субота, 09. јун 2012.

Tajna ili OZ( The Secret of Oz) ,Bill Still o svetskoj ekonomiji …


wizard-of-oz-logo-final
 
 
Oz – skraćenica za uncu (ounce)

1900-te jeLyman Frank Baum objavio  roman “Wonderful Wizard of Oz,” priču o devojčici Dorothy Gale koja na farmi tetke i teče u Kansasu u vreme Velike depresije sanja o boljem životu. Nakon što je  tornado odnosi iz kuće sa psom Totoom, te puta  u fantastičnu zemlju Oz, nakon početnog oduševljenja, Dorothy želi da se vrati kući.
 
"Ne razumem zašto želiš da odeš iz ove divne zemlje i i da se vratiš su to sivo, sumorno mesto zvano Kansas",pita je Strašilo.
"To je zato što nemaš mozga", odgovora mu  Dorothy. "Bez obzira koliko nam je kod kuće sumorno i sivo, mi ljudi od krvi i mesa radije živimo tamo nego u nekoj drugoj zemlji, makar ona bila daleko lepša. Nigde nije kao kod kuće."
Naravno, ja to ne mogu da razumem", odgovora joj Strašilo.  "Da su vaše glave ispunjene slamom kao moja, vi biste verovatno živeli u lepim krajevima, a u Kanzasu uopšte ne bi bilo ljudi. Sreća za Kanzas što imate mozga!"
Da bi se vratila u Kansas, Dorothy na savet  Dobre vile Severa  ide po pomoć kod čarobnjaka iz Oza. Tako započinje put stazom od žute cigle…

                         the_wizard_of_oz-11608
M nogi su pročitali ovu knjigu, ili su gledali film,  ne znajući da je priča zaprava preslika  populističke kampanje Williama Jenningsa Bryana, koji se  kandidovao za predsednika zasnivajući kampanju na platformi tzv slobodnog srebra , odnosno obećanjima da će zameniti zlatni standard bimetalnim standardom. Osnovna ideja bila je slobodno stvaranje srebrnog novca, pored zlatnog. U 1894. godini, Greenbackeri (u slengu oznaka za papirni dolar), zagovornici napuštanja zlatnog standarda, došli su sa idejom da se organizuje marš do Washingtona.
Odlazak u Oz stazom od žute cigle, je upravo taj marš, naočale od kojih sve izgled zeleno  je zeleni dolar; Dorothy  je dete osiromašena farmerske porodice Srednjeg zapada, kojoj  preti gašenje tokom recesije devedesetih godina devetnaestog veka; zle veštice Istoka i Zapada su bankari Istočne i Zapadne obale, promoteri i profiteri iz oskudice novca; Strašilo predstavlja farmere, koji nisu imali mozga da izbegnu dužničku zamku; Limeni Drvoseča predstavlja industrijski proletarijat, koji nije imao srca da se solidariše sa farmerima, a Lav kukavica predstavlja vladajuću političku klasu, koja nije imala hrabrosti da interveniše i sve tako poredu od staze od žutih cigala, srebrnih papučica, smaragdnog grada do bespomoćnog čarobnjaka- obične varalice. Zemlja Oza je zemlja unce, zemlja zlata.
                    wizard-of-oz.1jpg

Bill Still   je poznati kritičar američkog monetarnog sistema,  autor i producent dva poznata dokumentarna filma "The Money Masters" i "The Secret of Oz". Član je američke libertarijanske stranke. 2012 se pokušao  izboriti kandidaturu za predsednika SAD-a , ali je na nacionalnoj konvenciji stranke izabran je Gary Johnson.

"The Secret of Oz"

Deo teksta iz filma koji se nalazi na kraju posta.

Š ta se dešava sa američkom ekonomijom ? Likvidacije imovina su svuda,nezaposlenih je sve više, i izgleda da je ovo  samo početak.Kao posledica, većina Amerikanaca se plaše da su naša dragocena osnovna prava, slobode i način života pod direktnim napadom dok životni standard tone kao kamen. Može li biti da je sve ove probleme predvideo još pre 100 godina L.Frenk Braum pisac čudesnog čarobnjaka iz Oza?
Zašto se ovo tek sada obelodanjuje?Zato što kada je MGM snimio film “Čarobnjaka iz Oza” 1939.’e godine, značajno je bio drugačiji od originalne verzije u knjizi koju je L. Frenk Braumnapisao 40 godina ranije,još 1899.-e godine.




 dr. Kventin Tejlor :

U knjizi Dorotine cipele su od srebra, dok su u filmu napravljene od rubina. Kada izbacite srebrne cipele na zlatnom ili žutom putu sve ostalo se gubi (smisao). Da sad vidimo šta stručnjaci kažu o ovom sadašnjem problemu, a onda da pogledamo na istoriju pa da možemo da razumemo šta je L.F.Baum pokušao da kaže u svojoj knjizi.

Džozef Fara:

Nije tajna ni za jednog Amerikanca da živimo u veoma beizvesnom vremenu.Amerikance pljačkaju do gole kože a da oni i ne znaju ko ih pljačka.

Piter Šif :
Jasno je da smo u autobusu i da smo se zaputili ka provaliji.I verovatno imamo još vremena da promenimo pravac.jedini problem je što oni koji voze autobus nisu svesni provalije.


Majk Hadson:
Ako je dug problem koji koči ekonomiju a niko u vladi i političkim partijama se ne trudi da reši problem dugova onda je odgovor da će depresija da bude duboka i široka dokle oko vidi.

Piter Šif :
Dakle imaćemo masivnu recesiju ili da je zovemo depresijom dok se ekonomija ne prebaci sa uslužnih delatnosti na dobru proizvodnu ekonomiju, i sa posuđivanja i trošenja na štednju i proizvodnju.To treba da uradimo. Ne možemo stići odavde gde smo do mesta gde treba da budemo bez duboke depresije.
Šta vlada treba da urad? Na žalost, pod ovakvim monetarnim sistemom – ništa. Neće nikada biti bolje dok ne razumemo i rešimo koren problema. Nema dovoljno novca na čitavom svetu da nas izvadi iz  ovakve jame.ZaštoŠ Dug. Nacionalni dug je isto kao i potrošački dug- kamate nas ubiše.

