"Blockupy" pokret ~ banke ~država

Možda ste danas pročitali malu vest o protestima u Frankfurtu. Ona se može sročiti u par redova.

U Frankfurtu se okupilo između 2500 i 3000 demonstranata ispred Evropske centralne banke.Nakon najave skupa neke banke su preporučile zaposlenima da ne dolaze na posao. Centralna banka je radila. Iako su, prema zvaničnim medijima, pojedini demonstrantni bacali kamenje na policiju, tročasovna akcija je protekla u miru. Policija je izašla u punoj interventnoj opremi, zajedno sa psima, vodenim topovima i helikopterima koji su kružili iznad demonstranata.

 

 Vest je medijski neinteresatna, čim je preneta u kratkoj formi. Tim pre je dobro obnoviti sećanja i podsetiti se ukupne pozadine priče o protestima protiv banaka koje ovakve crtice u dnevnoj štampi IZBEGAVAJU.
Uspavanoj javnosti pojedine informacije sporo dopiru do svesti, a i kada ih dobije umorni građanin ne zna šta sa informacijom.Banke su postale značajan faktor našeg svakodnevnog života te informacija o njima nikada dosta.

BLOCKUPY

 "Blockupy" pokret ( (od eng. reči "blok", blokada), je nastao u Nemačkoj po uzoru na

Occupy, sa istim ciljem da "okupira,blokira i protestuje " protiv postojećeg sistema.Pokret sam sebe svrstava u antikapitalistički,a takvim ga tretiraju i vlasti i mediji,ali je pitanje šta ko podrazumeva pod kapitalizmom i protiv čega se zapravo pokret bori
Pokret je jedna od dvadesetak organizacija iz nemačke levičarske mreže koja se bori protiv globalizacije i konkretnih načina rešavanja svetske krize u Evropi, koja je milione ljudi u evropskim zemljamastavila u neodrživ položaj.

Ako posetite sajt pokreta uočićete preciznu organizacionu šemu akcija, od podizanja kampa sa šatorima, do termina propratnih programa, koncerata, radionica, sastanaka. Protestni skupovi su završnica. Prva pomisao, bar moja, bila je izvor finansiranja.Štampanje materijala, troškovi za piće, kuhinju, bolničke usluge, prevoz autobusima, podzemnom železnicom, itd. Sve to podrazumeva određena finansijska sredstva.Tek se praćenjem izvora novca stiče pravi uvid u političke stranke i uopšte političke tokove. I priroda ovoga pokreta ne proističe samo iz socijalne strukture učesnika protesta već i političkih snaga koje ih finansiraju.

U oštroj političkoj trci veliko je pitanje kome će ovaj pokret odgovarati a kome ne. To znači da će i finansije pristizati shodno koristi donatora. Setimo se Wikiliksa.
Moram citirati velikog  političkog finansijera Mark Hanna. Pre sto godina, pitali su ga šta je važno u politici. On je odgovorio: “Prva stvar je novac, druga je novac, a zaboravio sam šta je treće.”

  

PROGRAM

Prva reakcija na podnaslov trebala bi biti"..kakav politički program?” U samom početku pokret je bio shvaćen na takav, diskreditujući način.Bilo je dovoljno među demonstrantima pokazati beskućnike, šatore, razbacane flaše, čaše, pa da se ceo projekat okarakteriše kao novi hipi-nestašluk mladih. Ni jedan pokret te vrste nije imao bitnijeg uticaja na društvene tokove, zašto bi ovaj.

I zaista skoro da bi mogli da zaključimo sa ovim konstatacijama, tim pre što pokret jenjava a stanje u svetskom poretku je isto.Površno gledajući je tako, u suštini nije.Da krenemo po redu.

Otkuda onda toliki otpor država, jake policijske snage, neviđeno nasilje kada su u pitanju miroljubivi pokreti? Šta je to o čemu se pokreti izjašnjavaju, protiv čega se bune, sa ili bez klasičnih ideoloških programa.
Da krenemo od današnjeg Frankfurtskog bunta. Temaje, Evropski fiskalni pakt (zvanično Sporazum o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju) koji je stupio na snagu 1. januara ove godine. Stupanje na snagu omogućila je Finska, koja ga je ratifikovala kao 12. članica zone evra. Uslov da Sporazum stupi na snagu bio je da ga ratifikuje 12 članica 17-člane zone evra. Sporazum je 2. marta ove godine potpisalo 25 zemalja EU a dve nisu – Češka i Velika Britanija (pravila se odnose samo na one zemlje koje su ratifikovale sporazum.

Fiskalni pakt zavodi gvozdenu disciplinu. Između ostalog, uvodena je kontrola nacionalnih budžeta: svaka zemlja članica mora, pre glasanja u domaćem parlamentu, predlog budžeta da dostavi evropskom savetu i komisiji na razmatranje. Mnoge konzervativnije političke struje su zato odbile ovaj dokument, jer mishvataju da time zemlja gubi značajan deo suvereniteta i da se države, zapravo, prevode u evropske provincije
Pre nego krenemo dalje, nije naodmet zaključiti da ova i slične kritike ovog pokreta NISU samo levičarska specifičnost, što mnogi u svojim analizama previđaju. Zašto se uprkos tome pokret shvata isključivo levičarskim?

