Hipokrizija svetske politike ~ Snoudenov let još traje

Agresija kao koncept vladavine četvrt decenije dominira u delu razvijenog sveta primoravajući zemlje da se odreknu tradicionalnih vrednosti suverenosti nacionalne države i pravnog poretka. Poslednji diplomatski skandal sa prinudnim sletanjem predsedničkog aviona Bolivije sa predsednikom Moralesom u njemu, primer je do sada  neviđenog kršenja Međunarodnog prava, kakav nije zabeležen ni u vreme hladnog rata. Bolivijski predsednik je praktično otet pod sumnjom da sa sobom vodi američkog uzbunjivača Snoudena .

Rutinski let jednog diplomatskog predstavnika otkrio je vrhunsku hipokriziju Amerike, ali i Evrope i njenih lidera. Nakon tek otvorene afere o prisluškivanja koja se još uvek nije stišala, ovo je drugi za redom potez Vašingtona koji gazi sva postojeća prava.
Zapanjuje činjenica da političari ne odstupaju od svoje politike ni kada se ona javno obelodani u javnosti.  To dokazuje neprizornu demonstraciju MOĆi globalne vlasti koja počinje u Vašingtonu ( ?????) a  operacionalizuju je vlade širom sveta. Za njih se više ne može reći ni da su marionetske. Mnogima je delovalo da vlade deluju isključivo  po diktatu spoljnih centara moći  u strahu od Vašingtona.  Politički establišment vodi sopstvenu agresivnu i neprincipijelnu unutrašnju i vanjsku politiku  rukovođen istom vrstom  interesa. Političari su postali bešćutni, makijavelistički moto sredstvo opravdava cilj je legalizovan.

"Koliko znam, niko ne pokušava da spreči Francuze da špijuniraju Nemce i obrnuto, pa je teško videti po kom osnovu oni zameraju drugima na špijuniranju”, hladnokrvno je objasnio praksu Stjuart Bejker, bivši glavni pravni savetnik NSA.

Ljudi na pozicijama vlasti idu sve dalje,  građani, koji su  pod stalnom prismotrom, svesni da se svi njihovi postupci registruju, makar to bilo i iz komercijalnih razloga, s vremenom menjaju svoje ponašanje i prilagođavaju se, postaju imuni, pokorni. Vlast na to i računa. 

U globalizaciji je vlasnička garniture proširena a protivnici zbratimljeni, kao i sama im politika. Ponašanje Zapada  je recidiv hladnoga rata kada je bilo patriotski sarađivati sa CIA i FBI. Sada je neprijatelj  u vidu komunizma zamenjen terorizmom,  a sve je očitije da su ciljevi sasvim drugi. Evropa je nažalost nastavila sa hladnoratovskom praksom ne shvatajući da postaje kolonija svoje bivše kolonije. Nekada moćne privrede Francuske, Italije, Španije, pa čak i bolje stojeće Holandije i Nemačke, sa 11 milona nezaposlenih  su na kolenima.
A narod  nikada da odraste. Uvek je u pozicija  pod vlašću,  i iza vlasti. 


EVROPA

Upravo je čitava afera oko prisluškivanja pokazala da nemaju samo Amerikanci  Prisme i ostale javne i tajne zakone i dokumente.  Isplivavaju informacije o  pisanim dogovorima između pojedinih zemalja i Amerike. Zgrađavanje evropskih lidera je tim pre vrhunska farsa za one najnaivnije u koje spadaju i sami ( neobavešteni) političari. "Nije teško pretpostaviti da ima političara kojima su saveznici s druge strane Atlantika na ovaj način poručili da mogu da ih ucene, to jest, da ih drže u šaci", piše Deutsche Welle.
Interesantno je da poverljive podatke  objavljuju uvek isti mediji   „Špigel“ i „Gardijan“. Oni spadaju u najuticajnije medije u svojim zemljama, pa i šire. „Gardijan“ je od samog početka imao uvid i u dokumenta „Vikiliksa“, a isto tako važnu ulogu imao je i u projektu „Ofšor-liks“ o poreskim oazama i pojedincima i firmama koji u njima drže svoj novac.
„Špigel“ je takođe „medijski partner“ Džulijana Asanža i „Vikiliksa“. Karakteristično je da u slučaju odbeglog informanta Edvarda Snoudena i u čitavoj priči sa nadzorom NSA nad građanima i političarima „Špigel“ i „Gardijan“ ponovo iznose informacije sinhrono i „dozirano“ tako reći iz dana u dan.
Ova praksa ne može  da ostane nezapažena tim pre što se u protekloj,kratko-trajajućoj aferi oko povlašćenih trgovinskih zona, ispostavilo da je projekat sa novinarima bio planiran i dobro organizovana. ( Offshore leaks 1, Offshore leaks 2 )

