" Od toga trena
U javu retko navraćam.."
Ima uvek nešto .. nešto što te četka.
Mene u poslednje vreme četka Bajaga, to jest moja razmišljanja uz kafu i Bajagine pesme. Kada bih uspela da iz mozga izbacim ove nestašluke možda bi me ozbiljno shvatili. Idem na popravni i krećem od početka sa božijom pomoći da ne bude kao prošli put.
Nađe se uvek nešto što me zbuni. Spotakne me od jutra, opije radoznalošću, okuje nestrpljenjem, pa ceo
dan posrćem mišlju. Odlučim jednom da iznenadim ovu muku, a ne ona mene. Izgradim zid strpljenja, obesim radoznalost na čiviluk i zavalim se udobno na raskošne jastuke spokoja. "Čik da te vidim sada"- izazivam ja muku, ponosna na sebe, smišljeni plan i odlučnost. Čekam ja, a sve mislim i muka čeka mene. Koja će više izdržati. Sekunde lete, minute proleću, sati se smenjuju brzinom svetlosti. I sve ih nadmaši misao.Ona ne poznaje vreme ni brzinu. Uvek je tu. Kao zid strpljenja koji se ne pomera, čiviluk koji pod teretom ne cijuće, jastuci koji se pod spokojem ne ugibaju. Postojana kao tišina skupljena u ćutnju. Ćutnju koja mami ravnodušnost. Kako da ućutkam ćutnju? Kako da se otmem ravnodušnosti?
Uzmem papir i olovku. Zaplešem sa crtom. Obavijem je u krug, prošaram strelicama, dokačim i zakačim svaku tačku beline, ukrstim pravce, izokrenem sever, jug, zapad, istok. Stignem do crnine. Trgne me njena dubina, slutnja hladnoće osamljenosti, mraka. Pobuni se nešto u meni. Kako ubiti prazninu ćutnje i crnine. Znam, povičem u sebi oduševljeno. Ispuniću ih zvukom i svetlošću. Zavrtim zvuk, pustim svetlo. Zaigraše se i pomešaše frekvencije zvuka i svetla, pade čiviluk, razbi se zid, raspršiše se komadići po jastucima. Poleti zbunjena misao da se sakrije. Hah,, nešto me opet zbunilo,spotaklo, opilo i okovalo.
Odlučila sam. Zauvek. Neću da bdim nad zbunjenošću. Zaspaću mirno, sklupčaću se u san sve do jutra. Prepustiću se jutru i zbunjenosti.
Od tada čekam zbun, a sve mislim da i on čeka trenutak i nešto u meni, u tebi, između nas.
3 коментара:
Sakrila si tekst izmedu vesti o RQ 170.Mudrice.
ovo je odgovor povodom Amerike.
pozdrav
Z.
Ohooooooooo.Gde sam ja bio kada se ovo pisalo?
Ženo obesi me na čiviluk da ne budem radoznao.
Kako me interesuje, moram priznati.Šta je ovo da ne spominjem debelog..heheee...Z kao nije radoznao heheee.
Pedja
Jao bre muški,grozni ste.Ću vas obesim na čiviluk stvarno.
Nikada niste osetili ZBUN??Ne ja ne verujem u tako velike razlike između nas i Vas.Stoga ne verujem da ne razumete,već volite bilo šta što mi činimo pa makar to bilo i verbalno vešanje na čiviluk.Neobjašnjive su neke stvari i treba da ostane tako.Zašto da sve upropastimo govorom razuma kada možemo da se igramo nekom drugom vrstom reči i tim razumom i osećanjima. Onim finim.
pozdrav obojici
Постави коментар