Astrološki fenomen između nauke i sujeverja, Miloš Bogdanović

 

O astrologiji je mnogo napisano i još uvek se piše. U retko kom tekstu se njeno mesto u sistemu razmišljanja određuje temeljnom analizom. Astrologija nije priznata kao nauka i ni jedna  argumentovano zasnovana naučna ekspertiza nije uspela da definitivno pokopa ovu dilemu. 

 Zbog čega bi astrologiji bilo značajno da se uvrsti u naučne discipline? Zbog verovanja da je nauka isto što i istina.  Pripadanjem naučnom krugu astrologija želi da  osigura pravo na istinu i postane zvanično verifikovana kao " ozbiljno" područje.
 Zaboravlja se da je nauka način traženja objašnjenja prirodnih fenomena i da na tom putu  ni u nauci nije sve baš tako sjajno sa istinom, niti svi naučni radovi podležu naučnoj verifikaciji. Dok ne potvrdi ISTINITOST nauka barata masom neproverenih pojmova, na osnovu kojih stvara tek hipoteze. Tek kada nešto dokaže to postaje istina koja vredi samo dotle dok se ne obori. Tako se dešava da nauka tvrdi jedno, a nakon izvesnog vremena se ispostavi drugo. Nauka je puna promašaja samo što se oni ne beleže tako revnosno, a za mnoge se i ne zna.
 Da put do istine i nije tako lak pokazuju mnogobrojni podaci iz istorije. Evo jednog svežeg:

"Danijel Šehtman je aprila 1982. godine posmatrajući strukture atoma pod elektronskim mikropskopom video nešto što je, prema tadašnjem razumevanju kristala, bilo nemoguće. Do tog trenutka verovalo se da atomi kristalne rešetke čvrstih tela moraju da budu raspoređeni na pravilan i periodičan način. U strukturi tada poznatih kristala jedan, osnovni, simetrični element rešetke ponavljao se periodično. Kristal koji je Šethman tada posmatrao bio je drugačiji, atomi su bili složeni na takav način da nikakvo periodično ponavljanje nije bilo moguće. Ovakvi kristali, za koje se smatralo da su suprotni zakonima prirode, nazvani su kvazi-kristali.

Ovo otkriće naišlo je na veliki otpor pa je, braneći dobijene rezultate, Danijel Šehtman bio primoran da napusti istraživačku grupu u kojoj je radio. Međutim, rezultati koje je imo primorali su stručnu javnost da ponovo razmotri strukturu kristala. Na osnovu rezultata Šehtmanovog otkrića naučnici su uspeli da u laboratorijama stvore i druge kvazi-kristale. Godine 2009. otkriven je prvi prirodni kvazi-kristal, u reci Khatyrka u istočnoj Rusiji.
Kvazi-kristala su našli i primenu u industriji. Jedna kompanija iz Švedske napravila je posebnu vrstu kvalitetnog čelika, koji se koristi za izradu specijalnih oštrica i igli koje se koriste za operacije oka."
izvor. Danijel Šehtman je dobitnik nobelove nagrade za hemiju 2011. godine.
 

Sa druge strane postoji masa pseudonaučnih područja i studija. Pseudonauka je popularan naziv za  teorije i tvrdnje koje koriste neke elemente nauke a ipak nisu nauka.  One se ne zasnivaju na empirijskim činjenicama, nekorektne su u primeni standardnim naučnih metoda i po tome ih razlikujemo od naučnih koje imaju pogrešne rezultate.U istoriji nauke bilo je dosta nenaučnih istraživanja koja su umnogome doprinela razvoju nauke. Tu, na primer spada, alhemija kojoj nauka duguje otkriće mnoštva hemijskih elemenata i laboratorijskih tehnika i ideju eksperimenta. Pre  alhemičara izvodili su se ogledi i merenja ali ne i eksperimenti.

Astrologija je u istom smislu imala svoje pozitivno mesto u nauci. Danas pod imenom astrologije ne nalazimo ni astronome,ni fizičare, ni naučnike., već ljude različitih stručnih profila. Ljudi , koji u nju veruju, prilaze joj sa predubeđenjem o njenoj valjanosti . 

Astrologija se ne osporava samo od strane tzv.  tvrdog jezgra nauke koji bi da zadrže  monopol nad znanjem. Nju naprosto osporavaju naučni standardi. Da li će neke rezultate nauke poreći nauka sama, kao što se to desilo toliko puta u istoriji, da li će neka od razmišljanja na ivici nauke (poput astroloških)  preći na naučnu stranu jer će se standardi nauke promenti, je pitanje budućnosti. Za sada astrologija nema uporište u empirijskom i nemoguće ju je prihvatiti kao naučnu.
Otuda je interesatna knjiga Miloša Bogdanovića u kojoj autor objašnjava vezu između astrologije, antropologije i psihologije. Donosim samo deo uvoda ,ostatak je moguće pročitati ovde.

