Čudnovati svet Johann Heinrich Füsslija

                                                               


     Možda čak i više od Vriska Edvarda Munch-a uznemirujućeg je efekta Fislijeva Noćna mora. Na ovoj slici naslikana je žena u beloj haljini ( simnol nevinosti ) koja spava dok joj na grudima sedi, doslovno je pritišće strašna noćna mora : braon čudovište, trol, patuljak, zapravo noćni demon incubus ( lat.incubare:leži negde ).Treći lik na sceni je glava slepog konja koji viri iza zavese. Ona je simbol boginje Mare koja noću postaje besni zao duh ( ženski ).Vođen naslovom gledalac mora da oseti svu dramatičnu moć Fislijeve noćne more. Slika je više od muke sanjara sa košmarnim snovima. Njena ideja predstavlja stalni sukob patnje i žudnje, svetlosti i tame, konačno dobra i zla. Fisli je ovom intrigantnom slikom potegnuo višeslojnu problematiku slikarstva, estetike, psihologije i morala.

Fisli ( Johann Heinrich Füssli) rođen je u Cirihu 7 februara 1741 godine kao sin portret slikara koji mu je bespogovorno odredio sudbinu sveštenika. Očev izbor mladić je ispoštovao i posvetio se studiju za vreme koje je najveći uticaj na njegovo duhovno obrazovanje i oblikovanje imao intelektualni krug oko Johann Jakob Bodmer-a. Ovom krugu pripadala su poznata imena Sulzer, Pestalozzi i Lavater. To je bio zapravo najvatreniji Ciriški intelektualni krug u kom su  formulisane estetika, pedagogija.  Bodmer se smatra pretečom "Sturm und Drang" pokreta i sa svojom bogatim književnim znanjem on je  impresioniro mladog Fislija. Otuda njegove literarne sklonosti  prema  Homeru, Nibelungenlied, Danteu, Miltonu i Shakespear-u.

                                    Fisli u razgovoru sa Johann Jakob Bodmer-om.


        Nakon završenog studija a nakon rasturanja političkog pamfleta sa svojim prijateljima Lavaterom i braćom Hess kao mera opreza zbog mogućih represalija četvorici mladih intelektualaca grad Zurich savetuje da na izvesno vreme napuste grad.T okom putovanja Evropom  Fisli  je u Berlinu upoznao britanskog  izaslanika, Sir Andrew Mitchell-a, koji je želeo da ga kao pisca uvede  u književne krugove Londona. U London se preselio 1764  godine.
      U početku je on sam hteo da postane pisac. Za kratko vreme  stupio je  u kontakt s intelektualnim krugovima, postao je rado viđen gost u plemićkim salonima,  redovni i odani je posetilac pozorišta, pouzdan simpatizer radikalne politike uz Joseph Johnson-a i Thomas Pain.a.  Na umu ima  književnu karijeru  i zato pomno prati  svet umetnosti.
      Veoma važan  Fislijev rad, u godinama pre nego što je otišao u Rim, odnosi se na nemačkog istoričara i arheologa Johann Joachim Winckelmann-a. i prevod njegovog  obimnog rada  ( Gedanken über die Nachahmung der griechischen Werke in der Malerei und Bildhauerkunst (Misli o imitaciji grčkih dela u slikarstvu in kiparstvu),  zajedno sa pet članaka. Prevod nije dovršen, tek je delomičan. Upoznajući preko prevoda pobliže Vinkelmanovu estetiku Fisli ju je javno zagovarao. Po njegovim crtežima iz tog perioda, međutim, da se uočiti da on beži od neoklasicističkog stila. Par godina potom Fisli je javno polemisao sa Vinkelmanovim  idejama i stavovima.

                                               
                                                                 Henry Fuseli
                                                   Autoportret,    1777,   35 x 50,1 cm,
                                    National Gallery, Department of Prints and Drawings, London


                                         

                                                                    Henry Fuseli
                                                                   Žena sedi,1778.


Još jedan važan aspekt  tih prvih godina boravka u Londonu je Fislijev pomak u razmišljanju koja se odvijaju  na nivou filozofskih pretpostavki. Fisli je zastupao mišljenje kruga oko Bodmera da su umetnost i moral  nerazdvojni;  umetnički rad je po njemu bio etički par excellence. Fisli je taj stav iskazao u članku Allgemeinen Theorie der schönen Kunst.  Ali, Fisli se sve više i više udajava od  verskih dogmi i svojih prvobitnih filozofskih postavki da bi na kraju postpuno ravrgnuo imaginarni odnos između umetnosti, religije i morala. U ovom pogledu on zapravo prati Rousseau-a.

