Mocart i masoni

Masonska loža ili Mocartov dan , 1782, ulje, Wienmuseum Vienna.

Maosnsko društvo je i dan danas pod velom tajne. I pored brojnih istorijskih dokumenata preovladava mišljenje  da je u pitanju crna magija, da slobodni zidari žele da preuzmu vođstvo sveta, da stoje iza mnogih nerazjašnjenih istorijskih događaja i sl. Neki istoričari korene masonstva  vežu za izgradnju Hrama Salomona. Navodno je glavni arhitekta hrama Hiram Abiff  bio jedini koji je znao tajnu " šifru" gradnje. Tri graditelja su uzaludno pokušavala da od njega izmame tajnu, ne uspevši ubili su ga. Ova kratka priča postala je simbol slobodnog zidarstva. Zbog nje je uz masonstvo vezana tajna, ubistva i sl.
U Bibliji ne stoji da je  Hiram bio arhitekta, već osoba zadužena za ukrašavanje hrama bronzom i zlatom. Većina stručnjaka zato negira ovu priču .

Zaključimo :  sa istorijskog stanovišta ova priča nije istinita. 

                                                                 gradnja hrama Solomona

Prema drugim tumačima slobodni zidari su nastali u srednjem veku preko templara. Mnogi od njih su, prema njima optuženi kao veštci i spaljeni . I ta  tumačenja su ozbiljne istorijske studije opovrgle.

 Zaključimo : još jedna neistina  

Možda  danas najpopularnija  teorija je ona o američkoj novčanici, dolaru sa simbolom masonske piramide. Ne, ona nije znak masona već univerzalni simol bođjeg vođstva. Piramida stoji kao simbol snage i stabilnosti zemlje.

Zaključimo: još jedna laž

I tako bi mogli u nedogled da nabrajamo teorije o Masonima i masoneriji. Za našu temu je u centru pažnje teorija da su Masoni ubili Mocarta.


                                                           Mocartova smrt 

     Sedam godina je Mocart bi član Masona. To nije bila tajna ni u njegovo vreme, niti je on od toga pravio tajnu već je živeo javnim životom masona. Kao povod za teorije o čudnoj Mocartovoj smrti  uzeta je njegova opera " Čarobna frula ". Zastupnici ove teorije su skrojili priču  o velikoj Mocartovoj grešci. Mozart se drznuo da u operu unese naznake tajnih masonskih rituala.  Osveta zbog obelodanjivanja bila je njegovo ubistvo.
   Zašto bi se lojalni član Masona tek tako okrenuo protiv bratstva? Razloge za tako nešto niko nije izneo niti oni postoje. Na podjednak način, neutemeljeno,  njegovu smrt drugi pripisuju rivalu Salieriju. Istina je da je Mocart umro od  streptokok- infekcije

Zaključimo : ni ovo nije istina  

                                                              Mocart i masoni 
                                              -  šta je istina - 


Joannes Chrysostomus Wolfgangus Theophilus Mozart  rođen 27 januara 1756 u  Salzburgu.   5 decembra 1791. godine , u 35.toj  godini  umro je u Beču. Mi ga poznamo pod imenom Wolfgang Amadeus Mozart,  imenima kojima se najčešće potpisivao. Ime koje je koristio u dečaštvu bilo je Wolfgangelr ili Wolferl.

Njegovo četvrto ime  Theophilus  znači prijatelj Boga.

                                         Getreidegasse nummer 9 in Salzburg, rodna kuća
                                                           koja još uvek postoji kao muzej 



Mocart se pridružio Masonima 1784. godine. Prva masonska loža osnovana je u Beču 1742. godine, ali je ubrzo zabranjena. Tek je nakon 1765. godine ona porasla i postala jedna važna organizacija. Godine 1784, kada im se Mocart pridružio, u Beču je bilo 8 loža, sa oko 1000 članova. Ti članovi su dolazili iz najviših krugova društva, plemstva, bogatog građanstva, važnih ljudi iz sveta umetnosti i kulture. Sam car Jozef nije bio član, ali mnoga plemenita gospodo iz njegovog neposrednog područja jeste.


Plava Loža Masonerije podeljena je u tri nivoa, nivo Učenika, nivo Pomoćnika i nivo Majstora.
Mocart je izabran u ložu "Zur Wohltätigkeit", verovatno zato što je tamo bio jedan njegov prijatelj ( Baron Oto Freher fon Gemingem koga je upoznao u Majnhajmu)  Njegovo ime, kao kandidata, bilo je objavljeno u ložama 5. decembra 1784. godine. , iniciran je u Učenički Stepen 14. decembra te godine. 7. januara 1785. je uzdignut na Pomoćnički nivo u Loži „Istinska Harmonija“ na zahtev njegove matične Lože – Dobročinstvo.  13. januara.  1785. proizveden je u Majstora. Sve je to bilo vrlo brzo. Ali taj tempo u to vreme nije bio neuobičajen.

