субота, 30. јул 2011.

Bankrot Amerike, da ili ne ?




NARAVNO NE !!!! Svima je jasno da Amerika neće pasti niti će  astronomski dug biti isplaćen. .Ameriku možemo voleti ili ne no pogled preko bare ne može ostaviti ravnodušnog nikoga. Od njene sudbine zavisi umnogome i sudbina sveta. Za Amerikance je ovo važan trenutak istorije.Više ništa neće biti isto. Zbogom "American way of life".

Na američkoj stranici WTFnoway.com objavljena je zanimljiva ilustracija američkog javnog duga, na kojem se vizualizuje kako bi fizički izgledala svota novca koju je američka vlada kroz godine pozajmljivala
ASTRONOMSKE CIFRE
Z akonska granica za zaduživanje iznosi 14,3 biliona dolara duga. Amerika duguje 14,29 biliona dolara, čime je dostigla limit za zaduživanje. Do 2. augusta  treba postići dogovor o podizanju limita za zaduživanje za najmanje još 2.400 milijardu dolara, što bi bilo dovoljno da zadovolji potrebe trezora do 2013. Ako dogovora ne bude, SAD bi prvi put u istoriji mogle bankrotirati. U debati oko duga sukobljavaju se republikanska strana, koja ne želi povećanje poreza za najbogatije Amerikance i kompanije, čime Obama namerava ublažiti ogromni dug, i demokratska strana koja  ne želi smanjenje socijalnih beneficija, što predlažu republikanci.

