петак, 09. новембар 2012.

Wittgenstein :" Sačuvaj me Bože mentalnog zdravlja"







Pedeset razloga za voljenje Wittgensteina

1) Jer je najradije voleo ulogu propalog aristokrate.
2) Jer nije nikada zapisao “Heil Hitler”, kao Heidegger, i nikada nije sledio Komunističku partiju, kao Jean-Paul Sartre.
3) Jer je verovao u prijateljstvo. Prijatelj, rekao je, jeste neko s kim možeš da prodiskutuješ kilometre besmislica.
4) Jer ga je sve do smrti pratila sablast Otta Weiningera, izmučenog i suicidnog profete mržnje prema samome sebi.
5) Jer je odbacio porodično nasleđe koje bi učinilo od njega jednog od najvećih bogataša u Evropi.
6) Jer je jedan od retkih saveta što ih je poslednjih godina davao studentima bio ovaj: “U životu se ne smete prenatrpavati”.
7) Jer je zaista bio potreban neko ko će očistiti Augijeve štale intelektualnog sveta. Wittgenstein je bio iznenađen kad su mu odredili taj zadatak.
8) Jer je ismejao Russellovu ideju da ustanovi Svetsku organizaciju za mir i slobodu. “Pretpostavljam da bi vi radije ustanovili Svetsku organizaciju za rat i ropstvo”. Wittgenstein: “Da, baš tako”.
9) Jer je proglašavao da filozof ne pripada nikakvoj idejnoj zajednici. Upravo zbog te radikalne stranosti i jeste filozof.
10) Jer je izdavaču svoga dela Tractatus logico-philosophicus predlagao da knjizi doda tucet praznih stranica na kojima će čitalac moći ispljuvati svoju mržnju jer nije ništa razumeo: savetovao mu je da na naslovnu stranicu odštampa njegov datum i sat rođenja, da onaj koji veruje u astrologiju može izračunati njegov horoskop.
11) Jer je njegov ideal bio da u kap gramatike koncentriše filozofski oblak.
12) Jer se neprestano pitao što učiniti kada imaš samo jedan talent i taj se talent počinje gasiti. Nije li najbolje nestati zajedno s njim?
13) Jer ga tada kad je doznao da ima rak prostate nije toliko slomila sama dijagnoza, koliko garancija lekaraa da poznaje delotvornu terapiju.
14) Jer je tvrdio: “Moja su razmišljanja kao napisi na oknima, gde na engleskim železničkim stanicama prodaju vozne karte: ‘Is your journey really necessary? Da li je vaše putovanje zaista nužno? Ko to pročita, najverovatnije bi morao reći: ‘On second thoughts, no’, Ako dobro promislim, nije”.
15) Jer nikada nije nosio kravatu.
16) Jer je atomsku bombu smatrao gorkim, ali spasonosnim lekom.
17) Jer mu se, kao i Schopenhaueru, činilo zločinom roditi decu. Jednoj je devojci, koja je u njega bila zaljubljena, objašnjavao da to ne znači ništa drugo nego baciti još jedno biće u ovaj nesretni svet. Isto tako je smatrao da ljudi u svakom slučaju predugo žive.
18) Budući da je bio svestan svojih greha i nije se baš nimalo nadao da će se za njih moći otkupiti, Boga nije mogao predstavljati drugačije nego nemilosrdnog suca.
19) Jer mu se svaki oblik filozofske argumentacije činio vulgarnim, Russellu je poverio da cveće ne želi uprljati blatnjavim rukama.
20) Jer se pitao: “Kuda ide sadašnjost kad postane prošlost i gde je prošlost?” U tome je, tvrdio je, jedan od glavnih izvora filozofskih teškoća.
21) Jer postoje čudni afiniteti između Wittgensteina i Theloniousa Monka. Obojicu nije moguće imitirati, previše su komplikovani i osebujni. Oba su bili muzičari tišine.
22) Jer mu je Ingerborg Bachmann posvetila svoj doktorat.
23) Jer je Isabelle Huppert u filmu Wernera Schroetera Malina predavala o Wittgensteinu.
24) Jer se film Michaela Hanekea 71 fragment hronologije slučaja inspiriše Wittgensteinom, kao što je film Dereka Jarmana Wittgenstein inspirisala filozofova biografija.
25) Jer je u Freudu vidio jednog od najvećih estetskih demijurga modernosti, koji ne samo što je prominio naš pogled, nego je  i stvorio novo oko.
26) Jer je tvrdio da u filozofiji dobija utakmicu onaj ko je u stanju trčati najsporije ili ko poslednji stiže na cilj. “Filozofi bi se međusobno morali pozdravljati sa ‘nemoj žuriti’”.
27) Jer je na pitanje zašto je postao filozof odgovarao da nije bio dobar ni za što drugo i da uostalom s filozofijom šteti samo samome sebi.
28) Jer je imao dubok osećaj da je na svetu suvišan, ujedno se stideći što nema hrabrosti da se ubije.
29) Jer je pripadao istoj porodici kao i američka glumica Louise Brook, isto tako šopenhauerovka, koja je prolaznike ispitivala za put do pakla i koja je spalila svoje ispovesti iz straha da se njima ne bi obmanula
30) Jer je radije voleo lošu savest od dobre i jer je s Gottfriedom Kellerom govorio: “Nikada ne zaboravi da tada kada sve dobro ide, nije nužno da tako i ostane”.
31) Jer je na jednom predavanju Karlu Popperu pretio žaračem.
32) Jer bez njega ne bismo upoznali majstorsko delo Thomasa Bernharda "Wittgensteinov nećak".
33) Jer mu se činilo besmislenim čitati filozofske članke u znamenitoj reviji Mind, dok u Streetovim i Smithovim kriminalnim romanima ima mnogo više supstancije.
34) Jer je jedna od njegovih najdražih izjava bila: “Leave the bloody thing alone” (“Ostavi stvar na miru”) koju je izricao sa svečanim izrazom i značila mu je to da su stvari posve u redu takve kakve jesu i da ne treba pokušavati ništa menjati.
35) Jer je nakon završetka svojih predavanja uvek odlazio u najbliži bioskop da gleda western ili muzičku komediju. Uvek je sedao u prvi red.
36) Jer je bio svestan da je rad u filozofiji rad na samome sebi. Uvek pišemo na onoj ravni na kojoj se nalazimo.

