Od sutrašnjeg dana na Švajcarskoj berzi se može kupovati i prodavati - zlatom. Unikatnost. Ovaj plemeniti metal prestaje da bude samo vrednost koja se zalaže u bankama i počinje da konkuriše kao platežno sredstvo i valutna jedinica ( XAU ima vrednost jedne unce zlata ,31,1 gram)
Da bi se mogle obaviti transakcije mora se otvoriti poseban račun. Plaćanje za sada ograničeno na jedan deo strukturnih produkata i obavlja se preko podružnice Švajcarske Berze, SIX Securities Services. Prihvatamo tri kovanice kao platežno sredstvo.Zlato je jedno od njih ", izjavio je predstavnik berze za kontakte sa javnošću.
Eksperti predviđaju da je ovo početak velikih turbulencija na svim berzama sveta! Očekuje se da će vrlo brzo 50% svih roba na berzama biti plaćeno zlatom. Kao i obično ne bi im trebalo verovati.Ništa nisu pogodili.
Reakcije:
Potez Švajcaraca je odgovor na svetsku ekonomsku krizu. Mogući uzrok ovom potezu bi mogao biti pre svega kinesko gomilanje rezervi zlata. Politika KINE koja povećava rezerve zlata tumači se kao njeno nastojanje da nametne,odnosno ponovo vrati zlato kao rezervnu platežnu valutu.
GDE JE AMERIČKO ZLATO ????
40 godina nakon ukidanja zlatnog standarda svet dobija informaciju da su zlatne rezerve centralne američke banke poodavno nestale. Informacija je prvi put javno potvrdio advokat federalnih rezervi Scott Alvarez-u, izjavivši da dolar nije pokriven zlatom već sertifikatima. Zlatne rezerve su navodno prebačene Ministarstvu finansija. Šta to zapravo znači ne zna se precizno. Goldnews.com. je pokušao odgonetnuti odnose između ove dve institucije. Ukoliko se informacija ispostavi istinitom, a verovatno već jeste, vrednost dolara je još niža nego što se ona zvanično prikazuje.
Od kada su 1913. godine pod sumnjivim okolnostima osnovane Federalne rezerve - privatna monetarna institucija koja se "krije" ispod prideva nacionalna centralna banka, dolar je po podacima koji ne uzimaju u obzir globalnu finansijsku krizu, izgubio gotovo 100 posto svoje kupovne moći.
Za razliku od papirnatih novčanica Federalnih rezervi, plemeniti metali su po vrednosti u tih stotinjak godina ostali nepromenjeni.
U vezu sa stanjem američkih rezervi dovodi se vojna intervencija u Libiji. Prema medijskim izvorima Libija (Libijska centralna banka) je posedovala oko 144 tona zlata. Prema saopštenju guvernera libijske Centralne banke, Kasem Azoz-a Moamer Gadafi prodao je više od 20 odsto zlatnih rezervi Libije, u vrednosti od 1,7 milijardi libijskih dinara (više od milijardu dolara), tokom poslednjih dana njegovog režima. Zvaničnici privremene libijske vladu kažu da je ova banka prodala 29 tona zlata ranije ove godine, u aprilu ili maju, i da je transakcija obavljena u libijskim dinarima.
Agencija Rojters je prenela vest da je libijski konvoj od 10 vozila sa zlatom i novcem (eurima i dolarima )iz Centralne banke Libije u Sirtu prešao granicu sa Nigerom.
Još koja zanimljivost:
Krajem devedesetih godina unca zlata koštala je samo 300 dolara što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje. Tada centralne banke nisu smatrale da je potrebno da papirni novac podupiru zlatom. Australija je, na primer, 1997. za šest meseci prodala dve trećine rezervi zlata i time dodatno oborila cenu. Proizvodnja je bila smanjena širom sveta, zatvarani su rudnici zlata, samo u Južnoj Africi bez posla je ostalo 200.000 rudara. Cena unce zlata 2000. bila je 272 dolara, dvadeset dolara manje od cene proizvodnje.
Posle napada 11. septembra 2001. sve se promenilo. Kako bi sprečile recesiju centralne banke preplavile su tržišta novcem, kamate su se kretale u pravcu nule i ponovo se pojavila opasnost inflacije. Rasle su cene sirovina i namirnica, u SAD je počeo da raste mehur na tržištu nekretnina.
