уторак, 11. октобар 2011.

Politika i mi



D užna sam jednom prijatelju odgovor. Zašto se bavim političkim temama?

 N ajiskrenije rečeno ne interesuju me ni Amerika, ni Evropa, ni Kina, Rusija, Afrika. Interesuje me  život. Ne postoji lična egzistencija bez univerzalne. Zato pišem. Zbog sebe, a to znači  i drugih. Ispunjavam par slobodnih trenutaka između obaveza  i ostalih aktivnosti švrljanjem  po tragovima ljudskog uma. I naravno njima ispunjavam sopstvene praznine u  znanjima, prenosim ih dalje bez namere da ta znanja plasiram kao svoja (jer i nisu), niti  da njima skrećem nečiju pažnju. Uverena sam da je svaka reč karika u lancu spoznaje.

K ada povremeno bacim pogled na sadržaje bloga i ja zaista uočim gomilu političkih i ekonomskih tema. Oni koji zalutaju na ovaj blog sigurno to isto primete, ako uopšte i pogledaju sadržaje. Pojedini, kao moj prijatelj, zaključe da ove tekstove odabire politički angažovana ličnost. A ja to uopšte nisam.  Mene privlače  priče iz života običnih ljudi, muzika i  ritam jezika,  strasno pisanje, žar, slike koje promiču pod tekstom, snaga koja iz njih izvire. Jednom rečju fanatično upijam  književna dela, zanosim se umetnošću,  i onim naučnim područjima koja istražuju stvaranje.

O tkud onda ekonomija i politika? Nema u politici ničega poticajnog, naprotiv. Od nje bi se čovek trebao zaštititi. Ko se od nas ne bi upustio u avanturu traganja za potpunom ličnom srećom mimo  stvarnosti. No, to je nemoguće. Sve i da živimo u idealnom društvu, politika i ekonomija su naša sudbina. One su život, kao rađanje, bolest, smrt. 
 Citiraću deo pisma  Dade Vujasinović ( 25. XI 1992. Svedočenja Iz Obeščašćene Zemlje)

"Znaš Sanja, ne želim da budem zao prorok niti ptica zloslutnica, ali ne mogu da se otmem utisku da će se Beogradu skupo osvetiti ta njegova apatija i nezainteresovanost. Ja mogu da razumem donekle da su ljudi iscrpljeni golom borbom za opstanak. Ali, mi smo postali monstrumi, koji, grickajući čips i pijuckajući pivo posmatramo na TV-u ubijanja i razaranja samo kao rđavo režiran film, čvrsto uvereni da se sve to događa negde daleko, nekom drugom i da mi s tom nesrećom nemamo nikakve veze... "

I da završim...
 S lobodu  može dosegnuti čovek koji dosegne sebe, ali ne samo kroz sebe, već i druge. Opijeni egoizmom zaboravljamo na to. Najlepša osećanja i trenutke podarili su mi drugi, a ne ja sama sebi. Zato između ljubavi i mržnje ja glasam za prvu. Glasanje je nedovoljno.Treba  znati dati ljubav i voleti. Na bilo koji način.
                                                                  Bez preterivanja..molim

2 коментара:

  1. Komicni kraj tvoje price je stvarnost. Razum coveka ne odvaja od zivotinje.

    ОдговориИзбриши
  2. Čestitam !!!
    Komičnost je pitak način izvrgavanja ruglu ozbiljnih stvari.Kraj,ma može i početak ili sredina, ma sve u životu-komediji dell'arte koja se nikad ne završava,je proždrljivost. Proždrljivost je pohlepa,a političari njene sluge.Iza njihove pohlepe za vlašću,u silini ljubavi prema narodu,ostaju krvavi tragovi.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши