K ad god sanjam patuljka znam da će se desiti neka promena. Nakon sna probudim se bojažljivo, pogledam oko sebe da vidim da li je sve oko mene isto. Uzmem ogledalo, prebrojim bore, jesu li u istom broju i na istom mestu.. i, ako je sve po starom, uzdahnem sa olakšanjem. Ponekada je drugačije. Ne pogledam se u ogledalo već iznutra i priupitam da li bih nešto trebala promeniti? I desi se da san dobije krila pa me menja i menja. To se igra moja svest bez nekog posebnog motiva, bez mašte, cilja, usputno dovršavajući san.. ili ko zna zašto. U nekom drugom trenu, usred jave "mene" teku same od sebe. A promene, one svesne..!! Ne idu tako lako, ni uz maštu, ni sa ciljem. Čik promeni nešto, začikava nas život. Da je lako, menjali bi često.
A toliko nas inspirišu, podstiču naše samopouzdanje, veru u sebe. Na sve strane nas obasipaju porukama o moći uma, uveravaju nas u čuda, u ogromnu, neiscrpnu energiju koju treba samo da pokrenemo. Tu je, na dohvat ruke i sa njom dugo očekivana sreća, ispunjenje želja koje sanjamo. Šta smo čekali do sada - pitamo se ? Ispustili smo vreme, proćerdali godine, kroz prste su nam iscurila bogatstva, duša nam je ostala gladna, lepote neizrečene, nedoživljene..
Osetite li žmarce u telu pri čitanju takvih tekstova i pomisli da je tako nešto zaista moguće? Iznenadna promena.!!! Ako ste doživeli promenu onda vam je osećaj poznat. Postajete u momentu drugi. Realnost nestaje, ulećete u fantaziju. U vama je sve spremno. Niste maštali, izmaštalo se samo, što ste od sebe skrili provirilo je, zarazno ste srećni a ne znate zašto, uzbuđeni ste a da ne znate pred čim. Dovoljna je samo jedna lepa promena da upali žar uspavane podsvesti odvezujući sve svezano, razbuktavajući energije za koje nismo znali ni osećali. Bez takvih, iznenadnih promena, nikada ne možemo dokučiti šta je sve u nama. Možemo umreti ne znajući šta je u onih 95% podsvesti koja se marljivo nakupljala sa znanjem i bez njega.
P romene obično dolaze bez naše volje, dešavaju se. Menjaju nas okolnosti i događaji. Ne uvek kako bismo želeli. Realnost nije lepa kao fantazija. I najlepše promene nisu samo lepe. Dosegnete li ih stajaćete kao na pragu. Nećete gledati ni približno onako kao što ste gledali pre. Sve će se izmeniti. I ono što ste hteli da menjate i ono što niste. Uz ružno ste izgubili i lepo, uz zlo i dobro.
Promene su dobitak i gubitak. Za njih treba biti spreman. Kada bi mogli da biramo probrali bi samo dobro. Kada biramo ponašamo se često kao slepci. Tumaramo po instinktu, za nagonima, mirisima, ukusima, ne misleći dovoljno. Isuviše često odlučujemo u par minuta. Prva misao je zov koji mami, privlači, kome se možete ali ne želite odupreti. Šta je u momentu vrednije od tog zamamnog, obećavajućeg trenutka? U borbi osećanja i razuma prevagne ono što je momentalno snažnije. A emocije su uvek u prednosti. Cena se uvek mora platiti. Na mostu ili ćupriji.Sasvim je svejedno.
Čik promeni se..je za hrabre.,pametne i iskusne. Osećanja nikada ne odlučuju bez razuma. Ni razum bez osećanja. Treba jednom i drugom skrojiti odela po meri i zatim se zaleteti.
6 коментара:
Ne razmisljam kada su sitne promene u pitanju. Na primer zene..hehe.Nisam imao vecih promena u zivotu,nemam potrebu da nesto menjam.Post je punokrvan primer vasih zenskih fantazija.Istina je da si bila hrabra.I danas ti dizem kapu. Sumnjam da si u tim trenutcima fantazirala. Zdrav razum i brzina su bili odlucujuci faktor.
pozdrav
Z.
Kada se nađeš suočen sa smrću promena je neminovna.To mi je sudba.Mislili ste da sam imun,nepromenjen. Maska.
Drug, možeš promeniti stotine žena a ne osetiti promenu u sebi.Ništa tebe neće promeniti.
Liv,
dobar ti je izbor fotografija..hehe,Meni se dopada druga.Zbog violončela hehe..Ma ti si ostala nepromenjeno ženstvena.I to je lice duše.
Pedja
Juče je bio dan protesta protiv cenzure pa sam ćutala.
