Telesni sat ~ harmonija ritmova

                 

Pisana istorija je preplavljena činjenicama o ritmu prirode. Među njima su podatci o unutrašnjim senzorima u ljudskom organizmu, našem telesnom satu, odnosno telesnim ritmovima. Ova je tema sve aktuelnija u nauci. Uprkos postignutom napretku, čovek ne uspeva da praktično primeni saznanja i uspešno organizuje vlastitu egzistenciju. Informacije se ne prihvataju tako lako zbog uvreženih navika i sve  komplikovanijih uslova života, mada se zna da je preduslov istinskog spokojstva život u harmoniji u sebi, sa sobom i okolinom, u harmoniji ritmova.  

 

  Sopstveno poimanje vremena 

Život koncipiramo prema mehanizmu sata koji pokazuje svetsko vreme. Po njemu određujemo "vreme  za jelo"čak i kada želudac nije prazan, "vreme za spavanje" kada ne osećamo pospanost, češće kada je vreme za počinak već poodmaklo. Biološki sat ima drugačije, ali podjednako precicne znakove, koji su usaglašeni sa ritmom unutrašnjeg sistema funkcionisanja organizma i  ritmovima svemira.  

Smatra se da je trend specijalizacije u medicini umanjio lekarsko poznavanje sveprisutnosti i značenja dnevnih ritmova za zdravlje i bolest. Naišla sam na informaciju da je 1996. godine Američko medicinsko udruženje (AMA) zatražilo  od Gall up organizacije istraživanje: znaju li lekari i javnost da se simptomi mnogih uobičajenih bolesti pogoršavaju u određeno doba dana ili noći, a smiruju u drugom vremenskom razdoblju? Kad se najčešće javljaju srčani udari ili napadi astme? Kad su simptomi sinuitisa, prehlade, kijanja i drugih alergija najgori? Kad je srčani pritisak najviši? Većina lekara, piše u toj informaciji koju su prenele dnevne novine, odgovorila je pogrešno na svako postavljeno pitanje. Prosečna odrasla osoba takođe je pogrešila. Čak i osobe s bolestima uključenim u ovo istraživanje nisu raspolagale važnim činjenicama koje bi im mogle pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i, možda, spasiti živote. Nisam sigurna da je situacija takva. Učestalost bolesti i podudaranja sa periodima dana ili godišnjeg doba, pokazatelji su i običnom čoveku, a ne kamoli lekarima. Veče je klasično vreme napada čira na želucu, pred zoru probleme imaju pacijenti sa napadom astme, jutro je vreme srčanih udara i tako redom. 

 

                                               

RITAM  

 Ceo kosmos, svi životni procesi biljaka, životinja i čoveka teku po određenom ritmičkom obrazcu, koji podrazumeva ravnomerno ponavljanje.  

 
U NAMA ... 

"Arhitekte, pišu Smolensky i Lambergova (Telesni sat), predviđaju da će kuća budućnosti biti "pametna" kuća, što znači da će biti opremljena računarskim senzorima koji će zapamtiti navike, paliti svetlo i radio u vreme kad obično ujutro ulazimo u kuhinju, kuvati vam kafu, podešavati grejanje ili klimatizaciju... Ali, mi već stanujemo u vrlo pametnoj kući, pametnijoj nego što bi ijedan kompjuter mogao biti. Ono što tom kućom upravlja, naš unutrašnji senzor, telesni biološki sat je grupa nervnih ćelija, koja oblikom i veličinom odgovara malom štampanom slovu "v". Jednim imenom te grupe ćelija se nazivaju suprahiazmatična jezgra ili SCN. SCN je nazvan prema svom položaju - supra (u značenju iznad) optičke hiazme, tj. velikog spleta nerava koji prenose informacije od oka do mozga. SCN počiva u hipotalamusu, koji je glavna organska žlezda, jer pomaže u regulaciji disanja, otkucaja srca, telesne temperature, krvnog pritiska, proizvodnje hormona i ostalih vitalnih telesnih funkcija. 
Telesni biološki vremenski sistem radi kao prava poslovna kompanija, a SCN sedi u fotelji izvršnog direktora. Nervne veze u oku šalju SCN-u podatke o jačini raspoloživog svetla. SCN tumači te poruke i raspoređuje zadatke svojim zamenicima u hipotalamusu i susednoj hipofizi. Oni redom izdaju naredbe delovima sistema koji se nalaze negde u mozgu i organima u celom telu, redom sve do pojedinih ćelija radeći non-stop. Izveštaji sa terena utiču na povratak informacija do SCN-a, koji neprestano procesuira i menja radne zadatke.
Neobična ljudska ponašanja, kao što je putovanje kroz vremenske zone ili rad u smenama, uznemiruju osoblje. To je kao da istovremeno dobijaju naredbe od dva šefa, dnevnog načelnika i noćnog direktora. Neki radnici će poslušati jednog, neki drugog upravnika... "