KRIZE KAPITALIZMA

Krize su deo istorije kapitalizma. Nit koja sve njih povezuje je  dug,  pozajmljeni  novac.
 - 1620, Kriza lala, u kolevci kapitalizma Holandiji ,
 - 1718-1720, akcionaška kriza u Londonu, nazvana  Južnomorski mehur (South Sea Bubble), po engleskom nazivu kompanije South Sea Company, koja ga je i izazvala. Devet godina pre toga, engleski Parlament doneo je zakon po kom je osnovana pomenuta kompanija, kako bi se zadovoljili poverioci koji su državu kreditirali u nekoliko ratova. Umesto potraživanja, poverioci su dobili vrednosne papire kompanije South Sea, koja je dobila monopol nad trgovinom između Engleske i njenih južnih kolonija (Australija, Indija, južni delovi Afrike...). Iako se očekivalo da će kompanija ostvarivati enormne dobitke, s obzirom na njen monopolistički položaj, ona je od početka beležila gubitke, koji su prikrivani od javnosti. Gubitak se konstantno pokrivao novim emisijama akcija i drugih hartija od vrednosti, za kojima je uvek vladala velika tražnja. Na Londonskoj berzi ove su akcije bile ubedljivo najtrgovanije, formirajući njihovu veoma visoku cenu, što je dovelo do toga da tržišna kapitalizacija kompanije South Sea bude oko 500 miliona funti sterlinga, što je bilo pet puta više od ukupne vrednosti gotovog novca u opticaju u svim zemljama tadašnje Evrope. Tada se saznalo za velike gubtike i dogodio se prvi berzanski krah u istoriji. Cene akcija su drastično opale, postavši gotovo potpuno berzvredne, a obogatili su se samo pojedinci, među kojima Princ od Velsa, prestolonaslednik, kao i predsednik Vlade, ser Robert Valpol. Posle toga, Parlament je doneo takozvani Zakon o mehurima (Bubble Act) u cilju zaštite investitora od sličnih obmana.(izvor)
-u Francuskoj (
Francuska- prodaja akcija kompanije Misisipi, plan  uvoza zlata i dijamanat iz Luizijane).
- 1929, Vol Strit, "najpoznatiji berzanski krah sa kraja 20ih i početka 30ih godina XX veka. Tokom 20ih godina, pre svega na Njujorškoj berzi, ali i na drugim berzama u Americi, cene akcija i drugih hartija veoma su brzo rasle. Vladalo je veliko interesovanje za ulaganja u njih, a veći deo ulaganja bio je na kredit, odnosno, investitor je plaćao samo deo cene određene hartije (npr. od 10% do 15%), dok bi ostatak platio kasnije. S obzirom na trend rasta cena gotovo svih akcija, očekivalo se da će o roku dospeća svi biti u stanju da plate ostatak cene kupljenih akcija, pošto će u tom trenutku moći da ih prodaju, ostvarujući kapitalnu dobit. Uzimajući kredit od brokera ili banke za plaćanje ostatka cene akcija, investitor je zalagao kupljene akcije, kao garanciju. Ukoliko bi cene akcija porasle, on bi ih prodavao i plaćao banci kredit sa kamatom, a ukoliko bi došlo do pada cena, invesitor bi odustajao od kupovine, ostavljajući akcije banci da njihovom prodajom namiri dug. Ove špekulacije su dovele do strahovitog rasta cena akcija, daleko iznad njihove realne vrednosti što je dovelo do pravog špekulativnog berzanskoh buma. Kada se shvatilo da rast akcija nema veze sa realnim ekonomskim performansama kompanija, već da je sve stvar špekulacija, dogodilo se ono što mi danas nazivamo «crni oktobar». Oktobra 1929. godine, gotovo svi učesnici na finansijskom tržištu bili su u velikim gubicima, uključujući i profesionalne investitore i stručnjake. Kada je 1933. godine kriza okončana, cene su izgubile oko 85% svoje vrednosti u odnosu na 1929. Ovaj krah naterao je američkog predsednika Ruzvelta da inicira donošenje brojnih zakona u cilju sprečavanja sličnih dešavanj, a koji i danas važe. «Crni oktobar» bio je inicijalna kapisla za Veliku depresiju koja je u narednoj deceniji trajala u SAD, ali pogađajući i većinu drugih zemalja širom sveta.
 - berzanski krah  1987-  Od 1982. u SAD, ali i na drugim razvijenim tržištima, vladao je veliki optimizam, koji je doveo do značajnog rasta cena akcija i indeksa. Iznenada, 19. oktobra, poznatog kao «crni ponedeljak», došlo je do drastičnog pada cena akcija, koje je dovelo da samo u jednom trgovačkom danu indeksi opadnu za preko 20%. Ovaj udar osetile su gotovo sve razvijene zemlje, pa je čak na 19, od 23 razvijene berze, pad indeksa bio veći od 20%. Do danas nisu doneti jedinstveni zaključci o razlogu ovog kraha, ali je jasno da su psihologija mase i panika odigrali ključnu ulogu u najvećem padu u jednom danu na Njujorškoj berzi. (izvor)
Krize poslednjih 10 godina :

- 1997, Finansijska kriza na Dalekom istoku
- 1998, Kriza sa ruskim obveznicama i propast Long Term Capital Managementa
- 2000, Totalni karambol dot.com akcija, Nasdaq indeksa
- 2001, Napad na Njujork, tada se mislilo da je to kraj kapitalizma, berze su bile zatvorene nekoliko dana, kada su se otvorile usledio je pad narednih par dana i vec od sredine septembra veliki rast svih svetskih berzanskih indeksa.
- 2003, Kriza likvidnosti bankarskog i sektora osiguranja. Ova kriza je ujedno oznacila i kraj pada dot.com akcija (onih koje nisu propale) i pocetak oporavka NASDAQ indeksa. Od tada sve do avgusta 2007. godine svi svetki indeksi beleze rast.
- 2007, Subprime mortgage kriza,


DA LI JE NEOLIBERALISTIČKI KONCEPT UZROK KRIZE U AMERICI :

Većina zastupa mišljenje da je JESTE.
1.Autodestruktivnost umesto autokorektivnosti slobodnog tržišta

Deo govora sa petočasovnog preslišavanja јеdnog оd najcenjenijih magova novca Alen Grinspena (82) bivšeg dugogodišnjeg šefa (1987-2006) centralne banke, u Komitetu Predstavničkog doma za nadzor i reformu državne uprave koji predstavlja najupečatljiviju potvrdu (priznanje) ovog mišljenja:

