidova, tavanica, zadnje i prednje fasade, pravog ugla – ona dolazi do arhitektonskog minimuma, iz kojeg, ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara „novi fluidni način prostornosti“. Prostor s mnogostrukim perspektivnim tačkama i fragmentarnom geometrijom, kao osnovnim sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz dinamičnosti savremenog načina života.
.........
Zaha Hadid je skrenula pažnju na sebe avangardnim destruktivnim dizajnom, često sastavljenim iz serija fragmentarnih nepovezanih oblika i radikalnih ekscentričnih formi koje su konceptualno vrlo teško razumljive.Uticaj ruskog slikara Kazimira Maljeviča, još iz njenih studentskih dana, je očigledan. Za dizajn Nacionalnog muzeja umetnosti 21.veka, poznatijeg kao MAXXI u Rimu inspiraciju je dobila iz Maljevićeve serije crteža apstraktnih modela za zgrade koje je on zvao architektons.

....
Apstracija i geometrija su vrlo važne i prisutne u Hadidinom dizajnu.
Kada su je pitali kako, odgovorila je da joj apstrakcija pruža mogućnost da proučava gde se linije susreću i presecaju. Kada crtam želim da uhvatim liniju. Način na koji se linija menja i izobličuje dok prolazi kroz svetle i tamne prostore. Znate, kada gledate u unutrašnjost zgrade sa spoljne strane, a linija koju pratite je deformisana zbog prostora? To ja pokušavam da vidim u mojim slikama.

( Snežana Moračić)

 

Projekat zgrade koja je trebala da se radi u Beogradu 

Iranska arhitektica Zaha Hadid svojom je organskom arhitekturom pomaknula granice savremenog oblikovanja. Jedni u njezinim građevinama vide najvišu poeziju suvremenih arhitektonskih oblika, slave dinamične oblike njezinih građevina koje tretira gotovo poput živog organizma. Protivnici pak u njezinu radu vide utelovljenje negativnih odlika globalizacije: građevine slede zacrtanu organsku arhitekturu, ne obaziru se previše na kontekst, sve izgledaju kao da su izgrađene u Dubaiju.
..... ( Tanja Vrančić )


....u korenu njenog uspeha stoje jedinstven i neuhvatljiv talenat kao dizajnerice neverovatne inventivnosti i elegancije. Ova briljantnost podcrtana je njenom sposobnošću da je poveže sa uticajem i idejama ruskih arhitekata konstruktivizma – Leonidov-a, Melnikov-a i Ginsburg-a, radom velikog umetnika suprematizma – Kasimir Malevich-a, svojom ljubavi za rad Oscar-a Niemayer-a, te je dodatno pospešena radom sa profesorima i osnivačima OMA-e: Rem Koolhaas-om i Elias Zenghelis-om. Kenneth Frampton 1983. godine piše o dodatnoj dimenziji u njenom radu koji prepoznaje kao uticaj arapskog porekla povezanog sa idejom o progresu: „Iako ethos njenog rada proizilazi iz suprematizma, važno je prepoznati i element inskripcije – neke vrste kufske kaligrafije zasnovane na transnacionalnim elementima, inskripcije koja je hermetična i transformisana, a ipak očigledna.“ Frampton tako u projektima Zahe Hadid prepoznaje odgovor na jedno od najtežih pitanja arhitekture 20og stoleća – kako stvarati modernu kulturu bez reaktivnih parodija na istoriju, ali i svođenja na linarni funkcionalizam optimizovane tehnike.( Nicholas Boyarsky)

DAXING -FOTOGRAFIJE