Bajron Del :

Mora da razumete svaki cent, svaki dolar,koji imamo u opticaju je stvoren kao dug sa kamatom.

                 obveznice

Bil Still:

Dakle šta je nacionalni dug? Kada Vlada potroši više nego što dobije od poreza onda mora da posudi razliku putem prodaje priznanica sa kamatom kao što su vladine  obveznice (tzv.US bonds).Kad američka banka kupi jednu obveznicu za 100 dolara onda može da izda kredit deset puta vrednosti takve priznanice.Znači banka ne samo da dobije nazad 100 dolara plus kamate od savezne vlade nego izda još 1000 dolara koje nema i opet naplati kamate.Bankama je dozvoljeno da prave ovakav novac iz ničega. Dakle banke ne zarađuju samo 6 % kamate (prosečna vrednost) nego u stvari preko 1000% u kamatama. Zato su zgrade banaka najveće u svakom gradu na planeti. Ovakav sistem posuđivanja se zove frakciono rezervno posuđivanje. Skoro sav naš novac je stvoren posuđivanjem kredita od banaka za potrošače, preduzeća i vladu. Kao što ćemo videti, postoji bolji način za vladu da dobije novac- jednostavno se emituje bez duga a u korist svih stanovnika podjednako. Abraham Linkoln i Ben Franklin su to uradili.Džeferson je hteo to da uradi. Pošteni Amerikanci su se borili protiv ovakvog od banaka kontrolisanog sistema novca sa ugrađenim dugom kroz čitavu svoju istoriju, ali ako se ne promeni uskoro, većina naših sloboda će se brzo izgubiti u ogromnom talasu dugovanja.

Pre 75 godina, činovnik Federalne rezervne banke u Atlanti je objasnio važnost sistema novca sa dugom i kako on može da uguši ekonomiju:

poruka


1934,Robert H.hemphil, kreditni menadžer Federalne rezervne Banke u Atlanti

Elen Braun :

Naša vlada  ne treba nikada da se zadužuje. Vlada može sama da emituje sav potreban novac.
To je apsolutno tačno, u sadašnjem sistemu Vlada mora da posudi novac da bi postojala i onda plaća kamatu na njega. Zato se zove nacionalni dug.Sav naš novac je stvoren iz duga. Političari koji se posvećuju smanjenju nacionalnog duga bez pokušaja da se popravi stvarni, suštinski uzrok, verovatno i ne razumeju šta je ustvari nacionalni dug. Kada bi se smanjio nacionalni dug onda bi se smanjila količina novca  a već sada nemamo dovoljno novca za prosečnu osobu. Zašto nismo čuli ništa o ovome do sada? Zato što većina medija i Kongres zavise od velikih banaka zbog kredita. Da,vlada troši novac, ali gde ga nabavlja? ono što ne može da dobije na porezima vlada posudi od banaka.U 20009-toj kongresće potrošiti preko 4 biliona ( 12 nula) dolara ali će morati da posudi polovinu tog iznosa.
                        2 budjet


U 2008-2009 godini Kongres je preko svega još morao da iskupi najveće banke, što je koštalo skoro bilion dolara.Najgora stvar je da ne samo da delimo novac, već ga pozajmljujemo  da bi ga podelili.


Karl Dennindžer :

 Ako ništa ne uradimo oko činjenice da smo sada u situaciji gde dug, u koji sada ulazimo, u stvari smanjuje nacionalni dohodak,imaćemo ogroman problem u bliskoj budućnosti. ovo se ne može raditi u beskonačnost. Pre ili kasnije, oni koji8 su nam posudili taj novac će reći: Ne više nema.

Bajron Dejl:

jedna stvar koja seteško razume sa političke strane ovog problema je da je jasno da prave mnoge greške i ja se pitam “ Da li su ovo greške?”Mogu li ljudi u Vašingtonu- najviše ličnosti –da ne znaju šta rade? Ne mogu a da ne vide da ono što političari rade nema nikakve nade da bude uspešno. A oni moraju da izažu na izbore ponovo. Pa kada sledeći izbori dođu oni neće biti popularne figure. Biće posledice za političare.Pa šta ih onda tera da pritisnu pogrešna dugmeta?


KAKO REŠITI PROBLEM

Rešenje je tajna koja je od nas skrivan preko 100 godina-sve od vremena kada je književnik L.F.Baum napisao “Šarobnjaka iz Oza”.
Dakle krenimo žutim ciglama kroz monetarnu istoriju. Naša prva stranica će biti Rim.problem sa novcem je kao i mnoge druge stvari u životu,ljudi se bore ko će da ga kontroliše. Ustvari jedini put da se Isus ponašao nasilno je kad je isterao menjače iz hrama.

isus


M enjači su bili bankari u to vreme. Oni su izmislili poseban srebrni novac koji su zvali Polu Šekel. Čak su i siromašni morali da imaju ove novčiće da bio platili hramovni porez,tako da su menjači mogli da naplaćuju koliko god je tržište moglo da podnseš. Ovaj monopol na novac je ništa drugo nego pljačka najsiromašnijih Jevreja- na njihovom nasvetijem tlu. ovo je rtazjarilo Isusa hrista baš kao što je razbesenlo senatore rimske republike samo par godina kasnije. Iako nikada ne možemo znati sa sigurnošću , borba oko kontrole nad novcem je mogla biti uzrok jednog od najpoznatijih atentata u istoriji.
Šta je Rim učinilo najvećim.Mnogi su uzroci ali svakako onaj koji se najviše previđa je monetarni sistem rimske Republike. Oko 300.godine pne. rinska Republika je snabdela narod sa velikom količinom jeftinog novca –napravljenog od bakra i bronze. Onda su oni potrošili ovaj jeftini novac  u vlastitoj ekonomiji. Bila je to revolucionarna ideja. Danas protivnici ovakvog sistema ga zovu “fiat” novac , onaj koji nije podržan plemenitim metalima. Ali ono što su rimski Republikanci otkrili je da nije važno šta podržava novac : važno je ko kontroliše količinu. Za razliku od danas to je bio novac stvoren bez duga vladi. ovo je bio prvi eksperiment u otimanju moći novca od zlatara. Ovakav jeftin novac je bio u opticaju za korist svih građana podjednako, a ne samo uobičajeni zlatni novac koji je uvek koristio samo bogatim ljudima. Bio je to čuveni period procvata.

Ali tada iznenada Julije Cezar je drastično promenio rimski monetarni sistem. On je počeo kovati zlatni novac sa svojim likom. I onda je sebe proglasio doživotnim imperatorom i time stavio tačku na veliki rimski eksperiment sa izabranom Vladom. Republikanci u Senatu su mrzeli zlatni novac i plutokratiju –vladavinu bogatih  koja je sledila. iako su senatori ubili julija Cezara, zlatni novac se već ukorenio zahvaljujući veoma bogatim ljudima i diktatorima.Bakar je bio izbačen iz upotrebe .Koiličina novca se smanjila na 90%.Nastala je duboka depresija. prosečni ljudi su morali da prodaju sve svoje vlasništvo da bi kupili osnovne potrepštine. Narodno bogatstvo je ponovo prešlo u ruke najbogatijih Rimljana. nije više bilo podstreka da se radi i gradi velika nacija u korist svih građana. 401.te godine Rim su osvojili Vizigoti i čovečanstvo je potonulo u sumrak mračnog doba.

