BLISKI ISTOK– II deo

RAT VEĆ TRAJE
- nekonvencionalni oblici ratovanja
P osedovanje i pristup znanju predstavljaju ključnu prednost u globalizovanom svetu. Vrednost ove cenjene robe potvrđuje  tržište mozgova. Informacijama o odlivu mozgova (brain drain),  uticajnim grupama (think tanks), dodate su  nažalost i informacije o  likvidacijama stručnjaka.  
Sami  po sebi primeri likvidacija  ne predstavlja nikakvu novinu  u istoriji nauke. Novina je javnost . Počinioci ostaju nepoznati ali niko ne sumnja u umešanost Izraela u nedavna ubistva iranskih nuklearnih naučnika; kao što se nedavni teroristički incidenti, čija je meta bilo izraelsko diplomatsko osoblje u Indiji i Gruziji, povezani s Iranom.  Primeri  likvidacije su podesan način za povlačenje paralele sa današnjom opštom političkom situacijom koja se  u svojoj suštini nikada nije promenila od sličnih istorijskih. Obrazovanje očito  nosi ideološko nasleđe po kom nije samo stvar  individualnog razvoja ličnosti.  Neznanje je oduvek reprodukovalo društvenu nejednakost a posedovanje vrhunskim znanjima koreliralo sa ekonomskim I političkim. Tako je um I dospeo do ekonomskog I političkog tržišta .
 
 



NUKLEARNO NAORUŽANJE
 
O va svest je sazrela u većini društava nekadašnjeg trećeg sveta. Zbog toga su pojedine struke, odnosno stručnjaci postali oruđe par excellence u vršenju njihove  vlasti. U sveopštoj trci za moći nauka postaje sve manje  pitanje nauke, a sve više pitanje njenih finansijera, odnosno politike.
Tokom 80 i 90 godina XX veka sve češće se ustanovljava princip SVETSKE zvanične procene, kontrole, verifikacije.  Kao po običaju ideju vrlo brzo preoblikuje praksa  a rezultati su povećan, neefikasan ispolitizirani SVETSKI birokratski aparat. U eri opšte hipermobilnosti prostora aparat globalne provere itekako je poželjan i to u svim bitnim aspektima globalizacije: ekonomskom, političkom, kulturnom. Da li je i koliko dobar je posebno pitanje.

T eško je demaskirati mehanizme svetskih kontrolora pa čak i u slučajevima kada su očiti. Još su necelishodniji pokušaji alternativnih kontrola istih pa se u praksi pronalaženja efikasnog otpora globalizmu i globalnim moćnicima pribegava  raznoraznim sredstvima.
Ovo je okvirna situacija oko provere istine o  nuklearnom programu Irana. Stav kojim se osporava nuklearni program Irana mogli bi svesti na sledeće : programi koji se razvijaju unutar država  sa neprihvatljivim političkim aspiracijama  moraju biti predmet  svetske kontrole. Oni nisu stvar pojedinih država nego celoga sveta.
Ko odlučuje o tome? Zašto nuklearni program Izraela, čiji je rezultat proizvodnja atomskog oružja,  nije bio podvrgnut međunarodnoj kontroli, a Iranski mora. Ove dve zemlje se razlikuju  po  državnom uređenju, ali su po moralnoj spremnosti da brane svoju zemlju iste. To znači da su obe zemlje kao nuklearne sile podjednako opasne.  
 



IRAN - ZADNJI IZVEŠTAJ IAEA
 
Svetski mediji su pre neki dan izvestili da su razgovori između zvaničnika IAEA i iranskih vlasti oko inspekcije glavnih nuklearnih postrojenja i plana rada međunarodnih inspektora propali i da se tim stručnjaka UN vraća kući.
IAEA je u saopštenju navela da inspektorima nije bilo odobreno da posete vojnu bazu Parčin, gde Iran navodno radi na proizvodnji nuklearnog oružja.
Sa Iranske strane stiglo je obaveštenje  kojim se ponavlja da Iran ne pokušava da napravi atomsko oružje već da zaustavi nadmoć (svetskih sila) koja počiva na nuklearnom naoružanju.
 

