недеља, 24. јул 2011.

Banke za siromašne ili "Mikrokreditna sekta"


 Sokrat nije nosio cipele, oblačio se neupadljivo, no volio je obilaziti pijacu i razgledati ponuđenu robu.Jednog dana na pijaci ga sretne prijatelj, koji mu reče:
"Kako to da se motaš po pijaci, a ne mariš za ponuđenu robu?"
Sokrat odgovori:"Volim dolaziti ovamo i otkriti koliko mi toga ne treba da bih bio sretan."


Š ta nam  nude banke osim novca. I ovo bi mogao biti jedan od naslova tema o bankama.

 Procena stručnjaka  je da se  kupovna moć neće povećati značajno u narednom periodu. Ove ekonomske (teoretske ) pokazatelje  mogla bi opovrgnuti  praksa, ali sudeći po momentalnim ekonomsko-političkim kretanjima  bliska budućnost  nam neće ponuditi ništa spektakularno novo što bi moglo da popravi situaciju.
Globalizacija ( koja ne predstavlja nikakvu čvrstu organizaciju već orijentaciju pojedinaca,institucija i organizacija  ), je preoblikovala  praktično svaku državu, odredila sudbine na milijarde života, ojačala ekonomske vladare sveta i najupečatljivije dokazala  da trgovinom,  stubom svekolikog društvenog života, sve više vladaju finansijske spekulacije i mahinacije kao novo sredstvo da se, bez ikakvog realnog rada, ostvare novi i ogromni finansijski efekti.


Dva sistema bogaćenja
 O d sredine 1970-ih Japan, Koreja, Tajvan, Kina i njihovi susedi su izvukli 300 miliona ljudi iz siromaštva, uglavnom putem trgovine.  Pitanje je KAKO ? Zaštitom  svog tržišta i banaka od strane konkurencije, zahtevom da strani investitori kupuju lokalne proizvode i izgrade lokalno znanje i veštinu. SAD, Nemačka, Francuska i Japan su takođe postale bogate i moćne države.  KAKO ?  Protekcionizmom.

                                        Siromaštvo

 S iromaštvo je ubedljivo i dalje najveći  problem čovečanstva. Da se podsetimo. Svetska kriza je započela prilagođavanjem tržišta najsiromašnijim slojevima. Da bi pogurao ekonomiju američki FED je pogurao kreditnu ekspanziju niskim kamatama nadajući se da će kroz kreditnu ekspanziju da održi potrošnju ( i spreči recesiju ).  Neki izvori navode da su toliko niske kamate  bile samo još za vreme velike depresije, što bi značilo da su  u pitanju bile interventne mere. Nakon njih i pucanja balona  usledio je,kako su to simpatično nazvali neki naši ameri-forumaši,  "najveći socijalistički događaj u istoriji " nakon konstituisanja Sovjetskog Saveza i komunističke Kine. Šta drugo nego nacionalizacija.
Eto gde Ameriku dovede neokonzervativni radikalizam.  To je bio tek početak američke drame na pomolu.


                                   Izum iz Bangladeša

P aralelno sa američkim probnim kamatnim izazovom za siromašne  plasiran je sličan bankarski izum u najsiromašniojim zemljama pod nazivom banke za siromašne.  Kako narod  brzo postaje kreditni zavisnik  ovim bankama je unapred bila zagarantovana  budućnost. Za razliku od američkih banaka   ove banke nisu depozitne - ako se izuzme procenat od 3%.  To praktično znači da  koriste isključivo kreditna sredstva koja im dodeljuju svetske institucije, počevši od Svetske banke, MMF-a, Međunarodnog fonda UN za poljoprivredni razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj, do vlada pojedinih država i čitavog niza privatnih investicionih fondova iz sveta.

 Muhamed Junus ekonomista i bankar iz Bangladeša, ili kako ga nazivaju Bog malih kredita, utemeljio je koncept mikrokredita, kreditnih linija za siromašne građane koji ne ispunjavaju uslove neophodne za klasične kredite. 1976 .godine je osnovao Gramin banku,, a od 2000. je obavljao funkciju njenog upravnog direktora do ove godine kada ga je Centralna banka Bangladeša smenila. Da bi se obezbedilo vraćanje kredita Gramen banka koristi sistem „solidarnih grupa“ ( čitaj zemljoradničke zadruge ). Neformalne grupe se prijavljuju za zajedničke kredite , a njihovi članovi se međusobno potpomažu kako bi ekonomski napredovali i vratili bankarski kredit. Od kako je 1976. godine osnovana Gramen banka, ovaj sistem mikrokredita danas funkcioniše u 43 države, gde je pozajmljeno više od pet milijardi dolara za oko 8,1 milion ljudi, od kojih 97 odsto čine žene. 
Na kraju teksta prilažem poduži analitički tekst o sistemu rada mikrokreditnog lanca iz Bangladeša u kom se nalaze detaljniji podatci.
-
                              