" Da li shvatate da su Vaša viđenja sveta i vaša ideologija bili pogrešni, da ne funkcionišu" ,upitao ga je šef komiteta demokrata Henri Veksmen.
"Apsolutno", odgovorio je Grinspen."Šokiran sam jer sam više od 40 godina imao čvrste dokaze da stvari idu izuzetno dobro....Načinio sam grešku,verujući da je u interesu organizacija, kao što su banke, da zaštite svoje akcionare i deonice u kompaniji.....U centralnoj banci rade izvanredni stručnjaci, sposobni da predvide  razvoj događaja u kritičnim pitanjima, ali se pokazalo da nismo mogli da vidimo dovoljno unapred".
Nj ujork tajms je konstatovao da Grinspen nije predvideo autodestruktivnu moć razuzdanog tržišta,već je verovao u autokorektivnu moć slobodnog tržišta. Kako se sve zapravo dogodilo.
Grinspena su pojedini ekonomisti ( Đozef Stiglic i Pol Krugman ) te kongresmeni 2004. pozvali da promeni kurs. Nije ih poslušao. Problem je počeo sa izuzetno relaksiranom monetarnom politikom  nastavile su ga  credit rating agencije  što je bio signal bankama da je rizik manji nego što je objektivno bio te su stoga posuđivale više nego što je trebalo Hroničari  ukazuju da su admin- istracije Bila Klintona, a zatim Đorđa Buša vršili političke pritiske za kreditiranje kupovine stanova bez dovoljno platežnih garancija ..izvor   Iz svega oboga proizilazi da su bankari krivi ali uz njih sigurno i političari, regulatori i kredit rating agencije. Politička i ekonomska elita su podjednako  učestvovale u zloupotrebi.
Otkuda  kapitalizmu potreba za državnom intervencijom :
Glavna uloga regulacije je smanjenje neizvesnosti.  To ne znači da su te mere efikasne. Privremeno one mogu imati pozitivne efekte , a potom postati  neeefikasne jer protivureče realnoj ekonomiji.  Na taj način su regulacije na duži rok  kočnica.


AH TI KREDITI, KREDITI.. zašto. kako

 1913 godine je godine Predsednik Woodrow Wilson omogućio stvaranje novog Američkog Nacionalnog Bankarskog Sistema kroz Akt o Federalnim Rezervama. Amerika je dobila privatnu centralnu banku i privatne novčanice.Konzorciju privatnika je tako data mogućnost da kroz kontrolu snabdevanja novcem, malobrojne učini još bogatijima, a siromahe još siromašnijima. 30 godina je kontinuirano rasla dobit u korist kapitala. Udeo koji je u BDP-u otpadao na realne plate bio je sve manji, dio koji je išao u profit kapitalista sve  veći. Niska primanja u konačnom zbiru dovela su  do pada potražnje ( ako većina ljudi ima sve manje, manje će i trošiti). Rešenje problema su mogli biti potrošački krediti (  70 tih godina se pristupa  emisiji novca. Od 1983. težište  se stavlja na domaćinstva ). Plate stagniraju ali narod i dalje troše isto, na kredit. Zarada na kreditima je fiktivna sve dok se dug ne otplati. A kada se dogodi da krediti postaju neotplativi ...

PREDLOZI REŠENJA  I STRATEGIJA IZLAZSKA IZ KRIZE
Batina je izašla iz raja..

N ijedan od  svetskih lidera ne izlazi sa  nekim  rešenjem. Svet je  u teškim dugovima. Zaduženju postoji limit, a on je  odavno prekoračen. Različiti regioni svetske privrede imaju određene razlike u privrednim sistemima i strukturama, imaju sopstvene ekonomske i političko-strateške interese, a nalaze se i u različitim privredno-finansijskim situacijama. Stoga se najveći broj sistemskih rešenja u oblasti monetarne i fiskalne sfere priprema i primenjuje u pojedinačnim državama i njihovim integracionim grupacijama. Na globalnom nivou nije bilo nadnacionalnih institucija koje bi pripremale ova sistemska rešenja koja bi zemlje prihvatile kao obavezujuće međunarodne sporazume. Poodavno je to uočeno u oblasti bankarskog i finansijskog poslovanja, stoga je Banka za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu svojevremeno predložila skup pravila za iskazivanje adekvatnosti kapitala finansijskih institucija i za druga relevantna pitanja. Novi skup takvih principa i pravila (Bazel 2) je pripremljen i dorađen posle početka finansijke i ekonomske krize iz 2009. godine. Države same odlučuju hoće li primenjivati Bazel 2. Eksperimentalni period primene Bazel 2 je  prošao.  82 države su prihvatile primenu Bazel 2. SAD nisu.   izvor

