Geolozi su mapirali planinske lance, šume, pustinje i tundre, astronomi nebo iznad nas, no okeani su i dalje većinom neistraženi.
Morsko dno igra ključnu ulogu u našem ekosistemu. Podvodni bregovi i doline određuju morske struje, ali i vremenske prilike. Morska topografija utiče na ribolov koji hrani milione. Hiljade kilometara podvodnih kablova spajaju milijarde na internet.
12 godina do svetske mape okeana
Međunarodni tim stručnjaka ujedinjen pod neprofitnom organizacijom General Bathymetric Chart of the Oceans (GEBCO) pokrenuo je 2017. stvaranje detaljne mape svetskih okeana. Dok su prvi okeanografi putovali vodama brzinom od samo jednog čvora, nova sonarna tehnologija omogućava jednom brodu da mapira hiljade četvornih kilometara u visokoj rezoluciji tokom jedne ekspedicije. No podvodna otkrića ne zanimaju samo kartografe i pomorske naučnike. Duboko ispod površine okeana leže brojna blaga: vredni metali, retki elementi, nafta i dijamanti do sada su većinom ostajali izvan dohvata i onih najodlučnijih.
Neki se ekolozi boje kako bi mapa morskog dna omogućila ekstraktivnim industrijama mogućnost profitiranja iz tih resursa, što bi potencijalno moglo ugroziti okean i obalne zajednice. Globalna batimetrijska karta, to jest karta dna oceana, zasigurno bi omogućila bolje razuevanje našeg plavog planeta, no mogla bi nas isto tako gurnuti u svet za sada rezervisan za naučnu fantastiku: robotske podmornice, podvodni vulkani, morski dragulji, koralji s farmaceutskim svojstvima, pomorski zakon Divljeg zapada i nakupine toksičnih sedimenata. Nakon što se napravi precizna karta, hoće li se koristiti kao alat za odgovorno upravljanje i konzervaciju, ili će biti više poput piratske karte s blagom, neka vrsta vodiča za izvlačenje i iskorištavanje prirodnih bogatstava.
Samo 15% zemljinih oceana je mapirano. Zumirajte negdje usred Tihog oceana s Google Earthom i pronaći ćete prezentaciju oceanskog dna nastalu na temelju satelitskih slika i gravitacijski određene batimetrije: niska rezolucija, indirektna, često neprecizna. S obzirom da smo uspjeli mapirati putanju Sunčevog sustava, kao i ljudski genom, stvarno je zapanjujuće da ne postoji karta dna oceana. No razlog je jednostavan – oceani našeg planeta su ogromni i duboki, a i voda stvarno smeta.
Kompliciran poduhvat
Vekovima je izrada karata mračnih dubina značilo izlaganje opasnostima otvorenog mora i vuču utega na užetu, nakon čega su se ucrtavale osnovne konture na kartografske mape. Mornari su radili karte morskog dna još u ranom 16. veku, ali kako nisu postojali ujednačeni standardi i terminologije, te rane karte nisu bile samo rudimentarne, već često i zbunjujuće i kontradiktorne.
Tek je početkom 20. veka grupa kartografa pod vodstvom princa Alberta I. od Monaka sastavila prve međunarodne okeanske karte. Bila je to preteča GEBCO-a. Albert je bio fasciniran tada relativno novom naukom ockeanografijom, te je unajmio četiri istraživačke jahte za merenje Sredozemlja. Više od stotinu godina kasnije GEBCO i Nippon Foundation formalno su najavili Seabed 2030, projekat kojem je cilj mapirati dna svih mora i okeana koristeći podatke prikupljene s plovila širom sveta.
Široki sonari
Moderni brodovi koji učestvuju u projektu Seabed 2030 opremljeni su sonarnim sistemima koji emituju zvučne valove široko raširene u obliku lepeze ispod trupa broda. Svaki ping sonara meri vreme potrebno signalu da dođe do dna i vrati se na površinu. Iako većina brodova već koristi sonare za navigaciju i izbegavanje zapreka, nova tehnologija širokog sonara znatno povećava područje morskoga dna koje može pregledati jedno plovilo.
