понедељак, 12. март 2018.

Moris Žoli, Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea ( Drugi deo- IX-XII dijalog )





Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea (1864), poslužio je kao osnova za sastavljanje poznatog dokumenta pod nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom dokumentu, koji ima oblik zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme novog Cionističkog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da sruše hrišćansku civilizaciju, pomoću liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku državu no svojim pravilima.
Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteksijea nije antisemitskog karaktera niti se u njemu spominju Jevreji . Dijalog se vodi između Macchiavelija, kome su u usta stavljene ideje Napoleona Trećeg i Montesquiera, koji govori sa liberalnih pozicija.


Poglavlja Protokola od broja 1. do 19. prate Jollyijev Dijalog, od poglavlja 1. do 17. na mnogim mestima od reči do reči. 



PRVI DEO: I-VIII 
DRUGI DEO : VIII - XVII
TREĆI DEO : XVII-

________________________________

Deveti dijalog - sadržaj 

Ustav
- Nastavak o istom predmetu. Kako narod ratificira državni prevrat.
- Uvođenje opšteg prava glasa; iz toga proističĉe apsolutizam.
- Ustav mora biti delo samo jednog ĉoveka; stavljen na usvajanje bez rasprave, predočen kao celina, kao celina se i usvaja.
- Da bi se promenilo državno uređenje, dovoljno je promieniti organe: Senat, Zakonodavno telo,
Državno veće itd.
- O Zakonodavnom telu. Ukidanje ministarske odgovornosti i parlamentarne inicijative. Predlaganje
zakona je u isključivoj Vladarevoj nadležnosti.
- Odbrana od narodnog suvereniteta pomoću prava na obraćanje narodu i prava zavođenja opsadnog stanja.
- Ukidanje prava podnošenja amandmana. Smanjenje broja poslanika . - Uvođenje plaćenog poslaničkog   mandata. Skraćenje trajanja parlamentarnog zasedanja. Diskreciona moć sazivanja, odlaganja i raspuštanja.

_________________________________________



DEVETI DIJALOG

Monteskje: Stali smo bili kod donošenja ustava koji ste izradili sami, bez pristanka nacije.

Makijaveli: Prekinuću vas: nikada se nisam želeo toliko ogrešiti o važeće ideje, čija moć mi je dobrano poznata.

Monteskje: Zaista!

Makijaveli: Govorim veoma ozbiljno.

Monteskje: Nameravate, dakle, celu naciju pridružiti novom temeljnom zakonu što ga pripremate?

Makijaveli: Da, nema nikakve sumnje. I to vas čudi? Napraviću i više od toga: daću da se putem
svenarodnog izjašnjavanja ratificira državni prevrat što sam ga poduzeo. Reći ću narodu u prikladnim
izrazima: Sve je krenulo naopako; sve sam skršio, spasio sam vas. Hoćete li me? Slobodni ste da me
svojim glasom osudite ili razrešite krivice.

Monteskje: Slobodni pod stegom terora i oruţžane sile.

Makijaveli: Moj će mi narod klicati.

Monteskje: Ja vam to i erujem.

Makijaveli: A narodno izjašnjavanje koje sam pretvorio u sredstvo svoje moći, postaće sama osnova
moje vladavine. Uvešću izborni sistem koji ne zna za klase ili cenzus, i s njim će apsolutizam biti
uspostavljen u jednom potezu.

Monteskje: Da, jer jednim potezom, i u isti mah, uništavate jedinstvo porodice  obezvređujete pravo glasa, uklanjate prevagu prosvećenosti i od mnoštva pravite slepu silu koja se potčinjava vašoj želji.

Makijaveli: Ostvarujem napredak kojemu danas gorljivo teže svi narodi Evrope: organizujem izbore na osnovu općšteg prava glasa, kao Vašington u Americi, i za prvog njihova održavanja staviću svoj ustav nausvajanje.

Monteskje: Šta! Daćete ga na raspravu pred niţim i višim skupštinama?

Makijaveli: Ma zaboravite, molim vas, na te svoje ideje iz XVIII veka; one kaskaju za modernim
vremenima!

Monteskje: Pa kako mislite odlučiti o načinu na koji će ustav biti usvojen? Na koji će način biti razmatrani pojedini članci?

Makijaveli: Ne mislim da uopšte budu razmatrani, verujem da sam to već rekao.

Monteskje: Samo sam sledio put što su ga odredila načela na koja se, po svojoj volji, pozivate. Govorili ste mi o Sjedinjenim Ameriĉkim Drţžavama; ne znam jeste li vi novi Vašington, ali izvesno je da je postojeći američki ustav bio razmatran, prihvaćen i izglasan od strane narodnih zastupnika.

Makijaveli: Molim vas, nemojmo brkati vremena, mesta i narode: mi smo u Evropi; moj ustav je
predložen kao jedna celina, kao celina će biti i usvojen.

Monteskje: Ali, ako tako postupite, ne krijete ni od koga ništa. Kako će narod, glasajući u takvim
uslovima , znati šta radi i koliko samog sebe tim obavezuje?

Makijaveli: A gde ste i kada videli da je neki ustav, dostojan tog imena i uistinu trajnije naravi, bio
rezultat narodnog većanja? Ustav treba u celosti biti proizvodom jedne jedine glave, ili je, u protivnom osuđen na propast. Bez sklada i povezanosti među svojim delovima, bez praktične snage, nosio bi nužno pečat  svih slabosti u gledanjima onih koji su učestvovali  u njegovom stvaranju.
Ustav, još jednom da kažem, može biti delo samo jednoga; nikada nije bilo drugačije, i kao dokaz
podastirem istoriju svih utemeljitelja carstava: primer Sesostrisa, Solona, Likurga, Karla Velikog,
Fridriha II, Petra I.

Monteskje: Izložićete mi ovde poglavlje jednog od vaših učenika?

Makijaveli: A ko je taj?

Monteskje: Žozef de Mestr. Ima kod njega opštih razmatranja koja nisu bez vrednosti, ali ih nalazim
neprimenjivim. Reklo bi se, slušajući vas, da narod hoćete izvući iz haosa ili dubokog mraka prapočetaka.
Kao da ste zaboravili da je - u hipotezi od koje polazimo - dotična nacija dostigla vrhunac civilizacije, da je njeno državno pravo utemeljeno i da poseduje redovne ustanove.

Makijaveli: Ne poričem; i, osim toga, videćete da radi ostvarenja svoga cilja nemam nikakvu potrebu za potpunim rušenjem vaših ustanova. Biće mi dovoljno promeniti njihovo uređenje i sistem njihovih
odnosa.