Unutar Bratstva nije bilo jedinstvenosti uglavnom zbog pitanja o tome šta je mason trebao biti, šta je zapravo trebao da predstavlja. Loža"Zum Wahren Eintracht" je bila jedna od najznačajnijih. U njoj su bila najznačajnija imena tadašnjice. Ideal ove lože bio je razvoj ideja prosvetiteljstva kao vodećih principa protiv sujeverja a u svrhu emancipacije siromašnog dela naroda. To nije bilo ništa posebno, ceo maosnski pokret bio je zapravo vezan za prosvetiteljske ideje.

Druga po značaju bila je loža “Zur Gekrönter Hoffnung”. Ona je imala druhgačiji karakter. Među njenim članovima je bilo najviše Rozenkrojcera, pripadnika ezoterično-mističnog društva koje je, prema legendi, osnovao Christian Rosenkreuz (lat. Frater Rosae Crucis) u srednjovekovnoj Nemačkoj, a čiji su stvarni počeci zabeleženi od 17. vekau Nemačkoj, Engleskoj i Rusiji. Njihovo učenje, sastavljeno iz elemenata egipatskog hermetizma, gnoze, ezoteričnog hrišćanstva, alhemije i kabale imalo je ogroman uticaj na ovu ložu. Ova je loža imala čak sopstvenu laboratoriju. Njen opis je pronađen u starim arhivama ("Laboratorija je na udaljenom mestu, ima svetlu salu sa debelim zidovima ...", a zatim sledi detaljan opis inventara, različitih topionica, destilacionih peći, retorta, kontejnera i drugih alhemijskih alata." )

"Zur Gekrönter Hoffnung" nije bila jedina loža u kojoj je bila negovana alhemija. Još nekoliko drugih loža imalo je vlastitu laboratoriju ili su korištene peći nekog člana.
Pozadina praksi alhemije nije bilo pravljenje zlata da bi se uvećalo bogatsvo. Zlato je bilo simbol pročišćavanje duše, to jest put duhovnog putovanja sličnog transformaciji od olova u zlato kroz simbole i rituale, slično svim  tipičnim duhovnim (istorijskim i današnjim )  pravcima koji su  težili i teže  unutrašnjem razvoju i pozicioniranju u odnosu na sebe, druge .

Kada se uporede ove dve vrste loža onda se lako može uočiti ogromna razlika među njima, toliko velika da je cela organizacija stajala pod upitnikom, šta je zapravo masonstvo?
Napetost među njima, ali pre svega smanjenje sloboda u carstvu, uslovilo je krajem 1785. carevu odluku da lože smanji na dve: “Zur Wahrheit” en “Zur Neugekrönter Hoffnung”. Taj potez je drastično smanjio članstvo. Sa 1000 u 1785 stiglo se na 75 u 1787. godini. Loža u kojoj je bio Mocart prošla je bolje. U 1790.godini brojala je negde oko 100 članova.

Šta je Mocart tražio u slobodnom zidarstvu. Koje su njegove pokretačke snage pokrenule da postane i ostane član ?

U literaturi se često sugeriše da se radilo o pitanju društvenih odnosa, pripadanja određenom krugu značajnih ljudi. Argumenat za takve tvrdnje polazi od činjenice da je Mocart bio slobodan muzičar, dakle bez trajnog posla. Živeo je, između ostalog, od davanja privatnih časova i koncerata u palati plemstva i bogatog građanstva. Autri ovakvih percepcija smatraju da je masonerstvo bilo pogodno okruženje za održavanje mreže poznanstava i pridobijanja novih učenika. Ovi autori dovode u pitanje slike Mocarta u krugu masonerije i smatraju da je iz analize njegovih dela moguće sasvim mirno isključiti njegovo članstvo. Na kraju krajeva, ističu oni, kada su se u kasnijim godinama prilike u ložama pogoršale i kada više od njih nije bilo socijalne i društvene koristi, Mocart je verovatno ostao lojalan član.


Međutim, mnogo je teže odgovoriti na pitanje šta ako nije tako! Da li je to bio entuzijazam braće u "Zum Wahren Eintracht" koje su se odnosile na društvene promene kroz prosvetljenje ili je bio privučen ezoterijom i alhemijom "Zur Gekrönter Hoffnunga"? Teško je tvrditi bilo šta jer on sam nikad nije zapisao svoje misli o slobodnom zidarstvu. Sigurno je da je u prvoj godini tredovno obilazio obe lože i da je za obe napisao muziku. 20. aprila 1785. napisao je "Die Maurerfreude" kantatu posvećenu Von Bornu, predsedavajućem lože "Zum Wahren Eintracht". Rad je u avgustu 1785. godine izdalo bratstvo "Zur Gekrönter Hoffnung". Dobitak je otišao siromašnima. Kasnije u novembru 1785. godine, komponovao je "Maurerische Trauermusik" ( „Masonska pogrebna muzika“ ) koja je izvedena u "Zur Gekrönter Hoffnungu" u znak sećanja na dvojicu preminule braće.