Sada bi nas filozofi upozorili da je promena stalna, da je jedno prirodno a drugo istorijsko vreme.Uostalom naše poimanje vremena je psihološko pa ne podleže fizikalnoj analizi.Mi smo apokaliptično ubrzali vreme radnog čoveka i još ga apsurdnije doveli u tačku mirovanja u staroj dobi.Ali smo u suštini uvek u jednoj tačci subjektiviteta,sadašnjoj u kojoj je skupljena i prošlost i koreni budućnosti. Sve je ovo pusto razglabanje.Mi sve doživljavamo kroz svesni deo sebe i to što tom svesnom delu nejvećim delom upravlja podsvest je samo fiziološka strana stvari. Psihički mi đivimo pod utiskom svesnog, taj svesni deo nas određuje.I zato Pedja ti komentarišeš sliku br. 2, nesrečniće jedan.A ni Z. nije daleko od tebe.To je vaše poimanje promene, muška nezajažljivost ženama. neka, neka, zdravi mi bili.Sve dok je tako znači da ste dobro, da funkcionišete.Filozofiranje ostavljate nama ženama,jadnicama koje se zamlaćuju vlastitim razmišljanjima više nego što je to potrebno.
Ipak morate priznati veličanstveno značenje TRENUTKA.Ma ne značenja po sebi nego upravo realne suštine trenutka koji nas u trenu sažima i sadrži.
Promene se mogu dešavati lagano, nastupati puzajući, neprimetno,kradomice, pa ni krajnji rezultat ne mora biti očit. Samo neke promene grunu u trenu, očito, sablasno. a tren u kom svesno odlučujemo hoćemo li se ili ne " promeniti" su trenutci naših odluka.
Da ja vama nešto iskreno kažem.Ja znam šta me navelo na ovu pisanciju, i niko od vas to neće dokučiti.Ja mislim da znam znači da sam svesna nekog uzroka, a da li je on stvarni uzrok to ni sama ne znam. Verovatno nije. Što u krajnjem ishodu i nije bitno.
pozdrav
Slazem se apsolutno.Bitni su trenutci.Jedna voznja avionom pored zanimljive osobe moze da ti preokrene zivot.U trenutku ugledas osobu koju si cekao ceo zivot.A nisi bio svestan da si cekao.I pocnes da sanjas, u svakom trenutku....heheeeee
Shvatam sta zelis reci.Mislim da je promena dobit za svakog coveka.To sto ja nisam osetio promene znaci da se u mom zivotu nije desilo nista kvalitetno novo sto je moglo da me bitno promeni.Zbog toga nisam tipican primer.
Cemu spominjanje odluka.Odluke o promeni ne moraju da promene. Mislis na novi posao, novu sredinu i tako to.Sve je to do nas.Evo i moj generalni odnos prema promeni je drugaciji od tvog. Ja sam realan a ti fantaziras... heheee.. Cikam te.
pozdrav
Z.
Draga moja,
fizicke promene teku po univerzalnim zakonima i mi smo deo njih.Nisam odusevljen svim sto se desava,sto nije bitno jer nemam moc da uticem.Ni bilo koji pojedinac.Moze neki politicar, ili bilo koja osoba u lancu odlucivanja pritisnuti dugme i razoriti sve sto je do sada stvoreno. Dosli smo to trenutka u kom je covek jaci od prirodnih zakonitosti i to ne valja.
Da li u trenutku odluke on misli ili je slepac,razmislja li ili se rukovodi emocijama,individualna je stvar. Bojim se da je danas mnogim budalama dostupna moc.Dugme mogu da pritisnu mnogi.
Nisam za cenzuru mocnika jer oni cenzurom tu moc rezervisu za sebe.Ipak neka cenzura mora da postoji. Kada sa drustvom raygovaram na tu temu uvek dodjemo do zakljucka da je sistem najbitniji. Norme koje sistem utvrdi i kojih se pridrzava.
U tom pogledu nam se ne pise dobro.Gde god su nastale promene sistema dosli su jos gori.Gde su ideali opsteg dobra?
Lepa su tvoja pisanja.Tako se bezi od problema.Ti koja pises, ja koji citam.A oko nas je haos.
pozdrav sa posla.Da je od kuce uz vince bilo bi optimisticnije heheee.
Pedja
Peđa,
ovo crtice jesu oaza u kojoj povremeno odmorim telo, napijem se vode.A šta bih trebala da krenem put istorijskih re...,da se spustim iz svetla u mrak katakombi svoje ličnosti tražeći neko novo svetlo..zvano nirvana,ili kako već drugačije.Zašto,zbog čega,čemu,komu..? Nije li ova oaza to o čemu pripovedaju današnji duhovni misionari.Možda i nije ali sam ja, autentična, sve je to moje i kakvo je god,meni je drago,lepo,vredno.MOJE JE.
A ti me usput navodiš na priču o cenzuri!!!Ovih je dana cenzura aktuelna.Ja sam iscrpila tu temu, a i ona mene.Zbog nje sam dobila dobru čušku pa ne mogu ni da izgovorim tu reč. Nećeš razumeti. Ni ja ne razumem moj Peđa štošta, pa se mučim. Ne zato što ne razumem. Muči me nemoć, pusta nemoć.
Постави коментар