понедељак, 6. фебруар 2012.

E da hoću, k’o što neću..


E, da imam k’o što nemam..

dušu bih ti upila,

opila,

napojila slašću,

život   zauzdala.  

E, da nemam  k’o što imam..
zgrabila bih uzde

Obuzdala misli ,

 čežnju,

Oči otvorila,

Pogled razbistrila,

Um ukrotila,

Razlike izdvojila.


E ,al’ neću k’o što hoću .
I tačka....



                                                    

12 коментара:

Анониман је рекао...

Svako od nas ima svoju zvezdu, e a tvoja je smesna..hehehehe.. .Kako uspes da napises bilo sta ozbiljno????Ovaj post je znak da si bolje. To je vazno.
pozdrav
Z.

L2 је рекао...

Jedva sam pronašla podešavanje za komentare.E,a sada pišite šta Vam je volja, i što hoćete i što nećete haha..

Nećeš verovati.Zaista sam razmišljala ozbiljno.Okrenem ovu pesmu i ..proradi "nomadska krv".Napišem po običaju šta mi u tom momentu padne na um, odlučim da ne brišem,čak objavim i nastavim dalje ozbiljno.Onda shvatim šta sam napisala i naravno da se nasmejem svojim glupostima.To je znak da mi je duh ostao zdrav,a zvezda kao svačija.
A kada je tuga u pitanju, i ona ima svoje faze.Malo nadanja i već je bolje.

Анониман је рекао...

E, a vi žene bi nam dušu ispile, a ne opile hehe..
Vlatko je izvrstan.
Peđa

L2 је рекао...

Ma Peđa, tebi bi valjalo ispiti malo duše,baš sa slašću..haha..

Анониман је рекао...

Rado bih dozvolio nekoj koja ume hehe..

Анониман је рекао...

Eh da imam,eh, eh..

Анониман је рекао...

Pedja,prijatelju moj, one koje znaju ne pitaju za dozvolu.
Sve se vrti oko moci, a ne hteti ili ne heti.E, ili eh, sta bih ja hteo,a ne mogu.
pozdrav
Z.

L2 је рекао...

Da si ludo hrabar i nemoguće bi bilo moguće.Osvojeni su vrhovi,litice,svemir.Može se i nezahtevnije.Rizik uvek postoji, moj prijatelju. Stisni,probaj,a gde ćeš da završiš..haha..pitanje je.Ako ne probaš ostaješ utopljen u Domanovićevom mrtvom moru koje nije,niti je ikada bilo samo srspko, već opšteljudsko.

Анониман је рекао...

Drug, progovara li to lično iskustvo hehe.Nemoj da se lažemo.
E kako te mami Li!!! Dobre cipele na noge i pentraj se na liticu,nema ti druge.Kako bi ona tebe žrtvovala.Nemoj da ostaneš u mrtvom moru..haha.Ja ostajem dobrovoljno,predajem se dobrovoljno,ne osvajam Everest,ništa.Kukavica sam i mnogo mi je lepo.Šta mogu mogu, šta ne mogu ne mogu i kraj priče.
Peđa

Анониман је рекао...

A ti se uključuj u novi sistem komentara.Opet si odlepršala iz mrtvog mora.
Peđa

L2 је рекао...

E da imam, k'o što nemam...iskrojila bih krila da poletim,ako avioni ne bi leteli zbog ovog snega haha....
Lepršanje umom je kratak let iznad mrtvog mora, Peđo, peđavi,jedan.

A ovo cik cak komentarisanje mi ide na živce.Sećam se tih vežbica,jedan u cik, drugi u cak..pa sudar,boli glava..haha.Zavaravanje neprijatelja.Profesionalno nemam reči.
Odoh na spavanciju... pozdrav

Анониман је рекао...

Li,da znas da si u pravu.Zasto jednostavno, kada moze komplikovano.

Izlazite li na kraj sa snegom?Pocelo je sa Davosom pa se spustilo u nize krajeve heheeee.. Ako se nastavi bice gadno.Negde vec jeste.
pozdrav
Z.

Постави коментар