Upravo okončana akcija Španije ( Portugala i Francuske )  pokazala  je kako se to radi  kada prizemite u problematičnu situaciju.

Uloga Austrije je posebno interesantna. Sudeći prema dostupnim informacijama, ukoliko su tačne, Austrija je učinila " prijateljski gest" dozvolivši Moralesu  sletanje. Činjenica je da je taj gest podrazumevao  pretres aviona, koji je naravno bolivijska teritorija.

Agresivna politika čiji smo svedoci ( i aktivni  učesnici) rođena je u zapadnom svetu kasnih godina dvadesetog veka. Teško je odrediti kada je začeta, ali se zna da se concept razvio u anglosaksonskom dvojcu imperijalističko nastrojenih krugova  nakon drugog rata, da bi se zatim proširio na sav zapadni svet. Ova politika počiva na  političkoj tradicija totalitarističkih režima, ona ne obezbeđuje ni elementarnu slobodu, ni socijalnu sigurnost, ponajmanje pravdu, a čak ni ekonomsku efikasnost.
OTVORITE STRANICE EVROPSKIH MEDIJA. Posle prve informacije  stvar je stavljena ad acta.
Egipatska dešavanja su na prvom mestu, a zatim ( KAO I U SRBIJI) beznačajne dnevne vesti.

                                                                     dear NSA


 DIPLOMATSKA UCENA U VIDU KAFE

Evo kako je Aleksander Šalenberg, iz austrijskog ministarstva spoljnih poslova, opisao „Politici” hronologiju prinudnog boravka Eva Moralesa u Beču 

Kako se dogodilo da avion bolivijskog predsednika Eva Moralesa prinudno sleti u Beč i kako su do tančina trajali pregovori o tome kako odobriti nastavak leta prema Latinskoj Americi, juče je u telefonskom razgovoru za „Politiku” otkrio Aleksander Šalenberg, šef sekcije u austrijskom ministarstvu spoljnih poslova i portparol vicekancelara i šefa diplomatskog resora Mihaela Špindlekera.

Prema njegovim rečima, kontrola leta ih je u noćnim satima obavestila da neposredno predstoji prinudno sletanje bolivijskog predsedničkog aviona na prestonički aerodrom Švehat u Beču. Ovaj diplomata ističe da je postojala samo jedna alternativa.

„Ukoliko bi Austrija zabranila sletanje, ili prelet preko njene teritorije, avion predsednika Moralesa bi morao da se vrati u Moskvu. To je izvesno nameravano od onih faktora koji su prethodno izdejstvovali zabranu preletanja predsedničkog aviona preko Francuske i Španije”, kaže Šalenberg.

Austrija nije zabranila prelet, pozivajući se na status večite i neizmenjive neutralnosti.

Na pitanje „Politike” da li je neko doveo u pitanje pomenutu dozvolu Beča Moralesu za korišćenje njenog vazdušnog prostora, usledio je indirektni odgovor: „Bilo je prijateljskih preporuka, kao i podsećanja na navodne obaveze Austrije da sarađuje u sklopu međunarodne zajednice demokratskih država.”

Šta se događalo u tih trinaest sati prinudnog boravka bolivijskog predsednika na bečkom aerodromu Švehat? Šta je usledilo potom, kada je avion tipa „daso-falkon 900 EX”, sa registracijom bolivijskog vojnog vazduhoplovstva FAB 001, poleteo sa aerodroma Švehat kraj Beča, odvozeći predsednika Moralesa u pravcu Kanarskih ostrva?