Mocart je očito imao dobre kontakte u obema ložama. Razlike među njima nisu ga omele. Svaki pokušaj da mu se pripiše prvenstvo neke bio bi pogrešan. Gledajući kroz dela očito je da su mu ideje Prosvetiteljstva bile bliske. Sa druge strane u “Die Zauberflöte” ( Čarobna frula) on pokazuje poznavanje ezoterične i uopšte duhovne komponente masonstva. Moglo bi se zaključiti da je Mocart pristupio društvu zbog oba razloga, društvene uključenosti i duhovnog razmišljanja.  „Čarobna Frula“ je  premijerno izvedena 30. septembra 1791.godine.

Treba znati da je Mocart  komponovao prvo delo za Masone u 11-toj godini  ( poema „An die Freude“)  i poklonio ga dr. Jozefu Volfu koji ga je lečio od malih boginja. U 16-oj je komponovao ariju na reči ritualne himne „O heliges Band“ a u 17-oj odabran je od Geblera da komponuje muziku za Masonsku dramu „Tamos“,koju je obnovio 1779.godine.

Čarobna frula 

Deo masonskih rituala odvija se uz muziku: npr. pri svečanom ulasku i izlasku iz Lože, pri  odlazak sa jednog na drugo mesto u Loži.  Masonska muzika nije pisana i izvođena  isključivo prilikom obreda niti je bila namenjena isključivo članovima. Masoni su priređivali  dobrotvorne koncerte za širu publiku, izvan Masonskog sveta. Mocart je namenski pisao muziku koja se izvodila  na tim koncertima. Na njima je često učestvovao i sam.

Pojedini autori Mocartovu muziku svrstavaju u tri kategorije:

1. muzika pisana specijalno za Lože

2. muzika koja je trebalo da kod publike podstakne razvoj Masonske ideje i treća grupa

3. muzika stvorena u druge svrhe koja je kasnije adaptirana da se koristi u Ložama, bilo od njega samog ili od drugih.

Scenografija za Mozartovu operu Ćarobna frula ( magična flauta )  nemačkog arhitekte Karla Fridriha Šinkela, c. 1815, sa masonskim simbolima.

Mocart je ostao lojalan ložama u lošim godinama. Za njih je i dalje komponovao muziku. Neki autori smatraju  “da je Mocart svoja najznačajnija i najlepša dela stvorio baš u vreme kada je postao Slobodni Zidar...mada je veliki deo njegovog opusa  napisan mnogo pre nego što im je  pristupio.

18. novembra 1791. godine sazidana je nova zgrada "Zur Gekrönter Hoffnunga". Na otvaranju izvedena je njegova kantata. "Small Freimaurer Cantate" . Ubrzo nakon toga ozbiljno se razboleo i umro 5. decembra 1791. u pet minuta do jedan sat po ponoći.
Masoni su održali pomen u Loži „Sorrows“. Posmrtni govor održao je brat Ignac Alberti član Mocartove Lože koji je inače prvi objavio libreto „Čarobne frule“. Mocart je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Bečkom predgrađu Sent Marks na lokalnom groblju bez krsta, spomenika i znaka grobnog mesta.

Rekvijem“ pisan na samrtnoj postelji Mocart je ostavio Braći da ga sami dovrše... Nadam se, draga moja Braćo, da će note ljubavi naše „Harmonije“ uspeti dostojno da upotpune makar i jedan akord našeg velikog pretka!

Ko namerava da muziku sluša i procenjuje na osnovu onoga što je uticalo na kompozitora dok ju je stvarao, pa bili u pitanju i masoni,  bolje da to ne čini : uskratiće sebi najlepši doživljaj, nesvodljivu igru stvaralačkog čina.


Popis dela

- Die ihr des unermesslichen Weltalls Schöpfer ehrt, K. 619
- Die Maurerfreude, K. 471
- Die Zauberflöte, K. 620 (opera)
- Ihr Unsre Neuen Leiter, K.484
- Gesellenreise, K.468
- Kleine Freimaurer-Kantate "Laut verkünde unsre Freude" K. 623
- Maurerische Trauermusik, K.477
- O Heiliges Band, K.148
- Zerfließet Heut, Geliebte Bruder, K.483
- Zur Neugekrönten Hoffnung, K. 483 en K. 484

              IZ ARHIVE :

         Mocart i Miserere mei, Deus