CURIK, ili što bi mi rekli NAZAD

 Berlinski „Tagesšpigel“ :„Ma kako bile teške posledice, politička kriza otvara mogućnost da se nešto preduzme protiv privatno organizovane anarhije finansijske industrije sa njenim slobodnim zonama od Kajmanskih ostrva do Hongkonga. Ukoliko ministri finansija i guverneri centralnih banaka i dalje ne žele nešto da učine, onda bi parlamenti trebalo da pokrenu neophodne reforme. Bolje prilike da se finansijska industrija zaštiti od sopstvenih razornih sila i vrati osnovnim zadacima skoro neće biti“, upozorava „Tagesšpigel“ iz Berlina.http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3648003,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-html-box

Ekonomista Džozef Štiglic, sa Univerziteta Kolumbija.
Štiglic i drugi stručnjaci pozvali su na obnavljanje sistema dogovorenog na konferenciji velikih sila u Breton Vudsu, u Nju Hempširu, SAD, 1944. godine, kojim su uspostavljeni međunarodni monetarni protokoli u trgovini, bankarskim i drugim finansijskim odnosima među zemljama.
Na konferenciji u Breton Vudsu, u pregovorima koje su predvodile SAD, dogovoreno je formiranje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Štiglic je ocenio da je "trenutak za novi Breton Vuds" i naveo da samo UN imaju legitimitet za izradu novih globalnih finansijskih pravila.



ZANIMLJIVOSTI

Ako je verovati izvorima
- 44% zaposlenih Amerikanaca živi na nama poznat način ,od prvog do prvog, dakle samo od plate.
- 48%,što znači svaki drugi,pri tom nema veća primanja od pet hiljada dolara ( manje od 4000 dolara),
- najbogatija elita ukupno ima više nego što vrede ukupne ekonomije polovine članica ujedinjenih nacija.


1913.  Predsednik Woodrow Wilson donio je Amerikancima uz stvaranje Akta o federalnim rezervama  još jednu novost:"Plaćanje poreza na dobit". Ono što je žalosno je da javnost ne zna da ova novost nikada nije bila zakonski ratificirana.
O vako je bilo nekada
E konomski pad Jugoslavije pre programa MMF-a


- 1966-79, rast industrijske proizvodnje je u proseku iznosio 7,1% godišnje. Posle prve faze makro-ekonomskih reformi, on je pao na 2,8%
- 1980-87,  je pao na nulu
- 1987-88, je propao do -10,6%


- 1990. sporazum koji je potpisan sa MMF-om je odredio da se izdaci za državne troškove srežu do te mere da bi to predstavljalo 5% od bruto domaćeg proizvoda zemlje. Dok je inflacija nagrizala zarade,MMF je naredio zamrzavanje plata na njihove nivoe od sredine novembra 1989. I pored
fiksiranja dinara za nemačku marku,cene su rasle neobuzdano. Stvarne plate su propale za 41% u prvih šest meseci 1990.
Inflacija
-1990. se kretala oko 70%.
- 1991, izvršena je još jedna devalvacija dinara od 30%, Inflacija se kretala oko 140%
- 1992,93  je skočila na 937 i 1.134%


-1989 je nekih 248 preduzeća bilo likvidirano i 89.400 radnika otpušteno. Ali nije se na tome završilo. /
-1990. je 889 preduzeća sa 525.000 radnika bilo izloženo postupcima banrota,sa najvećom koncentracijom takvih firmi u Sbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Kosovu.
-1990, Svetska Banka je iznela pretpostavku da je tu bilo još 2.435 preduzeca u gubitku  od preostalog ukupnog broja od 7.531 preduzeća.
Imajući u vidu da je 600.000 radnika već bilo otpušteno pre procenjuje se da je nekih 1,9 miliona radnika (od ukupno 2,7 miliona) bilo klasificirano kao 'suvišno', tj., bez posla.

