Nikada kraja priči o devetoj / desetoj planeti. Ovih dana me jedan prijatelj podsetio na tu temu pa sam malo prošetala internetom. Zadnja vest o X planeti stigla nam je u januaru ove godine. Dvojica priznatih naučnika objavili su otkriće tela gotovo veličine Neptuna koje kruži oko Sunca svakih 15.000 godina. Ako kažemo 'Imamo dokaze za Planet X', gotovo svaki astronom će reći:" Evo opet?- prokomentarisao je jedan od njih, Brown. 'Ovi momci su očito ludi. "Ovoga puta je drugačije. Zašto je drugačije? Drugačije je jer smo ovaj put u pravu."
Inače Brown je sa svojim timom otkrio nekoliko trans-neptunskih_objekata, od kojih se najviše izdvajaju patuljaste planete 90377 Sedna i Eris.
Već kod otkrića Sedne, koja je tada važila za najudaljenije telo, Brown je imao ideju da je nešto veće moglo da je odvuče u ovaj deo. To je po njemu mogao biti samo planet.
Kolege Browna nazivaju planeto ubicom. Naime otkriće Erisa je bilo presudno za sudbinu Plutona. Eris je bio samo jedno od tela u području Kajperovog pojasa zbog čega je Pluton odmah rekvalifikovan u patuljasti planet. Brown je izdao knjigu tog naziva " Kako sam ubio Plutona !"
2006 te godine Brown je uvršen u 100 najznačajnijih imena u Time ( "Mike Brown: Pluto's Worst Nightmare", Time,).
Kolega, sa kojim je došao do ovih rezultata je 29-to godišnji Batygin mladi I jako nadareni kompjuterski stručnjak .
Da li je Brown otkrio ili ne novu planetu, čitajte na kraju, a verovatno već znate. Pre toga evo par manjih isečaka iz medija od 2005 do danas, dakle nekih 10 godina intezivnog traganja za novom planetom.
Inače Brown je sa svojim timom otkrio nekoliko trans-neptunskih_objekata, od kojih se najviše izdvajaju patuljaste planete 90377 Sedna i Eris.
Već kod otkrića Sedne, koja je tada važila za najudaljenije telo, Brown je imao ideju da je nešto veće moglo da je odvuče u ovaj deo. To je po njemu mogao biti samo planet.
Kolege Browna nazivaju planeto ubicom. Naime otkriće Erisa je bilo presudno za sudbinu Plutona. Eris je bio samo jedno od tela u području Kajperovog pojasa zbog čega je Pluton odmah rekvalifikovan u patuljasti planet. Brown je izdao knjigu tog naziva " Kako sam ubio Plutona !"
2006 te godine Brown je uvršen u 100 najznačajnijih imena u Time ( "Mike Brown: Pluto's Worst Nightmare", Time,).
Kolega, sa kojim je došao do ovih rezultata je 29-to godišnji Batygin mladi I jako nadareni kompjuterski stručnjak .
Da li je Brown otkrio ili ne novu planetu, čitajte na kraju, a verovatno već znate. Pre toga evo par manjih isečaka iz medija od 2005 do danas, dakle nekih 10 godina intezivnog traganja za novom planetom.
2003 UB 313
01. avgust 2005
Američki astronomi otkrili novu planetu u našem solarnom sistemu. Još nije dobila ime, ali se zna da je prekrivena ledom i stenama, da je na njoj hladno i da je veća od Plutona. Nalazi se daleko na rubu Sunčevog sistema, 97 puta dalje od naše planete.
LEDENA, kamenita, hladna i veća od Plutona. Prema tvrdnji naučnika koji su otkrili kako gravitira oko Sunca, ovo je i najudaljeniji objekat u Solarnom sistemu. Od Sunca je udaljena više od 14 milijardi kilometara, što je tri puta dalje od Plutona, i 97 puta od Zemlje.
Otkrili su je Majkl Braun, iz "Kalteka", Čadvik Truhiljo, iz "Džemini" opservatorija sa Havaja, i Dejvid Robinovič, sa Univerziteta "Jejl".