 

______________________________________________________
izvodi iz recenzija

U svojoj novoj, izuzetno zanimljivoj knjizi Miloš Bogdanović postavlja suštinska antropološka pitanja, koja treba da odgonetnu samu bit astrologije –tog ne samo drevnog, već, itekako, fenomena sadašnjeg vremena. Ko vlada ljudskim duhom i ponašanjem – nebeska tela, nasleđe predaka ili pojedinčeva volja; zašto uprkos nenaučnosti astrologije horoskop katkad „pogađa“; na posletku– zašto mnogi imaju osobine drugog horoskopskog znaka, a ne onog u kome su rođeni? Već iz ovih podnaslova naslućujemo trasu autorovih razmišljanja u ovoj knjizi.
Dr Goran Z. Golubović,

Knjiga "Astrologija i antropologija" Miloša Bogdanovića predstavlja značajno delo i za antropologiju i za astrologiju. Za antropologiju jer u astrološkom
iskustvu koje je lišeno rasnih predrasuda i predubeđenja nalazi dokaz da antropološki tipovi postoje gotovo baš takvi, kakve su ih opisali rani antropolozi
XIX i XX veka, a za astrologiju je ovo delo od značaja jer astrološko iskustvo čisti od sujevernog ubeđenja da je ljudski karakter i izgled determinisan
položajem nebeskih tela. Kroz duboku psihoanalizu različitih antropoloških i njima adekvatnih psiholoških tipova, jasno je da se autor ovog istraživačkog poduhvata ne zadovoljava čovekom kao žrtvom ni spoljnih ni bioloških faktora, već hrabri čitaoca da kao razumno i svesno ljudsko biće odgovornost za svoj
život uzme u svoje ruke. Kao dokaz da je pobeda nad sobom moguća, ali i da je pad neminovan ako čovek svoja iskušenja ne pobeđuje, autor iznosi karakternu
analizu raznih naroda, iskušenja njihovih antropoloških sastava, i njihove uspone i padove kroz istoriju. Poruka autora je da je čovekova sudbina u njegovim
sopstvenim rukama, ali da se čovek, zbog straha od susreta sa sopstvenom odgovornošću, najčešće odriče svoje slobode i dragovoljno prepušta da neko drugi misli i odlučuje umesto njega samog. Zato preporučujem ovu knjigu svakome ko je slobodan i hrabar da bez predrasuda i tabua razmišlja o čoveku,
njegovom mestu pod suncem i putevima ostvarenja njegove ličnosti.
Dr Dušan Obradović, antropolog

___________________________________________________________
Francuski prosvetitelj Volter je pisao:
"Astrologija je za astronomiju ono što je sujeverje za religiju: luda ćerka
pametne majke. Ove dve kćeri, sujeverje i astrologija, vladale su svetom
dugo vremena."
__________________________________________________________


