понедељак, 05. новембар 2012.

Život od milion godina






Život na Mesecu, Marsu i u pčeli
Aleksandar Zorkić

Jedno od najneobičnijih mesta za život je objektiv TV kamere koja se nalazi na Mesecu. Na takvom mestu jedno vreme je živela kolonija streptokoka krajem šezdesetih godina prošlog veka. Streptokoke su u objektiv došle slučajno, prilikom sklapanja kamere. Kamera je zatim ugrađna u Nasinu sondu Surveyor 3 koja se 20. aprila 1967. meko spustila u Mare Cognitum (More Poznanstva) na Mesecu. Dve i po godine kasnije, 19. novembra 1969, svega 300 metara dalje sletela je posada Apola 12. Charles Conrad, komandir misije, odskakutao je do Surveyora, skinuo nekoliko njenih delova i vratio ih na Zemlju. Naučnike je interesovalo kako dugotrajno izlaganje Mesečevim surovim uslovima utiče na opremu i materijal, te su sve donesene predmete pdvgli detaljnom ispitivanju. Tako su naišli na streptokoke u objektivu kamere. Dve i po godine ove bakterije su provele potpuno izolovane, bez molekula vode i na ekstremnim temperaturama - i ostale žive.
Doduše dok su se nalazile na Mescu te bakterije nisu bile žive u uobičajenom smislu te reči. Kada im ponestane usova za život one se umrtve. Isključe sve životne funkcije i čekaju bolja vremena. Biolozi kažu za njih da su samo potencijalno živa stvorenja. Ako im date malo hrane i kap vode one ožive i nastave svoj život kao da se ništa loše nije ni desilo.
Postoje primeri da su naučnici oživeli bakterije i nakon 80 godina mrtvila, čak i 118 godina, pa i više, znatno više. Godine 1996, ruski naučnici su objavili da su oživeli bakteriju koja je bila zaleđena negde u Sibiru tri miliona godina! Ali ni to nije ništa prema sledećem primeru. Maja 1995. u stomaku pčele koja je 40 miliona godina bila zarobljena u ćilibaru pronađena je bakterija Bacillus sphaericus koja je potom oživljena u laboratoriji.
Ovaj primer je zaista začuđujući. Dakle, u stomaku pčele, pčela u ćilibaru, 40 miliona godina! Zaista, jako neobično mesto da se provedu tolike godine. Ali tolike godine su zapravo skroman period prema ovom iz narednog primera.
Bacillus_
Bakterija starija od dinosaurusa
Oktobra 1999. istraživači u Novom Meksiku su pronašli možda i najstarijeg stvora na svetu. Bakterija Bacillus permians je pronađena u uzorku kristala soli koji je izvađen iz podzemne deponije za radioaktivni otpad sa dubine od preko 600 metara. Kada su istraživači bakteriju potopili u hranljivi rastvor ona je oživela i počela da se razvija.
Oko ovog slučaja još se vode polemike i treba reći da se konačni dokazi o starosti bakterije Bacillus tek očekuju. Ipak, taj slučaj je oživeo i potkrepio ideju da je život na našoj planeti uvezen. Ako neka bakterija može da preživi 250 miliona godina, a možda i neslućeno više, onda za nju, bar što se vremena tiče, putovanje kroz galaksiju nije neki problem. Pa možda i vangalaktičko putovanje dolazi u obzir.
bakterija-150
Kristal sa organizomom
Ali ako ne iz tako velike daljine život je na Zemlju mogao da dođe i sa susedne planete. Astrobilolozi imaju razrađenu teoriju o dolasku života sa Marsa. Kao kolevka života Mars ima i neke prednosti nad Zemljom što je tema za neki drugi članak, a sad ćemo se ukratko posvetiti obrnutom putovanju, tj. putovanju sa Zemlje na Mars.
Gotovo je sigurno da se na taj način, sasvim slučajno, izvesna količina baketrija sa Zemlje našla na i Marsu, a možda i na Veneri. Na Veneru se 1975. spusila sovjetksa letelica Venera 9 koja nije potupno sterilisana, a na Marsu se nalazi poprilična gomila slupanih stvari, zatim nekoliko rovera i lendera koji u sebi možda sadrže nešto života sa naše planete. Konstruktori letelica se trude da pre lansiranja sve što odlazi na drugi svet sterilizuju, ali život je čudo: uvek nađe načina da preživi ako je to ikako moguće. Upravo zbog toga je Nasa Jupiterov orbiter Galileo septempbra 2003. na kraju njegovog radnog veka oborila na Jupiter samo zato da on ni slučajno ne bi pao na neki Jupiterov satelit i tamo posejao sema života Zemlje.


Alive...after 250 million years
Oldest Living Organism: Ancient Bacteria


                                                                          ARHIVA
                                                                      BIOLOGIJA
                                                                     ASTRONOMIJA
                                                                          FIZIKA
                                                           
 

Нема коментара:

Постави коментар