.




37) Jer je mrzeo podučavanje filozofije na univerzitetu i o njemu je tvrdio da može biti pošten rad samo po istinskom čudu.
38) Jer je savetovao: “Ne igraj se dubinama drugoga”.
39) Jer je tvrdio: “Ne stidi se kazati glupost. Paziti moraš samo na vlastitu apsurdnost”.
40) Jer je bio majstor u umetnosti odupiranja diskurzivnim lukavstvima. Ako je Diogen odbacivao filozofski jezik kao klaun, Wittgenstein je upalio lomaču naših filozofskih taština.
41) Jer je mrzeo filozofsku vulgarizaciju koja zavodi ljude da misle kako razumeju nešto što ne mogu razumeti.
42) Jer je u pedesetim godinama još uvek bio u stanju živeti strašno komplicirane ljubavne priče s mladim muškarcima.
43) Jer je smatrao da je mnogo teže i ujedno mnogo poštenije razmišljati ili pokušati razmisliti o svom životu nego rešavati logičke probleme. Čemu bi bio logičar ako nisam čovek, pitao se.
44) Jer je bio promašeni monah, što nije promaklo njegovu najboljem biografu sa imenom Monk (Monah).
45) Jer je izazvao ljutnju Gillesa Deleuzea, koji je Wittgensteina optužio da je hteo da uništi filozofiju.
46) Jer se tokom Prvog svetskog rata kao dobrovoljac prijavljivao za najopasnije zadatke. Tvrdio je da se strah rađa iz pogrešne predstave o egzistenciji. U rovovima je čitao Schopenhauera, Tolstoja i Nietzschea.
47) Jer je tvrdio da se filozofski problemi mogu razrešiti samo tako da mislimo na gluplje stvari nego filozofi.
48) Jer je tada kada ga je Bečki krug, tvrđava najradikalnijeg pozitivizma, pozvao na predavanje, radije čitao mističku poeziju Rabindranatha Tagorea.
49) Jer je tvrdio da je želja za čašću i slavom smrt za misao.
50) Jer je Russellu, koji ga je hteo odvratiti od toga da dve godine živi sam u Norveškoj, rekao da prostituira svoj duh razgovarajući s inteligentnim ljudima. “Rekao sam mu da je onde mračno”, priča Russell, “a on mi je odvratio da ne voli svetlo. Tada sam mu rekao da je lud, a on je odgovorio: ‘Sačuvaj me Bože mentalnog zdravlja”’.