Pinealna žlezda i melatonin  

Svaki dan, pre nego što se probudimo, telesna temperatura i krvni pritisak rastu, srce udara brže, žlezde ubrizgavaju hormone koji trebaju da  nas pokrenu. Svako veče, pre nego što pođemo na spavanje, temperatura, otkucaji srca i krvni pritisak padaju, a telo se priprema za odmor. 
Taj ustaljeni ciklus reguliše se u hipotalamusu. Najvažniji deo,veličine zrna graška, često nazivan trećim okom i postavljena duboko između moždanih hemisfera je Epifiza ili  pinealna žlezda ili pineal glend. Ona je zadužena za modulaciju fotoperiodičnih – godišnjih funkcija u svakom zdravom ljudskom biću stoga je najodgovornija za cikluse bioritma. ” Telesnim satom“ žlezda upravlja  i lučenjem jednog od najznačajnijih hormona- melatonina.  Ovaj hormon je najčešće poznat kao hormon koji reguliše ciklus spavanja, odnosno sled budnosti i spavanja. Tokom dana je lučenje ovog hormona potisnuto, tek s večeri, tj. noću,  nedostatak sunčeve svetlosti podstiče njegovo oslobađanje zbog čega osećamo pospanost i ležemo na spavanje. Epifiza se aktivira svetlošću i ne može proizvoditi melatonin ako spavamo u osvetljenoj prostoriji. Ona može izlučivati melatonin jedino kada smo opušteni, relaksirani i kada spavamo,ili  za vreme duboke opuštenosti, meditacije i vizulaizacije. Zbog svojih biohemijskih svojstava epifiza najviše privlači fluor iz tela i ako je zatrovana fluorom ona će se početi kalcificirati. Tada epifiza radi slabo ili jako slabo.

Melatonin ne reguliše samo spavanje. 
On utiče na rad i ostalih neurohormona u telu. Impulsi koje šalje metabolizuju tiroidnu žlezdu i ostale hormone.On im dotura energiju te na taj način doprinosi ravnoteži između različitih hormona, vršeći ujedno kontrolu nad različitim delovima našeg tela. Svaka ćelija u našem telu zahteva upravo energiju da bi mogla pravilno funkcionisati. 
S dolaskom puberteta proizvodnja melatonina se reducira i tada obično, po prvi puta počinjemo imati problema s depresijama, nesanicama ili drugim poremećajima koji su vezani za smanjenu količinu proizvodnje melatonina.
Ako organizam ne proizvodi melatonin u dovoljnoj količini, nedostatak može izazvati poremećenost celokupnog imunološkog sistema.  Melatonin je, kako nauka sve više otkriva, „ regulator, regulatora“ .

 

___________________________________________________________________ 
______________________________________ 

nije zgoreg  znati da..

 Jutro je najbolje vreme za ishranu zbog čega  bi doručak trebao biti najvažniji ( najobilniji) obrok dana , a ručak i večera lagani. Ne zaboravite na iyuyetan ynačaj tečnosti ya pravilno funkcionisanje organiyma i to pre svega vode.
Optimalna doza unosa vode je 2 litra dnevno, leti i više. Pri tom se mora imati na umu da nije svaka voda lekovita već isključivo aktivna. ( o tome više vidi Voda i zdravlje )
 Aktivnosti koje zahtevaju najveću koncentraciju kao učenje ili rešavanje problema valja preduzeti između 10 i 12 sati. Prepodne je inače doba dana kad mozak radi najbolje. Hormon kortizol, koji se najviše luči ujutro, osigurava mentalnu oštrinu i motivaciju za bavljenje s intelektualnim problemima. Poznat je učinak kafe.Pazite, nemojte se zaletati. Uvreženo je mišljenje da je kofein najbolje konzumirati ujutru, da bi se razbudili. Ali možete ga iskoristiti da prebrodite popodnevnu lenjost, ili pola sata pre važnog poslovnog sastanka. U slučaju da organizam ne želite podstaći kafom, krenite u kratku petnaestominutnu šetnju , može i po hodnicima firme.