Vremenom Fisli  shvata da mu više odgovara slikarstvo. Na savet slikara  Joshua Reynoldsa, podržan od nekoliko prijatelja mecena  on je putuje za Rim u kome je ostao osam godina za koje vreme je uspeo da se očara Mikelanđelovim likovima u Sikstinskoj kapeli. 1779 se vraća u London definitivno se potvrđujući kao slikar.

                                             Tate Britain,  nacionalni muzej  za britansku umetnost
                                                           od  1500 godine do danas

       Slika Noćna mora je prikazana  na velikom godišnjem izložbenom šou na Kraljevskoj akademiji   1782 godine. Fisliju je na ovoj izložbi pripala sporedna uloga sa tek tim jednim platnom. Pažnja medija i javnosti bila je usmerena  uglavnom na  titansku borbu bitka između Joshua Reynoldsa (petnaest radova) i Thomas Gainsborougha (jedanaest). Ipak Fislijevo delo nije ostalo nezapaženo.  U to vreme u modi su bili užas i  strava,  romantičarska želja za "više od svakodnevne". Trend je uveliko najavilo delo Horace Walpolesa Dvorac Otranto (1764), gotički roman o začaranom dvorcu, ezoteričnim činima.


        Kada je pisac pomenutog čuvenog romana, Horace Walpole, video Fislijevu sliku na  izložbi napisao je u svojoj beležnici : ŠOKANTNO! Fisli je u očima ovog pisca otišao predaleko.
   Walpole nije bio jedini koji je mislio tako. Bilo je doš dosta  rasprava u vezi sa njegovom slikom. Zapravo Fislijevi savremenici su bili prilično uzdrmani erotsko-demonskim sadržajem. Zašto ?
    U slikarstvu tog vremena nije bilo tako dramatičnih erotsko -ezoteričnih sadržaja. Osamnaesti vek u Engleskoj je davao prednost pejzažima, portretima, klasičnim žanrovskim temama. Sablasne scene su bile prihvatljive jedino sa vremenskim odstojanjem, to jest one iz srednjeg veka i radije ukoliko su bile iz poznatih izvora, Biblije na primer, ili su bili ispod pera ili slikarske četke  velikana prošlosti Spensera, Miltona,  Šekspira. Tim istim delima bio je opsednut i sam Fisli.

Henry Fuseli

                                                         Dark Chambers of the Mind
                                                Shakespeare: Macbeth, Act I, Scene III 1798
                                                      Auckland Art Gallery Toi o Tāmaki

Macbeth Consulting the Vision of the Armed Head, 1793–4
ulje na platnu, 1630 x 1300 mm
Folger Shakespeare Library, Washington

Moralni prigovori Fislijevoj Noćnoj mori su bili ozbiljni. Kruti istoričar umetnosti Robert Bromley, je u uvodu svog dela Philosophical and Critical History of the Fine Arts (1793) Fuslijev rad nazvao subverzivnim.  Ljudi osamnaestog veka nisu poznavali Frojda, niti su im padale na pamet frojdovske primisli o podsvesnim silama ljudske prirode iz ugla nauke.  Ipak oni su vrlo dobro osećali da je noćna mora prikaz  seksualnih fantazija - sluškinje koja leži nauzvrat na leđima -

    Takva uverenja mogu se objasniti poreklom tradicije verovanja u incubusa još od srednjovekovnih dana koja je bila u uskoj vezi sa grehom. Preokupacija grehom, posebno seksualnim grehovima žena tumačena je posetom zlog demona ( incubusa)  “žrtvi”.  Zli demon je obeležen kao krivac noćnih uzbuđenja, njim, nečastivim,  objašnjavani su mnogi slučajevi silovanja, ili trudnoća koje su inače bile neobjašnjive. Crkva je u prošlosti verovala da se posle takvog “spiritualno - magijskog sparivanja” ljudi sa nepoznatim silama, mogu materijalizovati posledice u smislu rađanja dece sa paranormalnim sposobnostima, koja kasnije koriste svoje moći u ime Satane ili drugih nepoznatih sila. Ženin greh je bez obzira na " demonski" izvor bio i ostao grehom. 

                       Henry Fuseli, 
                       Noćna mora napušta dve usnule devojke,  1793 

Fisli se žestoko okrenuo protiv kritike. San je bio najveće neotkriveno područja u umetnosti, napisao je on; jedan umetnik ne mora da se pridržava ni književnih ni moralnih konvencija, on nije obavezan da moralno obrazuje svoju publiku. Fisli je tako, pre nego što je svest o skriveni ljudskim pomislima prodrla u krugove umetnika, prvi koji je u umetnosti oslikao podsvest, iracionalne faktore u strahu i seksu, oba prenešena kroz snove. Bio je to čisto romantičarsko otkrivanje prirodnih sila koje su dva veka bile uspavane. Fisli je za razliku od ostalih sunarodnika bio opsednut strahom, seksom i nasiljem.