Roland Jaccard, “50 raisons d’aimer Wittgenstein”, Magazine littéraire, mars 1997, n° 352, p. 18-19.
S francuskog preveo Mario Kopić

 izvor
 ________________________________________


Wittgenstein nije držao predavanja. Studenti bi sedeli s njim u krugu, a on bi razmišljao pred njima u vidljivoj borbi s vlastitim mislima. Neretko se osećao smetenim, što bi i rekao. Susreti su obično bili konverzacije, a on bi nastojao izvući misao iz sebe i pomoći drugima da učine isto. … Retko nas je pozivao da iskažemo vlastite sudove o našem umu i preuzmemo odgovornost za njih. Umesto toga, od nas je očekivao da stojimo na ramenima učitelja, u položaju koji je prikladan za učenje neke nauke, ali beskorisan u terapiji, kada trebamo posebnu  pažnju i odgovornost za ono što činimo. Terapija je za Wittgensteina mišljenje što ga dele dvoje i u kom je hrabrost da se bude glupan i neznalica mnogo važnija nego pamet. On svoju borbu s jezikom čini vidljivom i na taj nam način pomaže da dođemo do vlastitog kretanja misli.
Wittgenstein se u svojoj potrazi često pozivao na vlastitu intuiciju, ukus, osećanja i kušnje: ”Čini mi se…”, ”Imam osećaj da…”, ”Nešto mi govori…”, ”Sada želimo…”, ”Preka je potreba da…” – česti su njegovi izrazi. Tu su pitanja, podsetnici, parabole i izrazito apsurdni primeri.
”Nemojte se, zaboga, bojati govoriti besmislice! Samo ne propustite obratiti pažnju na njih.”
(John M. Heaton 2000.)


 

21 коментар:

  1. sačuvaj me bože preterane mentalne aktivnosti! filozofija kao mentalna aktivnost odvaja glavu od čitavog tela. kako onda da budemo celi? čak i oblik glave izgleda kao da je neknadno nasađena na telo. kao da smo unapred osuđeni na božiji usud hladnog sečiva razuma koga grade misli. on secira i emocije i telo, čak i duh secka na komadiće. glava je poseban kosmos. trebalo bi da svojom aktivnošću celog čoveka ujedini, a ne da ga cepa. ali toga ne možemo biti svesni na mentalnom nivou. zbog toga je gnoza jeres. jako razvijen mentalni mehanizam je poput vrata zatvorske ćelije. sami sebe zarobljavamo, odsecajući glavu sa našeg tela, bez koga nema života.

    usled spoznaje ništavila koje je zahvatilo ovaj svet, filozofi često imaju osećaj da ne pripadaju čovečanstvu. setite se kako su stari grci bili pozitivniji, skladniji u svojoj misli. ima se utisak da su oni osećali veću pripadnost i prirodi i ljudima od filozofa modernog doba. u suštini, svi moramo naći tu pripadnost, samo treba naći svoje mesto. uglaviti se nekako. i šta to znači biti veliki mislilac? dok se ubijamo misleći šta je to smisao našeg života, on odleteee... na koncu, prihvatiti i da je taj odbegli život naš. nasađen deo ispunjen mislima na ono što smo pustili da ode od nas.

    withenštajn je lepo rekao da filozofijom šteti samo samome sebi. teške su to lekcije. težak zadatak. i težak put rada na samom sebi, kako to u moderno vreme mnogi vole da kažu za lični razvoj, a pri tom nemaju pojma o čemu uopšte govore.