U RIMU SMO NAUČILI DA JE  JEFTINI, OD VLADE IZDATI NOVAC
učinio da republika procveta, a da propada sa zlatnim novcem. Ova kontroverzna dilema između jeftinog i zlatnog novca se nastavila kroz istoriju, i, kako ćemo videti, simbolizovana je žutim ciglama.

S edam vekova kasnije, 1100.godine u engleskoj još nije bilo banaka kakve imamo danas. Zlatari su bili ti koji su služili umesto njih. Zlatari su bili oni koji su kovali zlato i zlatni novac. Iako mnogi to nisu razumeli ovi zlatari su kontrolisali ekonomiju države pa tako i politiku, čak i u monarhiji. Zajedničkim delovanjem zlatari su mogli da učine da novca ima malo ili u obilju. Kad je bilo mnogo zlatnog novca u opticaju nacionalna ekonomija je cvetala.Kada  ga je bilo malo započinjala bi depresija i oni su mogli kupovati sve vredno za bagatelu.

-------------
E ngleska…narezani štapovi….vekovima su zagovornici zlatnog novca omalovažavali narezane štapove kao nevažni oblik “fiat” novca ,dakle onog koji nije bio pokriven zlatom ili srebrom. neki pisci čak tvrdeda ovi štapovi nisu bioi stvarni monetarni sistem jer su služili samo za vrlo velike svote.Ali to nije istina. ……………Jasno je da su štapovi korišteni i za manje iznose i uspešno su služili kao novac bez duga čitavih 726 godina.. Engleska je procvetala u najveću silu na svetu .Na svom vrhuncu,procenjuje se da je 95% engleskog novca bilo u obliku narezanih štapova. Uporedite to sa današnjom situacijom, gde je jedini vladin novac bez duga u obliku kovanih sitnih novčića oko 3% novčanog opticaja u V.britaniji. a čak manje u SAD-u.Kralj Henri je počeo da decentralizuje i političku moć.Dobrovoljno je stavio svoju moć u okvire zakona dokumentom zvanim Osnove slobode.

M agna karta” je sledila 1215. e i ovaj dokumenat je poslužio kao osnova američkog Ustava. Tada je počela da se razvija nova trgovačka klasa. trgovačke rute su proradile, na njima su se sagradili novi gradovi. Trgovačkoj klasi je odgovarala stabilnost pa su podržavali kralja, jaku centralnu Vladu i vladavinu zakona. Prvi parlamentarni izbori su bili 1265.Kako se novac slivao srednjoj klasi počeo je da se raspada feudalizam( engleska renesansa).Kmetstvo je bilo zabranjeno. Kada su ukinuti narezani štapovi nacija je počela dugovati bankarima. Nakon 600 godina menjači su konačno uspeli da povrate kontrolu nad engleskim novcem kada su ubedili Parlament da osnuje Englesku banku. I tako je bankarsko društvo preuzelo kontrolu manipulacije sa količinom novca.Sada je Engleska morala da posudi svoju zalihu novca od banaka i uz to plati kamatu umesto da vlada jednostavno štampa svoj novac bez ikakvog duga.

Ostatak videa pogledajte !!!! Ovoliko od mene.


                 DowGold2

42 коментара:

  1. Анониман10. јун 2012. 10:54

    Ekonomska nauka je nehomogen skup ideja, suprotstavljenih i ponekad potpuno iskljucivih teorija.Kojoj verovati? Ni Still nije konzistentan.Ja vidim manjkavosti, kako ih tek vide ostali ekonomisti.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман10. јун 2012. 11:53

    Prilog je potvrda mog uverenja da je finansijski kapital vrhovna moć. Sistemski im je to omogućeno.Zbog toga je irelevantna vladajuća struktura, stranke, pokreti. Sistem vlada svetom i dok se on ne promeni vlasnici finansijskog kapitala biće vlasnici politike, krojači budućnosti.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман10. јун 2012. 11:59

    Frakciono rezervno
    banking = posuđivanje? Inovacija u prevođenju, i to dobra inovacija :)

    CAESAR
    "Fora" sa novcem nije bila ta opisana, nego je u pitanju bio MONOPOL izdavanja novca koji je pokrenuo veliku ekonomsku krizu. Video sam pre par godina istorijsku čitanku od AUGUSTinija, i tu se monopolizacija hvalila. Veliki Cezar! U isto vreme, ekonomska se kriza predstavljala kao događaj nepovezan sa tim aktom ?! te se sve to upoređivalo sa evrom. Cezar je želeo ujedinjenu Evropu!

    ОдговориИзбриши
  4. Mislim da nismo u stanju da sagledamo, a pogotovo da opišemo stanja/procese ni u današnjici a kamoli prošlosti. Moguće je ucrtati glavne puteve i na osnovu njih razotkriti sistem po kom nešto funkcioniše što je, moram priznati, u biti najvažnije, ali nije dovoljno.
    Sistem po sebi (bilo koji) je glavna poluga realnih političko-ekonomskih odnosa i ekonomske teorije manipulišu idejom sistema. Ono po čemu se teorijske koncepcije razlikuju,jedna od druge (differentia specifica)su upravo različite ideje. Jedni su za jedan, drugi za drugi ili treći sistem(monetarni).
    Dakle vraćam se na tezu da nam istorija pomaže da se sagledamo kako je neki od tih sistema funkcionisao, ali samo u tadašnjem okruženju. Po meni ona nikada ne može biti potvrda univerzalne vrednosti sistema upravo iz razloga što se isti sistem uvek realizuje u drugačijim okolnostima, pa su i rezultati izmenjeni. I sada je pitanje u kojoj su meri izmenjeni?

    Veliki Cezar je želeo ujedinjenu Evropu, Hitler je hteo to isto, mnogo njih pre. I današnjim moćnicima odgovara Evropa superdržava. Da li iza toga stoji činjenica da je ideja Evrope kao jedinstvenog tržišta, vizija najoptimalnijeg ekonomskog okruženja ili samo politički san totalitarista, diktatora. Nemam pojma, ali mi se čini da je ova ideja o ujedinjenoj Evropi istorijska konstanta.Kakvi su rezultati ove ideje danas vidimo na delu!!!

    Ne preostaje nam ništa drugo nego da pratimo tok ujedinjenja i sagledamo sistemske greške. Naravno pod uslovom da znamo koji je sistem u pitanju, i ko stoji iza sistema po kom funkcionišemo.