Nakon toga usledila su tri talasa potražnje zlata koja su dovela do rasta cene: 2008. kada je bankrotirala velika američka banka Leman, 2010. kada je postalo jasno da je Grčka prezadužena i 2011. kada se videlo da Evropska monetarna unija ima silne muke da izađe na kraj sa dugovima - Irske, Portugala i Španije.
Otada u trci za zlatom nema pauze. (izvor)
Iz Finskih rudnika je ove godine stiglo oko 7.000 kilograma zlata, čime je ta nordijska zemlja postala najveći evropski proizvođač zlata. Tu je poziciju dosad držala susedna Švedska, koja je ove godine proizvela otprilike 6.000 kilograma. Prvo zlato pronađeno je 1868. godine. Tek se tokom 20. veka razvilo rudarstvo. Venecuela poseduje jedno od najvećih nalazišta zlata u Južnoj Americi. Prema zvaničnim podacima, država godišnje proizvede 4,3 tona ovog plemenitog metala.
REZERVE ZLATA
Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je plasirana na 59. mesto po zalihama zlata deponovanim u centralnoj banci sa 13,1 tonom, .Od zemalja u regionu na listi je prisutna još i Slovenija na 79. mestu sa 3,2 tone i Albanija na 92. mestu sa 1,6 tona. Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija se u tom izveštaju ne spominju.( izvor)
Procenjuje se da sve centralne banke imaju rezerve od 27.300 tona zlata. Ako se uračunaju i rezerve MMF i Bazelske banke, onda je to 30.800 tona - petina od 165.000 tona zlata koliko je ukupno od početka pisane istorije iskopano iz zemlje .
Rezerve ostalih zemalja:
SAD 8,133.5 tona
Nemačka 3,401.8 tona
Italija 2,451.8 tona
Francuska 2,435.4 tona
Kina 1,054.1 tona
Švicarska 1,040.1 tona
Rusija 784.1 tona
Japan 765.2 tona
Holandija 612.5 tona
Indija 557.7 tona
Od početka 2011. godine centralne banke evropskih zemalja su, prema podacima Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda, povećale svoje rezerve u zlatu za 25.000 unci (0,8 tona). Neto kupovina zlata centralnih banaka regiona zabeležena je poslednji put 1985. godine, dok su u periodu od 1999. u proseku prodavale oko 400 tona godišnje.
Centralne banke zemalja sa ekonomijama u usponu aktivno kupuju plemeniti metal. Rusija, Južna Koreja i Tajland su ove godine realizovale najveće kupovine zlata, pokušavajući da snize svoju zavisnost od dolara. Meksička centralna banka nedavno je kupila sto tona zlata.
Država Utah je prva američka savezna država koja je nakon 1971. godine U APRILU OVE GODINE službeno prihvatila zlatne i srebrne kovanice kao zakonsko sredstvo plaćanja. Zastupnički dom Utaha odobrio je zakon sa 47 naprama 26 glasova.
Poznat pod imenom “Utah Legal Tender Act”, zakon priznaje zlatne i srebrne kovanice izdane od strane savezne vlade kao zakonsko sredstvo plaćanja u državi i isključuje razmenu kovanica iz određenih vrsta državnih poreza. Zakon ne prisiljava nikoga da prihvati ili plati plemenitim metalima, već pruža mogućnost onima koji to žele učiniti dobrovoljno.
Pokrovitelj zakona republikanac Ken Ivory, objasnio je da je mjera “način da se sačuva građane Utaha i kupovna moć novca kojeg posjeduju.” Kao dokaz naveo je sve veću kupovnu moć srebrnjaka od pola dolara iz 1960. godine ..
------
Elitistički Financial Times pokušao je ismejati državu i njezin novi zakon pišući: "Utah je poznat po ekscentričnim zakonima. To je, uostalom, država čiji su građani već osetili potrebu da stave van zakona ribolov na konjima i distribuciju baruta kao lek za glavobolju. Sada država ima još jedan zakonodavni podvig da ga uklopi ka slavnim pretcima. Državno zakonodavstvo odobrilo je zakon kojim se utire put za zlato i srebro kako bi postali zakonsko sredstvo plaćanja. "
Naravno, branitelji zakona nasrnuli su na uvodnik i ismejali novinu i njenu šalu sa državom. "Neka se vrate za godinu ili dve i videćemo ko će još uvek da se smeje", napisao je Chris Powell, tajnik i blagajnik Gold Anti-Trust Action odbora, potkrepivši svoje reči grafikonom koji uspoređuje britansku funtu i cenu zlata u poslednjih deset godina.