    123

    ОдговориИзбриши
  2. Zato ja ne čitam filozofiju, heheeeeee.
    Ozbiljno,filozofiju ne moraš čitati,do filozofije dođeš sam,ako imaš imalo pameti.Ja to zovem praktičnom filozofijom,može i filozofijom života.I toga ako je previše ne valja.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  3. Odlican naslov! U njemu je sadrzana boemstina filozofa. Filozofija je drugo.Slazem se sa obojicom, da ne ponavljam.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  4. Ups..vidi vidi,ko bi rekao da će vas trznuti filozofska tema.Baš mi je milo,em drago, haha..
    Šala,dakako.
    Meni se tekst u suštini ne dopada.Ovo je popularna forma približavanja filozofije i priznajem da će neko zahvaljujući ovom tekstu prvi put čuti za ovog filozofa, i,što je važnije,pročitati koju pametnu misao.E tu pronalazim zamerku.Subjektivna sam dakako.Izbor nije po mom ukusu,trebao je biti reprezentativniji i konzistentniji. Ali,kome je namenjen i dobar je.Zato sam ga i uvrstila na blog.Neka se nađe,zašto ne širiti pametne misli.

    123
    Prijala su mi Vaša "filozofska razmišljanja" protiv filozofije.
    "Zato je gnoza jeres",zato Eva nije smela da potrči za jabukom,a Adam za Evom, mislim isto za jabukom.
    Jabuka,to jest drvo,to jest znanje stečeno iskustvom nije uvek zdravo.Istina je,nije uvek,ali moramo reći i da jeste.

    Mislim da citirana rečenica ima složenije značenje od ubiranja ploda iz znatiželje.Svako o tome misli na svoj način i to je taj ostatak teksta koji ste napisali,opaske koje su dodali Peđa i Z.

    Svest je jedan mnogo kompleksniji sistem funkcionisanja i znanja ( i filozofija)su pripadajući deo.Svest nas određuje i to je prvo na šta moramo misliti. Filozofija je oblast u kojoj su sabrana filozofska razmišljanja,inače je (glagol) način razmišljanja i skoro da bih rekla da je razmišljanje po sebi filozofsko,jer svako u svojoj osnovi ima svrhu propitivanja.
    Ja imam poseban odnos prema iskustvenom znanju( gnozi). Zahvaljujući njoj funkcionišemo.Znate onaj primer sa čitanjem reči..ostavite prvo i zadnje slovo,sva ostala pomešajte i pročitaćete sve do poslednje reči-zahvaljujući iskustvenom znanju kojim smo napunili pamćenje.Bez znanja nema života,na iskustvima se pečemo, previše znanja opterećuje,neznanje je sa druge strane pogubno,sve u svemu treba imati meru,treba znati znanje.
    Evo,na brzinu od mene ovoliko.

    lep pozdrav svima

    ОдговориИзбриши
  5. Svest! Stanja svesti.Terminologija je iz psihologije i nije loše da si spomenula.Stanje svesti a ne samo skup akcija,su pokretači čoveka,mase.Autoritarnost se,primera radi,tretira kao stanje svesti,koje može da rezultira skupom akcija. Razmišljanje bi bilo između,stav,odluka,plan.Nečiji stav već može da ohrabri drugog u akciji.
    Vrlo opipljivi procesi.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  6. Postoji nekoliko teorija o tome kad je i gde zapravo počeo dvadeseti vek.Po nekima, na primer, započeo je u Dablinu, u četvrtak, 16.juna 1904.godine u osam sati ujutro, kada se niz stubište stare kule Martello spustio debeli Buck Mulligan noseći svoju činiju za brijanje.(“Uliks” Džojs)

    Sa Džojsom ne počinje dvadeseti vek,bez njega se duh ovag veka ne može zamisliti.
    Šta je sa 21.vekom,kada on počinje,šta njega obeležava, kakva i čija svest.Hteli ili ne deo smo "ujedinjene svesti",kolektivne,a sami smo razjedinjeni,ili kako je napisao 123 "...sami sebe zarobljavamo,odsecajući glavu sa našeg tela,bez koga nema života".