    Meni se takođe čini da je finansijski kapital nevidljivo brutalno nasilje političkih i bankarskih elita te da su njegovi dosezi imali i imaju dalekosežne posledice. Preciznije sistemski okoliš kakav imamo PODSTIČE najgore oblike suparništva, sukoba među ljudima, NAJGORE U LJUDIMA. Priznajem da sam opsednuta ljudskim odnosima, duboko razočarana i da u tome vidim uzrok svih naših zala.
    Dosta mi je slike poštenog jadnog naroda, pokvarenog establišmenta, svi smo mi isti, kvarni do srži i samo je pitanje SITUACIJE (SISTEMA) koja pruža priliku da budemo loši ili dobri. Ne negiram da postoje dobri ljudi. Sebe svrstavam u tu grupu i ovom tvrdnjom bih poništila prvo sebe i mnoge druge. Nažalost takvih je malo!!
    Da ponovim kratko prilika (sistem) pokazuje kakav je ko.
    U kritičnim situacijama vidite i ko Vam je zaista prijatelj a ko nije.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман10. јун 2012. 14:10

    L,

    Ne slažem se sa "različite okolnosti - različiti sistemi" stavom. Vi sami kasnije pišete o ljudima, tj o postupanju ljudi u različitim okolnostima.

    Kao tržišni fundamentalista :) smatram da nije pitanje da li će uspeti u svojim nakanama, već koliko će taj nji'ov uspeh trajati, i kolika će biti cena, imovinska i u ljudskim životima izražena. Moje je uverenje da sistemi koji daju info izraženu u broju života, da ti sistemi ne mogu biti dobri, da se blago izrazim ;)

    ОдговориИзбриши
  6. Da ti predstavim svoje mišljenje ovako: da li bi engleski narezani štapovi mogli da funkcionišu danas! Možemo da uzmemo obe solucije u obzir, dakle negde bi mogli negde ne!To je smisao mog razmišljanja.Postoje izvesne specifičnosti koje u određenoj meri ( nikada apsolutnoj) ne dozvoljavaju da konstatujemo da su neki sistemi ISTI. reč je isključivo o tome. Stoga smo imali nekoliko različitih oblika socijalističkih zemalja u naizgled homogenom tkivu Istočnog bloka.Zbog toga imamo " različite" kapitalističke sisteme. prosto je nemoguće složiti sve kockice u jednu celinu.
    teorijski da. Mi možemo nategnuti teoriju i reći sve je ovo kapitalizam, ili sve je ovo socijalizam. Možemo čak povući liniju između Kine i Amerike, ali nikada se ne može poklopiti jedna sa drugom celinom.

    Na brzinu razmišljam o tvom "fundamentalističkom" stavu. Poznata ti je fraza da "ništa ne može da traje večno". Ali ako stvar podignemo na najviši APSTRAKTNI NIVO, može, itekako. Po ovoj logici kapitalizam može trajati večno, i ako se ova teza popuni tezom o krizama, kao organskim elementima kapitalizma, onda ona dobija još uverljiviju notu.

    Šta znači u takvom kontekstu misao koliko će uspeh trajati. iz ovog priloga vidimo koliko se neki uspešni periodi trajali, ali isto tako i neuspešni.Cena uspeha je užasno relativna. uspešni periodi beleže stravične cifre žrtava. Ali se one saglasno teoriji uspešnosti, ne smatraju žrtvama!!! Procvat Ehgipta! Uspešna carstva!! uspešne trgovačke svetske mreže. Sve je to posuto krvlju. I ko će izmeriti količinu?

    Teško je o svemu dati precizan sud jer je život krvotok.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман10. јун 2012. 14:39

    Ja moram da se složim sa Li u pogledu ljudskog faktora. S nekim stvarima se jednostavno moramo suočiti, kao što su korupcija, zloupotreba moći, svim onim što uništava društvo i sisteme iznutra.Kako je u takvim okolmnostima moguće zamisliti slobodno tržište? Meni je takva ideja apsurdna, utopija.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман10. јун 2012. 14:58

    Dragi Peđa,

    Brinete oko nesavršenosti individue. Oko istih nesavršenosti koje su, bar za mene, sva lepota ljudi.

    Draga L,

    Razumem šta pišete, mislimo na slične stvari. Primera radi, to što je za "njih" uspeh, za nas nije, ali je odnos jasan jer su ciljevi jasni. Zato se izgubljeni životi ne broje. Zato je istorija tako naopaka, jer podražava večni etatizam. To je istorija Država.

    Večno traje kapitalizam, u tome je moj fundamentalizam :)
    Živ je Draža, umro nije, dok je Srba i Srbije :)

    Razlika je u jedinici, u stepenu slobode, produktivnosti i kreativnosti. U hrabrosti i mašti. Od Misira do Silikonske doline je tako.

    ОдговориИзбриши
  9. Srđo,
    da su žrtve neminovne govori podatak da je meni malo izgorelo meso, što je zaista prava, prava retkost.
    Uspeh je da uživam za kompom čitajući dobar tekst.

    Da,ja razumem tezu o "večnom kapitalizmu", kao večnom sistemu, nikako nekom od ovih živućih jer u tome i jeste poenta,da se on kameleonski presvlači.
    Sa druge strane, žrtve su neminovne, i sa tim se naprosto mirimo. Naravno da svaki pojedinac želi da ga takva sudba zaobiđe.Smrt neće nikoga zaobići, i samo je pitanje reda.ko će kada i zbog čega da ode i u šta će da se pretvori: u prah, cvet, list, vetar.
    Kada o žrtvama pričamo suvim jezikom priča dobija monstruozne oblike a pripovedač se vidi kao ljudska nakaza. Kada prirodna katastrofa učini isto, onda se mirimo lakše.
    Zbog toga žrtve treba sagledati kao prirodni fenomen. Neko uspe da se spasi pred tornadom, neko pred ekonomskom krizom. U pitanju je koliko sreća toliko i spretnost.
    I u toj spretnosti se ogleda zakon prirode. Tu se ništa ne da promeniti.
    Spretnost društva je Draža.Ili nije? Opet dvostrukost. Zahvaljujući nekima je bio i ostaće, zahvaljujući drugima je nestao i nestaje. Pobednika nema.

    ОдговориИзбриши
  10. Анониман10. јун 2012. 15:34

    Srđane,
    Koja lepota Srđane!!Korupcija?
    Zlo u nama nije lepo. Ono fragmentira lepotu čoveka i čini ga bednim izrodom. Za mene je ljudski rod jednak životinjskom. Retki se uspevaju izdići do humanoidnog vrha. Ovo nije subjektivno mišljenje već činjenica sa kojom se treba suočiti.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  11. Peđa,
    ja sam udvojena ličnost, verujem da nisam jedina. Razum mi govori jedno, osećanja drugo.Pomoći ću i onima koji nisu "zaslužili". Omekša mi srce i najčešće se posle pokajem. Uzalud.Ponovim grešku.
    Racionalno gledajući, treba li taj tvoj humanoidni vrh da vuče za sobom preostale životninje? To je pitanje.
    Treba li društvo da brine, o kome, kada, u kolikoj meri. Ukoliko smo anrhisti,to se pitanje nametne pojedincu.
    Ili ćemo prepustiti humanoidima odluku(bez države) ili državi (društvu)?