Monteskje: Objasnite mi.

Makijaveli: Upravo ste mi održali predavanje iz ustavne politike, i time se kanim okoristiti. Uostalom, ja nisam nesklon, kao što se uopšteno misli u Evropi, svim tim novim idejama o političkoj klackalici; mogli ste to opaziti u mojim govorima o Titu Liviju. Ali, vratimo se na glavni predmet. Napomenuli ste s pravom malopre da su u parlamentarnim državama Evrope javne vlasti gotovo posvuda podeljene na isti način među određenim brojem političkih tela, i da od njihove međuigre zavisi i osnivanje vlade.
Tako posvuda nailazimo, pod različitim nazivima, ali s istovrsnim zaduženjima, na vladu, senat,
zakonodavno telo, državno veće, vrhovni sud; moram vas poštedeti daljnjeg beskorisna izlaganja o
dotičnom sistemu tih vlasti, tajnu kog ( sistema )  vi poznajete bolje nego ja; očigledno, svako od tih tela odgovara nekoj bitnoj funkciji vlasti. Primetili ste, zar ne, da ja bitnom nazivam funkciju, a ne ustanovu. Tako treba da postoji, nema nikakve sumnje, vladajuća, pomiriteljska, zakonodavna i izvršna vlast.

Monteskje: Ako vas dobro razumiem, sve su te različite vlasti, u vašim očima, samo jedna i, ukidajući odgovarajuće ustanove, želite ih sve dati u ruke jednom jedinom čoveku.

Makijaveli: Opet grešite. Opasno bi bilo postupati na taj način. Posebno kod vas, s onim fanatizmom koji tamo vlada kad je u pitanju ono što nazivate principima ’89. Ali, poslušajte me pomno: premeštanje samo jedne tačke oslonca daje u statistici promenu pravca sile, premeštanje jedne opruge u mehanici menja pokret. Na pojavnom nivou, međutim, to je uvek isti uređaj, isti mehanizam. Isto je tako u fiziologiji, temperament zavisi o stanju organa. Ako se organi menjaju, menja se i temperament.
I gledajte, različite ustanove o kojima smo upravo govorili, deluju u državnom uređenju isto kao i različiti organi u ljudskome telu. Dirnuću u organe, ali će organi ostali, a politički će sistem države biti preinaĉen. Shvatate li?

Monteskje: Ni s po muke. Ali, čemu perifraze? Sačuvaćete nazive, a uklanjati stvari. To je ono što je i August radio u Rimu kad je uništio Republiku. I dalje je postojao konzulat, pretorstvo, cenzorstvo,
tribunat; ali, nije više bilo ni konzula, ni pretora, ni cenzora, ni tribuna.

Makijaveli: Priznajte da bi se mogli naći i lošiji uzori. Sve se u politici može uraditi, pod uslovom  da se ugađa javnim predrasudama i poštuju prividi.

Monteskje: Nemojmo se prepuštati opštim stvarima; tu ste na velikom poslu i ja vas slušam.

Makijaveli: Ne zaboravite u kojim će ličnim uverenjima naći izvorište svako od mojih dela. Vaše su
parlamentarne vladavine u mojim očima samo škole prepiranja, poprišta sterilnih sukobljavanja u kojima se iscrpljuje plodna delatnost nacija što ih poslanička  govornica i štampa  osuđuju na nemoć. Prema tome nemam nikakve grižnju savesti; polazim s uzvišenog stanovišta i moj cilj opravdava moja dela.
Apstraktnim teorijama supstituiram praktični razum, Iskustvo nagomilano kroz vekove, primer velikih ljudi koji su istim sredstvima postigli velika dela; počinjem tako što ću vlasti vratiti njene životvorne uslove.
Prvom svojom reformom obaram se odmah na vašu tobožnju ministarsku odgovornost. U zemljama
razvijene centralizacije - kao što je vaša, na primer, i gde mnenje nekim instinktivnim osećanjima sve
pripisuje šefu države, dobro kao i zlo - napisati na početku neke povelje da suveren nije odgovoran,
znaĉčilo bi oglušiti se spram javnoga mnenja, a to znači, drugim rečima, uspostaviti nekakvu utvaru koja će ispariti pred naletom revolucija.
Počinjem, dakle, tako što ću iz svog ustava ukloniti ministarsku odgovornost; suveren koga ja postavljam, biće jedini odgovoran pred narodom.

Monteskje: U pravi čas, i pravo u brk.

Makijaveli: U vašem parlamentarnom sistemu narodni poslanici imaju, kao što ste mi objasnili, pravo
predlaganja zakona, sami ili u saradnji s izvršnom vlašću. E vidite, to je izvor najgorih mogućih
zlouptreba, jer u takvom poretku stvari, svaki se poslanik  može bilo kojom zgodom postaviti na mesto vlade i izneti posve nepromišljene i nepripremljene zakonske predloge; šta rekoh? S tom
parlamentarnom inicijativom, Zastupnički će dom oboriti vladu kad god mu to padne na pamet. Brišem, dakle, parlamentarnu inicijativu. Predlaganje i podnošenje zakona na usvajanje nalazi se u nadležnosti suverena.

Monteskje: Vidim da ste krenuli najkraćim putem koji vodi u apsolutnu vlast, jer kad je u nekoj državi pravo predlaganja zakona isključivo u nadležnosti suverena, onda to znači da je suveren gotovo jedini zakonodavac; ali, pre nego što krenete dalje, želeo bih vam izneti samo jedan prigovor. Hteli ste se osloniti na čvrstu stenu, a vidim vas kako sedite na pesku.

Makijaveli: Kako to mislite?

Monteskje: Niste li za osnovu svoje vlasti uzeli narodno izjašnjavanje?

Makijaveli: Bez ikakve sumnje.

Monteskje: Onda znači da ste vi samo punomoćnik koga narod, na kojem jedino počiva suverenitet, može opozvati u bilo kom trenutku. Verovali ste da se možete poslužiti tim načelom radi održavanja svoje vlasti, a ne primećujete da vas narod može svrgnuti kad ga je volja? Povrh toga, vi ste se sami proglasili jedinim odgovornim; mislite, dakle, biti anđeo? Budite, ako želite, ali zbog toga vas neće ništa manje optuživati za sve zlo koje bude došlo, i stradaćete pri prvoj krizi.