Bromley-va osuda je dovela je do žestoke rasprave. Kraljevska akademija povukla je svoju podršku njegovom  delu.

                                                                              Henry Fuseli
                                                                        Titania and Bottom 1790
                               ulje na platnu,  2172 x 2756 mm (Tate Britain, London)

                                                         

                 

Ako je  na izložbi u Tate Britain bio neki duh bio je to  Mikelanđelov duh. U Fisliju  je bio svež  utisak na dela velikog Firentinca Mikelanđela. Fisli je bio amater, neškolovan slikar koji nije dosegnuo Mikelanđelov nivo, ali se njega se pridržavao do apsurda. Torza iz Sikstinske kapele Fisli je doživeo dramatično i preneo je taj utisak kroz sevajući manir u svojim delima.  Veliki deo njegovog opusa je imao za cilj upravo to: efekat, pozorište, vrisak- dakle šokantno. 

 Henry Fuseli 

Noć veštica, 1796, ulje, cm.101x126, Metropolitan Museum of Art, New York.

Sadržaji Fislijevih sledećih dela su većinom  opskurni i povremeno hilarišni. Slika  Ezzelin and Meduna, na primer, naslikna i izložena 1780. godine, priča je o grofu Ezzelin Bracciafero, koji je ubio svoju ženu Medunu na povratku iz krstaških ratova zbog njene nevere. Na sceni je zamišljen grof koji sedi za stolom sa glavom u ruci i telom žene pored nogu. Na stolu uz lakata je krst koji je tu da podseti na strogi Božiji glas i njegovu osudu na bol, strah i smrt.

                                                                     Henry Fuseli 
                                                              Tri veštice , Magbet, Akt I, scena, 1783 

Fislijeve fantazmagorije su ponovna oživljavanja srednjovekovnih i baroknih magičnih svetlosnih " fenjerskih" atrakcija, straha u mraku u kom kao da duhovi plutaju, na grobljima kosturi izlaze iz sanduka. Uopšteno, svet je to umetničkih izraza stalnih ljudskih životnih borbi .

                                                                           Henry Fuseli
                                                                  Ezzelin and Meduna, 1780

Fisli je bio veliki obožavalac engleskog pesnika John Miltona, posebno njegovog epskog speva Izgubljeni raj (1667), u kojem Milton opisuje događaje koji su prethodili božijem izgnanstvu iz raja.
Inspirisan Miltonom Fisli je naslikao pedeset slika o pobuni Satane protiv Boga, o iskušenje Eve, koje je, kako je znao Sotona,  neminovno dovesti do proterivanja Adama i Eve iz raja.  1799 Fisli je pokazao četrdeset ovih slika, pod nazivom Milton Galerija.  1800 on je opet izložio svih pedeset radova. Milton Galerija je po prvi put od 1800, prikazana u Stuttgartu  ( 48 slika , dve su izgubljen )

Fisli je po mnogo čemu oličenje Miltonove u osnovi  hrišćanske humanističke misli,  sa istovetnim  kritičkim odnosnom  spram  hrišćanske vrline i realnosti.

„O prvi Ljudski Neposluh i Voće

Zabranjenog Stabla, čiji smrtni ukus

Donese Smrt na sviet i sav naš jad,

Gubitkom Edena, dok veći Čovek

Ne iskupi nas, vrativši snova

Mesto blaženstva, opevaj Muzo Neba...

...A prvo Ti, O Duše, što si štov`o

Pre no sav Hram, pravo, čisto srce,

Pouči me, Ti znaš;...

...šta je tamno u meni prosvetli,

Šta nisko, uzdigni, podrži;

Da na visu te velike Priče

Potvrditi mogu večnu Providnost,

Od Božjeg ka ljudskom da opravdam pute.

Falstaff in the laundry basket, 1792, ulje na platnu 137x170 cm. (Photo by DeAgostini/Getty Images); Zürich, Kunsthaus (Fine Arts Museum).

 Fisli je za razliku od ostalih sunarodnika bio opsednut strahom, seksom i nasiljem. Crteži koji slede datiraju iz godina provedenih u Rimu ( od 1770 do 1778 ) u kojima se Fisli faktički pripremao za slikarsku karijeru. On je imao je dvadeset devet godina kada je otputovao za Rim, vratio se sa 37 godina. U Londonu je on već bio deo kulturne elite. U mladosti, pored oca slikara, mladi Fisli je pokazao veliki interes prema crtežu.

