Pismo drugu Staljinu.

Tajni podzemni sistem metroa u Moskvi, sagrađen u Staljinovo vreme, a služio za potrebe Ruskih tajnih službi.

ZAHAR PRILEPIN

Oprostili smo sve i svima, a nismo oprostili jedino tebi

Socijalizam je izgrađen.

Naselimo ga ljudima.

Boris Slucki

Mi smo se uselili u tvoj socijalizam. Mi smo razdelili državu koju si stvorio. Zaradili smo milione u fabrikama koje su izgradili tvoji robovi i tvoji naučnici. Doveli smo do bankrota preduzeća koja si ti podigao, a dobijeni novac odneli preko granice, gde smo sebi izgradili dvorce. Hiljade pravih pravcatih dvoraca. Ti nikad nisi imao takvu daču, rošava nakazo.

Rasprodali smo tvoje ledolomce i brodove na atomski pogon, i sebi kupili jahte. Uzgred, to uopšte nije metafora, to je činjenica naše biografije.Zato nam tvoje ime ne da mira i svrbi nas iznutra; želeli bismo da te nikad nije bilo.

Ti si sačuvao život našem rodu. Da nije bilo tebe, naše dedove i pradedove ugušili bi u gasnim komorama, pažljivo raspoređenim od Bresta do Vladivostoka, i naše pitanje bilo bi konačno rešeno. Žrtvovao si sedam slojeva ruskih ljudi, da bi produžio život ruskom semenu.

Kada govorimo o sebi, da smo mi takođe ratovali, odlično znamo da smo ratovali samo u Rusiji, s Rusijom, na hrbatu ruskih ljudi. U Francuskoj, u Poljskoj, Mađarskoj, Čehoslovačkoj, u Rumuniji, i svuda, nismo baš tako dobro ratovali, nas su tamo skupljali i spaljivali. Uspelo je samo u Rusiji, gde smo pronašli spas u tvom odvratnom okrilju.Ne želimo da tebi budemo zahvalni za svoj život, i za život svoga roda, kučko brkata.

Ali potajno znamo: da nije bilo tebe, ne bi bilo nas.

MIČI NAM SE S OČIJU, NESTANI, GADE!

To je uobičajeni zakon ljudskog postojanja: niko ne želi da nekome bude dugo zahvalan. To zamara! Svakog čoveka razdražuje i muči ako je nekome obavezan. Mi za sve želimo da budemo dužni samo sebi – svojim talentima, svojoj hrabrosti, svom intelektu, svojoj snazi.

Tim pre – mi ne volimo one kojima smo dužni veliku sumu novca, koju nismo u stanju da vratimo. Ili nećemo da je vratimo.

Zato mi želimo da stvar postavimo tako kao da od tebe nismo uzimali nikakve zajmove, nego smo sve sami zaradili, ili nam je neko doneo na dar sto kg krupnih banknota, ili su se one valjale, nikome potrebne – da! predivno! – valjale su se nikome potrebne! A mi smo ih jednostavno pokupili – tako da: odstupi, odstupi, miči nam se s očiju, nestani, gade.

Da bi se od tebe izbavili, mi smišljamo sve nove i nove priče u žanru alternativne istorije, u žanru šverca i mahinacija, u žanru tupog laganja, u žanru očaravajuće i podle demagogije.

 Govorimo - i to je redak slučaj kada govorimo skoro istinu - da nisi žalio i da si periodično istrebljivao ruski narod . Tradicionalno uveličavamo broj žrtava, deset ili sto puta , ali to su detalji . Glavno je da ćutimo o tome da nama samima ni taj narod ni njegova inteligencija ništa ne znače . U današnjem ogromnom neprestanom iščezavanju stanovništva zemlje i narodne aristokratije mi neumorno do samozaborava optužujemo - kakav očaravajući paradoks ! - Tebe !Nismo to mi uništili rusko selo, rusku nauku i srozali rusku inteligenciju na nivo prosjaka i bastarda – to si, nemoj se smejati, sve ti uradio. Ti! Koji si umro pre 60 godina! A mi s tim ništa nemamo. Kada smo mi ovde došli – sve je već bilo slomljeno i propalo. Svoje milijarde zaradili smo sami, svojim radom, na pustom mestu. Kunemo se našom mamom.

Na kraju krajeva, odumiranje ruskog etnosa mi vidimo kao objektivan proces. Kod tebe su ljude ubijali, a kod nas oni sami umiru. Ti čak nisi uspeo da ih toliko ubiješ, koliko brzo oni danas umiru po sopstvenoj volji. Objektivnost, zar ne? I dalje, mi sa uverenjem tvrdimo da je Pobeda došla – uprkos tebi.

TI NISI HTEO DA SE DOGOVORIŠ!