Makijaveli: Ne preskačite; ovaj je prigovor preuranjen, ali odgovoriću vam odmah, jer me na to
primoravate. Neverovatno je koliko se varate ako mislite da nisam predvideo i takav prigovor. Ako je moja vlast osporavana, to je onda samo od strane frakcija. Ali, od njih me štite dva bitna prava koja sam uno u svoj ustav.

Monteskje: Koja su to prava?

Makijaveli: Poziv ili obraćanje narodu, pravo proglašavanja vanrednog stanja u zemlji; ja sam vrhovni zapovednik oružanih snaga, imam, dakle, svu državnu fizičku silu u svojim rukama; na prvi znak pobune protiv moje vlasti bajonete će slomiti otpor, a putem glasačkih kutija narod će ponovo ozakoniti moju vlast.

Monteskje: Ti vaši argumenti su doista nepobitni, ali vratimo se, molim vas, Zakonodavnom telu koje ste ustanovili; nisam siguran da ste tu u potpunom zaklonu; lišili ste tu skupštinu parlamentarne inicijative, ali joj ostaje pravo izglasavanja zakona koje joj podnosite na usvajanje. Sigurno ne računate da joj ostavite mogućnost uživanja tog prava.

Makijaveli: Nepoverljiviji ste i od mene, jer priznajem da u tome ne vidim nikakvu nelagodnost. Buduć da niko drugi osim mene nema mogućnost podnošenja zakonskih predloga, nemam razloga strahovati da će biti usvojen neki zakon koji bi bio uperen protiv moje vlasti. Ja držim ključeve tabernakula. Kao što sam uostalom i rekao, u mojim je planovima da zadržim privid tih ustanova. Moram vam ipak izjaviti da ne nameravam ostaviti Parlamentu  ono što nazivate pravom usvajanja amandmana na zakonski predlog. S uživanjem takva prava, očigledno, nema zakona koji ne bi mogao biti skrenut od prvobitnog cilja i čiji sadržaj ne bi mogao biti izmenjen. Zakon je usvojen ili odbačen, nema alternative.

Monteskje: Pa drugo i ne treba da bi vas se oborilo; dostatno je da zakonodavna skupština sistemno
odbacuje sve vaše zakonske predloge, ili samo da odbije izglasati poreze.

Makijaveli: Dobro znate da se to ne može dogoditi. Parlament, ma koji bio, a koji bi takvim
preterano smelim činom sputavao obavljanje državnih poslova, počinio bi samoubistvo. Uostalom, na
raspolaganju bi mi bilo hiljadu načina neutralizovanja moći takve skupštine Prepolovio bih broj poslanika  i, usled toga, imao bih upola manje političkih strasti koje treba suzbiti. Pridržao bih sebi pravo imenovanja predsednika i potpredsednika koji rukovode sednicama. Umesto stalnih zasedanja,
parlamentarni bih rad sveo na nekoliko meseci. Preduzeo bih, to posebno, i korak koji je od veoma
velikog značaja, a koji je, kako mi je rečeno, ponegde već i preduzet: ukinuo bih besplatno obnašanje
zakonodavnog mandata i uveo novčanu nadoknadu; hoću da poslanici primaju platu, da njihove funkcije budu na neki način nagrađene. Na tu inovaciju gledam kao na najpouzdanije sredstvo vezivanja narodnih  poslanika  uz vlast; nema potrebe da vam to sad potanko razvijem, budući da se svrsishodnost te mere  lako razume. Dodao bih samo to da kao poglavar izvršne vlasti imam pravo sazivanja i raspuštanja Zakonodavnog tela, i da ću, u slučaju raspuštanja, pričekati do isteka krajnjeg roka pre nego što budem sazvao novi sastav. Sasma mi je jasno da zakonodavna skupština ne može a da se ne izvrgne pogibeljima, ostati nezavisna o mojoj vlasti, ali ne bojte se: naići ćemo uskoro i na druge praktične načine da je privežemo. Jesu li vam ove ustavne pojedinosti dovoljne? Ili hoćete još?

Monteskje: Ne hvala, nije nžno; možete peći na sistem  Senata.

Makijaveli: Vidim da ste veoma dobro naslutili da je upravo to glavni dio moga dela, zaglavni kamen
moga ustavnoga zdanja.

Monteskje: Ne znam uistinu što biste još mogli učiniti, jer odsada u vama vidim potpunoga gospodara države.

Makijaveli: Pričinjavam vam zadovoljstvo da to kažete; ali, u zbilji, suverenitet se ne može uspostaviti na tako plitkim temeljima. Pored suverena, potrebni su i korovi sjajni sa svojih dičnih naslova, dostojanstvenika i ništa manje ličnih ugleda njihovih članova. Nije dobro da osoba suverena bude stalno u igri, da se njegova ruka uvek vidi u prvom planu; treba da se njegova akcija, po potrebi, pokrije autoritetom visokodostojanstvenika koji okružuju prestolje.

Monteskje: Nije teško videti da je to uloga koju ste namenili Senatu i Državnom veću.

Makijaveli: Ništa vam ne promiĉe.

Monteskje: Govorite o prestolju: vidim da ste kralj, a sve dosad bejasmo u Republici. Zaokret pri punoj brzini.

Makijaveli: Glasoviti francuski publicist ne bi smio od mene traţiti da se na putu ostvarenja svoga nauma zaustavljam kod takvih sitnica: počev od trenutka kad imam u rukama svu vlast, pitanje kad ću s proglasiti kraljem samo je stvar zgodne prilike. Hoću li to učiniti pre ili nakon proglašenja moga ustava - to je pitanje od male važnosti.

Monteskje: Istina. Vratimo se organizaciji Senata.

_____________________________

Deseti dijalog - sadržaj 

Ustav (nastavak)
- O Senatu i njegovom sastavu. Senat mora biti tek prividno političko telo kojemu je svrha da prikrije
Vladarevo delovanje i da na nj prenese apsolutnu i diskrecionu moć nad celim zakonodavstvom.
- O Državnom veću. Ono mora, unutar svoje nadležnosti, igrati istu ulogu kao i Senat. Ono na Vladara  prenosi  vlast.
. Ustav je izrađen. Rekapitulacija razliĉčitih načina na koje Vladar donosi zakone u takvom sistemu. Donosi ih na sedam različitih naĉina.
- Odmah nakon donošenja Ustava, Vladar mora putem ukaza doneti i ĉčtav niz zakona koji će ukloniti, pozivanjem na izuzetak od pravila, načela državnog prava koja Ustav priznaje na opšti na.in.