(izvor)
SOPSTVENE VALUTE
Gradić Filetino u centralnoj Italiji proglasio je nezavisnost i počeo da štampa novčanice, usvojivši, na predlog gradonačelnika, sopstvenu valutu nazvanu fjorito. Filetino, udaljen oko 100 kilometara od Rima (на фотографији), ima samo 550 stanovnika, a na ovaj korak odlučio se u znak protesta zbog mera štednje italijanske vlade.
Na ideju o proglašenju nezavisnosti i štampanju novcanica došao je gradonačelnik Luka Selari, koji se našao pred otkazom zbog krize u evrozoni, preneo je BBC.
Na poleđini nove novcanice nalazi se Selarijev lik, a fjorito se već koristi u lokalnim prodavnicama, dok turisti kupuju novčanice kao suvenir.
Dok je kneževina Filetino, koja već ima svog grb i vebsajt, za kratko vreme privukla svetsku pažnju, gradonačelnik Selari poručio je da je Italija nekada bila sačinjena od kneževina i vojvodstava.
"San Marino opstaje sasvim dobro. Zašto onda ne bi i Filetino?", rekao je Selari.
iz prošlosti:
Године 1932, у време велике економске кризе, аустријски градић Воргел (Wörgl) је, притиснут великом беспарицом и незапосленошћу, успешно извео својеврстан експеримент емитујући своју локалну валуту. Базирана на радовима економисте Силвиа Гесела (Silvio Gesell) с почетка 20. века и дизајнирана са намером да стимулише локалну економију, нова валута је омогућила локалном становништву да се запосли, и уједно инспирисала многе друге локалне заједнице да крену истим путем, све док читав експеримент није изненада прекинут на интервенцију Аустријске Централне банке 1933. Прича која следи се односи на ово аустријско монетарно чудо.Када је Михаел Унтергугенбергер (Michael Unterguggenberger,1884-1936) изабран за градоначелника Воргела, сам градић је имао 500 незапослених, плус 1000 у околним селима. Око 200 породица је било без пребијене паре. Постојећи новац је убрзано нестајао из руку радничке класе и нагомилавао се код неколицине одабраних који убирају камате (читајте: банкара) без да га враћају у оптицај. Градоначелник необично дугог презимена (како га је назвао професор Фишер са америчког Јејл универзитета) је стицајем околности био упознат са радовима Силвиа Гесела и одлучио је да их тестира.
Градоначелник је имао подужу листу пројеката: поплочавање улица, изградња водовода, озелењавање градских површина и сл. Многи људи су били спремни и способни да обаве те послове, али је градски буџет био ограничен на свега 40.000 аустријских шилинга положених у локалној банци, што је било недовољно за све те послове и раднике.
Уместо да потроши 40.000 шилинга на први пројекат из те подуже листе, градоначелник је одлучио да новац остави у банци као гаранцију за издавање локалне валуте у једнакој против вредности. Локални новац се штампао у облику признаница на које су се периодично лепиле маркице (о њиховој сврси мало касније). Такав локални новац је потом употребљен за плаћање првог у низу пројеката. Обратите пажњу, новац је пуштен у оптицај једноставним плаћањем за извршену противуслугу, а не позајмљивањем. Интересантно, назив локалне валуте је такође био „шилинг“, али је изглед новчанице био другачији, са посебним простором предвиђеним за маркице. Како је изгледала, можете видети на овом линку: http://www.mindcontagion.org/worgl/worglmoney.html
Која је била сврха маркица? Кратко речено да спрече губитак вредности новца. Унапред је одређено да локална валута сваког месеца губи 1% номиналне вредности, како би се дестимулисало њено тезаурисање, односно да би се убрзала циркулација новца. Нико није луд да гомила новац, ако он полако, али сигурно губи номиналну вредност. То се могло спречити куповином посебних маркица у градској кући и њиховим лепљењем на новчанице, али је свима било далеко исплативије да добијени новац брзо потроше, омогућавајући тако брзу циркулацију новца, што је аутоматски утицало на повећану ликвидност и креирање радних места. Новац је коришћен и за плаћање локалних пореза.