    ОдговориИзбриши
  7. Da dodam kada ste već počeli :

    "Da bi neki značajni duhovni proizvod smesta mogao vršiti širok i dubok uticaj,potrebno je da postoji tajna srodnost,čak saglasnost između lične sudbine tvorčeve,i opšte sudbine čitavog savremenog pokolenja."
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
  8. Smrt u Veneciji Tomasa Mana ili grešim ?
    hvala na prolazu

    ОдговориИзбриши
  9. malo objašnjenje ako sam bio nejasan. nisam protiv filozofije, dapače. da pojasnim:

    daleko od toga da je Eva načinila grešku i potrčala za jabukom. to joj je bila misija za dalji razvoj čovečanstva. u zmiji se krio Lucifer - svetlonoša, koji je takođe imao zadatak, da osvetli ono što je bilo pod senkom. tada se u čoveku začela ona klica svesti koja znanjem počinje da se razvija. Mojsije je dobio zapovesti koje su u ljudima počeli razvijati klicu morala, i to je sve bilo zemaljskog porekla. tek sa Hristom prvi put dobijamo impuls duhovnog. grčka filozofija je dobrim delom bila vezana za prirodu i čoveka kao njen deo, ali se bavila i duhovnim na jedan sasvim drugačiji način od onog koje je izvorno hrišćanstvo veoma brzo postavilo kao novi poredak stvari. kako na nebu - tako i na zemlji. pitagora je boga opisao kao proporciju, brojeve koji u sebi nose kosmičke zakonitosti. začetak kasnije gnoze. srednji vek se koprcao da sačuva hrišćanstvo, ali pod velom neviđene represije. a renesansa je uvela prosvetiteljstvo, preporod antike. to je sve neminovno uticalo da se razvije nauka kako specifičan vid mentalnog delovanja. ateizam se takođe nije pojavio slučajno, jer su crkvene institucije u vim religijama toliko ojačale da su duhovnu dimenziju potisnule. ateizam je prilično doprineo da se počne razmišljati o sasvim novom uvidu u duhovnu dimenziju. danas smo svedoci koliko se nauka približila duhovnoj spoznaji. i jednog dana će se sigurno toliko isprepletati da nećemo više imati nauku koja je vezana isključivo za mentalnu funciju koja opservira samo ono što čula mogu dosegnuti. filozofija je samo učinila prelaz od religije ka nauci, i ima veoma značajno mesto u razvoju svesti. ali i ona je udarila u zid. potrošila je svoje resurse, kao i religija. a mora se dalje.

    problem je što mi ne nosimo u sebi samo genetiku koja je vezana za čisto materijalni aspekt bića, več i neku vrstu "duhovne genetike", nešto što je vezano za samu dušu i njne specifične suštinske osobenosti. ne morate verovati u reinkarnaciju, ali ni ona nije slučajna tekovina budizma, pa ček ni nekih hrišćanskih prikrivenih simbola. moralo se pisati metaforično u vidu priče, jer čovek nije mogao razumeti suštinu. bilo je bitno da je primi kroz priču. to je ostavilo trag u zapisu našeg kolektivnog polja, kolektivne genetike.