Prema rečima dr Majkla Brauna, otkriveni objekat je veći od Plutona, ali je priznao da bi nazivanje objekta planetom, koja je verovatno sastavljena od stena i leda, moglo da izazove polemiku među stručnjacima. Ipak, Braun kaže da ako se utvrdi da je ovaj udaljeni objekat ipak samo asteroid, onda sličnu sudbinu čeka i Pluton. Dakle, u našem sistemu od ovog otkrića postoji deset ili osam planeta.
Nova planeta privremeno je nazvana 2003 UB 313, a njena putanja je pod dosta velikim uglom, zbog čega najverovatnije i nije ranije uočena.
Doktor Braun je rekao da imaju i ime koje su predložili za planetu, ali nije želeo da otkrije koje, pre nego što to i zvanično odobri Internacionalna astronomska unija.
Nezvanično, astronomi su je do sada zvali Ksena, po televizijskoj seriji o grčkoj princezi ratnici, koja je bila popularana u vreme kada su započeli sistematično istraživanje u svemiru 2000. godine. "Oduvek smo želeli da nešto nazovemo Ksena", objašnjava dr Braun. "To je ime koje nam se zaista sviđa i želimo da ga zadržimo".
PROF. DR VLADIMIR AJDAČIĆ:
PROFESOR dr Vladimir Ajdačić podseća za "Novosti" na dugu istoriju potrage za desetom planetom, o kojoj je pisao u svojoj knjizi "Nauka kao bajka":
- Posle otkrića Plutona, 1930. godine, astronomi ubrzo shvataju da masa Plutona nije dovoljna da bi se objasnilo gravitaciono dejstvo kojem je on izložen. Zaključak je bio: "Nedostaje još jedna planeta, nazovimo je Iks". Astronomi Majkl Braun i Čad Truhiljo ugledali su 2002. godine nebesko telo koje se nalazi dalje od Plutona, ali upola manje i krstili su ga Kvavor. Ipak je zaključeno da je reč o asteroidu - piše Ajdačić.
___________________________
umetnička impresija Erisa
fotografija Wikipedije
patuljasti planeti
Kategorija patuljastih planeta definirana je 2006. godine. Naime, naučnici su otkrili da su najmanje tri tela u Sunčevom sistemu - Quaoar, Sedna i Eris - podjednake veličine kao Pluton, pa je trebalo pronaći novi način klasifikacije koji bi odredio koje sve karakteristike neki objekt mora imati da bi se zvao planetom.
Prema definiciji iz 2006, planet je nebesko telo koje se kreće u orbiti oko Sunca, ima dovoljno veliku masu da svojom gravitacijom nadvlada čvrste sile svojih materijala i uspostavi hidrostatičku ravnotežu, odnosno poprimi oblik kugle, a na svojoj orbiti kreće se u susedstvu koje je očišćeno od drugih objekata.
Patuljasti planet je telo koje ima sve prethodno navedene karakteristike osim poslednje, a istovremeno nije satelit nekog drugog planeta.
Sva ostala tela, osim satelita, po ovoj se definiciji smatraju "malim telima Sunčevog sistema".
Prema tim pravilima, Pluton je svrstan u novu kategoriju patuljastih planeta, ekskluzivan klub u koji su još ušli Ceres, Haumea, Makemake i Eris.
NASA je jako zainteresirana za istraživanje patuljastih planeta. Jedna njena letelica, New Horizons, već je na putu prema Plutonovom sistemu, do kojeg bi trebala stići 2015. godine.
Druga sonda, Dawn, trenutno se nalazi pored asteroida Veste, a nakon godine istraživanja krenuće prema Ceresu.