Kako su istakli „Politikini” izvori u okruženju austrijskog SMIP-a i Biroa za zaštitu ustavnosti, a koji su zahtevali da ne budu imenovani, neposredno posle sletanja aviona postignut je „bečki kompromis”.

U razgovoru predsednika Bolivije Moralesa i austrijskog predsednika Hajnca Fišera, koji se takođe pojavio na aerodromu, dogovoreno je da se carinskim organima alpske republike dozvoli da uđu u avion. Povod, navodno, nije bila provera da li se u njemu nalazi odbegli američki obaveštajac Edvard Snouden.

„Povod inspekcije bio je da se proveri da li u avionu ima austrijskih državljana i da im se ponudi da napuste avion i bescarinsku zonu aerodroma – da bi u svojoj zemlji sačekali da se iznađe rešenje o daljem letu”, objasnio je „Politici” Šalenberg.

U toku pregovora, koje su austrijski mediji opisali kao „natezanje”, na scenu je stupio ambasador Španije u Beču Jago Piko Koana i de Valikort.

„Gospodine predsedniče, šta kažete na moj predlog da u vašem avionu zajedno popijemo kaficu”, upitao je De Valikort Moralesa.

Morales je, međutim, ponudio da kaficu popiju u zgradi aerodroma, što je podržao i austrijski predsednik.

„Restoran je otvoren, ima i toplih jela”, rekao je predsednik Fišer.

Razgovor na tu temu okončao je španski ambasador rečima: „U tom slučaju nema dozvole za prelet Španije, odnosno, moraću da se konsultujem sa nekim prijateljima.” Na pitanje austrijskog vicekancelara Špindlekera – ko su ti prijatelji – španski diplomata nije dao odgovor.

U međuvremenu, austrijsko ministarstvo spoljnih poslova, kako se navodi, preispituje reakciju ambasadora De Valikorta.

„Ovde se nameće zaključak da je njegova ekselencija španski ambasador možda ispoljio nepoverenje prema austrijskim organima”, navodi se u SMIP-u u Beču i ukazuje da su carinski službenici vršili dužnost u skladu sa propisom, a da su nezvanično upamtili i lica putnika – među njima, navodno, nije bilo osoba koje bi imale bilo kakvih sličnosti sa Snoudenom.

LATINSKA AMERIKA


Morales je još iz Austrije, sa aerodrome u Beču, izjavio kako je imao kontakt sa pojedinim državnicima Latinske Amerike, uključujući i predsednika Venezuele Nicolas Madura. "Maduro je zvao, zabrinut je i nastoji pomoći na pravne načine oko prekida ovog privođenja, otmice, kako god to želite pravno nazvati", rekao je Morales.
"Vlade Francuske, Španije i Portugala moraju svetu objasniti razloge ovog poteza", poručio je Morales nazvavši njihovu politiku  "represivnom"".
Ovime me pokušavaju zastrašiti i kazniti. Žele nas ućutkati u našoj borbi protiv dominantnih ekonomskih sila", rekao je Morales.
Ricardo Martinez Covarrubias, bolivijski ambasador u Austriji,  izjavio je kako će unija latinskoameričkih država UNASUR održati sastanak zbog ovog incidenta.

Francuska ambasada u Boliviji : Protesti

EDWARD  SNOWDEN
 
Edvard  Snouden nije obična "pištaljka" makar zbog jedne stvari.  Informaciju da se svi prisluškuju znao je gotovo svaki vlasnik kompjutera. Svi smo pristali i pristajemo na kontrole, nadziranja, čipove. Sve ima svoju krajnju granicu. Država jeste system koji štiti ali ne po cenu svih sloboda, pa čak i po cenu života ( bespilotne letelice).  Oni koji žrtvuju svoju slobodu zbog sigurnosti, ostaju i bez jednog i bez drugog.
Onog momenta kada je Amerika ( u svoje ili tuđe ime, to je sada nevažno) prvi put prekršila međunarodno pravo stvar je bila rešena u njenu korist. Od tada ona ide sve bezobzirnije i već je sada u ulozi svete inkvizicije koju niko i ne pokušava da zaustavi. Pitanje je kako se zahuktali system uopšte može zaustaviti i šta mu je konačni cilj.  
Bez obzira što će se ova afera verovatno završiti bez ikakvog pomaka u praksi, ili sa par kozmetičkih ispravki, Snouden je alarm koga je čula najšira svetska javnost. Nadajmo se da će se mase razbuditi i da će izroditi još po kojeg Snoudena. Cela akcija oko njegovog isporučivanja Americi je vrti se oko toga.  Neverovatno bi bilo da Rusija i Kina nisu " profitirale".