 ISTINA
N a suđenju Miloševiću u Hagu ANTE MARKOVIĆ JE IZJAVIO :Inflacija je svedena na nulu, devizne rezerve su porasle na 11 milijardi dolara, vanjski dug je smanjen s 21 na 12 milijardi dolara.Vratili smo sve dugove i kamate, i ništa nismo ostali dužni.



ISTINA
29.05.2006:

ISTORIJSKI  GOVOR ARGENTINSKOG PREDSEDNIKA
ZBOGOM MMF:
Imali smo noćne more,sanjali smo one koji kažu da prvo treba platiti banke,a onda narod.
Plivali smo u dugovima,no izvukla nas je snaga poštenog naroda.
Uspeli smo u istorijskom poništenju 100 milijardi privatnog duga.Po prvi puta u istoriji,
MI ARGENTINCI SMO DOBILI BITKU I PRISILILI ONOGA KOJI JE TLAČIO ZEMLJU NA PREDAJU.
UŠTEDELI SMO 70 MILIJARDI DOLARA !!!
SA OVOGA TRGA (Plaza de Mayo) FORMALNO IZGOVARAM: ZBOGOM MMF.
PLATILI SMO NAŠ DUG.VIŠE NISMO ZAVISNI OD  MEĐUNARODNOM MONETARNOG FONDA ,SADA SMO SLOBODNI.
ISTINA
 Za sve one koji su uplašeni i koji se plaše kataklizme, evo pouzdanog saveta gde
da investiraju slobodna novčana sredstva koja, ukoliko ostanu u hartijama,
mogu da propadnu :
znanje – sve što imate ulažite u znanje vas i vaše dece, to je najbolja
investicija,
zlato i srebro – kupujte jer će to biti jedini novac koji vredi i cena će mu
skočiti najmanje 10 puta,
selo : zemlja, voda i šuma – potrebno da bi mogli da prehranite porodicu i
prijatelje,
energija – minihidroelektrane, biomasa, energija vetra i sunčana energija,
nekretnine- u velikim gradovima za izdavanje
B.Dragaš
laku noć narode

10 коментара:

  1. Dobro jutro.
    Dogovor je postignut jos u petak uvece.Zvanicno je objavljen. To podrazumeva od 2.augusta nova zaduzenja.Plan je da se bilion dolara sreze u roku od 10 godina pod zajednickom kontrolom demokrata i republikanaca.
    Amerika prestaje da bude supersila.
    pozdrav Z.

    ОдговориИзбриши
  2. I ja sam danas pročitala vest.Očekivano. Nemam opširniju informaciju o dogovoru i planu.Ako imaš nešto interesantno dobaci.
    I ja cu potražiti ako budem imala vremena. Spremam se za put dalje.

    ОдговориИзбриши
  3. Jsvljam se u pauzi. Umorni smo ali prezadovoljni.Rezultati su fantasticni.Ekipa slavi i salje ti pozdrave.Ocekujemo te na GP.
    Amerika kao Amerika.Niko nije ocekivao da ce izabrati Kosovo.Izgubili su strpljenje.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  4. Kasnim,sorry.Čestitam i pozdravljam vrsne stručnjake.Od genijalaca je za očekivati uspeh.
    Sada bih poletela da mogu.Nećete verovati imam problem sa jednim ujedom.Ne smiruje se. Uz to me čeka brdo poslova. Kada sve završim dogovaraćemo se.
    Kosovo je primer sramnog ponašanja vlasti koje jako podseća na trgovinu teritorijama i ljudima u prošlom ratu.Ko ga je i zašto izabrao kao novo bure baruta saznaćemo uskoro.Interesantna je teza o kriminalnim radnjama na severu koje treba sprečiti.Ostali deo Kosova je "čist". NEVEROVATNO. Da razlozi kojima svet opravdava svoje intervencije nemaju tragične posledice bili bi smešni.
    Potresi na berzama su najjasniji znak glavnog problema. Rasprodaju se akcije širom sveta. Da pogađamo odakle i od koga je moguće dobiti keš lovu.
    Lepo vi slavite a i ja krećem na put dalje
    "Pišemo se" kada se vratim u civilizaciju.