Nastanak Kajperovog pojasa
Današnji Kajperov pojas je pun kometa, asteroida i drugog materijala. Uslovno je podeljen na 3 dinamičke celine. Pvu čine “plutinosi” i oni su u stabilnoj rezonanci 3:2 sa Neptunom te stoga ne reaguju sa drugim planetama sistema. Drugu grupu čine klasični objekti, ili “cubewanosi”, i oni ne reaguju sa ostalim planetama zbog kružnih orbita i velike udaljenosti 42 AJ). Posledna grupa su objekti rasuti po disku koji imaju veći ekscentricitet i nalazi se na više od 100 AJ od Sunca.( izvor)
CERES ( 1801 pronađen)
Debata iz 2006. godine oko Plutona i šta čini 'planetu' je prouzrokovala da se Ceresova kvalifikacija kao planete ponovo razmotri.[29][30] Predlog ispred Međunarodne Astronomske Zajednice o definiciji planete bi bio definisao planetu kao "nebesko telo koje (a) posjeduje dovoljno mase da njena sopstvena gravitacija nadjača sile apsolutno čvrstog tela tako da može postići oblik hidrostatičke ravnoteže (skoro okrugli), i (b) se nalazi u orbiti oko zvezde, a nije niti zvezda niti satelit planete".[31] Da je ova rezolucija usvojena, Ceres bi postao peta planeta od Sunca.[32] Ipak, ona nije prihvaćena, a na njeno mesto je 24. augusta 2006. godine došla druga definicija "planete": Planeta je "nebesko telo koje se nalazi u orbiti oko Sunca, poseduje dovoljno mase da njena sopstvena gravitacija nadjača sile apsolutno čvrstog tela tako da može postići skoro okrugli oblik i koje je rasčistilo okruženje svoje orbitalne putanje." Po ovoj definiciji, Ceres nije planeta (jer orbitalnu putanju deli sa hiljadama drugih asteroida iz asteroidnog pojasa), i sada je klasifikovan kao "patuljasta planeta" (zajedno sa Plutonom, Makemakeom, Haumeom i Eridom). O pitanju o tome da li Ceres ostaje asteroid se nije raspravljalo.[33] Dvojne klasifikacije kao u slučaju kometa asteroidnog pojasa postoje, a označavanje tela patuljastom planetom ne isključuje mogućnost druge kvalifikacije
17. AVGUST 2006.
Oko 3000 astronoma i naučnika iz celog sveta okupilo se u ponedeljak u Pragu kako bi rešili pitanje statusa Plutona i konačnog broja planeta u Sunčevom sistemu. Naime, iako je otkriven još 1930, mnogi astronomi smatraju da Pluton nije planeta. Ovakve debate, mada traju decenijama, postale su življe 2003, kad su u Kuperovom pojasu, na obodu Sunčevog sistema, astronomi sa kalifornijskog Instituta za tehnologiju otkrili još jedno telo UB313, nazvano Ksena. Zahvaljujući snimcima svemirskog teleskopa Habl izmereno je da prečnik ovog tela iznosi oko 2400 km, što je za 110 km više od Plutonovog. Pojedini astronomi su zato zatražili da se ovom telu prizna status desete planete, ili da se isti oduzme Plutonu. "Da li bi Pluton, zbog istorijskih razloga, trebalo smatrati planetom poput ostalih?", pita se Oven Džindžerić, zagovornik oduzimanja statusa i profesor astronomije iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku. Džindžerić je predsednik komiteta koji ima zadatak da definiše šta je planeta – da li se planeta određuje po veličini nebeskog tela, lokaciji, gravitaciji ili nekim drugim parametrima. Sedmočlani komitet tu definiciju treba da predstavi generalnoj skupštini Međunarodne astronomske unije.
__________________________
Tiha (Tyche)
Jun 20, 2011
Već godinama kruže glasine o stranom, neotkrivenom svetu u tamnim spoljnim oblastima Sunčevog sistema. Neka mišljenja se ne baziraju samo na mističnim legendama ili špekulacijama, već na astronomskim osnovama. Ipak, do sada nedostaju dokazi. Dva astronoma veruju da će uskoro dobiti nesumljiv odgovor na pitanje o nepoznatoj planeti. Oni su ubeđeni da daleko napolju kruži gigantski objekat. Ako bi stvarno bio otkriven, tada bi to bila najveća planeta našeg Sunčevog sistema.