_________________________________


DESETI DIJALOG


Makijaveli: Za dubokih istraživanja koja ste morali preduzeti pri pisanju vašeg nezaboravnog dela Uzroci veličine i propasti Rimljana sigurno ste zapazili ulogu koju je kod careva igrao Senat poĉev od Augustove vladavine.

Monteskje: To je, ako mi dopuštate, mesto koje istorijska  istraživanja, čini mi se, još nisu uvek potpuno rasvetlila. Ali, izvesno rimski je Senat, sve do kraja Republike, bio autonomnom ustanovom koja je raspolagala golemim povlasticama i imala vlastita ovlašćenja; to je bila tajna njegove moći, dubine njegovih političkih tradicija i veličine koju je podario Republici. Počev od Augusta, Senat više nije ništa drugo doli sredstvo u rukama careva, ali nije jasno kojim su ga sledom poteza uspeli lišiti njegove moći.

Makijaveli: Rasvetljavanje tog istorijskog  trenutka nije, dakako, razlog što sam vas zamolio da se
zadržimo na tom razdoblju Carstva. To pitanje nije u ovom trenutku predmetom moje zaokupljenosti; sve što vam želim reći jest to da bi Senat, kakvim ga ja zamišljam, trebao vršiti, uporedo s vladom, političku ulogu sličnu onoj koju je igrao rimski Senat u razdoblju nakon pada Republike.

Monteskje: Ali, u tom razdoblju zakon više nije izglasavan na narodnim susretima, usvajan je senatskim odlukama (senatus consultum); je li to ono što ste hteli?

Makijaveli: Nipošto: to uopštee ne bi bilo u skladu sa savremenim nčelima ustavnoga prava.

Monteskje: Koje vam sve pohvale čovek nije dužan uputiti zbog takve savesnosti!

Makijaveli: Da bih propisao ono što mi se čini nužnim, te mi pohvale uopšte nisu neophodne. Nikakva zakonodavna moć, to znate, ne može proisteći izvan mog predloga; i, povrh toga, obznanjujem ukaze koji imaju snagu zakona.

Monteskje: Istina, zaboravili ste bili na taj moment, koji ipak nije zanemariv; ali, u tom slučaju ne vidim koje ste ciljeve namenili Senatu.

Makijaveli: Dignut u najviše ustavne sfere, njegova se izravna intervencija sme videti samo u
svečanim prigodama; ako je, na primer, nužno dirnuti u temeljni pakt, ili ako je suverenitet doveden u
pitanje.

Monteskje: Govor je taj još uvek u proročanstva uvijen. Volite držati u neizvesnosti?

Makijaveli: Vaši moderni ustavotvorci imali su sve dosad kao fiks ideju da sve predvide, da sve odrede poveljama koje poklanjaju narodu. Ja neću upasti u takvu grešku; i ne želim sebe zatvoriti u bezizlazni krug; odrediću samo ono što se ne može ostaviti neizvjsnim; promenama ću dati dovoljno mesta, kako bi u trenucima velikih kriza i druga sredstva bila na raspolaganju, osim onog zlokobnog kakvo predstavljaju revolucije.

Monteskje: Kao mudrac zborite.

Makijaveli: A što se Senata tiče, napisaću u ustavu: "Senat propisuje putem senatskih odluka sve ono što ustavom nije predviđeno, a što je nužno zarad njegova delovanja; određuje smisao ustavnih ĉlanaka koji podležu različitim tumačenjima; potvrđuje ili poništava sve akte na koje mu je vlada ukazala kao na protuustavne, ili je na to ukazano putem peticije građana; može postaviti osnove zakonskih projekata od velikog nacionalnog interesa; može predlagati promjene ustava, o čemu će se rešavati putem senatus consultuma."

Monteskje: Sve je to veoma krasno i na sliku i priliku rimskoga Senata. Izneću samo nekoliko
primedbi na vaš ustav: on će, dakle, biti pisan veoma neodređenim i dvosmislenim izrazima, kad
unapred držite da članovi mogu biti podložni različitim tumačenjima.

Makijaveli: Ne, ali treba sve predvideti.

Monteskje: Mislio sam, naprotiv, da je načelo vašega delovanja, kako ste se ranije izvoleli izraziti, da se u tim stvarima sve ne predvidi i sve ne propiše.

Makijaveli: Vidi se da  predsednik nije zaludu pohodio palatu Temis, niti nosio sudsku togu.
Moje reĉi nisu imale druge svrhe osim ove: treba predvideti samo ono bitno.

Monteskje: Recite mi, molim vas: Poseduje li vaš Senat - taj tumač i čuvar zakona - i neku vlastitu moć?

Makijaveli: Ne, naravno.

Monteskje: Sve što, dakle, bude radio Senat, zapravo ćete raditi vi.

Makijaveli: Ne mogu a da se ne složim s vama.

Monteskje: Vi ćete, dakle, biti onaj koji će tumačiti ono što će on tumačiti; ono što on bude menjao, vi ćete menjati; vi ćete biti taj koji će poništiti ono što on bude poništio?

Makijaveli: I ne pomišljam da se zbog toga branim.

Monteskje: To zapravo znači da vi sebi pridržavate pravo razgrađivanja onoga što ste izgradili,
oduzimanja, onoga što ste dali, menjanja vašeg ustava - na dobro ili na gore - i čak da ga i potpuno
odbacite ukoliko smatrate nužnim. Ne osuđujem unapred nijednu od vaših pobuda ili nakana koje bi vas mogle pokrenuti u takvim i sličnim okolnostima; pitam vas samo gde će, sred te goleme samovolje, biti makar i najslabia garancija građanima i kako će se oni sa svim tim pomiriti?

Makijaveli: Vidim da vam se vraća vaša filozofska tankoćutnost. Budite uvereni da neću izvršiti nikakve  preinake temeljnih ustavnih postavki a da ih prethodno ne dam narodu na usvajanje putem opšteg prava glasa.

Monteskje: Ali, vi ćete i dalje biti onaj koji će prosuđivati je li promena koju predlažete temeljne naravi i treba li je stoga dati narodu na odobrenje. Ipak, želeo bih verovati da nećete ni ukazom, ni senatskom odlukom, učiniti ništa što bi trebalo biti učinjeno putem plebiscita. Hoćete li svoje ustavne amandmane staviti na javnu raspravu? I hoćete li ih dati na usvajanje na narodnim zborovima?