Ljudskom telu trebaju dve epizode spavanja dnevno. Pored onog dužeg, noćnog, potrebno je odspavati i popodne. Nakon ručka, dobar deo energije organizam troši na probavu pa telesno postajemo tromiji, a mentalni se procesi usporavaju. Polusatno spavanje dovoljno je da podigne energiju i osposobi za ostatak dana. Studenti i radnici koji odspavaju poslepodne produktivniji su od drugih.

Kasno popodne i rano veče najprikladnije je doba dana za vežbanje. U to je vreme telo optimalno zagrejano, mišići su opušteni, a zglobovi savitljiviji. 

Zbog povišenog nivoa testosterona kasno veče najpogodnije je vreme za seks. Parovi koji žele dobiti dete trebali bi uložiti najviše “napora” ujutro. Prema istraživanjima, muškarci proizvode najviše sperme oko šest ujutro. Za sex na poslu preporučuje se  vreme neposredno pred pauzu za ručak, kada je najverovatnije da je  ona u najboljem raspoloženju. One su obično prijemčljivije uoči pauze za ručak, pošto im misli nisu opterećene svim onim stvarima koje treba da urade preko dana, niti onim što će raditi kada se vrate kući.

                     NAJVAŽNIJE OD SVEGA : ne nervirajte se zbog trivijalnosti
Ljudi se ne nerviraju zbog problema, gladi u svetu, ekonomske krize, ratova, koliko svakodnevno zbog najobičnijih trivijalnosti poput izgubljenog daljinskog upravljača, iritantne zvonjave mobilnog telefona i vidite sami ...100 stvari koje nerviraju modernog čoveka.

________________________________________
________________________________________

 

RITAM

 

 IZVAN NAS ..

 
Reči iz Biblije podsećaju nas da su naši preci ritmičko ponašanje uzimali zdravo za gotovo: "Za svaku stvar postoji godišnje doba, i vreme za svaku svrhu pod nebom". Popis uključuje "vreme rađanja i vreme smrti", kao i "vreme ozdravljenja".

Same od sebe, dođoše bolesti među ljude, neke danju, neke noću", pisao je grčki pesnik Hesiod 700. godine pre Hrista. U IV veku p.n.e. grčki lekar Hipokrat uočio je pre tri stotine godina: "Ko god želi da se bavi medicinom, mora prvo da ispita godišnja doba i šta se u njima događa", i „trajanje svih pojava, može da se prirodno i jednostavno meri periodima. Ja nazivam periodima dan i noć, mesec i godinu, vreme koje se njima meri, a takođe i obavezno, mesečeve periode.” Ipak su naraštaji lekara tome pridavali malo značaja.

Najstariji opis cirkadijalnih ritmova biljaka potiče iz četvrog veka pre nove ere, kada je Androstenes, brodski kapetan koji je služio pod Aleksandrom Velikim zapazio dnevno pomeranje lišća indijske urme. Cikluse je ozbiljnije proučavao Jean Jacques Ortous de Mairan 1729, Carolus  Linnaeus  švedski biolog smislio je "živi časovnik" na principu otvaranja i zatvaranja biljaka kao meru vremena za dan, kasnije se ovim bavio i sam Darvin u radu “Sposobnost kretanja kod biljaka”. Jurgen Aschoff je prvi istraživao cirkadijalni ritam kod ljudi utvrđujući endogeni oscilator kod ljudi i to je postala osnovica daljih  istraživanja. 
Čak i pojam telesnih satova nije potpuno nov. Engleski pisac Robert Barton (Robert Burton) primetio je još u sedamnaestom veku: "Naše telo je kao sat; ako i jedan točkić nedostaje, svi ostali gube svoj prirodni red, i cela građa trpi: takva je zadivljujuća umetnost i harmonija koja čini čoveka!

Nei Ching, klasični kineski spis o medicini, napisan 300. godine pre Hrista, utvrdio je postavku o zdravlju kao ravnoteži suprotnih principa: toplog i hladnog, suvog i mokrog, pasivnog i aktivnog. Jin (Yin) i Jang (Yang), mesec i sunce, dan i noć, muž i žena, zajedno predstavljaju ceo svemir. Jin i Jang ostaju središnji koncept kineske medicine. Taj princip predstavljen je crtežom koji pokazuje sunce i mesec u zagrljaju. Američka akademija medicine sna, vodeća profesionalna organizacija na području sna, koristi taj simbol kako bi ilustrovala svoj cilj: optimiziranje sna i budnosti.
Spomenici koje su sagradile stare civilizacije odražavaju poznavanje telesnog vremena kao i planetarnog vremena. Senke koje stvara sunce na visokim kamenim pločama Stouhendža (Stonehenge) izgrađenog u jugozapadnoj Engleskoj pre nekih 4000 godina, pokazuju promene u trajanju dana u toku godine. Hronobiološkinja Sju Binkli (Sue Binkley) otkrila je da jedan krug Stounhendža (Stoneheng) sadrži pravilan broj oznaka za izračunavanje menstrualnog ciklusa žene ili verovatnoće začeća.