Воргел је био први град у Аустрији који се ефикасно изборио са проблемом екстремне незапослености и тзв. „оскудице усред обиља“. Не само да су поплочали улице, изградили водовод и све друге пројекте са списка градоначелника, него су саграђене и нове куће, скијашке скакаонице и мостови, са поносно истакнутим натписом: „Овај мост је изграђен са нашим сопственим Слободним новцем (eng. Debt-free money). Шест околних села је копирало овај систем, од којих је једно изградило и јавни базен. Чак је и француски премијер, Едуард Даладијер, одлучио да посети и лично види то „аустријско чудо“.
Веома је важно разумети да је главнима нових радних места креирана не као директна последица градоначелникових пројеката (они су само послужили као иницијална каписла), него као резултат слободне и оптималне циркулације локалне валуте, након што су је људи ангажовани на градским инфраструктурним пројектима потрошили, односно предали даље у руке својим суграђанима, купујући локалну робу и услуге. Свака јединица локалне валуте је креирала 12 до 14 пута већу запосленост него званична валута (под контролом банкара, прим. преводиоца) која је циркулисала паралелно са њом.
Воргел експеримент је био толико успешан, да је почео масовно да се копира. Најпре у суседном граду Kirchbichl у јануару 1933. У јуну исте године, градоначелник Унтергугенбергер је сазвао састанак са представницима 170 градова и села широм Аустрије. Убрзо је 200 аустријских градова пожелело да копира овај новчани систем. Међутим, централна банка Аустрије се тада успаничила и одлучила да одбрани монопол банкара да само они креирају новац и то уз камату. Људи су тужили централну банку, али су изгубили случај у новембру 1933. Затим су отишли пред аустријски Врховни суд, и поново изгубили. Након тога, постало је криминално дело у Аустрији издавати локалне и сличне валуте. У таквим околностима, током припајања Немачкој 1938, велики део популације је прихватио Адолфа Хитлера као свог економског и политичког спасиоца. Остало је добро позната историја...
izvor
Od kada su 1913. godine pod sumnjivim okolnostima osnovane Federalne rezerve - privatna monetarna institucija koja se "krije" ispod prideva nacionalna centralna banka, dolar je po podacima koji ne uzimaju u obzir globalnu finansijsku krizu, izgubio gotovo 100 posto svoje kupovne moći.
Za razliku od papirnatih novčanica Federalnih rezervi, plemeniti metali su po vrednosti u tih stotinjak godina ostali nepromenjeni.
U vezu sa stanjem američkih rezervi dovodi se vojna intervencija u Libiji. Prema medijskim izvorima Libija (Libijska centralna banka) je posedovala oko 144 tona zlata. Prema saopštenju guvernera libijske Centralne banke, Kasem Azoz-a Moamer Gadafi prodao je više od 20 odsto zlatnih rezervi Libije, u vrednosti od 1,7 milijardi libijskih dinara (više od milijardu dolara), tokom poslednjih dana njegovog režima. Zvaničnici privremene libijske vladu kažu da je ova banka prodala 29 tona zlata ranije ove godine, u aprilu ili maju, i da je transakcija obavljena u libijskim dinarima.
Agencija Rojters je prenela vest da je libijski konvoj od 10 vozila sa zlatom i novcem (eurima i dolarima )iz Centralne banke Libije u Sirtu prešao granicu sa Nigerom.
Još koja zanimljivost:
Krajem devedesetih godina unca zlata koštala je samo 300 dolara što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje. Tada centralne banke nisu smatrale da je potrebno da papirni novac podupiru zlatom. Australija je, na primer, 1997. za šest meseci prodala dve trećine rezervi zlata i time dodatno oborila cenu. Proizvodnja je bila smanjena širom sveta, zatvarani su rudnici zlata, samo u Južnoj Africi bez posla je ostalo 200.000 rudara. Cena unce zlata 2000. bila je 272 dolara, dvadeset dolara manje od cene proizvodnje. Posle napada 11. septembra 2001. sve se promenilo. Kako bi sprečile recesiju centralne banke preplavile su tržišta novcem, kamate su se kretale u pravcu nule i ponovo se pojavila opasnost inflacije. Rasle su cene sirovina i namirnica, u SAD je počeo da raste mehur na tržištu nekretnina.