Makijaveli: Ne, ni u kom slučaju; ako bi jednom bila pokrenuta rasprava o ustavnim člancima na
narodnim zborovima, ništa onda ne bi sprečilo da se narod lati ispitivanja svega i svačega na osnovi
svoga prava na pozivanje pred viši sud, i sutradan bi izbila Revolucija na ulici.

Monteskje: Ne moţe vam se poreći logičnost: ustavni su amandmani, dakle, predočeni kao celina, kao celina će biti i usvojeni?

Makijaveli: Nikako dručije, doista.

Monteskje: Onda verujem da možemo preći na sistem Državnoga veća.

Makijaveli: Vodite ovu raspravu sigurnom rukom predsednika Vrhovnoga suda. Zaboravio sam vam reći još i to da ću i ĉlanovima Senata dodeliti plate, kao što sam učinio i za ĉlanove Zakonodavnoga tijela.

Monteskje: Razume se.

Makijaveli: Ne mislim da je nužno još naglasiti da ću pridržati sebi pravo, također, imenovanja
predsednika i potpredsednika ovoga gornjeg doma. A glede Državnoga veća, bit ću kraći. Vaše su
moderne ustanove toliko moćna sredstva centralizacije da ne vidim kako je moguće služiti se njima bez  suverene vlasti.
Što je zapravo, po vašim naĉelima, Državno veće? To je sena političkog tela kojemu je svrha da se u
ruke vladara prenese znatna naredbodavna vlast - koja je neka vrsta diskrecione vlasti - što može služiti, kad nam je volja, donošenju pravih zakona.
Državnom je veću kod vas dana, tako mi je barem rečeno, jedna posebna, možda još i prekomernija
nadležnost. U slučaju parbenog predmeta, ono može - putem prava na pozivanje pred viši sud - od
prvostepenih sudova zahtevati, uveravaju me, preuzimanje nadležnosti u svim parnicama za koje mu se čini da imaju upravni karakter. Tako - i da bi se jednom rečju okarakterisalo ono što je posve
izvanredno u toj najnovijoj nadležnosti - sudovi moraju odbiti da presuđuju svaki put kad pred sobom
imaju odluku neke upravne vlasti, a upravna vlast može, u sličnoj prilici, oduzeti predmete sudovima
pozivajući se na odluku Državnoga eća.
Ali, još jednom, šta je Državno veće? Ima li ono neku svoju vlastitu moć? Je li nezavisno o suverenu? Ni u kom sluĉaju. To je tek svojevrsno Uredništvo. Kad Državno veće donosi neki propis, suveren je taj koji ga donosi; kad donosi neku presudu, to je opet suveren koji je donosi, ili, kao što vi danas kažete, to je uprava, uprava koja je i sudac i stranka u sporu. Poznajete li nešto jače od toga i verujete li da ima mnogo toga za uraditi da bi se uspostavila apsolutna vlast u državama u kojima nailazimo na takve već potpuno ustrojene institucije?

Monteskje: Vaša je kritika veoma umjesna, priznajem; ali, kako je Drţavno vijeće samo po sebi izvrsna ustanova, ništa nije lakše nego mu pruţiti nužnu nzavisnost na taj način što bi ga se donekle udaljilo od vlasti. To verojatno nije ono što ćete uĉiniti?

Makijaveli: Zadržatću, u stvari, obrazac jedinstva u ustanovi, tamo gdje ga budem zatekao; obnoviću ga tamo gde ga nema, učvršćujući veze solidarnosti koju držim neophodnom. Kao što vidite, nismo stali nasred puta, jer eto mog ustava gotova.

Monteskje: Zar već?

Makijaveli: Nekoliko znalaĉki izvedenih smicalica i mahinacija dovoljno je da bi se izmenilo funkcionisane vlasti. Taj deo moga programa je ispunjen.

Monteskje: Verovao sam da ćete mi još govoriti o Vrhovnom sudu.

Makijaveli: To što vam o tome imam reći biće rečeno na prikladnijem mestu.

Monteskje: Istina je, ako sudimo po količini moći koja se nalazi u vašim rukama, vi biste već trebali
pokazivati znake zadovoljstva. Da ponovimo: Vi donosite zakone: 1. u vidu predloga koje podnosite
Zakonodavnom telu; 2. u vidu dekreta; 3. u vidu senatskih odluka; 4. u vidu opštih uredbi; 5. u vidu
presuda Državnoga veća; 6. u vidu ministarskih propisa; 7. u vidu državnih prevrata.

Makijaveli: Kao da i ne naslućujete da mi preostaje još najteži deo posla?

Monteskje: Istina, slutio nisam.

Makijaveli: Niste primeitli da je moj ustav žutke prešao preko mnoštva stečenih prava koja će biti
nespojiva s novim poretkom koji sam upravo uspostavio. To se, na primer, može reći za slobodu štampe, pravo na udruživanje, nezavisnost sudske vlasti, pravo glasa, za izbore - po opštinama - gradskih zaposlenika za ustanove gradske zaštite i za još mnogo toga drugog što treba nestati ili biti stubokom promenjeno.

Monteskje: Zar niste prećutno priznali sva ta prava, budući da ste svečano priznali načela ĉija su ona samo primena?

Makijaveli: Rekoh vam, nisam priznao nijedno načelo, nijedno pojedinačno pravo; povrh toga, mere koje želim preduzeti samo su izuzetak od pravila.

Monteskje: I to izuzeci koji ga potvrđuju, to je tačno.

Makijaveli: Ali, upravo zato moram dobro odabrati trenutak, jer u protivnom mogao bih sve upropastiti. U Vladaru sam napisao naputak koji bi trebao poslužiti u sličnim trenucima: "Zavojevaĉ mora, u času kad zaposeda državu, dobro razmisliti o svim nasiljima koja su mu neizbježna i počiniti ih sve odjednom, da ih ne bi danomice morao obnavljati; a pre svega, mora vladar živeti sa svojim podanicima tako da ga nikakav, ni loš ni dobar događaj ne može navesti da menja svoje držanje: jer, kad u nevolji skoči nužda za vrat, kasno ti je činiti zlo; dobro, pak, što ga činiš ne donosi ti koristi, jer ljudi smatraju da ga činiš iz nužde, pa ti za nj niko neće biti zahvalan."11 Sutradan po objavljivanju svoga ustava, doneću niz ukaza koji imaju snagu zakona i koji će jednim potezom uklonili slobode i prava, ĉija bi se uživanja mogla pokazati opasnima.