MESEC

Lunarni ciklus traje 29, 5 dana.

 
Obrazac naših fizičkih i mentalnih promena u ponašanju, tokom 24 časa se usklađuje sa poticajima kao što su svetlo i temperatura. Svi živi organizmi se adaptiraju na milje-varijacije uzrokovane zemljinom rotacijom.

Na uticaj meseca na bioritam čoveka pisao je već pomenuti Hipokrat: „Trajanje svih pojava, može da se prirodno i jednostavno meri periodima. Ja nazivam periodima dan i noć, mesec i godinu, vreme koje se njima meri, a takođe i obavezno, mesečeve periode.

Krećući se oko Zemlje u smeru suprotnom od kazaljke na satu, Mesec stvara geomagnetska uzburkavanja koja snažno utiču na psihofizičko stanje ljudskog bića, na procese koji se odvijaju u unutrašnjosti Zemlje, kao i premeštanje, tj. kretanje vodenih i vazdušnih masa, što takođe, i dodatno utiče na većinu ljudi.
Treba reći da se tečnost kao prirodna pojava, najviše nalazi pod uticajem Meseca (Lune) i bukvalno, sleduje njegovo kretanje, prati Mesec u stopu, stvarajući ozbiljna kolebanja koja možemo jasno uočiti kao plimu i oseku. Jedna ili dve velike plime i dve oseke u toku dana, zavisno od lokaliteta (24.8 h period) utiče na aktivnost organiyama mora i okeana.  Mnoge školjke i račici su inaktivni tokom oseke.Interesantno je se isti organizmi ponašaju shodno tom bioritmu i u labaratorijskim uslovima. Ljudski organizam sadrži od 60-78% vode i takva činjenica dodatno objašnjava povezanost ljudskog bića i zavisnost njegovih stanja od kretanja, ritmova i svih mogućih promena Meseca, kao nebeskog tela. Uticaj meseca na psihofizičko stanje čoveka  može imati različite oblike.Kod mnogih  ljudi se mogu javiti glavobolje, nervna napetost,promena krvnog pritiska,težina u nogama i celom telu, razne vrste bolova.

Poštovanje tela je pitanje mentalnog sklopa

 

Većina ljudi  nema puno izbora u određivanju vremena ( noćne smene, prekovremeni rad,  obilje posla ~kod zaposlenih žena i sl. ).

Pitanje je je li uopšte moguće jesti,spavati, trenirati i uopšte pridržavati se telesnog sata  u uslovima kada je život okrenut naopako, u pokretu 24 sata? Šta treba činiti da ne naljutimo melatonin i mehanizme koje regulišu on i ostali hormoni i kako sebi, poštujući prirodu, možemo poboljšati život.

Pobedite vreme časovnika poštujući elementarni telesni ritam. Danju radimo, noću spavajmo. Najviše energije imamo ujutro, a zatim preko dana, sa oscilacijama. Preko dana organizam otvara izvore energije, a uveče ih zatvara kako bi se organizam odmorio(ritmovi se usporavaju noću).I ne zaboravimo da  se nivo melatonina u telu povećava primanjem sunčevih zraka preko očiju.

 

 

_______________________________________
_______________________________________

nije zgoreg znati da..

 

Danju

treba biti što više izložen svetlošću. Zavese ne zatvarajte da bi prostorije bile svetle,prostorije zračite.  

Spavanje

Spavanje tokom dana : ako je moguće dremajte 10-20 minuta

Pre spavanja : radite vežbe opuštanja,slušajte umirujuću muziku i uživajte u kupki.
Nesanica : Ako patite od nesanice, ali se tokom sedam dana redovno budite u isto vreme, bez obzira na to koliko ste lošu noć imali, verovatno ćete kroz neko vreme početi spavati bolje, umesto da podlegnete impulsu i ostanete da spavate duže.