    a o onom duhovnom zapisu se govori kroz ezoteriju. o tome se jako malo zna, jer čovek još nije sposoban da tumači svoju dušu. ego, preko koga baratamo sa informacijama to obrađuje na sebi svojstven način. ali ni makac dalje. to su jako duboki slojevi našeg mikrokosmosa. tu nam mozak ne pomaže, niti super razvijena mentalna funkcija. moramo se ujediniti... haha... ne u evropsku uniju, ili neko globalno selo, što opet nije slučajna civilizacijska pojava, nego unutar sebe. koliko ko može. jer posle ovog dekadentnog perioda mora nastati neki novi procvat i preporod. pratimo samo istoriju, iako je ona samo delić, još uvek nepoznat, nedokučiv istini, i uočićemo veoma logične faze promena.

    tu se slažem sa pesnikom u prolazu. jer tajna srodnost je duhovnog porekla. i već poznata činjenica da je materija nastala od duha, govori o izvoru te tajne. kako će je čovek odgonetati ostaje da se vidi kroz neki budući razvoj čovečanstva i čoveka samog, kroz njegovu realizaciju kao svesnog bića koji će osvestiti bar delić onoga što duša nosi sa sobom. a do tada, kom opanci, kom obojci.

    stvarna promena nastaje prvo na duhovnom nivou, a tek onda na mentalnom, i u emotivnom biću. zbog toga je metanoja još uvek tajna. dešava se ali ne može da se svesno izvede.

    baš me nešto ponelo večeras. hahaha. nisam odavno imao inspiraciju za ovim vratolomijama. ode mi glava.... hahaha :)

    123

    ОдговориИзбриши
  10. Jaoooooooooo,
    123, moram biti lična, kako da kažem da me tekst zaneo, nego ovako kako sam napisala.Ama, neću da ćutim Malo je reći da ste sve lepo objasnili.Pročitaću napisano desetak puta jer je o duši napisano iz duše.
    Ako zapostavim tu dimenziju teksta i okrenem se iskazanom,i mene impresionira zakonitost poretka i reda stvarnosti.Na koji je način čovek pokušavao da shvati i protumači isti, je takođe interesantno. Fasciniraju podudarnosti do kojih doaye ljudi na raličitim stranama sveta. Otuda u verama,uz razlike i neverovatne sličnosti, ili, ono što mene približava toj duhovnoj riznici jedinstven način prikazivanja i razmišljanja. U religioznim spisima je objedinjeno materijalno i duhovno, kao npr. u romanima svesti, dok se nauka u svojim opisima specijalizirala za isečke stvarnosti,put korisnosti znanja.Ne mogur reći da je upotrebljivost znanja jedina odrednica nauke,postoji toliko oblasti koje su izvan praktičnog, ali su sve te oblasti,takođe usko profilisanei daleko od objedinjenosti o kojoj pišemo.
    Možda ću sada ja biti nejasna,ali i to je deo rascepkanosti naših razmišljanja i pisanja.Kada svako od nas doda svoju misao,ako ništa imamo veći izbor mogućnosti sagledavanja a da ne pričam o draži proniknuća u svet drugih.Na kraju svih krajeva, naše misli ne mogu biti nego što jesu, subjektivne,objektivnost je nama neuhvatljiva iz prostih razloga,fizičkih i umnih ograničenja.
    123, zahvaljujem na divnom komentaru.

    ОдговориИзбриши
  11. философија предпоставља бити на путу,стално истраживати....
    Cokрat

    ОдговориИзбриши
  12. Ko izmisli boga,ingeniozno.Ponudiš što niko nije video i zatražiš da se u to veruje.Mora da je bio neki dokoni filosof koji je hteo da na ovakav način napakosti niščima duhom stavljajući ih pred večitu dilemu.
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. xxx,

      razumem tvoju duhovitu opasku. i ja sam dugo bio u zabludi oko misli: blago niščima duhom, njihovo je carstvo nebesko.

      uvek sam se pitao kako je to moguće da su siromašni duhom u duhovnoj prednosti i da zaslužuju taj "raj". a onda sam slučajno otkrio jedno drugo tumačenje koje govori da su jevenđelja u nekim delovima loše prevedena sa starogrčkog. opet iz neznanja. i da je prevod otprilike ovakav: blago prosjacima duha, njihovo je carstvo nebesko.

      a to bi značilo ovo: oni koji su svesni da nemaju ili imaju malo i uvek nedovoljno duha u sebi, koji su svesni da im to nedostaje i treba, da im je znanje i duhovnost toliko zanemarljiva u odnosu na ogromnu tajnu koju kosmos još uvek krije od nas, samo takvi priznaju koliko su malo zrnce nad beskonačnošću.