Neko vreme već Sunčev sistem ne izgleda kompletan. Predugo smo bili naviknuti na devet planeta koje u punoj harmoniji kruže oko svoje zvezde. Počev od Merkura, preko Zemlje i ogromih gasnih palneta završno sa Plutonom koji je tek 1930. uočen. 2006 godine je Pluton ispao iz klase „prave“ plante. Degradiran je novom klasifikacijom, da se po njemu zove grupa transneptunskih asteroida, Plutinosa. Poslednjih godina astronomi nailaze na takve svetove u svemiru koji su delom i veći.
Uprkos svemu naš Sunčev sistem izgleda nekako „odrezan“, što bi se izgleda uskoro moglo nadoknaditi. Reč je o desetoj tj. devetoj planeti.
Sledeći proračune ona kruži daleko spolja, otprilike kao Pluton i neodređeno se predpostavlja da je četiri puta masivna kao Jupiter, najveći u našem sistemu a koji na imaginarnoj vagi daje 320 zemljine mase.
•Astronomi profesor John Matese i Daniel Whitmire sa univerziteta Luizijana predstavili su svoja otkrića krajem aprila 2010. u ICARUS-u viđenom magazinu o planetologiji. Analizom putanja kometa naišli su, prema njihovom mišljenju, na egzistenciju do sad nepoznate planete vrlo daleko u Sunčevom sistemu i pod njegovim gravitacionim uticajem.
Maltese i Whitmire naslućuju još od 1999. postojanje nepoznatog nebeskog tela. Njihov rad nastavlja se na čuvenu tezu o Nemezis, koja proizilazi iz jednog stelarnog objekta, kruži oko našeg Sunca na velikoj distanci i pri tom na svom putu periodično dolazi u blizinu gigantskih Oort-oblaka ili uranja u njih. 1950. astronom Jan Oort postulirao je postojanje tog rezervoara sa bilionima kometa, koje naše Sunce obavija i pri tom poseduje interstelarne dimenzije, vremenom je ta teza doživela izvesne korekcije.
Prema današnjim spoznajama, komete iz Oort-oblaka su uvek iznova skretane u unutrašnji Sunčev sistem na dugačke putanje, za šta su odgovorni različiti faktori.
Oort oblak
Geolog David M. Raup sa svojim kolegom J. Sepkovskim je primetio da velika izumiranja vrsta na našoj planeti se očigledno odigravaju u redovnim razmacima. Koristeći odgovarajuće paleontološke podatke došli su do ciklusa od 26 mil. godina. Ovaj ogromni vremenski razmak ukazuje na kosmičku pozadinu događaja i stoga Raup i Sepkovski vide kao uzrok jedno stelarno telo. Hipotetička zvezda nazvana po grčkoj boginji osvete Nemezis, prema tome, periodično odašilje kišu kometa u unutrašnjost Sunčevog sistema a time i na Zemlju.
Do danas nije pronađena ni jedna crvena ili braon patuljasta planeta koja bi preuzela ulogu Nemezis. Jednako teško izgleda i otkriće objekta koji ne svetli i na velikoj je udaljenosti. Doduše, otkrivana su manja tela oko stranih zvezda, ali Matese i Whitmire analizirali su podatko od preko 100 kometa i došli do otkrića da se kod njihovog traženog „kandidata“ radi i nestelarnom objektu na udaljenosto od 15.000 AE. Poređenja radi Plutonova srednja sunčeva distanca je 40 AE (AE je astronomska jedinica i iznosi 149,6 miliona kilometara).
Dva astrofizičara sa univerziteta Luizijana pripisuju 80% posmatranih kometa skretanje kroz galaktičko gravitaciono delovanje. Preostalih 20% planeta bi moralo biti od neke veće planete uvučeno u inutrašnjost Sunčevog sistema. Jedana crvena ili braon patuljasta zvezda bi morala radi veće mase mnogo više kometa da izbaci iz putanje. Sa druge strane objekat poput Jupitera bi morao zantno više „težiti“ da bi se objasnio dati procenat. Ono što preostaje je postojanje planete između osam i po i četiri mase Jupitera koja bi morala prilično daleko vani da kruži da bi bila delotvorna.
Matese i Whitmire nazvali su je Tiha (Tyche) po grčkoj boginji sudbine i da bi napravili ogradu od hipotetične zvezde Nemezis.
