субота, 14. март 2015.

Protestantski recept za blagostanje



U svom epohalnom delu "Protestantska etika i duh kapitalizma" nemački sociolog Maks Veber došao je do zaključka da je osnovni  razlog razvijenosti jednih i nerazvijenosti drugih zemalja-u elementarnim vrednosnim normama i stavovima koji prevladavaju u nekom društvu.

Zašto su protestantske zemlje uspešnije po Veberu? Razlog je u sledećemProtestantizam je religija koja insistira na tome da su sve istine zapisane u Bibliji, da je Bog gospodar svega vidljivog i nevidljivog te da svaki čovek, odnosno vernik može uspostaviti svoj odnos sa Bogom bez posredstva zvaničnog klera i crkve. Odnosno-nema indirektnog puta ka Gospodu. Protestantni ne mistifikuju svoju religiju, oni odbacuju misterije, rituale koje tako revnosno praktikuju katolici i pravoslavci. Protestantima je suština Bog i ne žele da obožavaju bilo šta drugo sem Njega, jer to doživljavaju kao bogohuljenje. Dakle, nema obožavanja crkve, nema obožavanja pape, nema obožavanja bilo čega što nije sam Bog. To je protestantizam.

Zbog svega navedenog, čovek jedino može tražiti oprost za svoje grehove samo od Boga. Ne od sveštenika, ne od crkve, nego samo od Boga. Ali, da bi zaslužio oproštenje on mora da to zasluži. On mora da bude vredan, marljiv, skroman, uporan. To su sve biblijske vrline. Protestant marljivo i vredno radi kako bi se umilio Bogu, kako bi se radom oplemenio.

Protestantizam ne doživljava materijalni uspeh kao nešto loše i zlo, kao što to čine katolicizam i pravoslavlje i u ovome je osnovni razlog materijalnog prosperiteta protestantskih i relativne zaostalosti katoličkih zemalja. 

Za protestanta je materijalno bogatstvo nešto što je dobro, dok je za katolike materijalno bogatstvo loše. Za protestante materijalno bogatstvo je bogougodno, jer je očigledan znak ljudske marljivosti, rada i predanosti, što su biblijske vrline, dok je za katolike materijalno bogatstvo od đavola. Ali, to ne smeta katoličkoj crkvi da otkupljuje grehove od svojih članova crkve-indulgencija. Dakle, katolička crkva nema problem s tim da se đavoljim novcem otkupljuju gresi, jer taj novac dolazi katoličkoj crkvi. S druge strane, upravo je indulgencija bila jedan od glavnih motiva da se protestanti odvoje od katolika, budući da je za njih bilo neprihvatljivo da se čini nešto tako bogohulno kao što je otkupljivanje greha od crkve novcem.


Pravoslavna crkva takođe nema posebno blagonaklon odnos prema materijalnom bogatstvu. Ona ga doživljava kao nešto što ometa pažnju čoveku od pravih, duhovnih vrednosti, odnosno od samog Boga. Dakle, pristup u osnovi veoma sličan ako ne i isti katoličkom pristupu.

Jevreji drugačije od katolika i pravoslavaca doživljavaju materijalno bogatstvo. I za njih ono nije bogohulno, naprotiv. Ali, jevreji i protestanti se razlikuju po tome što prvi vide smisao u nagomilavanju materijalnog bogatstva, i to najčešće u najneposrednijem vidu (nagomilavanje zlata i novca), dok protestanti takvo ponašanje odbacuju kao nedopustivo i bogohulno, budući da novac i zlato-dakle, predmeti-postaju predmet obožavanja umesto Boga.
Dakle, i protestanti shvataju, poput pravoslavaca i katolika, da novac može postati svrha samom sebi i-kao takav-bogohulan. Ali, za razliku od pravoslavaca i katolika s jedne, i jevreja s druge strane, protestanti smatraju da treba raditi naporno i proizvoditi, ali ne radi nagomilavanja novca-nego radi investiranja i reinvestiranja. 

Prema tome, protestanti reinvestiraju. Oni zarađeni novac ne troše besomučno (kao što to često rade katolici, pravoslavci ili muslimani), niti ga kriju u sefove i drže u bankama kako bi gomilali kamate, poput jevreja. Protestanti zarađeni novac dalje investiraju u nove poslove. Oni stalno žele da nešto inoviraju, da započinju nove proizvodne cikluse. Zato je u protestantskim zemljama najveće učešće investicija u ukupnom GDP-u, zato se u tim zemljama najviše ulaže u nauku, obrazovanje, nove tehnologije. Dakle, to je razlog zašto su protestantske zemlje najrazvijenije na svijetu.

Pogledajmo sad koje su to najrazvijenije zemlje sveta. Poslužićemo
se rangiranjem koje se bazira na statističkim kriterijima vezanim za kvalitet života ljudi, njegovo trajanje, obrazovanje, životni standard, zdravstvenu zaštitu, ekonomsku razvijenost i stepen ljudskog zadovoljstva.

Prema toj listi ovo je deset najrazvijenijih zemalja sveta:

10. Švedska (73% stanovništva luterani-protestanti)

9.  Nemačka (zemlja u kojoj je počela reformacija i u kojoj je danas oko 30% protestanata i oko 30% katolika)

8. Lihtenštajn (74% katolika)

7. Irska (84 % katolika)

6. Kanada (43% katolika, 30 % protestanata)

5. Novi Zeland ( oko 40 % protestanata, 13% katolika)

4. SAD (52% protestanti, 24,5% katolici)

3. Holandija (25% katolika, 15% protestanata)

2. Australija (64% ukupnog stanovništva hrišćani, od čega je protestanata preko 55%)

1. Norveška (preko 80% protestanti)

Dakle, prema ovim podacima od deset najrazvijenijih zemalja sveta u pet su protestanti dominantni, dok je u Nemačkoj podjednak broj protestanata i katolika. Takođe, u top pet najrazvijenijh zemalja samo je jedna s većinskim katoličkim elementom, dok su četiri većinski protestantske. Opet, Holandija u kojoj je više katolika jeste zemlja u kojoj je protestantski uticaj bio veoma izražen i koja je zapravo i poznata kao zemlja s velikim religijskim slobodama. 
Ako bi se dalje analizirala religijska pripadnost onih delova stanovništva koji su najinventivniji i koji zapravo stvaraju bogastvo u nekoj državi tu bi se takođe došlo do zanimljivih pokazatelja, s tim da nažalost pouzdane takve statistike nisu dostupne. No, međutim, nesporno je da ono od čega zavisi prosperitet-slobode, vladavina prava i tržište-sve te kategorije jesu nesumnjiv plod protestantske etike i vrednosti, budući da im se katolička crkva dugo oštro suprostavljala. 

izvor
 

4 коментара:

  1. Анониман15. март 2015. 00:25

    Aaa...to su Vuciceve zelje, da nas preobrati u protestante.
    Z.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. haha...izgleda. Ko mu to došapnu, šta misliš.

      Избриши
  2. Анониман16. март 2015. 20:48

    Plašite se "velikih političkih poteza" velikog vođe? Ma dajte, molim Vas. On nije u stanju ni da izmeni sebe.
    XXX

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман16. март 2015. 21:08

    Наша политичка ситуација је надреална као и слика на прочељу. Они који хоће да буду Европљани нека се одрекну своје вере, нека престану бити Срби и носиоци функција у власти.
    Ј.Б.

    ОдговориИзбриши