Nakon toga usledila su tri talasa potražnje zlata koja su dovela do rasta cene: 2008. kada je bankrotirala velika američka banka Leman, 2010. kada je postalo jasno da je Grčka prezadužena i 2011. kada se videlo da Evropska monetarna unija ima silne muke da izađe na kraj sa dugovima - Irske, Portugala i Španije.
Otada u trci za zlatom nema pauze. (izvor)
Iz Finskih rudnika je ove godine stiglo oko 7.000 kilograma zlata, čime je ta nordijska zemlja postala najveći evropski proizvođač zlata. Tu je poziciju dosad držala susedna Švedska, koja je ove godine proizvela otprilike 6.000 kilograma. Prvo zlato pronađeno je 1868. godine. Tek se tokom 20. veka razvilo rudarstvo. Venecuela poseduje jedno od najvećih nalazišta zlata u Južnoj Americi. Prema zvaničnim podacima, država godišnje proizvede 4,3 tona ovog plemenitog metala.REZERVE ZLATAPrema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je plasirana na 59. mesto po zalihama zlata deponovanim u centralnoj banci sa 13,1 tonom, .Od zemalja u regionu na listi je prisutna još i Slovenija na 79. mestu sa 3,2 tone i Albanija na 92. mestu sa 1,6 tona. Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija se u tom izveštaju ne spominju.( izvor)
Procenjuje se da sve centralne banke imaju rezerve od 27.300 tona zlata. Ako se uračunaju i rezerve MMF i Bazelske banke, onda je to 30.800 tona - petina od 165.000 tona zlata koliko je ukupno od početka pisane istorije iskopano iz zemlje .
Rezerve ostalih zemalja:
SAD 8,133.5 tona
Nemačka 3,401.8 tona
Italija 2,451.8 tona
Francuska 2,435.4 tona
Kina 1,054.1 tona
Švicarska 1,040.1 tona
Rusija 784.1 tona
Japan 765.2 tona
Holandija 612.5 tona
Indija 557.7 tona
Od početka 2011. godine centralne banke evropskih zemalja su, prema podacima Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda, povećale svoje rezerve u zlatu za 25.000 unci (0,8 tona). Neto kupovina zlata centralnih banaka regiona zabeležena je poslednji put 1985. godine, dok su u periodu od 1999. u proseku prodavale oko 400 tona godišnje.
Centralne banke zemalja sa ekonomijama u usponu aktivno kupuju plemeniti metal. Rusija, Južna Koreja i Tajland su ove godine realizovale najveće kupovine zlata, pokušavajući da snize svoju zavisnost od dolara. Meksička centralna banka nedavno je kupila sto tona zlata.
Država Utah je prva američka savezna država koja je nakon 1971. godine U APRILU OVE GODINE službeno prihvatila zlatne i srebrne kovanice kao zakonsko sredstvo plaćanja. Zastupnički dom Utaha odobrio je zakon sa 47 naprama 26 glasova. Poznat pod imenom “Utah Legal Tender Act”, zakon priznaje zlatne i srebrne kovanice izdane od strane savezne vlade kao zakonsko sredstvo plaćanja u državi i isključuje razmenu kovanica iz određenih vrsta državnih poreza. Zakon ne prisiljava nikoga da prihvati ili plati plemenitim metalima, već pruža mogućnost onima koji to žele učiniti dobrovoljno.
Pokrovitelj zakona republikanac Ken Ivory, objasnio je da je mjera “način da se sačuva građane Utaha i kupovna moć novca kojeg posjeduju.” Kao dokaz naveo je sve veću kupovnu moć srebrnjaka od pola dolara iz 1960. godine ..
------
Elitistički Financial Times pokušao je ismejati državu i njezin novi zakon pišući: "Utah je poznat po ekscentričnim zakonima. To je, uostalom, država čiji su građani već osetili potrebu da stave van zakona ribolov na konjima i distribuciju baruta kao lek za glavobolju. Sada država ima još jedan zakonodavni podvig da ga uklopi ka slavnim pretcima. Državno zakonodavstvo odobrilo je zakon kojim se utire put za zlato i srebro kako bi postali zakonsko sredstvo plaćanja. "
Naravno, branitelji zakona nasrnuli su na uvodnik i ismejali novinu i njenu šalu sa državom. "Neka se vrate za godinu ili dve i videćemo ko će još uvek da se smeje", napisao je Chris Powell, tajnik i blagajnik Gold Anti-Trust Action odbora, potkrepivši svoje reči grafikonom koji uspoređuje britansku funtu i cenu zlata u poslednjih deset godina.