 



STRAH  OD TAJNIH PROJEKATA


“Iran ima nekoliko motiva da razvija nuklearno oružje: odbrambeno-bezbednosne, želja za moći i uticajem u regionu i prestiž koji proističe, delom iz toga kako Iran vidi svoj položaj na međunarodnoj sceni, a delom načina na koji se pitanje nuklearnog programa prelama na unutrašnjem planu.
Bez obzira na to što Iran ima opravdane bezbednosne i istorijske razloge da sumnja u namere velikih sila, i međunarodna zejednica ima razloga da sumnja u namenu iranskog nuklearnog programa. Iako je počeo da razvija program 50-tih godina prošlog veka uz pomoć zapadnih sila pod okriljem programa Atomi za mir, priroda Iranskog nuklearnog programa je postala predmet sumnje između 2002 - 03. kada su otkrivena neprijavljena postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natancu i Bušeru. Najnovije iransko postrojenje u Fardu je takođe izgrađeno tajno, iako je Iran potpisnik Sporazuma o zabrani proliferacije i dodatnog protokola sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), i tek nakon što je uhvaćen u laži 2009. Iran je prijavio ovaj reaktor. Ono čemu nas istorija uči je da su i druge zemlje pod maskom mirnodopskog nuklearnog programa napravile bombu. Ni Iran, naravno, neće to uraditi na očigled ostatka sveta, ali može, kao što su to pre njega uradili Indija i Pakistan, da koristeći dozvoljene procedure koje imaju dualni karakter (koriste se i u vojnom i u mirnodopskom programu) dođe do oružja. Upravo tajno skretanje materijala u neprijavljenje objekte u kojima se obogaćuje uranijum u vojne svrhe je jedan od modusa nuklearne proliferacije, pa otuda sumnja da i Iran ide istim putem.
 



STRAH OD ISLAMA

JOŠ JEDAN razlog za strah je da će izuzetno razorno i opasno oružje biti na raspolaganju ajatolasima koji veruju u dolazak 12. imama i koji bi mogli, usled apokaliptične vizije sveta i istorije, da ga neodgovorno iskoriste. Ako su njegove vođe potpuno iracionalne, svi bi mi trebalo da se plašimo nuklearnog Irana. Pa čak i kada postoji niz argumenata koji govore u prilog tome da se iranski političari vode ovozemaljskim aršinima, i mada znamo da postoji nadmetanje u unutrašnjoj politici, različiti centri moći i odlučivanja, uvek postoji ono: “šta ako?” Na kraju krajeva, Islamska republika Iran jeste teokratska država. izvor


AMERIKA
OBAMINA ADMISNISTRACIJA NE ŽELI RAT.


U …govoru o novoj politici SAD prema zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike, Barak Obama je  izjavio “da pregovori između Izraela i Palestine treba da se završe postavljanjem stalnih palestinskih granica između Izraela, Jordana i Egipta, kao i stalne izraelske granice. Pri tom granice Izraela i Palestine trebaju biti provedene prema linijama iz 1967. godine, uz uzajamnu razmenu - po dogovoru. "Palestincima je, - podvukao je, - neophodno pravo na vlastitu državu i vladu".
Drugi princip u pregovorima treba biti pravo svake države na zaštitu vlastite teritorije: "Svaka država ima pravo da štiti sebe, i Izrael mora se osposobi da to radi samostalno. Sigurnosne mere trebaju biti dovoljno jake, kako bi mogle preduhitre terorizam i diverzije, kako bi zaustavile širenje oružja i kako bi osigurale pouzdanu zaštitu granica. "Obama je podvukao da" potpuno izvođenje, po koracima, izraelske vojske, treba biti usklađeno sa prihvatanjem odgovornosti od strane palestinskih vlasti i jamstvima da neće biti korištena vojna snaga”.
 
