Tag: kafena o ratu , o ratu uz kafu, kafa i rat…ekonomija …

 

 
“ ..treba mi sto usta da ovo iskažem,
a imam samo ova jedna.”
Rumi
 
 
D uže vreme mi se mota po glavi pitanje jesmo li ili nismo u ratu.  Sve je to zbog Bliskog istoka. Hoće, neće, samo što nisu…Dođe mi da kažem  - hoće li to više .!!!!. pa da mogu jutrom da popijem kafu na miru. Počnu od septembra, pred Božić i Novu propaganda se utiša a i nama je tih svečarskih dana tako svejedno. Iza praznika nastave  sa najavama prolećnih dešavanja. Usput negde potpale neko od žarišta  a glavni zalogaj pažlljivo odmeravaju. Ta proleća su čudo. Sve buja, raste, Božija lepota. Predivno vreme za jednu ratnu igricu..ccc..

N eko vreme sam mislila da smo u ratu. Svetskom i hladnom, dakako. Nisam pokušala da pronađem istomišljenike ali sam ubeđena da nisam jedina koja misli tako. Onda sam počela  da verujem da su ratovi neizbežni. Pošto kao i svi laici u ekonomiji mislim da je novac  u suštini svega, upitam se kako funkcioniše ratna ekonomija.  Fenomenalno.  Ne treba imati previše ni pameti, ni podataka da bi se došlo do tog zaključka. Ratna industrija je jedna od najprofitabilnijih. A ljudi….mislim žrtve..i tako to..???? Kolateralna šteta!!

 Da se razumemo postoje pravedni ratovi. Ako smo momentalno u  pripremnoj fazi  onda moramo da se pažljivo pridržavamo  (pazite sad) jus ad bellum, koji se tiče pravde u ratu uopšte. Kad rat bukne, i kada se privede završetku ili se okonča  tu vrede pravila jus in bello, jus post bellum. Sve smo mi lepo strpali u teorije, pravna akta i što je toga više, više je i načina kako da se prekršaji sakriju, pa se tako ponovo vraćamo teorijama, proširujemo ih, nadopunjujemo, sve u krug. Nikada kraja. A hoćemo da smanjimo administraciju, da birokratiju ščepamo za vrat. Ko je ovde koga ščepao, ko koga, ..?

J a u neko doba odustanem od rešavanja enigmi. I tada mi se složi samo od sebe. Valjda mozak ne može da primi toliko oprečnih  informacija pa napravi neku selekciju, složi pa makar i pogrešno i tako dođem ja do jednostavne slike da je Pera hteo da ubere jabuke sa svoje strane ograde, a,jel te  drvo komšije Mike. I Mika u besu  klepi Peru. U to se umeša Mikina Persa, a bogami i Perina Mica, pa deca, stričevi, tetke i ostala rodbina. A i komšije dakako. Na kraju  neko završi u hitnoj,  dođe i do suda. Ma šta da Vam pričam, znate sve. Pogotovo ako Vi imate drvo čije grane idu na komšijinu stranu, a ovaj nemoralan pa otrgne koju..A rakija mu bolja od Vaše. I sve mu nešto ide bolje. Širi se, ima, al’  mu nikad dosta.

Z aglavih sa Perom i Mikom, a baš sam htela da napišem jednu ozbiljnu analizu o blisko istočnoj krizi. Ma izbacile su me iz takta ove teorije o pravednom ratu. Čuj pravedan. Kao, ako ih već ne možemo sprečiti, hajde da budu humani. Možemo da bacamo bombe, da ubijamo, da.. ali moramo …te, ovo te ono. Neću dalje. Ponovo će mi se sve pomešati, a možda se i mozak  umori od siline informacija pa ne stigne ni do  Pere ni do Mike. Šta ću tada.
 
E  dokle smo se doveli.
 
“ Sto hiljada impresija iz duha
hoće da se probiju ovamo.
Zaprepašćen sam
tolikim preobiljem, smožden i mrtav.”
Rumi

• Home