Deo problema je u tome što su do sada mapirani delovi okeana koji prate redovine rute , poput autoputa na kopnu. No između njih postoje područja veličine celih kontinenata koja nisu ni najmanje mapirana, a i ti su delovi morskog dna podjednako važni.
“Batimetrično merenje koje vrše sonari više je od jednostavne plovidbe broda okeanom”, kaže kontraadmiral Shepard Smith, direktor Kancelarije za obalno merenje Nacionalne uprave za keane i atmosferu (NOAA). “No sonarni su podaci vredni, posebno u područjima gde nemamo ništa drugo. U Tihom ockeanu ili na Arktiku, naprimer, individualni podaci mogu nam dosta pomoći da bolje razumemo slabo mapirana područja.”
___________________________________________________
Na ovoj grafičkoj mapi prikazane su uporedne dubine poznatih svetskih jezera, mora, kao i mesta na kojima se nalaze olupine brodova, obeležene su razne tačke poput: svetskog rekorda u ronjenju, tačke na kojoj je pritisak toliko jak da bi ugurao čep šampanjca u flašu, kao i dubine na kojima plove nuklearne podmornice, označena je i dubina do koje dolaze kitovi ulješare, kao i dubina na kojoj se nalaze delovi Titanika (reč je o dubini od 3.797 metara), te Marijanski rov, najdublje okeansko mesto na planeti.
___________________________________________________
GEBCO se nada da će problem moći ublažiti poticanjem teretnih brodova, ribarica i jahti da učestvuju u projektu i šalju i svoje podatke u stvarnome vremenu, što bi bila neka vrsta crowdsourcinga podvodne karte. Organizacija nudi i tehnički priručnik za izgradnju batimetričnih mreža, koje mogu pomoći zemljama u razvoju da dele iskustva. Sama karta sastavlja se u Britanskom okeanografskom središtu podataka u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Možda niti jedna moderna ekspedicija nije otkrila svu složenost mapiranja dubokih okeana kao potraga za nestalim Letom 370 Malaysian Airlinesa. Istraživači sumnjaju kako se avion, koji je nestao još 2014. na letu za Peking, srušio u izolovani deo Indijskog okeana. Područje je bilo toliko loše mapirano da su sami timovi koji su tražili nestali avion morali izvršiti osnovno mapiranje pre no što su mogli napraviti precizniju kartu na kojoj bi mogli primetiti olupinu.
Ustvari, područje pretrage bilo je preduboko da bi se istraživalo mapiranjem s brodova. U plićim vodama brodovi za sobom vuku malena plovila opremljena sonarom, ali dubina Indijskog oceana, monsunska klima i snažne struje učinili su navigaciju vučenih plovila nemogućom. Stoga su istražitelji morali koristiti flotu autonomnih podvodnih plovila, ili AUV-a.
Iako je podvodna robotika još uek mlada grana nauke, merenja dubokih mora sve se više provode podmornicama kako bi se dobili što detaljniji podaci. “Brojne su prednosti autonomnih podvodnih plovila”, objašnjava James Bellingham, direktor Woods Hole Centra za pomorsku robotiku u Massachusetsu. “Brža su, omogućuju istraživanje morskog dna u većoj rezoluciji, niža su početna ulaganja, te nude veći pristup okeanima.”
Nužnost očuvanja podvodnih vrednosti
Indijski je okean na starom sanskrtu znan kao Ratnakara, rudnik dragulja. Ime je stvarno proročansko, jer u podvodnim planinama i dolinama ovog okeana postoje ogromne zalihe resursa, uključujući retke metale, naftu, hidrotermalne izvore, pa čak i dijamante. Ta su se podvodna bogatstva već našla na komercijalnom radaru, i neki već počinju stvarati vlastite karte visoke rezolucije posebno zanimljivih područja.
Dok se rudarenje u plitkim vodama vrši već decenijama, komercijalno dubinsko rudarenje potpuno je nova industrija, te je njen uticaj na okolinu još uvek nepoznat. Naučnici predviđaju degradiranje područja, polako i nesigurno oporavljanje, izevanje hemikalija, podvodnu buku te izumiranje vrsta. Uprkos tome, intustrijsko-ekonomski razlozi često nadjačaju ekološku zabrinutost, pa postoji opravdani strah da bi se slično moglo dogoditi i kada je u pitanju dubinsko rudarenje. Trenutno međunarodni pomorski zakoni ograničavaju podvodno rudarenje na udaljenost preko 300 kilometara od obale, jer na toj udaljenosti obalne države više nemaju jurisdikciju nad svojim vodama.