    Ma mi samo časkamo. Živimo kako zaslužujemo.

    ОдговориИзбриши
  12. Анониман10. јун 2012. 15:48

    Li, problem je što na vrhu o kom ti govoriš nisu samo humanoidi. Spretnost je grda osobina. Treba znati i moći hodati preko leševa. Zapušiti nos, oči i uši.Zato su spretni uspešni, a humanoidi pametuju.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  13. Meni u tvojoj teoriji nešto smrdi. Ne mogu da začepim nos pa da ne osetim, haha..
    Kako možeš biti humanoid a ne biti spretan.Ako imaš mozak, tj. svest moraš spoznati cirkulus, krug prirode u kojoj je žrtva uslov opstanka.I zašto žrtva mora biti leš? Možda malo umrtvljena ali ne mrtva, haha..Ovo je stvarno morbidno.Još da danas nekog ubijem, i krug će se zatvoriti.

    ОдговориИзбриши
  14. Анониман10. јун 2012. 15:56

    Ja odoh da ubijem ručak. Ne znam šta/koga ćešti,heheee
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  15. Анониман10. јун 2012. 19:03

    Lihvari su lihvari.Nema tu dileme.
    " Dok ne znaš ko je šta posudio i kome, ništa ne znaš o politici, ne znaš ništa o istoriji, ništa ne znaš o međunarodnim sukobima" (Ezra Pound).
    XX

    ОдговориИзбриши
  16. Анониман10. јун 2012. 19:10

    Peđa,

    Korupcija i zloupotreba moći nije puka stvar pojedinca, nego sistema nasilja. To su prirodne, u smislu očekivajuće, posledice sistema koji teži, u Srbiji, tzv. evropskom društvu, da napravi EU čoveka poput onog socijalističkog.

    L,

    Ne poistovećujem žrtve države sa žrtvama prirode. Za mene je to razlika između ubistva i umiranja.

    Štapovi. Arbitraža za i arbitraža ne. Zašto? Čemu? Ne može se znati ishod. Ne mogu se tačno znati posledice, niti direktno prouzrokovati žrtve. Zna sve to dobra autorka, znam da zna :)

    ОдговориИзбриши
  17. Анониман10. јун 2012. 22:26

    Srđane,
    čovek je po sebi, bez uticaja sistema, što bi rekao Makijaveli un mezzo bestia e mezzo uomo.Inače se slažem o uticaju sistema.
    Slažem se i sa mišljenjem XX o lihvarstvu. Harpagona ima na pretek.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Peđa dragi,
      ko bi rekao da ti ode u filozofe, književnike, oh..oprosti uživaoce književnosti. Gde bre spomenu Harpagona. Pa on ti je živi primer Molijerovog ataka na batak aristokratije,haha..
      Ma srce si, majke mi.Neobično si mi se angažovao, hvala.

      Избриши
    2. Анониман11. јун 2012. 02:02

      Ti znaš šta je mislio Molijer,heheee. Za mene je tip klasični patološki opsenar novcem. Ne treba mi ali daj još, još i još. Kretenizam. Slično kao potrošačka groznica, cipelice, kremice, flašice, plus hiljadu drugih nepotrebnih sitnica.

      Избриши
  18. Srđo, Srđane,
    zaposlio si nas lepo.
    Ubistvo i umiranje!! Kažu da životinje ne umiru kao mi, ne osećaju kao mi, valjda nemaju strahove od smrti, možda je bol drugačija. Ne znam nisam životinja,a nešto ne verujem Peđi ni ostalim iz njegove bio branše,haha..
    Ja sam žena sa dijapazonom osećanja duge pa nešto mislim da se može biti živ a mrtav,da nas može ubiti reč,da je to isto tako priroda, kao vulkan nezaustavljiva i jaka, i zato moja razmišljanja idu prema prirodi koja nas je ovakve satkala.
    Da uprostim i ipak ponovim da su za mene ljudske žrtve plod ljudske prirode podjednake ostalim prirodnim žrtvama. Kao što vuk pojede ovcu jer na nju pravo ima, tako i čovek ubije čoveka jer mu priroda daje pravo u odbrani, jer mu je poremećen um dala priroda, jer mu je priroda dala neobuzdane nagone koji ga dnevno razapinju na krst muka.

    To je umetničko viđenje prirode, znam ja to. Ali nije tako daleko od stvarnosti! Kao što muzika iznad jedne frekvencije postaje svetlost, i nikome ne padne na pamet da kaže da je to objektivno muzika. Mada od Pitagore postoji čak muzika sfera. U hladnom kosmosu, njegovoj tišini zvuče simfonije. Nisu Mocartove ali jesu simfonije prirode, fraktali zvuka.

    Eto kako ja gledam na prirodu i njenu neumitnost u nama.

    A štapovi!!!Arbitraže? Žrtve su neminovne upravo iz gore navedenog razloga.Ishodi su relativni.Brojke su sluge uma, ratia, koji u pauzi emocija, meri, na osnovu mera odlučuje.
    Mislim da znamo o čemu pričamo. I ukoliko nije apsolutno isto,sigurno smo u istom mlečnom putu,na istoj stazi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман11. јун 2012. 13:23

      L,

      Ipak se ne razumemo u potpunosti. Kada država stvara ljudske gubitke, ja to ne ubrajam u žrtve nekog psihopate ili vulkanske erupcije.

      Избриши
    2. Ni ja, dakako.
      Samo želim da skrenem pažnju na značaj prirode čoveka koja njim upravlja.
      Ne upravlja apstraktna država već pojedinci udruženi istom mentalnom matricom. Država je samo oblik delovanja ideja grupe na vlasti. Mentalna matrica upravlja ljudima. Ona je ta koja ih udružuje u grupe, otganizacije, institucije.A to je šta drugo do priroda čoveka. U tom smislu mislim da priroda čoveka participira u žrtvama.Na osnovu toga se i postavlja pitanje odgovornosti pojedinaca u sistemu, a ne celog društva.

      ( ako te interesuje taj sociološki pravac, a bitan je jer se u njemu trgovina smatra glavnim pokretačem organizacije zajednice pronađi tekstove Ferdinand Tönnies-a).

      I na kraju šta znači normalan a šta bolestan čovek, šta psihopata, neurotičar.. Ja sam veliki poštovalac antipsihijatrije ( vidi Čuj čoveče) i mislim da raspon duhovnosti koji nudi priroda ne dopušta neka naša uniformna razmišljanja i etikete. Otuda su homoseksualci čas zdravi, čas bolesni, a bilo ih je od pamtiveka. Isto je sa šizofrenijom, psihopatama i sl.
      Ako je to uopšte bitno moja mentalna matrica je prilično "normalna",haha..