      "udelite siromahu malo duha" značilo bi molbu nad velikim silama vaseljene. i to je istina, nasuprot lažnoj samobitnosti i samouverenosti da znamo mnogo. istinski filozofi su uvek sumnjali u sopstvenu misao potezajući za apsolutnim, nesaznatljivim, odajući pritom primat tajni života, nad tim nepoznatim što nas vuče da saznamo zašto patimo. jer da budemo iskreni, nikad se ne pitamo zašto se radujemo.

      a mi prosjake i siromahe doživljavamo na sasvim drugačiji način. od sažaljenja do prezira. ono što vidimo svojim očima i doživljavamo jer smo suviše u sebi, u svojim emotivnim, logičkim i telesnim zatvorenim ćelijama. opet, jer ne znamo baš ništa ili tek toliko malo da nismo ni svesni koliko smo gladni. glad za saznanjem osetimo tek kad shvatimo da sami teško možemo izaći iz sopstvenih zatvora. duh će nam pomoći. moramo ga potražiti u sebi, prizvati, osetiti čežnju za njim... kao siromašni prosjak koji čežnjivo kaže: udelite siromahu.... i mrvica će ga obradovati.

      123

      Избриши
    2. Došao "učeni" sin iz velegrada kod oca na selo. Otac se vajka da teško živi od svog rada,a sin ga pita:
      - Zašto ne praviš zlato, pa ga lepo prodaš, zaradiš pare i živiš kako ti je volja?"
      - Pobogu, sine,a kako da pravim zlato? -
      - Jednostavno,uzmeš kantu,odeš iza kuće i napuniš je zemljom,zatim je obesiš iznad ognjišta i mešaš dok ne postane zlato,ali pritom nikako i ni u jednom trenutku ne smeš da pomisliš na krokodila.
      Otac probao,ali uvek pomisli na zabranjenu misao i zlato se ne napravi.
      Proklet bio,reče otac, što je morao da mi zabrani da mislim na krokodila, kad ja to ni u snu ne bih učinio da mi on to nije zabranio.

      Tako i ja.Ubediše me da Bog ne postoji i čim misao krene u drugom smeru a meni iskoči Bog-krokodil i gotovo.

      XXX

      Избриши
  13. XXX

    Da zaboravimo na momenat na "izum" Boga ili još bolje, da ga shvatimo kao formu prenošenja informacija i okrenemo se informaciji kao takvoj.Usredsredimo se na inteligentni dizajn,npr.,inteligenciju kao pojam koji približno može da objasni sistem funkcionisanja svega,obzirom na sofisticiranost "projekta".U tom slučaju "inteligencija"je više radnja,nego subjekat,ili radnja i subjekat.Pojam inteligencijeje naveo čoveka da "izmisli"Boga,jer radnje te vrste,u ono vreme, mogle su da se pripišu jedino svesti i to čovečijoj.Onog momenta kada je čovek došao do saznanja da na tom principu radi svaki deo postojećeg,Bog se pretvorio u inteligentni dizajn.Zašto Bog nije nestao? Pitanje jejednako pitanju čemu još filozofija? Čemu još način razmišljanja(filoz.) kada se filozofija razložila u tolikoj meri da je,tako reći,ostala bez svog predmeta. Ali filozofija je način mišljenja koji stoji u osnovi svakog razmišljanja.Prema tome ona ne može da nestane, samo se preselila,razdelila po područjima, kao celina je postala upitna. I Bog je,biće,ostao na takav način po strani,rituali su nešto drugo,a sve što se pod njim podrazumevalo preneto je takođe na druga misaona područja. Ni inteligentniom dizajnu je nemoguće dokazati subjekat,otuda vraćanja Bogu.