Veliko je pitanje šta je još moguće obelodaniti iz uzetog materijala. NSA kriptuje svoje dokumente. Njihova enkripcija  je toliko kompleksna da ako ne znate šifru nema šanse da dokumenat pročitate. Profesionalnim službama treba  poprilično vremena da jedni drugima pročitaju dokumenta. NSA je bila jedan od glavnih učesnika u debatama koje su trajale od sredine do kasnih devedesetih, a ticale su se izvoza kriptografije. Kriptografski softver i hardver je dugo bio klasifikovan zajedno sa borbenim avionima, tenkovima, topovima, i atomskim bombama. Da ne ulazimo u domete Rusa i Kineza i špekulacije da li je nešto od materijala u njihovim rukama.
Igra između Amerike i ( momentalno) Rusije preko Snoudena se nastavlja. Možemo samo da nagađamo šta se sve krije iza svih poteza.

Zahvaljujući Snoudenu i svemu što se posle desilo  spektakularno je razotkriveno je  PRAVO LICE Amerike, Evrope, čak i odnos snaga u celome svetu.

DIPLOMATSKA KAFA

"Morales je odbio kafu u skučenim uslovima nevelike državne letilice. Iako popularni lider jedne od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike ne drži do protokola i često oblači andski pončo ili ručno pleteni džemper od lame, čak i na zvaničnim međunarodnim večerama gde se nosi samo frak, nije mogao da dozvoli da ga Evropa do te mere nipodaštava. Izmučen posle neprospavane noći, prvi predsednik Bolivije poreklom iz starosedelačkog plemena Ajmara, pristao je da okonča svoj ničim izazvan evropski košmar."

SRAM BILO SVE NELJUDE OVOG SVETA  !!!!

 __________________________________

KONAČNO!!!


OTAC Edvarda Snoudena – Loni Snouden – uputio je sinu otvoreno pismo u kojem odobrava njegove postupke. On je pismo sročio zajedno sa advokatom Brusom Fejnom.
Sina je  pohvalio što je „pozvao američki narod na borbu sa rastućom pretnjom tiranije” I uporedio ga sa herojem američkog rata za nezavisnost Polom Revirom koji je upozorio ustanike na približavanje britanskih trupa.
Na kraju pisma stoji : „Ostavljamo američkom narodu da odluči – da li si ti Edvarde pravi patriota SAD ili je to Kleper”. ( direktor američke obaveštajne službe Džejms Kleper koji je – na slušanju u senatskom komitetu za obaveštajni rad – odrečno odgovorio na pitanje senatora Roda Vejdena da li njegovi potčinjeni prikupljaju podatke o građanima SAD).

Biografija:
Snouden, rođen 21. juna 1983, definitivno spada u takozvanu kompjutersku generaciju. Otac mu je bio oficir u Obalskoj straži SAD, majka službenik u federalnom sudu u Merilendu. Drugim rečima, ništa nije ukazivalo na to da bi jednoga dana mogao da postane „državni neprijatelj broj 1”. Učio je kompjutersku tehnologiju u lokalnoj školi, ali nikada nije dospeo i do završne diplome koja bi mu omogućila da se upiše na neki od uglednijih fakulteta. Ostalo mu je da više znanje stekne kroz onlajn studiranje.

Posao ga je odveo u američku vojnu bazu u Japan, gde se našao pod jakim uticajem budizma. Koliko je to doprinelo odluci da krene opasnim stazama „solo igrača” ostaje da se vidi. Prema rečima njegovog oca, reč je o „osetljivom, brižnom mladom čoveku koji, jednostavno – previše duboko razmišlja”.