      Čudna smo mi neka sorta i ja jako insistiram na ličnoj odgovornosti, premda sam kao i ti duboko svesna uticaja sistema.

      .

      Избриши
  19. Анониман11. јун 2012. 10:44

    Drustvena verifikacija je zakon. U vreme legalne trgovine konopljom ova nije bila stetna!!!
    Pedja, ako drzava kaze da smo ljudi, a ne polu-polu to je tako.Ako su Li u skoli rekli da je tvrdica aristokracija, tako je.Sta su komunisti mogli reci drugacije,heheee
    pozdrav svima
    Z.

    ОдговориИзбриши
  20. Анониман11. јун 2012. 16:38

    vidim da svako ovde komentariše sa svog nivoa gledišta i svi ste u pravu. i to je ok. samo ne shvatam kakve veze imaju međuljudski odnosi sa sistemskom ekonomskom politikom, a još manje prijateljstva. L2, vi ste razočarani u ljude, koliko vidim, ali to je posledica vašeg idealizma, a ne realne slike sistema, i ljudi uopšte. ljudi su oduvek imali suparničke odnose i igrali se moćnika. odnos dobra i zla je varirao ali samo u malim promenama proporcija, danas je možda dostigao vrhunac, možda!? idealizam sistema evropske unije, kako je mnogi opisuju, možemo posmatrati i kroz prizmu našeg idealizma koji je uvek prisutan i kome smo kao narod skloni. gajili smo idealizam kad smo pravili tkzv. demokratske promene. bili smo idealisti za vreme Ante Markovića, a još veći za vreme Tita. i onda posle nekog vremena nastupa trežnjenje i pad. to su normalne posledice leta idealističkog pogleda na svet. otuda su i razočarenja posledica naše nerealnosti i nesposobnosti sagledavanja. čovek je u korupciji skoro uvek, ako ne u materijalnim sferama, onda manipuliše i iskorumpiran je u sferama racija i psihe. naš idealizam je naša sopstvena korumpiranost mentalnog sistema mišljenja. i ko nam je kriv? mi sami! onda se tešimo razočarenjem u sistem, u ljude, u naše prijatelje koji nam to nisu postali jer smo ih idealizovali, u sve i svašta. verujte, u nekim godinama za to razočarenje više nema opravdanja. osećajnost je lepa, ali mora biti upakovana u realan okvir.

    čovek može da bira između pozicije dželata i žrtve. sve ostale manifestacije između te dve krajnje pozicije su prisutne u većoj ili manjoj meri kod svakog od nas. nema izvan toga. to bi bio idealizam, autosugestibilna vizija sopstvene veličine, sa većom ili manjom merom osećanja savesti. i to takođe spada u prirodu. nisu samo nagoni prirodni, pa teraju čoveka da "jede" druge za doručak, oduzimajući dostojanstvo i nedaj bože i same živote. prirodno je, kako kaže Srđan, i to što se dešava na svetskoj ekonomsko-političkoj sceni, kao posledica sistema moći, nasilja i vladavine kapitala. Sistem moći je postao poseban entitet, misaona i delatna forma, koja egzistira izvan pojedinca, bez obzira što su je pojedinci ili grupe pojedinaca napravili. svaki sistem pre ili kasnije sebe pojede, svaka revolucija pojede svoju decu, svaki idealizam se sruči na glavu onog ko ga je napravio i u svojoj ili tuđim glavama. a život do tada treba živeti otvorenih očiju. i bez mnogo razočarenja. nije isplativo, verujte mi na reč!

    pozdrav, 123

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман12. јун 2012. 08:51

      Nisam shvatio o kojim međuljudskim odnosima govoriš? Kada bolje razmislimo i trgovina su odnosi i nijedan sistem nije imun pa ni ekonomski.Kako se stvara ekonomski sistem nego dogovorno.Ja ovako laički,heheee
      To sa prijateljstvima mi nikako nije jasno, ali nema veze.
      Da nisi malo skeptičan u vezi dželata i žrtava?
      Dopada mi se misao o sistemu moći, njegovoj otuđenosti.
      pozdravljam
      Peđa

      Избриши
    2. Анониман12. јун 2012. 10:12

      Peđa,
      otićićemo predaleko. ako čovek zamisli neki sistem, bez obzira što ga udruženim snagama sa drugim istomišljenicima pravi, sam sistem počinje da deluje kao nezavisni entitet. u njemu deluju i međuljudski odnosi, intersi svakojakih priroda, od materijalnih, emotivnih (iako to na površan pogled ne izgleda tako). takav sistem uvlači ljude koji u njemu ostvaruju svoju prirodu. kulminacija neravnoteža različitih potencijala učesnika može dovesti do sloma sistema. ili stvaranje novog. kao što postoji sistem mišljenja koji je stalno promenljiv kroz civilizaciju. u tom smislu čovek je uvučen u polje energije, privučen onim što u sebi nosi, da bi mogao da ostvari svoj slučaj. Srđan mi je dao ideju za ovakav stav. čini mi se da je uslovljenost nekim višim silama nesvesnog delovanja čoveka veći činilac u egzistiranju nekog sistema od ljudskog racionalnog upravljanja istog. zar želja za moći nije iracionalna. itekako jeste.

      i ja sam ranije mislio da čovek može slobodno da izabere da ne bude ni dželat, ni žrtva. ali kako stvari stoje to je veoma teška rabota. uvek smo u većoj ili manjoj meri i jedno i drugo. na tim osnovama su i sagrađeni sistemi funkcionisanja nekog društva. iako bi mi želeli da je drugačije. nisam ni malo skeptičan, a još manje ironičan. realan sam. iako mi se ta realnost ne dopada. ali to je moj problem.

      da ne ispadne da sam ličan, ali teza o idealizmu se večito provlači kroz sve sfere našeg života. u tom kontestu i prijateljstva podležu večitom ispitivanju. najgore od svega što smo i sami veoma malo sebi prijatelji. pa čak i kad biramo sistem u kome ćemo sebi ostvariti ono što smatramo najprihvatljivijim. na kraju shvatimo da je sve samo puki slučaj u kojim smo se našli. i ja u Srbiji i vi u Eu. sve je to isto, i nema neke velike razlike. svako je dobio realitet u kome će ostvariti svoju prirodu i izgraditi svoju ličnost, pa bilo da je bačen tu, ili misli da je sam izabrao. očigledno je da niko od nas ovde nije u poziciji da utiče na svetske tokove. to ne znači da su oni drugi ni bolji ni gori od nas. prosto to je samo njihov slučaj.