Duboki okean predstavlja najveće i najmanje poznato biološko područje na Zemlji. Dve trećine našeg planeta sastoji se od pomorskog sveta epote i misterije. Ta područja, karakteriše izuzetno jakim pritiskom, hladnim temperaturama i gotovo konstanom tamom su uprkos svemu tome dom zapanjujuće raznolikim bićima – dumbo hobotnici, vampirskoj lignji, morskom psu utvari, rakovima paucima, koraljnim i električnim jeguljama – bizarnim organizmima koji predstavljaju neverovatne evolucijske adaptacije. Iako se ta dubinska stvorenja nisu puno promenila još od vremena dinosaura, nisu preterano otporna, sporo se razmnožavaju i jako su osetljiva na podražaje.
“Podvodna karta visoke rezolucije investicija je u odgovorno upravljanje morskim dnom u nadolazećim vekovima”, kaže kontraadmiral Smith. Istina, imamo samo jedan planetarni okean, i njegovo očuvanje ozavisi o savesnom služenju, posebno ako se okrenemo dubinama po resurse koje više ne možemo naći na kopnu.
BBC
panorama okeana
16 коментара:
Neprofitna organizacija a jedan od logo na njihovome sajtu UNESCO istureno odeljenje Rokfelera i ostale kompanije. Prica za decu.Ta istrazivanje se bave za njihove kompanije i ne vidim razlog da se to krije. Kao i da se vakcine rade i namecu pod pokroviteljstvom iste kompanije.
PDVNK bre
Tekst je prenet sa BBC-a i taj podatak govori sam po sebi- istina je da / svi mediji imaju ulogu koju im je namenila ekonomsko- politicka elita. Novac je pokretac dobra i zla, ovog poslednjeg vise.
Tokovi novca velikih su uglavnom sakriveni i tamo gde nisu, kao sto je slucaj sa raznoraznim javno oglasenim grupacijama, cilj se pokriva “ naucnim, istrazivackim, demokratskim” i sl. razlozima. Koliko su svet kostali ratovi kojima je uvodjena “ demokratija “ znamo.
Danas se vise i ne kriju akcije laznih ciljeva, politicki vrh se igra kao deca u pesku, preti se javno, bez ograda. Dok ja ovo pisem iznad mene bruje teretnjaci NAT-a. Kad god ih cujem znam da je neka akcija u pitanju ( ovo je logistika ) a kada upitam nekoga da li ih je cuo, odgovor je negativan. Narod - u cije ime se prosipaju bombe- o akcijama saznaje kasnije i to sa objasnjenjima rezimskih medija. Sta imate od toga sto pretpostavljate da su iza istrazivanja pos okriljem i uz finansijsku pomoc nekog finansijskog mocnika ? Sta bi vam znacilo da je to jasno naznaceno u tekstu, ili da sam ja dodala svoja razmisljanja na tu temu. Podrazumeva se da svetom upravlja ekonomska mafija. Da li je to Rokfeler, ilineki drugi potpuno je svejedno. Ne zaboravite da je lanac dugacak, u njemu su svi zaposleni u tim organizacijama, citav birokratski sistem koji stojiiza odluka, itd. Ko je izumeo atomsku bombu, najveca imena fizike, ko je podrzao Hitlera, masa.
Samo lagano, bez uzrujavanja.
Ako je suditi po zadnjem napadu na Siriju ovo je zadnja faza tihog rata Zapada i Rusije do istrebljenja. Po objavljivanju kineskih analiza postaju jasniji uzroci - osvajanje jakog zapadnog gnezda Ghoute. Nakon likvidacije oko 200 njihovih ( amer.) specijalaca stacioniranih u tom delu morao se desiti “ hemijski “ napad, a pre toga “ trovanje”. A mi se bavimo kartama oceana i ostalim glupostima.