(izvor)
SOPSTVENE VALUTE
Gradić Filetino u centralnoj Italiji proglasio je nezavisnost i počeo da štampa novčanice, usvojivši, na predlog gradonačelnika, sopstvenu valutu nazvanu fjorito. Filetino, udaljen oko 100 kilometara od Rima (на фотографији), ima samo 550 stanovnika, a na ovaj korak odlučio se u znak protesta zbog mera štednje italijanske vlade.Na ideju o proglašenju nezavisnosti i štampanju novcanica došao je gradonačelnik Luka Selari, koji se našao pred otkazom zbog krize u evrozoni, preneo je BBC.
Na poleđini nove novcanice nalazi se Selarijev lik, a fjorito se već koristi u lokalnim prodavnicama, dok turisti kupuju novčanice kao suvenir.
Dok je kneževina Filetino, koja već ima svog grb i vebsajt, za kratko vreme privukla svetsku pažnju, gradonačelnik Selari poručio je da je Italija nekada bila sačinjena od kneževina i vojvodstava.
"San Marino opstaje sasvim dobro. Zašto onda ne bi i Filetino?", rekao je Selari.
iz prošlosti:
Године 1932, у време велике економске кризе, аустријски градић Воргел (Wörgl) је, притиснут великом беспарицом и незапосленошћу, успешно извео својеврстан експеримент емитујући своју локалну валуту. Базирана на радовима економисте Силвиа Гесела (Silvio Gesell) с почетка 20. века и дизајнирана са намером да стимулише локалну економију, нова валута је омогућила локалном становништву да се запосли, и уједно инспирисала многе друге локалне заједнице да крену истим путем, све док читав експеримент није изненада прекинут на интервенцију Аустријске Централне банке 1933. Прича која следи се односи на ово аустријско монетарно чудо.Када је Михаел Унтергугенбергер (Michael Unterguggenberger,1884-1936) изабран за градоначелника Воргела, сам градић је имао 500 незапослених, плус 1000 у околним селима. Око 200 породица је било без пребијене паре. Постојећи новац је убрзано нестајао из руку радничке класе и нагомилавао се код неколицине одабраних који убирају камате (читајте: банкара) без да га враћају у оптицај. Градоначелник необично дугог презимена (како га је назвао професор Фишер са америчког Јејл универзитета) је стицајем околности био упознат са радовима Силвиа Гесела и одлучио је да их тестира.Градоначелник је имао подужу листу пројеката: поплочавање улица, изградња водовода, озелењавање градских површина и сл. Многи људи су били спремни и способни да обаве те послове, али је градски буџет био ограничен на свега 40.000 аустријских шилинга положених у локалној банци, што је било недовољно за све те послове и раднике.
Уместо да потроши 40.000 шилинга на први пројекат из те подуже листе, градоначелник је одлучио да новац остави у банци као гаранцију за издавање локалне валуте у једнакој против вредности. Локални новац се штампао у облику признаница на које су се периодично лепиле маркице (о њиховој сврси мало касније). Такав локални новац је потом употребљен за плаћање првог у низу пројеката. Обратите пажњу, новац је пуштен у оптицај једноставним плаћањем за извршену противуслугу, а не позајмљивањем. Интересантно, назив локалне валуте је такође био „шилинг“, али је изглед новчанице био другачији, са посебним простором предвиђеним за маркице. Како је изгледала, можете видети на овом линку: http://www.mindcontagion.org/worgl/worglmoney.html
Која је била сврха маркица? Кратко речено да спрече губитак вредности новца. Унапред је одређено да локална валута сваког месеца губи 1% номиналне вредности, како би се дестимулисало њено тезаурисање, односно да би се убрзала циркулација новца. Нико није луд да гомила новац, ако он полако, али сигурно губи номиналну вредност. То се могло спречити куповином посебних маркица у градској кући и њиховим лепљењем на новчанице, али је свима било далеко исплативије да добијени новац брзо потроше, омогућавајући тако брзу циркулацију новца, што је аутоматски утицало на повећану ликвидност и креирање радних места. Новац је коришћен и за плаћање локалних пореза.