 

2009.godine ovaj pokret je uspeo da blokira najvažniji financijski centar u Europi,Evropsku centralnu banku, koja se nalazi poslovnoj četvrti u Frankfurtu. Više od dvadeset hiljada ljudi odgovorilo je na poziv i učestvovalo u masovnim protestnim akcijama.Učesnici su došli iz drugih evropskih zemalja Grčke, Španije, Italije,Francuske. 5.000 policajaca bilo je raspoređeno kako bi se osiguralo da protesti ne izmaknu kontroli. Blizo 400 demonstranata je privedeno. Policija je koristila topove i suzavac. Od te godine Franfkfurt je postao tradicionalno mesto okupljanja koje je, poput Occupy pokreta, zasmetao vlastima. Gušenje drugačijeg mišljenja o bankama svim sredstvima  navodi na misao da iste imaju ogroman značaj za jedno društvo.

Kako je to teklo u Nemačkoj?

Nemačka vlada je tražila odmah da se "Blockupy" proglasi nelegalnom organizacijom.Takav stav nemačke vlade mnogi su protumačili kao direktan napad na politička i socijalna prava uključujući i osnovno pravo na protest."Blockupy" pokret je uložio žalbu i oborio odluku na sudu.Nije mu uspelo oboriti tužbu Gradskih vlasti koje su uložile tužbu protiv smeštaja kampa u centru grada.Sud je tu žalbu odbio,ocenivši da "šatori, barake, ležaji, naslonjači, stolice i drvene palete dovučene u kamp nisu preko potrebni za iznošenje mišljenja".Tako se završila priča o kampu u centru koja je 2012. trajala gotovo 10 meseci.To nije zaustavilo akcije. Sudeći po ovogodišnjem odzivu, kao i stanju svih sličnih pokreta drugde, ova vrsta okupljanja gubi početnu energiju. ko detaljnije prate dešavanja, setiće se, da su problemi sa kojima su se organizatori sreli i međusobna razmimoilaženja. Sve je to normalan proces koji prati političke strukture u različitim fazama političkog života.

Iza ovogodišnje Frankfurtske akcije slede akcije po drugim gradovima Evrope. U najavi je sledeća lokacija u Holandiji  u den Haag-u koji takođe postaje tradicionalno mesto okupljanja.
U Holandiji je od 2011. godine započela organizacija ovih protesta, pod starim nazivom  Occupy-protesten. Akcije  su organizovane u preko 30 gradova od kojih su neki bili i po dva puta organizatori. U odnosu na nemački pokret ovaj u Holandiji, na sličan način i u Britaniji, su lokalnog karaktera, bez ozbiljnije organizacije i kohezione sile.

   BANKE

 "Blockupy"~ blokada je izričito usmerena prema Evropskoj centralnoj banci, odnosno bankarskom SISTEMU. To je uostalom i veza sa Occupy pokretom. Jedan od najpopularnijih slogana ispisivanih na američkim transparentima i izvikivanih na protestima bio je: "Banke su spašene, mi smo prodani". Pokreti iznose stav da je moć novca uslovila ne samo ekonomsku krizu već i krizu morala.
Druga poruka ovih pokreta je 99% naspram 1% . Mala, hiperprivilegovana manjina stavljena je na stub srama.
Da ponovo postavim pitanje: da li je ova poruka antikapitalistička, odnosno isključivo levičarska? Nije! Odnos države prema bankama predmet je oštrih kritika od samog početka svetske ekonomske krize. Ali sve se gotovo zadržalo na tome. u tome i leži opasnost ovog pokreta, u njegovoj istrajnosti kojom nastavljaju da podsećaju javnost koja je postala prilično flegmatična.

                           Occupy i Blockupy pokret podižu svest masa a to nije dobro.  

Stvari o kojima oni govore su poznate, ali na marginama medija, skrivene, a javno izgovorene ostaju upečatljivo u javnosti - kao što je ostala slika koja je prošla svet o 99% i 1%; - Zato se države bore protiv naizgled minornog pokreta i to svim sredstvima.

DRŽAVA IZA BANAKA

Početkom ove godine zahvaljujući Fondu Partnerstva za građansku pravdu (Partnership for Civil Justice Fund),  dobili smo ekskluzivni materijal  koji dokazuje vezu između  BANAKA,FBI, Ministarstva državne bezbednosti (DHS) i lokalne policije u gušenju pokreta. Ono je uključivalo nasilna hapšenja, razdiranje grupa, ispaljivanje kanistera suzavca u glave demonstranata, ljudi  su držani sa lisicama toliko stegnutim da su imali rane,  držani suu lancima dok nisu bili primorani da se  izvrše nuždu.
Sledeći dokument - reprodukovan ovde u formatu koji omogućava jednostavno pretraživanje - pokazuje zastrašujuću mrežu kordininacije. Šest američkih univerziteta su mesta na kojima je kampuska policija prikupljala informacije o studentima koji su bili uključeni u OWS i prosleđivala ih FBI-u, sa znanjem uprave (st. 51); banke su se sastale sa zvaničnicima FBI-a da bi sabrali informacije o učesnicima/ama protesta OWS-a koje su prikupila privatna obezbeđenja; planove da se razbiju dešavanja OWS-a, planirana mesecima unapred, napravio je FBI - i ponudio ih predstavnicima istih organizacija koje će biti meta protesta; i čak pretnje ubistvom lidera OWS-a iz snajpera - od strane koga?

KO STOJI IZA DRŽAVA

Umesto moje priče prilažem popularni crtani fim Američki san, tridesetminutni crtani film koji objašnjava smisao i posledice globalnog monetarnog sistema, kako funkcioniše bankarski robovlasnički sistem, zašto su cene nekretnina porasle, šta je zaista "Sistem federalnih rezervi"( FED-Federal Reserve System, koji je nastao 23. decembra 1913 u SAD), ko i kako je izmislio prevaru i kako ona utiče na nas svakodnevno?