Istina, malo je čudno, ali od tada se u Rusiji zbog nečega ništa ne dešava „uprkos“. Naprimer, ona nikako da postane razumna i jaka država – ni uprkos ni zahvaljujući nama i našoj stvaralačkoj aktivnosti. Opet paradoks, dođavola.Mi kažemo da si sam hteo da započneš rat, iako nismo našli ni jedan dokument koji to potvrđuje.

Kažemo da si ti poubijao sve crvene oficire, i ponekad čak uzdižemo na pijedestal vojne specijaliste koje si ubio, a one koje nisi ubio mrzimo i gazimo. Ti si ubio Tuhačevskog i Blihera, ali si poštedeo Vorošilova i Buđonija. Zato su ova poslednja dvojica – netalentovana kopilad. Da se desilo obrnuto, da si poštedeo Tuhačevskog i Blihera, oni bi bili netalentovana kopilad.

Kako god bilo, mi nepogrešivo znamo da si ti obezglavio armiju i nauku. To što smo s tobom – uprkos tebi – imali armiju i nauku, a sada od njih ni traga ni glasa, uopšte ne menja našu uverenost.

Mi kažemo da uoči strašnog rata ti nisi hteo da se dogovoriš sa „zapadnim demokratijama“, dok su se – kao što potajno znamo – jedne „zapadne demokratije“ same prekrasno dogovarale s Hitlerom, a druge zapadne, kao i neke istočne demokratije ispovedale fašizam i gradile fašističke države. Štaviše, finansijski krugovi nezemaljskom svetlošću obasjane Amerike istovremeno su ulagali ogromna sredstva u Hitlera i u njegovu prljavu budućnost.

Oprostili smo sve i svima, a nismo oprostili jedino tebi.

Tebe su mrzele i „zapadne demokratije“, i „zapadne autokratije“, i sami ti finansijski krugovi, a mrze te i sada, zato što pamte s kim su nekada imali posla.

A imali su posla s nečim što je po svim pokazateljima nama suprotno. Ti si – potpuno drugi nivo opažanja. Ti si drugi pol. Ti si nosilac programa koji se nikada ne može uklopiti u našu lokalnu svest.

Ti si bio na čelu zemlje koja je pobedila u najstrašnijem ratu u čitavoj istoriji čovečanstva.

Mržnja prema tebi srazmerna je samo tvojim delima.

ZA SVE SMO TEBI DUŽNI. BUDI PROKLET!

Ljudi mrze one koji rade. Prema onima koji ništa ne rade nema nikakvih pretenzija. Šta su radili šefovi Francuske, ili Norveške, ili, recimo, Poljske, kada je počeo taj rat, da se prisetimo?

 

Oni nisu izdavali naređenje: „Ni koraka nazad!“ Oni nisu osnivali odrede za kažnjavanje dezertera, da bi „spasili svoju vlast“ (baš tako mi, altruisti i nekoristoljupci, volimo da govorimo o tebi). Nisu bacali pukove i divizije pod metke i granate, nisu krvlju zalivali polja u ime malih ciljeva. Nisu terali mlade na rad u vojnim fabrikama, nisu uvodili zverske sankcije za kašnjenje na posao. Ne! Milioni njihovih građana samo su, spokojno i odgovorno, radili za hitlerovsku Nemačku. Kakve prema njima mogu biti pretenzije? Zahtevi celog sveta upućeni su tebi.

U tvom vremenu položeni su temelji osvajanja kosmosa – da si poživeo još samo malo, let u kosmos dogodio bi se s tobom – i to bi bilo sasvim nepodnošljivo. Možeš li zamisliti? – Car, brkati Cezar, koji je prekrojio čitav svet i lansirao čoveka, kao ptiče, preko granica planete – iz lule koja se večno dimi!

O, da si poživeo još pola veka – niko ne bi veliku kosmičku odiseju menjao za ajpode i kompjuterske igrice.

Da, a pored toga, u tvom vremenu napravljena je atomska bomba – što je spasilo svet od nuklearnog rata, a ruske gradove od američkih atomskih udara, kada bi umesto Pitera imali toplu i fosforescentnu Hirošimu, a umesto Kijeva – oblačni i mirni Nagasaki. I to bi bio trijumf demokratije, nama tako dragocene. Ti si Rusiju napravio takvom kakva ona nikad nije bila – najjača zemlja na zemaljskom šaru. Ni jedna imperija u čitavoj istoriji čovečanstva nikada nije bila tako jaka, kao Rusija tvog vremena.

Pa kome se to može dopadati?

Mi se veoma trudimo i nikako ne uspevamo da protraćimo i niz vetar pustimo tvoje nasledstvo, tvoje ime, da svetlo sećanje na tvoja velika dostignuća zamenimo mračnim sećanjem na tvoje – da, realne i da, čudovišne – prestupe.

Za sve smo tebi obavezni. Budi proklet

Ruska liberalna zajednica

(Zapisao Zahar Prilepin)

Preveo Ž. NIKČEVIĆ

Svobodnaâ pressa