      da li se ekonomski ili drugi sistemi prave dogovorno, nisam siguran, iako tako izgleda. uvek postoji jača interesna struja koja prevagne. dogovor podrazumeva i podelu odgovornosti za posledice. a toga kao što vidimo nema mnogo.

      pozdrav, 123

      Избриши
    3. Анониман12. јун 2012. 13:06

      Baš si se potrudioda odgovoriš.Hvala.
      Razumeo sam ideju. Uostalom i ja sam na početku istakao važnost sistema. Ne mogu da se oduprem misli da iza sistema stoje ljudi. Oni su ga kreirali, održavaju ga tako što dnevno donose odluke. Mi ne možemo da utičemo, to je istina. Ali to ne menja na stvari. Sistem je produkt ljudi i može se u jednom trenutku srušiti njihovim rušenjem.Zašto narod nije srušio sistem na poslednjim izborima? A mogao je. Hteli priznati ili ne mi podržavamo sistem.Mi ga održavamo živim. Svaki pojedinac.
      Tako ja mislim.
      Nema razlike između EU i Srbije.Slažem se apsolutno. Ima onoliko koliko ima između mene i tebe, bilo kog drugog. Ja sam svoj realitet. Nebitno je gde sam.
      Peđa

      Избриши
  21. Vaša reakcija me malo zbunila. Mislim da je došla u zao čas.Ovih dana ne volim sve ljude ovog sveta, haha.

    Odgovoriću Vam na deo koji se odnosi na mene.Kao i svi i ja sam subjektivna. Moje mišljenje će te proceniti kroz tu prizmu i neću zameriti.

    Ja mislim o sebi nešto drugačije nego Vi. Mislim da nisam idealista već jako realna osoba. U praktičnom životu stojim čvrsto na zemlji, jako sam racionalna ponekada čak i previše.
    Ja sam sama upotrebila reč razočarana pa sada ne bih smela poreći.Ipak moram delomično. Nije u pitanju " klasično razočarenje". Ili još preciznije za mene su ljudi od kako znam za sebe nesavršena bića i vrlo sam rezervisana u pogledu sklapanja prijateljstava, kritična preko mere,ali otvorena. Ne želim da gradim odnose ako ne postoje čvrsti temelji. Pazite samo temelji. To znači da unapred računam na mane, jer ih i sama imam, ali one koje su prihvatljive. U tom sam pogledu čak vrlo, vrlo tolerantna.
    Dakle ne podnosim lopove, ljude koji lažu, varaju, dvolične, koji su nepouzdani itd. Hoću da u prijateljstvu uživam, da se opustim, da ne moram da mislim šta ću reći, da li će me neko pogledati popreko, ili jedno govoriti u lice drugo iza leđa..Kratko i jasno volim igrati otvorenih karata.
    Sa sistemom, ovakva kakva sam, nisam imala dobar odnos. Rušila sam barijere i to agresivno.Trpela sam udarce vrlo stoički ali nisam odustajala. Zašto? Poznati su Vam naši sistemi.Bili sam na crnoj listi za vreme Tita, za vreme Miloševića, jednostavno ja sam crna ovca. Neću reći da sam uvek bila ideološki svesna. Ne. Ponekada se instinktivno ponašamo prema načelima razuma, logike, osećanja i ispostavi se da su ona u suprotnosti sa vladajućim kodeksima.

    Po svemu ovome ispalo bi da sam ja bila, po Vašoj teoriji, žrtva. Jesam. Ali, postoji uvek jedno ali. Kada žrtva ne pristane da bude žrtva onda ona traži izlazak iz situacije. Po meni je to onaj put između žrtve i dželata. Ja sam ta. Silazila sam sa konja i sedala na magarca kada je trebalo. Bolje na magarcu slobodan, nego na konju rob.Tako sam lutala i na kraju skončala ovde uz lale.
    Trebala bih se u ovoj " porobljenoj "Evropi osećati kao rob. A ja se ne osećam tako.Baš me briga za fiskalnu i političku uniju, za sve oblike unije, pa i za eventualni raspad. Meni je super. Da kucnem. I sve dok mi je tako ostaću gde sam. Ako dođe do toga da postanem rob, ja ću krenuti dalje. Bez problema.

    Mislim da ste sada nešto upućeniji u moje razočarenje u ljude, moj idealizam i ostale sitnice..
    No, u svakom slučaju hvala na reakciji koja je, nezavisno od "mog slučaja", lep prilaz problemu.

    pozdravljam i ja Vas.

    ОдговориИзбриши
  22. Анониман12. јун 2012. 09:38

    uf, uf, gde vi L2 odoste! Pa nije ovde reč o vama lično. ja sam malo otišao u sferu filozofije, a vaši komentari su mi samo poslužili kao šlagvort. dao sam sebi slobodu jer kako vidim vi volite filozofiju. u njoj nema ličnog. filozofija i služi da se čovek prepozna i razmisli o sebi i svetu u kome živi. ni najmanje mi ne odgovara da ulazim u lične sfere niti da ikoga od vas procenjujem. uostalom i ne poznajemo se. hajde malo opušteno, kako i sami kažete. nema potrebe da objašnjavate sebe. svako od nas prolazi put od idealizma do realizma. pa gde se ko nađe. nije to bila tema. tema je večna potraga za idealističkim sistemom pravde na ovom svetu, povezana sa ideološkim sistemima i ekonomskom podlogom na kome su zasnovani. pa i to možemo posmatrati kroz filozofsku prizmu. ako sam pravilno procenio, vaš blog je u toj sferi dobro definisan, pa pruža priliku i za komentare baš takve prirode. to što ponekad imate intermeco lična razmišljanja uz kafu, to je samo onaj umetnički aspekt vaše ličnosti koji samo obogaćuje konceptualni sadržaj ovog vašeg virtuelnog prostora. zanemarite tumačenja u ličnoj sferi, nije to nivo vašeg bloga. možemo se tumačiti do mile volje i nećemo nigde stići. u tom smislu i ja mogu biti kosač trave dvorišta svoje vikedice, seljak koji uređuje svoje imanje, kosač trave koji uredno ili sa zakašnjenjem prima platu kod nn tajkuna sa dedinja, možda kosim parkove za gradsko zelenilo, možda sam opsesivni čistunac kome je sve u kući i oko kuće zategnuto pod konac, ili lečim živce posle nervnog sloma prouzrokovanim slomom sopstvenog idealizma... hahaha. da ne nabrajam više, mogla bi se napraviti serija varijacija tumaćenja moje malenkosti. onda bi zagazili i u sferu književnosti.

    priča o dželatu i žrtvi je samo širi kontekst objašnjenja ljudskih nastojanja da se izbori za svoje mesto, malo metafizički naznačena. opsenarstvo je ljudska osnovna karakteristika, igra uma da bi se oslobodio težine sopstvenog slučaja. a ni jedan nije lak, ni jedan nije isti, i ni jedan nije poseban u odnosu na druge. udruženi oko neke ideje ljudi se samo trude da prevaziđu svoj slučaj, pa makar to bila ideja pravdoljubivog sistema u kome neko gubi, a neko profitira. samo je pitanje da li su ti dobitci ili gubitci istiniti, ili još jedna opsena naše želje da dosegnemo svoj maksimum.

    pozdrav, 123

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne opterećujte se mojim komentarima. Ništa nije strašno! Biće da mi je nadošlo da tako odgovorim. Možda je to bilo opuštanje nakon jedne mučne situacije. I nema to veze sa Vama. I Vi ste meni poslužili kao šlagvort. U svakom slučaju hvala za "brigu" o nivou.