Воргел је био први град у Аустрији који се ефикасно изборио са проблемом екстремне незапослености и тзв. „оскудице усред обиља“. Не само да су поплочали улице, изградили водовод и све друге пројекте са списка градоначелника, него су саграђене и нове куће, скијашке скакаонице и мостови, са поносно истакнутим натписом: „Овај мост је изграђен са нашим сопственим Слободним новцем (eng. Debt-free money). Шест околних села је копирало овај систем, од којих је једно изградило и јавни базен. Чак је и француски премијер, Едуард Даладијер, одлучио да посети и лично види то „аустријско чудо“.
Веома је важно разумети да је главнима нових радних места креирана не као директна последица градоначелникових пројеката (они су само послужили као иницијална каписла), него као резултат слободне и оптималне циркулације локалне валуте, након што су је људи ангажовани на градским инфраструктурним пројектима потрошили, односно предали даље у руке својим суграђанима, купујући локалну робу и услуге. Свака јединица локалне валуте је креирала 12 до 14 пута већу запосленост него званична валута (под контролом банкара, прим. преводиоца) која је циркулисала паралелно са њом.
Воргел експеримент је био толико успешан, да је почео масовно да се копира. Најпре у суседном граду Kirchbichl у јануару 1933. У јуну исте године, градоначелник Унтергугенбергер је сазвао састанак са представницима 170 градова и села широм Аустрије. Убрзо је 200 аустријских градова пожелело да копира овај новчани систем. Међутим, централна банка Аустрије се тада успаничила и одлучила да одбрани монопол банкара да само они креирају новац и то уз камату. Људи су тужили централну банку, али су изгубили случај у новембру 1933. Затим су отишли пред аустријски Врховни суд, и поново изгубили. Након тога, постало је криминално дело у Аустрији издавати локалне и сличне валуте. У таквим околностима, током припајања Немачкој 1938, велики део популације је прихватио Адолфа Хитлера као свог економског и политичког спасиоца. Остало је добро позната историја...
izvor
Još jednu interesantnu priču o zlatu kao platežnom sredstvu možete pročitati na Nacionalnog geografiji. ..izvor
OSTALI POSTOVI NA TEMU ZLATA
Kriza, zlato i srebro
Zlatne rezerve, bitka oko valuta
Pogledajte podatke direktno na sajtu
OSTALI POSTOVI NA TEMU ZLATA
Kriza, zlato i srebro Zlatne rezerve, bitka oko valuta 
Pogledajte podatke direktno na sajtu
4 коментара:
Zene o nakitu ti malo, malo pa o novcicima i polugama.Predlozicu drustvu da ti poklonimo jednu.Ako hoces da sacuvas novac bez dobiti, preporucujem. Ako hoces da zaradis,idi na investicije.
Inace,u kojoj si fazi sa kucom?
pozdrav
Z.
U međuprostoru sam. Više u staroj nego novoj kući.Dnevni boravak je krečenjem dobio intimniju formu.Ostalo je napola,nešto čak na početku.Mlogo je toga drugar.Još dobre tri sedmice rada.
Šta da ti odgovorim na predlog o invcesticiji.
Što reče Danijel Helin,komšija iz Belgije," kapitalizam je(za većinu)nakupljanje mogućnosti u nabreklim grudima bez mogućnosti sisanja".
Ja momentalno debelo investiram u kuću.Dobitak će biti lep osećaj.I to je nešto,zar ne.
Ideja sa polugom nije loša haha..Ja vama maramicu,vi meni polugu.
Ccc,šta je sada ovo!!! Ray Charles,martini sa ledom i zlatnici.Od toga se živi,bravo.Komšija je poeta.Šteta što je levi.
Uprkos svemu ne verujem u zlato kao valutu. Euforija će proći sa krizom.Ko je do sada skupljao "poluge" nastaviće posle.Mi,ostali, ćemo nastaviti sa valutama.Nemam pojma kojim, ali to sigurno neće biti zlato.
Srećno sa radovima
Pedja
Pedja,
Cena je mera vrednosti, a novac je mera cene.Tako je rekao von Mises.
pozdrav
Z.
Постави коментар