XXX
Da li je samo finansijska isplativost moćnika jedino merilo, kada su donatorske organizacije u pitanju, i pored činjenice da iza projekata stoji mašinerija zaposlenih ( abeceda kapitalizma- ti programi prehranjuju ko zna koliko desetina hiljada porodica, korist izvlače sekundarni profiteri, restorani...) i ogroman progres znanja?
To je što se tiče ekonomije. Karte nam trebaju, nisu glupost.
O ratovima ne volim raspravljati, mučno mi je i slažem se da jastrebove treba nišaniti. Pazite, najveći trgovinski partner Vijetnama je Amerika (preko 25 milijardi dolara). Trgovina je jača od politike, pre, za vreme i posle rata.
pedja
U prirodi zapadnih društava, ili u prirodi zapadnog kapitalizma, je da mora da postoji neki neprijatelj, druga strana, i to je jednostavno način funkcionisanja. Što se neprijatelj predstavi kao veći, utoliko je efikasnost sistema veća. U moderno vreme, kada je ponestalo neprijatelja, instaliran je „rat protiv terorizma“, koji je bio izgovor i za seriju ratova. I to je u javnosti potrošeno. Postalo je, naime, jasno ko ustvari generiše terorizam, a i ratovi su izgubljeni, doveli su do katastrofe, koja je sklonjena iz javne komunikacije, pa je na red došao „najpoželjniji neprijatelj“ – Rusija. Ovaj sukob je ustvari već prerastao u takozvani hibridni rat.
Jovo B.
Objasni skracenicu!
Z.
Da se svako od nas zapita kako je iskaz protiv uopste moguc. Neko ce reci kako je uopste moguce govori o projektu koji je u sluzbi nekog Rokfelera, Rotsilda, Sorosa. Uzalud se upinjemo da sa tim argumentom prenebregnemo ono sto nauka dobija. Da li ne posedujemo secanje na istoriju nauke, sposobnost da je obuhvatimo sa dobrom i zlom stranom. Nauka je uvek bila u službi koristi, naoruzanja za sejanje smrti i medicinskih cuda za ocuvanje zivota. Napor da se obezglavi jedan ovako vazan projekat sluzi jedino izbegavanju sagledavanju prirode coveka, svih nas a ne nekog pojedinca. Budimo realni. Bez para donatora nauke ne bi bilo. Moze li neko ponuditi adekvatniji nacin finansiranja?
Z.
Koju nauku? Lobotomiju? Elektrošokove? Eugeniku, Hitlerovu miljenicu? Nauke par excelance? Desetine hiljada ljudi stradali su po zbog tih nauka.
Ne bori li se savest religija i nauka protiv svih tih zala u svojim redovim, to jest delima, što znači da se mora reći ne samo koliko je ljudi pobijeno, koliko je miliona odstranjenih jedinki na tom putu već i koliko nas sleduje. Ne kažem da je ovaj projekat u startu taj, ali sudeći po primamljivosti blaga, biće tu svašta.Ovo što se sada radi u nekim genetskim laboratorijama je čist egzibicionizam!
Izbacuju me iz cipela sve vrste ludaka.
XXX
Ups, sta uradise ove morske dubine! A da ja otvorim temu Sirija, lakse bi izbacili momentalne frustracije.
Bez puno reci, svi ste u pravu, ne uocavam sustinske razlike u misljenjima.
Ljudi više vole politiku nego nauku. Zašto nova temu, možemo i ovde da nastavimo. Na poslu se klade da će u jednom trenutku Zapad napraviti dogovor sa Kinom da napadne Rusiju s leđa. Kažu da to rade predatori, diktatori. Oni izdaju jedni druge na kraju. Šta mislite?
Jovo B.
Iz kog si ti filma? Ko je ovde diktator i predator? Mani se politike.