      Vi ste jasni i mislim da će vas retko ko shvatiti pogrešno.Kada je idealizam u pitanju ja imam jednu dilemu. Ne mogu da verujem da ljudi ne mogu da prepoznaju očite stvari.Pre bih rekla da ih zanemare pa skup pozitivnog ispadne neka vrsta idealizma.
      Ona naknadna fraza, nisam znao, neprihvatljiva mi je kod većine ljudi.Vide ali ne žele da vide, da priznaju.Dosta im je ružnog, žele malo lepog ili ko zna šta već. Priznati moram da nismo svi dorasli objektivnom procenjivanju, da se mnogi ljudi znaju vešto prikriti, no više bih neprepoznavanje vezala za situacije, događanja, kada nam je veći deo činjenica nepoznat. Tu su dvoumljena ne samo moguća već logična.U takvim situacijama baratamo sa pretpostavkama. A one su jako opasne. Vrlo se lako zamene za činjenice i eto nas na pragu teorija zavera i sl. U takvim slučajevima je visok postotak pretpostavki tačan, ali je istina u onom malom broju ostatka.

      Mi uglavnom tako razmišljamo o političkim, ekonomskim situacijama.Dok se javno ne obelodani, a to se ne čini često, opterećeni nekom od pretpostavki krojimo teorije, ubeđujemo i sebe i druge. A kada istina izbije na videlo, često shvatimo kako smo grešili, i da je situaciju odredilo nešto mnogo jednostavnije.Bar ja imam u sećanju takve situacije iz prošlosti.

      Život nameće brza rešenja.Ne moraju se ona brzo realizovati.Vidite šta se desilo sa izborima u Srbiji, što pomenu Peđa. Malo vetra u leđa narodu i eto rešenja. I sada bi trebali reći da narod nema pojma ko je dunuo, zašto, ili je bio toliko naivan da bez duvanja glasa kako je glasao. I eto nam preko noći nove konstelacije odnosa. U ovom slučaju je ostalo sve isto, ali tako se donose rešenja. Horuk, svi zajedno. Posle su nam krivi ti isti političari koje smo mi odabrali. Isto je sa EU. Isto je svugde. I kao što Vi kažete u celoj toj ujdurmi neko profitira, neko gubi. Ali to je cena života u zajednici. Kome se ne dopada može na vrh planine, u kolibu, sa ovcama, a može i negde drugde.Mogućnosti ima na pretek.Ali mi to ne priznamo. Mi bi i jedno i drugo, da smo u zajednici a da je sve idealno. Ne može. Sa tim se moramo pomiriti.
      Jao što mi se dopalo ono sa travom,haha...

      Избриши
    2. Анониман13. јун 2012. 00:04

      123,

      Da i ja nekom dam ideju :) za stav koji mi se dopada.

      L,

      Moj je utisak da se većina, velika većina, upravlja lenošću i strahom, pored toga što se bave sopstvenim poslom, te to čini stvar inertnom. Strah i lenost.

      Избриши
    3. Apsolutno si u pravu.To su tri najčešća razloga.
      (lenost bi se mogla shvatiti i kao nezainteresovanost) .
      Ovde ljudi ustaju u pet, mnogi se vrate uveče u 6,7 pa čak i kasnije. Kome je do politike?

      Moram ti nešto ispričati. Večeras sam do kasno razgovarala sa jednom osobom. Došla je da se konsultuje u vezi uzimanja kredita. Strašno! Nikada nepovoljnije, savetujem je da to ne čini.Mora.
      I šta čujem. Banke su postale rigorozne,nema uslove. Ali...pojavila se grupa posrednika!!! Posrednik obezbedi kredit koji se dakako reguliše kao do sada dakle između banke i zajmodavca, njemu (posredniku) uplati se u celosti svota za posredovanje i dalje se sve odvija kao i do sada. I, u čemu je stvar pitam!!! Zašto banka ne daje kredit preko direktno.
      Baš sam zbunjena.

      Избриши
    4. Анониман13. јун 2012. 01:55

      Zato što posrednik ima manji rizik, a transakciju zasniva na boljem poznavanju kreditne sposobnosti dužnika ili ima na raspolaganju sredstva koja banka nema (limit zakonski u poslovanju ili realizaciji duga).

      Избриши
    5. Pratiću realizaciju zbog papira.U njima sigurno neće biti posrednika i to me ustvari zbunjuje.Isapada kao da je zajmodavac dao ovlašćenje posredniku da u njegovo ime obavi papirologiju!!! Ništa više.

      Избриши
  23. Анониман12. јун 2012. 13:11

    Li, dobra fotka na prirodi, hehe..
    Gde sam ja bio u to vreme?
    Peđa

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Peđa o čemu ti to? Zabrinuću se za sebe, ništa te ne razumem.

      Избриши
    2. Анониман12. јун 2012. 16:39

      Pogeldaj post desno!!
      Stvarno šta ti je ?
      Peđa

      Избриши
    3. Анониман13. јун 2012. 17:38

      Visoko, lepo, mislim vodopad,heheeeeeeeeee
      Z.

      Избриши
  24. Анониман12. јун 2012. 14:06

    Sta se ovde dogadja?
    Odoste Vi u zemlju Oza, hehee...
    Simpaticni ste.

    Pedja u kom si ti fazonu?
    Ja sam spreman za pokret, javljaj se.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako si bezobrazan!!!A gde si ti u ovom događanju?
      Nedostajao si, zamisli.Kako ono ide, "E moj pobro.." haha..

      Избриши
    2. Анониман12. јун 2012. 16:40

      Z.
      Zovem večeras.
      Peđa

      Избриши
  25. Анониман25. јун 2012. 09:36

    Amerika, Amerika, kapitalizam, najveće zlo današnjice koje u ime demokratije pomaže uništavajući sve što ne odgovara moćnicima ako stoji na putu sticanju kapitala.Što je rekao Pejaković " nemoj me matereti ti pomagati,pusti me da se rahat patim..."
    demokretenizacija

    ОдговориИзбриши