Monteskje: Trenutak je dobro odabran. Zemlja je još u strahu zbog vašeg državnog prevrata.
U pogledu vašeg ustava, ništa vam nije odbijeno, budući da i tako možete sve uzeti;u pogledu  vaših ukaza, nema vam se šta dopustiti, budući da i tako ništa ne tražite, a sve uzimate.

Makijaveli: Oštri ste na jeziku.

Monteskje: Ipak nešto manje negoli vi na jelu, složićete se. Uprkos vašoj energičnosti i oštrovidnosti,
priznajem, teško mi je poverovati da se zemlja neće pobuniti protiv tog drugog državnog udara što se
priprema iza kulisa.

Makijaveli: Narod će dragovoljno zatvoriti oči; jer, po hipotezi od koje polazim, njemu je agitacije preko glave, žudi za odmorom kao pustinjski pesak nakon olujnog pljuska.

Monteskje: Od svega toga pravite još i lijepe retoriĉke figure; to je, ipak, previše.

Makijaveli: Žurim da vam kažem da ću, uostalom, svečano obećati povratak svih sloboda koje poništavam istom kad se stranke primire.

Monteskje: Verujem da ćemo se naćekati.

Makijaveli: Nije iskljuĉeno.

Monteskje: Zasigurno jer vaša načela omogućavaju vladaru, kadgod mu je to u interesu, da ne održi zadanu reĉ.

Makijaveli: Ne žurite s izjašnjavanjem; videćete šta ću uĉiniti od tog obećanja; neće proći dugo, a ja ću sebi dati u zadatak da u meni prepoznaju najliberalnijeg čoveka u kraljevstvu.

Monteskje: Gle čuda kojemu se nisam nadao! U međuvremenu, dakako, otvoreno poništavate sve slobode.

Makijaveli: Otvoreno nije reĉ dostojna jednog državnika; ništa ja otvoreno ne poništavam; to je upravo ono mesto gde lavlju grivu treba splesti u lisičji rep. Ĉemu bi služila politika ako se zaobilaznim putem ne bi mogli postići ciljevi koji nam ostaju izvan dohvata dok hodamo ravnom stazom? Temelji su moga zdanja položeni, snage su spremne, treba ih samo staviti u pogon. Ja ću to učiniti sa svim obzirima koje nalažu novi ustavni obiĉaji. To je pravo mesto za pokazivanje umeća vladanja i zakonodavstva što ih razboritost nalaže vladaru.

Monteskje: Primećujem da ulazimo u novu fazu; spreman sam vas slušati.



_______________________________________________

Jedanaesti dijalog- sadržaj 

O zakonima
O štampi.
-Duh Makijavelijevih zakona. Njegova je definicija slobode preuzeta od Monteskjea.
Makijaveli se ponajprije bavi zakonima o štampi u njegovu kraljevstvu. Njihov će se djelokrug proširiti i na izdavaštvo.
-Vladina saglasnost za pokretanje novina i za sve promene u sastavu redakcije.
Porezne mere u cilju ometanja štamparske delatnosti. Ukidanje poratnoga suda u predmetima delikta
štampe. 
- Administrativne i sudske kazne. Mere upozorenja. Zabrana pristupa zapisnicima parlamentarnih
sednica kao i zapisnicima sa suđenja u predmetima štampe. Suzbijanje lažnih vesti. 
- Mere zaštite od inostranih novina. - Zabrana uvoza nedozvoljenih spisa. -Zakoni protiv građana koji u inostrastvu pišu protiv vlade.  - Zakoni sličnog sadrţžaja diktirani susednim državicama protiv njihovih vlastitih građana. - Strani dopisnici trebaju biti vladini plaćenici. Načini obuzdavanja izdavačke delatnosti. - Vladina odobrenja koja se izdaju štamparijama , izdavačima i
knjižarima. - Mogućnost privremenog oduzimanja tih povlastica. - Kaznena odgovornost štampara. Ona ih primorava na to da sami vrše policijski nadzor i da o tome izveštavaju upravne organe.


________________________________

JEDANAESTI DIJALOG


Makijaveli: U Duhu zakona pripominjete, s mnogo razloga uostalom, da je sloboda reĉ kojoj se pridaju veoma razliĉita značenja. U vašem delu,  može se pročitati i sledeća tvrdnja: "Sloboda je pravo da se čini ono što zakoni dopuštaju."12 Ovu definiciju, koju nalazim tačnom, vrlo rado uzimam za svoju i mogu vas uveriti da će moji zakoni dopuštati samo ono što je potrebno. Vidćete sad koji duh preteže u svemu tome. Od čega biste želeli da počnemo?

Monteskje: Ne bi mi bilo mrsko ponajprije videti kako se mislite obraniti od štampe.

Makijaveli: Dirnuli ste, doista, u najosjetljivije mesto moga nauma. Sistem koji zamišljam u tom je
pogledu toliko opsežan koliko su mnogostruke njegove primene. Na sreću, tu su mi potpuno odvezane ruke; mogu krojiti i rezali do mile volje, bez straha da ću izazvati ikakav prigovor.

Monteskje: Zašto, za boga miloga?

Makijaveli: Zato što je štampa u većini parlamentarnih zemalja - budući da služi samo silovitim,
egoistiĉkim i nepopustljivim strastima - sklona zameriti se celom setu; zato što je potkupljiva,
nepraviĉna, bez ikakve velikodušnosti i rodoljublja; i - na kraju  -zato što širokom delu stanovništva neke zemlje nikada nećete moći objasniti ĉemu ona služi.

Monteskje: Ah! Ako tražite pritužbe i zamerke na raćun štampe, lako ih je naći. Ako pitate ĉemu ona
može poslužiti, to je onda druga stvar. Ona jednostavno spreĉava samovolju u vršenju vlasti; prisiljava da se vlada na ustavni način; primorava sve dužnosnike na poštenje, na skromnost, na poštovanje sebe i drugih. Na kraju  - i da skratimo - ona svakome ko je ugnjeten pruža način da se izjada i da bude saslušan. Mnogo se toga može oprostiti ustanovi koja, i pored tolikih zloupotreba pruža neizostavno i tolike usluge.

Makijaveli: Da, poznat mi je taj pledoaje; ali, ako možete, objasnite ga velikom mnoštvu, uračunajte tu ĉak i one koji će se zanimati za sudbinu štampe, pa ćete videti.

Monteskje: To je i razlog zašto je bolje da odmah pređete na praktiĉne načine na koje ćete joj staviti
brnjicu; verujem da je to prava reĉ.

Makijaveli: To je prava reĉ, uistinu; povrh toga, ne kanim obuzdati samo novinarstvo

Monteskje: Tu je i izdavaštvo.