    ОдговориИзбриши
  5. Srecan put.Ocekujemo te sa nestrpljenjem.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  6. Posle ere dominacije proizvodnje došli smo u eru dominacije konzumiranja.To je lik novog postindustrijskog drustva. Nacionalna drzava postaje preuska za ekonomiju. Transnacionalna mreza rusi granice a nacionalne vlade postaju transmisioni mehanizmi.Liberali likuju, jake nacionalne vlade (Kina i ostali)se snazno opiru, političari gube moc i ne osecaju odgovornost prema sopstvenom gradjaninu koliko prema internacionalnim centrima moci.Uprkos svemuAmerika je jos uvek glavni igrac.

    ОдговориИзбриши
  7. Sa zakašnjenjem se zahvaljujem na poseti.

    ОдговориИзбриши
  8. Ej ljudi nemate vi pojma.Na pomolu smo treceg svetskog rata. Ako ne zarate dici ce se narod.
    Nisu ni obicni Ameri ovce.
    Radovan
    blog ti je dobar

    ОдговориИзбриши
  9. Liv,
    krajnje je vreme da se otreznimo. Čitam ovih dana tvoj blog. Zašto ne izneseš precizno mehanizam vladanja velikih porodica. Da nisu uvele nove principe ekonomske i političke vladavine ne bi nas doveli do ovakvog stanja. Mislim na FED, slavnu privatnu ( a navodno nacionalnu )banku Amerike.Nisu poštedeli ni svoj narod, a gde će nas ostale. Oni su najveće zlo ovoga sveta.I dok se ne udružimo i srušimo njih a ne Gadafija i ostale za njim, koji su već po redu, biće nam sve gore i gore. LAKO JE ŽABU NATERATI U VODU, nas obične,ali zapamti sve u njihovu korist. Skačemo a nemamo pojma da su nas oni gurnuli. Služimo njihovim perfidnim ciljevima. I to dobrovoljno. Koje smo budale!!!
    uz pozdrav
    Pedja

    ОдговориИзбриши
  10. Pedja,

    Zašto bih apostrofirala svetske moćnike a ne običan narod, preciznije onaj deo naroda koji zdušno i svesno učestvuje u planetarnoj igri bezbrižnog životarenja ne razmišljajući ne samo o pokoljenjima nego i o sebi samom. Uvek je u nekoj situaciji neko odgovorniji, ali to ne znači da manje odgovorni nisu uopšte odgovorni.

    "Zašto bih ja bio manja budala od drugih pa ne bi iskoristio ... " je moto kojim se rukovode mnogi.Toliko sam puta čula to jadno opravdanje iza kog su se krili sopstveni postupci. Zašto ja nisam poklekla pred nekim stvarima u Miloševićevo vreme? I kako to da su ti isti koji su bili uz njega uspeli da plivaju i posle njega,da izvuku ličnu korist.
    Preostaje onaj deo nesvesnog naroda,reći ćeš mi. Ne verujem više ni u tu priču.ne treba biti puno pametan za osnovne životne poglede.Krađa je oduvek bila zlo,samo je uvek treba tako nazvati i tretirati.U okruženju moje majke žive ti prosti ljudi.I kada god stignu ukradu joj ponešto.Staroj,nemoćnoj ženi.Da ne pričam o ostalom.
    Uvek pronalazimo opravdanja za sopstvene postupke i uvek nam je neko drugi kriv za sve.Nemoćni su jedino deca,bolesni i jako stari.

    ОдговориИзбриши