Spavaća soba mora biti sveža: tako će se spustiti i telesna temperatura koja je nužna za miran san,

bez izvora ( aparata) koji imaju ekstremno niske frekvencija elektro – magnetskog polja u rasponu od 50 – 60 Hz i bez imalo svetla. Čak i ako je svetlo toliko malo kao recimo slabašna lampica na detektoru za dim, ono će da omete lučenje melatonina!!!!! 

Izolirajte buku: možete se poslužiti i čepićima za uši.

 Ishrana

Upoznajte tajne zdrave ishrane i  iskorenite pogrešne  navike u prehrani.

Npr. Upražnjavajte post :  on nije stvar religije,već princip zdravog života koga propagira i religija i uopšte prilagodite prehranu posnom jelovniku : izbacite meso, testeninu, ostavite ribu, što više povrća, grickajte orahe, bademe, bundevine košpice (muški pažnja BLAGOTVORNO  deluju na prostatu )  uz sveže jedite suvo voće, jeftinije je i zdravije.

Kalorije :  što manje kalorija to dulji život. Pazite, kalorije unešene sokovima i napicima čine 21 odsto ukupno unešenih kalorija,

Bolesti

Mnoge bolesti prekidaju normalne telesne ritmove i zato su promene koje uočite znakovi koji treba da upozore na poremećaj i krajnji znak da nezdrav život treba da menjate.Neki poremećaji vrhunac imaju ujutro; srčani udar, moždani udar, neki oblici glavobolje, polenska groznica i reumatoidni artritis. Drugi se obično razbuktaju noću, uključujući astmu, giht, grčeve kod novorođenčadi, čir na želucu i gorušicu.

Sex

Redovno, redovno...haha.. ne obazirite se na bioritam, u svako doba dana i noći..

Voda

Voda  je izvor života i stoga joj posvetite dužnu pažnju. Prvo saznajte ono što niste znali ( Voda i zdravlje ) i brzo počnite da je aktivirate, da sa njom pričate, dok se molite, dok je pijete, dok vas obliva ispod tuša, nećete požaliti.Ispijanje vode u pravo vreme povećava efekat na ljudsko telo:1 čaša vode nakon buđenja aktivira unutrašnje organe,1 čaša vode 30 min. pre obroka pomaže probavu,1 čaša vode pre kupanja snižava  krvni pritisak, 1 čaša vode pre odlaska u krevet može da predupredi moždani ili srčani udar. 

_____________________________________
_____________________________________

 

Zanimljivosti

Epifiza ~ duša~ treće oko

Rene Decartes, koji je posvetio dosta vremena istraživanju epifize,  nazvao ju je „glavnim sedištem duše“. On je verovao da je epifiza poveznica između intelekta i tela.
Istočnjaci su povezivali epifizu s unutrašnjim trećim okom. Ovaj koncept su kasnije prisvojili pojedini hrišćanski mistici i spiritualisti kao i pripadnici drugih religija, te pripadnici New Age.  Osnivači moderne metafizike kao što su Gurđieff, Ouspensky, Mouravieff i drugi, su smatrali da se više čakre – EM centri aktiviraju samo kod ljudi s potencijalom – s dušom , dok kod onih koji nemaju dušu konglomerat između krunske čakre i srčane čakre nikada ne dovodi do pokretanja trećeg oka.

Korespodencija

U radu Univerzalnost dopisivanja medju ljudima koji su objavili istraživači Northwestern univerziteta u časopisu Science, ispitivanjem prepiske 16 čuvenih pisaca, izvođača, političara i naučnika, uključujući Einsten-a, Darvina, Frojda, Marksa i Hemingveja, otkriveno je da su korespondirali  u skladu sa svojim cirkadijalnim ritmom (  24- časovni ritam; spavanje i budno stanje).
  Bez obzira čime su se u životu bavili, autori pisama ponašali su se na isti način, povinujući se cirkadijalnom ciklusu; bili su skloni da pišu više pisama za redom, češće slučajno nego iz nekog posebnog razloga. Iako je prvobitna namena studije bila da se proveri da li je ritam e-mail dopisivanja isti kao kod korespodencije pismima, studija je pokazala da oba načina dopisivanja prate iste periode i ritmove. Interesantno je zapažanje  Luís Amaral-a, profesora hemije i bioinžinjeringa u Školi inženjerstva i primenjenih nauka McCormick-a. Naime on tvrdi da u osnovi ove vrste komunikacije  ne počivaju isključivo racionalna objašnjenja. Neko može imati dobar razlog da napiše mail/pismo i može to da uradi, a da razlozi zašto je to uradio ipak ne budu oni razlozi koje je imao.