Makijaveli: Počinjete se slžiti i ironijom.

Monteskje: Sve dok mi i nju u jednom trenutku ne oduzmete, budući da ćete podjarmiti štampu u svim vidovima.

Makijaveli: Nema oruţja protiv takve duhovne razigranosti; ali, razumjet ćete dobro, ne bi imalo smisla izbeći napadajima novinarstva  ako bi se moralo ostati izložen napadajima knjige.

Monteskje: Pa krenimo s novinarstvom

Makijaveli: Ako bih se usudio na potpunu obustavu novina, veoma bih se nepromišljeno izložţio javnom negodovanju kojemu je teško otvoreno prkositi; stoga ću pristupiti donošenju čitavog niza odredaba koje će izgledati kao puke mere obazrivosti . Dekretom ću narediti da se ubuduće nijedne novine ne mogu pokrenuti bez vladine suaglasnosti; time smo na samom početku predupredili širenje zla; jer, nije vam teško zamisliti da novine koje budu dobile pristanak za izlaženje ne mogu biti ništa drugo doli glasila privržena vladi.

Monteskje: Ali, kad već ulazite u sve te detalje, neka mi bude dopušteno reći i ovo: duh novina menja se zajedno s članovima  uredništva; kako mislite ukloniti redakciju koja je neprijateljski raspoložena prema vašoj vlasti?

Makijaveli: Taj je prigovor uistinu slab, jer neću dopustiti - na kraju krajeva i ako me je volja - izlaženje nijednog novog lista; ali, imam i druge planove, kao što ćete vijeti. Pitate me kako ću neutralizovati  neprijateljski raspoloženu redakciju? Na najjednostavniji mogući način: dometnuću da je, zbog svih personalnih promena do kojih je došlo na položajima glavnih i odgovornih urednika, nužna vladina dozvola za izlaženje.

Monteskje: Ali, postojeće novine - koje su ostale neprijateljski raspoložene prema vašoj vladavini i ĉije uredništvo nije pretrpelo promene - i dalje će pisati.

Makijaveli: E pričekajte: sve postojeće i sve buduće novine pogođene su poreznim merama koje će, kao što je i red, obezvrediti svaku reklamu i publicitet; političke ću listove podvrgnuti onome što vi danas nazivate taksenom markom i obaveznim finansijskim osiguranjem ili garancijama. Štamparska će delatnost uskoro, zahvaljujući porastu tih poreza, biti toliko malo unosna da će se samo najodvažniji upustiti u tu pustolovinu.

Monteskje: Ta mjera nije dostatna, jer političke stranke neće štedeti novca.

Makijaveli: Budite spokojni. Imam čime da im zatvorim gubicu, jer stupaju na red represivne mere. U Evropi postoje države u kojima je nadlžnost u predmetima delikta štampe preneta na porotne sudove. Ne znam za žalosniju meru, jer to često puta znaĉi uznemiravati javnost, makar i povodom najmanje novinske blezgarije. Budući da delikti štampe imaju veoma rastegljivu narav, pisac svoje napade može prerušiti u tako različite i istančane forme da je čak nemoguće i na prave sudove preneti nadležnost za te i takve slučajeve. Sudovi će ostati uvek pri vlasti, ne treba to ni naglašavati, ali svakodnevno represivno oružje mora ostati u rukama državne uprave.

Monteskje: Postojaće, dakle, delikti za koje sudovi neće biti nadležni, ili ćete udarati obema rukama -
sad rukom pravde, sad rukom državne uprave?

Makijaveli: Velike li nevolje! Evo što je brižnost spram šaĉice loših i zloĉestih piskarala kojima je jedino stalo da sve napadnu, da se svemu izruguju; i koji se prema vladama ponašaju poput onih razbojnika s puškom u ruci, a na koje putnici nailaze na drumovima. Stalno se postavljaju izvan zakona; e pa, neke će trebati i staviti iza zakonskih rešetaka!

Monteskje: Samo će se na njih, dakle, obrušiti vaša neumoljivost?

Makijaveli: Ne bih se baš mogao zakleti, jer taj soj ljudi je poput glave lernejske hidre; kad ih se poseĉe deset, izraste novih pedeset. Ponajviše ću se okomiti na novine kao na oglasna i reklamna poduzeća. Njima ću se ovako obraćati: Mogao sam vas sve zabraniti, ali to nisam učinio; mogu to sada uĉčiniti, ali ostavljam vas na životu; no, samo po sebi je jasno da uslov toga jest taj da ne ometate moje delovanje, niti da ocrnjujete moju vladavinu. Ne bih želeo da vas svakoga dana tužim, ni da neprestano moram tumaĉiti zakon kako bih suzbio vaše prekršaje; ne želim, isto tako, mobilisati celu vojsku cenzora kojima bi dužnost bila ĉitati danas sve ono što ćete vi sutra objaviti. Imate pero, pišite; ali, dobro zapamtite: za sebe i svoje punomoćnike pridržavam pravo da vam sudim svaki put kad budem napadnut. Bez suvišna izmotavanja. Kad me budete napali, ja ću to osjetiti, ali bogami i vi; u tom ću sluĉaju uzeti pravdu u svoje ruke, ne odmah, jer ne želim ići bezobzirno; upozoriću vas jedanput, dvaput; treći put ću vas ukinuti.

Monteskje: Sa ĉuđenjem primećujem da u takvom sistemu nije novinar taj koji je pogođen, već same
novine, ĉije ukidanje povlaĉi za sobom i gubitak kamata koje se s tim novinama ubiru.

Makijaveli: Neka ih idu ubirati negde drugde; s tim stvarima se ne trguje! Moja će državna uprava
odrediti kazne, kao što sam istakao, ne prejudicirajući, dakako, sudske presude. Dve osude tokom
godine punopravno povlaĉe za sobom prekid izlaženja novina. Na tome neću stati, reći ću još na adresu novina, a putem ukaza ili zakona, razume se: Svedite na najmanju moguću meru polje vašeg zanimanja, nemojte se nadati da ćete komentarima o raspravama još dugo moći uznemiravati javnost,
zabranjujem vam pristup zapisnicima sa sednica, zabranjujem vam čak, šta više, i sudske zapisnike sa
suđenja u predmetima štampe. Nemojte računati da ćete, isto tako, uznemiravati javnost lažnim vestima iz sveta; lažne ću vesti kažnjavati i telesnim kaznama, ako treba; svejedno jesu li objavljene u dobroj ili lošoj nameri.