Pedja
Mislim da bi bilo dobro ponovo staviti onaj tekst na pocetak o cetvrtoj varijanti za Rusiju i ove komantare. Bio bi sada pravi trenutak da se prisetimo toga
PDVNK bre
Publikacija, koju spominjete, je interesantna procena mogućih dešavanja u Rusiji i nije loše upoznati se sa detaljima. Lično mislim da je u ovom trenutku daleko značajnije staviti akcenat na ekonomski rat koji Amerika vodi sa Rusijom i koji već ima dalekosežne posledice. Rusija je u jako lošoj ekonomskoj situacijia i svaki novi potez može je baciti na kolena. Amerika uvodi sve više i više sankcija, stišće oko Rusije neprobojan obruč. Evo, da podsetim na Zakon pod rednim brojem 1644 o „osavremenjivanju sankcija“ protiv Severne Koreje koji je prošao medijski gotovo nezapaženo a kojim se Amerika otvorila put da kontroliše sve brodove. Ovaj zakon Kongresa poziva se na rezoluciju Saveta bezbednosti UN i na sankcije koje je usvojilo najviše međunarodno telo i uzima sebi za pravo da se proglasi svetskim kontrolorom.
Pritisak koji Amerika uz saglasnost osralih Zapadnih zemalja vrši na Rusiju je trzaj hegemona koji bi uskoro trebao da prepusti prvo mestio i on će, naravno, učiniti sve da se to ne dogodi. Ekonomija je ključna.
Turska se vratila Zapadu. Postupak ovih prevrtljivaca ide u prilog mojoj tezi. Do juce sa Putinom a danas okrecu ledja. Kako vetar dune tako i oni.
Jovan B.
Mislim da delimicno gresite.
Rusija sada dobija vise novca od prodaje nafte nego pre eskalacije krize. I sam Tramp je doprineo porastu cene sto ide u prilog ekonomiji Rusije. Treba videti da li ce se taj trend nastaviti jos brzem tempu ako se kriza smiri. Jos nesto, te sankcije Koreji su izglasane u sedmorici, znaci i Rusija je ucestvovala u tome.
Hocu da kazem da nije sve kao sto se vidi na vestima i netu, ima tu jos nesto, sto mi nije jasno. A sta neznam.
Obicni srafovi nevide ceo mehanizam
PDVNK bre
U pravu ste Rusija i Kina su potpisnice, da je suprotno rezolucija ne bi bila usvojena, nego bi Moskva ili Peking uložili veto.Da su znale šta sledi verovatno ne bi. Američku lukavost teško ko može da predvidi.
Razmišljanje o ponašanju Rusije i Kine, i uopšte o političkim odnosima, ne zasnivam na tekućim medijskim informacinama koliko na vrednijim analitičkim prilozima, manje kod nas, više u svetu, te sopstvenoj logici, što je u principu nebitno ali napominjem zbog vaše napomene na kraju, koja se ne istina ne odnosi na mene, a mislim ni na vas. Ako želimo da sebi razjasnimo bilo šta moramo doći bar do minimuma temeljnih informacija a ekonomska situacija u Rusiji je nezavidna i nikakvo kapanje od nafte ne može da je oporavi. Upravo su to senzacionalističke vesti. Za nas, normalne ljude, neki odnosi u svetu su potpuno nadrealni, bojim se da najčešće gledamo crno belo, birajući ekstreme za koje nam se čini da su oličenje dobra odnosno zla. Upravo to čini propaganda, bira strane a svako kačenje nekih vrednosnih konotacija na pojmove Zapad i istok-Rusija potpuno je neosnovano i vodi nekonstruktivnim raspravama. Lično biram manje zlo od većeg,a svaka država je neminovno zlo,i mada se može steći utisak da sam na strani Istoka, u ovom momentu Putina, ja jako dobro znam da on nije doktrinarni komunista u ideološkom smislu, ali jeste u organizacionom i mentalnom smislu.Ima mnogo stvari koje su mi u Rusiji, da ne spominjem Kinu,daleko od pameti, treba biti vrlo naivan pa isključiti kritiku ali, Putin i Rusija mi ne predstavljaju veću pretnju po slobodu od porodice Klinton, Soroša, Trampa, hajde da ne imenujem ostale porodične klanove. U toj "ogavnoj" Americi postoje jake pozitivne organizacije, pojedinci, ali odnos snaga u svetu je, nažalost, uvek na strani zla. Tramp i Putin nisu anomalije koje će jednog dana otići, oni su lica ustaljenih društvenih odnosa, koji se ne mogu svesti tek na njih već na milijardu detalja koje vi, kako kažete ne znate, kao ni ja. Ali sistem vam je sigurno poznat, snaga jačeg, snaga novca, uspešnost diplomatije, itd.
Постави коментар