Najbolje šanse za otkriće ima Wide-Field Infrared Survey Explorer . Ovaj svemirski teleskop vrši kompletno infracrveno skeniranje neba. Negde među podatcima mogao bi se kriti podatak o toplotnom signalu Tihe. Prvi podatci biće tek u aprilu publikovani, a dok se sve kompletira proći će dve godine.
Da li bi se moglo radito o dugo traženoj „planeti X“? O toj planeti većina teza nije sasvim ubedljiva. Neki bi se pitali da li bi to bila diskutabilna „Nibiru“, koja navodno treba 3.500 god. na svojoj putanji. I ova pretpostavka mora otpasti već samo zato jer bi Tiha zbog udaljenjosti trebala najmanje 8,5 mil. godina.
2016 - NASA- ništa od desete planete !
Ako ste se obradovali zbog mogućnosti da se u našem Sunčevom sistemu nalazi još jedna planeta, malo ste požurili...
Majkl Braun i Konstantin Batigin su objavili priču o postojanju "Planete 9", čije je postojanje tek trebalo dokazati, ali NASA poručuje kako je premalo dokaza da planeta zaista postoji, dok je Džim Grin iz Nase poručio kako je ta misteriozna planeta "tek zvezda u nastajanju"."To naprosto još uvek nije nova planeta. Prerano je da bi sa sigurnošću rekli da se radi o planeti. Ono što vidimo tek su prerane pretpostavke, poručio je Grin.
Mike Brown (left) and Konstantin Batygin
Naučnici su do teorije došli nakon što su uočili pet objekata u istom pojasu koji imaju istu tačku najbližu Suncu i isti ugao orbite u odnosu na ivicu Sunčevog sistema. Prema Braunovim rečima, to ne može biti slučajnost i to samo može da znači da je u pitanju velika gravitaciona sila koja ih je poređala na taj način. Ta bi sila morala da dolazi od planete 10 puta veće mase od Zemljine koja je na udaljenosti 20 puta većoj od Neptunove.
Braun i Batigin tvrde da samo telo takve mase i udaljenosti može da objasni ponašanje Sedne i ostalih objekata u pojasu.
Pronalazak nove planete bila bi potvrda da se i u našem Sunčevom sistemu možda kriju još mnoga nepoznata iznenađenja, ali za sada još uvek službeno nemamo novu planet.
____________________________________________________________
Ništa drugačije bisu zaključila ni ova dvojica naučnika, naime, oni su izjavili da je sve do direktne detekcije u pitanju hipoteza.
“Until there’s a direct detection, it’s a hypothesis—even a potentially very good hypothesis,”
Oni računaju da će se u narednom periodu i drugi astronomi uključiti u lov.
Stručnjaci smatraju da je detekcija tako udaljenog tela skoro nemoguća. Čak, kada bi ova dvojica naučnika ubedila ostale da postoji deveti planet morali bi objasniti zašto je on tako daleko od Sunca.
Smatra se da je na toj udaljenosti protoplanetarni disk prašine i plina verojatno bio pretanak za poticanje rasta planete. Jedna od mogućnosti objašnjenja koju već predlažu Batygin i Brown da je planet X formiran mnogo bliže Suncu, uz Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Kompjuterski modeli pokazuju da je rani solarni sistam bio biljar s desecima ili čak stotinama planetarnih građevnih blokova veličine Zemlje, koji su odskakali okolo. Embrionalni div planeta lako je moglo nastati tamo, a zatim se vremenom dignuti prema van pomoću gravitacijskog udarca iz drugog plinovitog diva. O predloženom scenariju ove dvojice naučnika postoje različita mišljenja, od prihvatanja do negiranja.
Dok se x planet ne registruje sve ostaje u domenu nagađanja, a teleskopi kojima nauka raspolaže, poput Hubla i teleskopa Keck na Havajima imaju zadatak da pronađu igru u plastu sena. Subari, japanski teleskop bi, smatraju neki, imao šansu detekcije. Njegovo vidno polje je 75 puta veće od npr. Keck teleskopa. Nagađa se da će lovcima na planet trebati minimalno oko pet godina intezivnog snimanja . Sa srećom!
Нема коментара:
Постави коментар