                                                            Henry Fuseli
                                                             ‘Bacchanaal’

Henry Fuseli

Goli, zavezani muškarac sa penisom u erekciji okružen sa dve žene 

Henry Fuseli

jedan par u kom jedna žena ima veštački penis 

    Ovim crtežima Fisli je stigao do krajnjih granica  onoga što se smatralo prihvatljivim u tadašnjem  slikarstvu:  erotikom u ekstremnom obliku.

    Grupa ovih intrigantnih crteža iz rimskog perioda deo su zbirke pokojnog Herbert Horne-a iz Firence. Horne je rođen u Londonu 1864. godine i odrastao je u okruženju arhitekata i dizajnera. On je radio kao pripravnik u službi kod Arthur Heygate Mackmurdo-a. Prvo je kod Mackmurdo-a a kasnije samostalno uređivao magazin o umetnosti The Hobby Horse.  Preko te službe upoznao se sa malom grupom londonskih umetnika koji se smatraju predstavnicima fin de siècle i u kom je nastao erotski opus uticajnog ilustratora i pisca Aubrey Beardsley-a,  U to vreme on je intezivno prikupljao akvarela i crteže iz 18. veka između kojih i erotske crteže. Verovatno je Horne Fislijeve crteže kupio na nekoj aukciji ili u nekoj drugoj vrsti trgovine umetninama; iz tog vremena naime potiče značajan deo Fislijevih crteža sa Londonskog tržišta umetninama. Jedan veliki deo tih crteža je otišao u Švajcarsku.
 Godine 1904., Horne se preselio u Firencu. Pre nego što se preselio prodao je veći deo kolekcije da bi finansirao preseljenje, između koji su se nalazila  tri erotska crteža Fislija koja su kasnije odigrala vodeću ulogu u  diskursu o erotskiom radu Fislija. Ta tri crteža su zapravo manje eksplicitno erotična. Preostale je Horne poneo sa sobom u  Italiju, gde su zapravo i nastali.

Herbert Horne je umro 1916. godine i ostavio svoju kuću i kolekciju gradu Firenci s namerom da se prikupljanje umetnina nastavi.Tako su se Fislijevi erotski crteži nakon toliko vremena javno obelodanjeni. Pre toga oni su bili nepoznati čak i dobrim poznavaocima njegovog dela.

Nemački istoričar umetnosti Gert Schiff je za ‘Schweizerisches Institut für Kunstwissenschaft’ petnaest godina istraživao Fislijev rad. 1973 godine je izašao dvodelni catalog njegovih dela. U njemu su se našla i kolekcija crteža Horne-a i naravno da je privukla neverovatnu pažnju umetničke zajednice.
                           
                                                      
Schiff je svoj pogled istoričara umetnosti upotpunio sa psihoanalitičkom analizom. Ispostavilo se da je Fislijev eksplicitni odnos prema erotici u kasnijem periodu prerastao u suptilniji, kompletniji izraz. Prvim erotskim crtežima on je vizuelizovao svoj veliki strah od žena. Slike njegovih žena su dvosmislene; iza naizgled prijatnih i dragih likova leži uvek okrutna i bezosećajna žena.Ta dvostrukost označavanja otkriva slikarevu sadomazohističku crtu koja je, verovatno, onemogućavala Fisliju da sa ženama uspostavi zdrav emocionalni odnos. Pretpostavka je da je ranu smrt majke mladi Fisli doživeo traumatično koju je delomično uzrokovao i autoritativni odnos oca. Schiff je protumačio Horne-crteže kao sublimaciju jednog poremećenog libida, als svedočanstvo jednog u seksualnom pogledu perverznog uma.

Ovakav stav istoričara umetnosti je naravno vrlo diskutabilan. Postoje mišljenja suprotna ovom, koja Fislijev erotizam ne smatraju bolesnim, već kao jedan snažan intelektualni zahvat probuđenog čoveka veka koji je pokušao da osvoji teren racionalnog pristupa i zabode nož u tradicionalni moral i etiku. Seksualna igra Fisila je ponegde predstavljena kao čist fizički kontakt, sa dosta podsmešljivosti, ruganju moći falusa i dosta od toga nalazi se u identičnom obliku u mnogim najstarijim istorijskim izvorima od kojih mnogi nisu dostupni javnosti  ( galerija slika na kraju teksta )

Fislijevo delo je predmet ogromnog broja studija i  kao kod svakog velikog umetnika teško je u malo prostora obuhvatiti  sve što bi se dalo i trebalo reći.

_________________

izvori
1. Bang in het donker
2. Documentatieblad werkgroep Achttiende eeuw. Jaargang 1985
3. Gert Schiff Johann Heinrich Füseli 1741-1825,