    Da li iza svega postojećeg stoji Bog, ili svest,pitanje je opredeljenja više nego suštine.Svest je teško zamisliti bez tela i otuda vraćanje telu(Bogu).Ne vidi se ni jedno ni drugo,a postoji.Šta je svest kod čoveka, vidi li se? Ne.Da li je ona samo mehanizam, biohemijski proces? Ono što je napisao 123 je u tom smislu napisano.Sve ima svoj zadatak i,da citiram jedan deo komentara " u zmiji se krio Lucifer - svetlonoša, koji je takođe imao zadatak, da osvetli ono što je bilo pod senkom. tada se u čoveku začela ona klica svesti koja znanjem počinje da se razvija."
    Ostalo pročitajte sami.
    Bitno li je kako prenosimo saznanja? deca savršeno razumeju poruke iz bajki, basni.Kuce,mace,lije i vukovi ne govore,ali govore poruke koje oni "pričaju".

    pozdravljam

    ОдговориИзбриши
  14. Uzivam citajuci komentare.Ako nastavite zavolecu cistu folizofiju.
    Z.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. reče bozon i nastavi da uživa.hehee...

      Ja isto uživam i usput preporučujem svima uz zdravu ishranu i zdrav život( poželjnu informaciju genima) zdravu duhovnu hranu. Čitajte sve po malo i sami testirajte svoj organizam kako vam djeluje na pojedina "štiva",kako se osećate, tada će te otkriti šta Vašem organizmu odgovara a šta ne.Duhovna hrana je izvrsna preventiva,u stanju bolesti lek.Bez mnogo "filozofiranja" usvojite ovo znanje.Nutrijenti utiču na ekspresiju gena,duhovna hrana selektivno aktivira i inaktivira određene gene i zato prilikom filozofiranja,molitve i sl.napravite mali test.U čemu uživate kao bozon uvedite na jelovnik,ono što ne prija izbacite.

      Peđa

      Избриши
  15. Peđa, hahaha... meni prijaju vinska "štiva", u večernjim satima, u manjim dozama. to mi je ostala u genima ona dionizijska informacija. šta da radim. bozoni navikli na uživanja. uz to još poneko "štivo", opet u manjim dozama. samo da ubacim informaciju. to ti dođe ko homeopatija. sasavim dovoljno. da ne budemo alavi inače ćemo povratiti. svaki višak posle mučnine izaziva mamurluk. čak i filzofija. hahaha.

    Z. ovo je moj recept uz koji konzumiram filozofiju. u manjim dozama. lakše se prima. lepo je rekao Withenštajn: 6) “U životu se ne smete prenatrpavati”. samo ti uživaj sa strane gledajući ovu baru sa krokodilima gde se mi praćakamo. nije ti loša strategija.

    xxx, ova gospoda naučnici ovde ponudiše bozon. a taj tvoj bog-krokodil navodi te da probaš "zabranjeno voće", možda ti treba to iskustvo. svaka navika i odvika. Eva se nije mnogo premišljala. ko će ženi zabraniti igranje sa zmijama. čak ni sam bog. hahaha.

    pozdrav, 123

    ОдговориИзбриши
  16. Kome da verujemo? Eva nije poverovala Bogu i pogrešila je.Da li je pogrešila? U prirodi ne postoji distinkcija dobro/zlo, zabranjeno/nezabranjeno voće.Postoje krokodili u glavi,kažem ja Vama.Na Vama je da verujete/ne'verujete.

    XXX

    ОдговориИзбриши
  17. Filozofija je hrana za svakoga i ni za koga( Nietzsche,”Tako je govorio Zaratustra”): za čoveka koga mišljenje ispunjava, ni za koga – nije za one koji ne razmišljaju ni o sebi, a kamoli o svetu oko sebe.
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
  18. Oprostite što se ne javljam,bila sam odsutna.Malopre sam stigla.Hvala na lepim komentarima.

    ОдговориИзбриши