Miloš Bogdanović
Deo iz Uvoda

ASTROLOGIJA I ANTROPOLOGIJA
Čovek između zvezda, gena i slobodne volje


Svoj pravi vaskrs astrologija doživljava u vreme velike krize posle Prvog svetskog rata. Danas se gotovo ne mogu zamisliti dnevne novine ili TV program bez astroloških komentara. Zato pojam astrologije zaslužuje da mu posvetimo i ovu knjigu.
Danas savremeni astrolozi ne pokušavaju da uzročno-posledičnu vezu između položaja planeta i čovekovog ponašanja opravdaju voljom bogova već naučnim objašnjenjima..
Istina je da su neke naše životne aktivnosti usklađene sa odgovarajućim položajem nekih nebeskih tela. Na primer, mi se budimo svakoga jutra u
izraženoj korelaciji sa pojavom Sunca na horizontu. Međutim, mi ne ustajemo iz sna zbog položaja Sunca, već zato što smo se odmorili, a položaj Sunca na nebu samo sinhronizuje ciklus buđenja. Ako zbog spuštenih roletni nismo svesni da je napolju već dan, naše buđenje će se upravljati prema našem unutrašnjem biološkom časovniku i prema potrebi organizma za spavanjem. Ako ni tako blisko i veliko nebesko telo, kao što je Sunce, nije u stanju da utiče na sinhronizaciju naših bioloških procesa ikako drugačije osim kada je vidljivo, šta tek možemo reći o uticaju ostalih znatno manjih i udaljenijih nebeskih tela.
Čak i ako bi bilo moguće da astrološki faktor nekom svojom mističnom silom ipak utiče na formiranje osobina ličnosti, onda bi on svakako delovao
na osobu i pre njenog rođenja, a ne samo u trenutku rođenja. Sazvežđa se stalno smenjuju nad našim glavama, ne samo tokom godine, već i tokom svakog
dana i noći, zbog Zemljinog okretanja oko sopstvene ose. Kako je moguće da astrološki faktor ne ostavi traga u prvih devet meseci života ploda (što je preko 23 miliona sekundi), a da ostavi traga u samo prvoj sekundi po rođenju?!
Sazvežđa koja se uzimaju u obzir prilikom izračunavanja horoskopa ne nalaze se tačno tamo gde ih mi vidimo. Svetlost njihovih zvezda mi vidimo sa zakašnjenjem koje zavisi od njihove udaljenosti od nas. Najbližu zvezdu vidimo sa zakašnjenjem od preko četiri godine. Zvezde nekog sazvežđa samo prividno izgledaju da su raspoređene u jednoj ravni kada se posmatraju sa Zemlje.Njihovo podsećanje na oblik strelca, bika,lava, ribe, devicu, itd, je stvar lične maštovitosti interpretatora i nema veze sa njihovim objektivnim čak ni dvodimenzionalnim prividnim rasporedom na nebu, a najmanje sa njihovim realnim trodimenzionalnim položajem u svemiru. Astrolozi veruju da konture stvorenja ili stvari koje oni vide u sazvežđima izazivaju adekvatne karaktere kod ljudi koji su rođeni u trenucima kada su takve konture bile na nebu. Na primer, ako je neko rođen u sazvežđu koje astrologa podseća na vagu, onda astrolog zaključuje da će ta osoba imati sklonost ka vaganju i odmeravanju, a ako je rođena u horoskopskom znaku Jarca, da će zbog toga imati karakter sličan stereotipu koji ljudi inače gaje o jarčevima.

Zapazimo kako čuveni astrolog Linda Gudmen u svom bestseleru "Sunčevi znaci Linde Gudmen" povezuje izgled ribe sa izgledom i karakterom osoba rođenih u znaku istoimenog sazvežđa:

"Kad sretnete ljude Ribe, pogledajte prvo njihova stopala. Ona su primetno mala i nežna ili pak ogromna i široka, kao kod neke umorne pralje. Oči Riba su vodenaste, teških kapaka, pune neobičnog svetla. Često, ali ne uvek, one su blago ispupčene, okrugle i izuzetno sugestivne. Pluća nisu snažna, a slabi prsti na nogama i članci mogu se pojaviti kod rođenih u martu. Ribe ili imaju spušteno stopalo i metatarsalne povrede ili pak izuzetno jaka i savitljiva stopala. Kada je život gurne - pljas - u ustajale vode nesrećnog neuspeha i beznadežnih situacija, umesto da izleti iz mračne opasnosti, ona je spremna da se sakrije iza svojih bledozelenih iluzija koje joj ne dozvoljavaju da donese praktičnu odluku."
(Sunčevi znaci Linde Gudmen, str. 500-504)

Vidimo da astrologija počiva na naučnom (ne)znanju starom više hiljada godina, kada ljudi nisu znali da se zvezde i planete samo prividno okreću oko Zemlje, da je udaljenost nebeskih tela od Zemlje različita (pa prema tome i njihov eventualni uticaj), i kada nisu znali za genetiku, pa su verovali da fizički izgled sazvežđa na nebu determiniše fizički izgled osobe rođene pod tim sazvežđem. Svaki spoljni uticaj koji bi naveo organizam da se ponaša drugačije nego onako kako je svrhovito potrebama njegove egzistencije, ugrozio bi opstanak tog organizma, što znači da bi takvi organizmi, koji su podložni
spoljnim uticajima koji određuju njihovo ponašanje, bili “falični” organizmi sa ugroženim entitetom. Niti bi takvi organizmi nastali mehanizmima
prirodne selekcije i evolucije (jer nemaju evolutivnu prednost u borbi za opstanak), niti je moguće da bi ih Bog takvim stvorio (jer bi bilo nepravedno
da našom razumnom ličnošću vlada neko nerazumno nebesko telo). Postoji još jedna zaostavština iz prošlosti u savremenoj astrologiji. Iako prosečan astrolog traži naučna objašnjenja astrološkog fenomena,on još uvek interpretira delovanje astrološkog faktora na način koji odgovara drevnom verovanju da planete zapravo jesu božanske ličnosti koje imaju uticaja na karakter i ponašanje ljudi.