Monteskje: To mi izgleda malo prestrogo, jer ako se novine, bez velikih opasnosti, ne budu mogle baviti politiĉkim procenama, od čega će drugog onda živeti osim od vesti. Ali, kad neke novine objave jednu vest, ĉini mi se da je veoma teško postaviti kriterij istinitosti, jer najĉešće neće tome moći na pouzdan način udovoljiti, a kad i budu uverene u istinitost, tada će im nedostajati materijalni dokaz.

Makijaveli: Zato će dvaput promisliti pre nego što se budu odvažile na uznemiravanje javnosti, a to je najhitnije.

Monteskje: Ali, to nije sve. Ako vas je nemoguće napasti u domaćoj štampi, napasće vas inostrana. Svi nezadovoljnici i sve mržnje ovoga sveta raspisaće se pred samim pragom vašega kraljevstva; a preko granice će se prenositi raspaljive novine i spisi.

Makijaveli: Ah! Dirnuli ste u pitanje koje kanim rešiti na najstroţi mogući naĉin, jer inostrana je štampa veoma opasna. Ponajpre, svako unošenje u Kraljevstvo ili rasturanje nedozvoljenih novina i spisa biće kažnjavano zatvorom, i kazna će biti dovoljno surova da nikome ubuduće neće pasti na pamet nešto sliĉno. Zatim, oni od mojih podanika za koje je utvrđeno da su tamo  pisali protiv vlade, po povratku u zemlju će biti gonjeni i kažnjeni. Ništa nije nedostojnije nego protiv svoje vlade pisati u inostranstvu.

Monteskje: Zavisno o prilikama. Ali, pisaće đtampa pograničnih zemalja.

Makijaveli: Mislite? Pretpostavljamo, zar ne, da vladam nekim većim kraljevstvom. Manje države što lže na mojim granicama imaće, uveravam vas, dosta razloga za strah. Ja ću im izdiktirati zakone po kojima će se proganjati njihovi vlastiti građani u slučaju napada - putem listova ili na neki drugi načn - na moju vladu.

Monteskje: Vidim koliko sam bio u pravu kad sam u Duhu zakona napisao da se granice silnika moraju uništiti. Civilizaciji tu ne bi smeo biti slobodan ulazak. Vaši podanici, siguran sam, neće poznavati svoju istoriju. Po rečima Benžamena Konstana, od Kraljevstva ćete napraviti ostrvo na kojem se ništa neće znati o zbivanjima u Evropi, a od glavnoga grada drugi ostrvi na kojem se neće znati ništa o onome što se zbiva u unutrašnjosti zemlje.

Makijaveli: Ne želim da moje kraljevstvo bude uznemiravano galamom što dolazi izvana. Kojim putem dopiru strane vesti? Zahvaljujući malom broju agencija koje objedinjuju informacije što su stigle sa svih strana sveta. U tom sluĉaju potrebno je potplatiti ove agencije i otada će one prenositi samo vesti pod nadzorom vlade.

Monteskje: To je doista velebno; možete sada preći na mere u izdavaštvu.

Makijaveli: To me manje zaokuplja, budući da se u vremenu u kojem je novinarstvo uzelo tolikog maha, knjige više gotovo i ne ĉitaju. Ipak, ne pada mi na pamet da im ostavim otvorena vrata. Isprva ću primorati sve koji budu hteli baviti se štampanjem  i izdavaštvom  da dobiju  posebno odobrenje,
povlasticu koju im vlada može u svakom trenutku oduzeti, bilo direktno,  bilo pak sudskom presudom.

Monteskje: Ali, u tom će sluĉaju ti preduzetnici postati nekom vrstom javnih funkcionara. Instrumenti razuma postaće instrumenti vlasti!

Makijaveli: Nećete valjda zbog toga kukati, nadam se, Jer tako je bilo i u vaše vreme parlamentarne
vladavine; treba očuvati stare navade kad su uspešne- Pribeći ću poreznim merama; na knjige ću
proširiti zaštitnu meru garancija  koja pogađaju novine, ali pre svega, nametnuću porez  na one knjige
koje ne budu imale određeni broj stranica. Knjiga koja ne bude imala dvesto, ili tristo stranica, na primer, neće se ni smatrati knjigom, već brošurom. Verujem da ste u potpunosti shvatili prednost ove mere; s jedne strane, putem ovog poreza  prorediću celu tu hrpu manjih spisa koji predstavljaju svojevrsne novinske dodatke; a s druge, prisiljavam one koji žele izbeći plaćanje  da se bace na pisanje obimnih i skupocenih dela koja će se jedva prodavati, ili će ih, u tom obliku, retko ko ĉitati. Samo još sirotani danas imaju svest o potrebi objavljivanja knjiga, ali ni oni neće dugo. Porez će rashladiti književnu taštinu, a kazneni će zakon sam dovesti u red štamparije, jer ću i izdavače  i štamparije proglasiti kriviĉno odgovornima za sadržaje knjiga. U slučaju da još bude pisaca dovoljno odvažnih da pišu dela protiv vlasti, oni ne bi smeli naći nijednog  izdavača.
Uĉinci takva spasonosnog zastrašivanja neizravno će povući sa sobom cenzuru, koju - zbog gubitka
ugleda koji ta preventivna mera povlaĉi - neće morati vršiti sama vlada. Pre no što nova dela ugledaju
dana, izdavači i štampari će pitati za savet, doći će da se raspitaju, i objavljivaće samo knjige koje se
budu tražile. Ali, na taj naĉin vlada će uvek i pravovremeno  biti obaveštena o publikacijama koje se
pripremaju protiv nje; pristupiće prethodnoj zapleni svaki put kad bude smatrala da je to potrebno, a
krivce će predati sudu.

Monteskje: Rekli ste mi da nećete dirati u građanska prava. Kao da ne primećujete da ste zakonom
pogodili upravo slobodu privređivanja; pravo vlasništva je također dovedeno u pitanje, a i ono će kasnije biti pogaženo.

Makijaveli: To su samo reĉi.

Monteskje: Onda mislim da ste sa štampom završili.

Makijaveli: Naravno da nisam!

Monteskje: Pa što još preostaje?

Makijaveli: Druga polovica posla.








2 коментара:

  1. Анониман12. март 2018. 23:22

    Manipulacija psihologijom masa.

    Psihoanalitički mislilac

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман13. март 2018. 14:38

    Nisam kupio knjigu. Fenomenalna je.
    XXX

    ОдговориИзбриши