Ove stavove Obame su podržali svi sudionici "bliskoistočnog kvarteta" (OUN, Rusija, SAD i Evrosavez), ali ih je kritikovao HAMAS, a B.Netanjjahu odbacio. U židovskim krugovima SAD i krugovima cionistički orjentisanih republikanaca oni su izazvali bes, jer su ocenili kao "izdaju glavnog saveznika" i čak kao "početak kraja židovske države". Ali već  dva dana posle govora o Bliskom Istoku, Obama je istupio pred sudionicima konferencije AIPAC, koji predstavljaju glavnu strukturu izraelskog lobija u SAD. On je prisutne umirio, potvrdivši da je "jak i zaštićen Izrael - u interesu nacionalne sigurnosti SAD" i objasnio da linija 1967. godine znači da će same strane - Izraelćani i Palestinci - voditi pregovore o granicama, koje će se razlikovati od onih, koje su postojale 4. lipnja 1967, godine.izvor

Da li je Zapad  izgubio strpljenje prema Izraelu ili je u pitanju i nešto više od toga? Amerika se nalazi u krizi.Ona ne želi da ratuje bar ne da snosi sve troškove ratova. To svedoči primer Libije u kojoj su glavne operacije prepuštene saveznicima. Zbog toga nije bila iznenađujuća reakcija Amerike prilikom glasanja za Palestinu.
31. oktobra na Generalnoj konferenciji UNESKA Francuska je podržala prijavu Palestine za stupanje u tu organizaciju. SAD su istupile protiv i u znak protesta zamrznule finansiranje UNESKA. 
Palestina je iskoristila situaciju i izbacila nove geografske karte.  Između Gaze i Zapadne obale postoji koridor, dok je Golanska visoravan sličnim «crevom» odvojena od ostatka Izraela. To bi učinilo Izrael  nefunkcionalnom i neodrživom državom.

Poslednje vesti :

1. U ponedjeljak je  Džo Sirinsione iz Međunarodne sigurnosne savetničke uprave State Departmenta rekao da je nejasno da li bi izraelski napad "napravio dovoljno štete da se postigine nešto više od odgode programa za oko godinu dana". On je upozorio da napad ne bi doneo brzo okončanje krize i da bi bio početak ili većeg rata ili pojačanih napora da se Iran zaustavi u onome što bi nesumnjivo radio, a što će nesumnjivo biti utrka da se napravi bomba. (Tanjug)
2. Ono što najviše plaši Izrael je situacija u kojoj bi Iran prvi potegao nuklearno oružje. Prema procenama "Forin polisija", Izrael bi verovatno bio uništen samo jednim nuklearnim napadom Irana, zbog malog broja stanovnika koji su koncentrisani na maloj teritoriji.
List smatra da je veliko pitanje da li bi izraelski državni vrh preživeo napad koji bi prvi izveo Iran, kao i da li bi vojni kapacetiti bili dovoljno očuvani da uzvrate. Takođe, pominje se i da je vreme leta krstarećih raketa između Irana i Izraela vrlo kratko, a izraelski sistem za rano uzbunjivanje dosta krhak, što takođe otežava brzu reakciju.
"Pucaj ili si poražen" je politika koju sada zastupa izraelski vrh, navodi američki nedeljnik. Kao jedan od najznačajnijih razloga za napad na Iran, izraelsko rukovodstvo vidi u međunarodnoj podršci, koju smatra da bi dobilo u tom slučaju. Paradoksalno je, ali bi Izraelu čak odgovaralo da posle prvog napada Iran žestoko uzvrati. To bi Izraelu bilo opravdanje za širenje daljih napada na iranska naftna postrojenja, elektroenergetski sistema i telekomunikacioni sistem te zemlje, navodi "Forin polisi".
Još bolje bi, sa izraelske tačke gledišta bilo ako bi Teheran zatvorio Ormuški moreuz ili napao američki snage koje su tu stacionirane, što bi automatski uvuklo SAD u rat. Ipak list piše, da bi ceo plan mogao da se okrene i protiv Izraela, jer bi baš on mogao u očima svetske javnosti da bude viđen kao neko ko je uzrokovao haos na svetskom tržištu naftnih derivata što bi imalo katastrofalan uticaj na celokupnu svetsku ekonomiju.
 




IZRAEL – SAM

Objašnjavajući smisao najskorijih događaja A.Šmulevič kaže: "Što svet, na čelu sa Amerikom, više pritiska židovsku državu kako bi je naterao na kompromis s Palestincima, to će čvršću poziciju da zauzimaju vlasti Izraela. Izrael shvata priznavanje državnosti Palestine kao smrtnu opasnost, a granice iz 1967. godine smatra za "granice Auschwitza" ...
Da li će se sa ovih nekonvencionalnih načina  preći na  konvencionalne ?!?!
 
             I deo      III DEO    IV DEO

The Bernard Lewis Plan