Po definiciji, sujeverja su verovanja u događaje koji su unapred determinisani određenim radnjama, bez logičnog uzročno-posledičnog odnosa između činjenja tih radnji i događaja u budućnosti. Kako nije moguće objasniti uzročno-posledičnu vezu između položaja planeta na nebu i karaktera osobe koja se u tom trenutku rodila, jasno je da astrologija predstavlja jednu varijantu sujeverja. Svaki čovek prirodno nosi na svojoj savesti odgovornost da razumno
preispituje smisao svojih stavova i postupaka, pa bi pristajanje na poverenje u astrologiju, magične rituale i ko zna sve kakva sujeverja svakako predstavljalo svojevrstan atak na sopstveni razum i savest.
Da bismo išli protiv sopstvene savesti i glasa zdravog razuma, mi svakako treba da imamo jak motiv. Ni srednjevekovna crkvena represija prema astrolozima, ni argumenti savremenih naučnih saznanja nisu u stanju da izagnaju astrologiju iz svesti ljudi, zato što ljudi imaju potrebu za astrologijom.Mi imamo jaku potrebu da objasnimo svoje postupke na takav način koji će nas osloboditi od sopstvene odgovornosti, na način koji će našu odgovornost da prebaci na neki drugi plan, koji od nas ne zahteva da se odreknemo pogrešnih principa življenja. Međutim, kao što nijedan razuman i savestan čovek neće pristati da
traži sigurnost u sistemu čija se objašnjenja protive logici zdravog razuma,isto tako je nerazumno očekivati da čovek protivno svojim čulima i savesti
negira iskustvo sa fenomenom sa kojim se susreo.

Iako pokušaji naučnih objašnjenja astrološkog fenomena, koja nam pružaju sami astrolozi, ne mogu da zadovolje savest razumnih ljudi zato što su
besmisleni, činjenica je da "tu nečega ima" tj. da u određenom broju slučajeva dolazi do izvanrednog poklapanja osobina astrološkog znaka sa osobinama
osobe koja se u tom znaku rodila. Svrha našeg istraživanja i razmišljanja biće pokušaj da objasnimo zašto i kada astrološki fenomen prividno funkcioniše.
Astrolozi prepoznaju različite tipove ljudi i njihovo postojanje opravdavaju različitim položajem planeta i zvezda na nebu..... razlike
između ljudi imaju svoje vrlo konkretne (najčešće adaptivne) uzroke, a ...među njima nema niti mesta za astrološki faktor, niti bi imalo smisla
da na formiranje čovekovih osobina ličnosti deluje i jedan drugi faktor, osim potrebe njegove egzistencije i potrebe njegove sfere uticaja.

Psihološkom analizom (ćemo objasniti) da među ljudima zaista postoje psihološki tipovi adekvatni određenim horoskopskim znacima, ali da se oni
javljaju bez obzira u kom znaku su se ljudi zaista rodili. Zato (ćemo koristiti) pojam psihološkog tipa Ovna, Bika, Blizanca, itd, kome mnoge osobe mogu da odgovaraju, iako uopšte nisu rođene u njegovom realnom znaku ili podznaku.
Mnogi čitaoci će postati svesni da svojom psihom i svojim fizičkim izgledom više odgovaraju nekom drugom astrološkom znaku, nego onome koji im po rođenju zaista pripada.
U antropološkoj analizi ćemo objasniti razloge zbog kojih postoje razlike između psiholoških tipova i samim tim postojeće razlike između horoskopskih
znakova. Pokazaćemo da astrolozi na osnovu svog iskustva sami pružaju dokaz da različiti horoskopski tipovi nemaju svoje izvorište u položaju zvezda na nebu, već u genetskom nasleđu i slučajnom ili namernom rođenju određenog psihološkog i antropološkog tipa u adekvatnom horoskopskom
znaku.
U religioznoj analizi ćemo objasniti zašto astrolozi još uvek interpretiraju uticaj astrološkog faktora kao u drevno vreme kada su bili uvereni da
su planete božanske ličnosti. Podsetićemo se da je čovek biće odgovorno za svoje postupke i da je njegova sloboda u rukama njegove slobode uma i slobodne volje. Iskusnim astrolozima ova analiza će pružiti važnu prosvetiteljsku poruku koja ima za cilj da njihovo iskustvo očisti od sujevernog poverenja u
zvezde i determinizam, i da im pomogne da umesto dobrih astrologa postanu dobri psiholozi i antropolozi.