                                      Gde svi Turci tu i mali Mujo
                                                               
U Srbiji su u prvom naletu DOS-ove vladavine otišle u stečaj četiri nacionalne banke: Jugobanka, Beobanka, Investbanka i Beogradska banka.  Priča o ovom finansijskom udaru još uvek golica pažnju.Ko je profitirao njihovim odlaskom, da li je sve urađeno pravno korektno, postoje li još uvek računi ovih banaka, sve su to teme oko kojih su se raspredala mnogobrojna nagađanja. Jedna  činjenica je sigurna, a ta je da su imenovane banke debelo opljačkale staru deviznu štednju građana zbog čega u suštini i niko ne žali za njima. 
Srbijom su zagospodarile strane banke. One su  povodi za nova nagađanja i nove afere. U jednoj od njih -Meridijan banci, čiji je bivši vlasnik uhapšen zbog  malverzacija nekretninama (  vidi jedan od izvora ) često se pominjalo ime Božidar Đelića .

 Ne bi mi na pamet palo da se upuštam u rasprave o srpskim političarima i kojekakvim aferama da slučajno nisam zakačila za bankarsku sferu i pronašla  njegovo ime vezano za  projekat u najavi -BANKE ZA SIROMAŠNE. ( izvor sa videom ) 
"Siromaštvo nije u čoveku, već u sistemu i zato je na vladi svake države da promeni taj sistem, rekao je juče u Domu Narodne skupštine Srbije Muhamed Junus, dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji boravi u Beogradu u okviru „Turneje društvenog preduzetništva“. ( izvor )


Srbijo srećno !!!



                          MIKROKREDITNA SEKTA
Jeffrey Tucker

Autor teksta je podpredsednik Ludvig fon Mizes instituta, znači predstavnik libertarijanskog mišljenja u ekonomiji, što svakako treba imati u vidu prilikom čitanja.

izvor

U priči braće Grim o Rumpelstilskinu, zli patuljak spasava život kraljici pretvaranjem lana u zlato. Ali, cena izvođenja ovog čuda je visoka. Ona mora da da patuljku svoje prvorođeno dete.
Priča se može uzeti kao alegorija pokreta “mikrokredita”, za koji je vezan entuzijazam političke levice ovde, kao i u inostranstvu. On obećava kredite siromašnim ljudima bez štednje ili kolaterala. Međutim, pažljivije posmatrano, ovaj se pokret pokazuje kao finansijki opasan, suptilno nasilan, i u svom najpoznatijem slučaju, kao neprijatelj porodica i dece.
Pokret za mikrokredite je dobio na snazi za vreme konferencije UN o ženama u leto 1995. Osoba koja je pobrala najviše aplauza nije bila ni Hilari Klinton ni Bela Abzug. Bio je to bankar, i ni manje ni više nego muškarac: ekonomista iz Bangladeša Muhamed Junuz (Yunus).
“Kapital ne bi trebalo da upotrebljavaju samo bogati,” objasnio je Junuz u Pekingu. “Pristup kreditima treba da bude ljudsko pravo nezavisno od ekonomske situacije pojedinca”. U julu iste godine Komitet za međunarodne odnose Kongresa SAD sa strahopoštovanjem je slušao slična Junuzova obećanja političarima koji bi trebalo da budu imuni na ovakvu propagandu.
Junuz vodi Gramin banku (Grameen) iz Bangladeša, politički najkorektniju banku na svetu. Literatura o njemu je hagiografska u najvećoj mogućoj meri. Akademski žurnali i knjige propagiraju Junuza i Grimen banku u desetinama studija. Sve vodeće novine, uključujući i Wall Streat Journal, donele su njegove vrlo blagonaklone portrete. “McNeil-Lehrer Newshour” posvetio mu je ceo segment. Economist magazin se priključio. Čovek je čak nominovan za Nobelovu nagradu za mir!( Nobelovu nagradu za rad na ekonomskom i socijalnom razvoju najsiromašnijih dobio je 2006.- nakon pisanja ovog članka !!!! )
U međuvremenu, vlade apeluju na svoje bankare da kopiraju Junuzov navodni uspeh. Sledeće godine u Vašingtonu će se održati svetski samit mikrokreditnog pokreta, uz entuzijastičnu podršku Klintonove administracije i mnogih republikanaca u Kongresu. Konvencionalni komercijalni bankari treba da se spreme za žestoke napade zbog njihove politike pozajmljivanja.
U oficijelnoj bajci o Graminovom uspehu, Junuz je osnovao Grimen banku 1976 da bi davao kredite siromašnima i spasavao ih od zelenaških kamatnih stopa pohlepnih komercijalnih bankara. Danas banka izdaje više od 400 miliona dolara kredita godišnje ljudima – poglavito ženama – koji nemaju sredstva ni kreditnu istoriju. On je profitabilno dodelio 2 miliona kredita u 1000 oblasti, i neverovatnih 98% je vraćeno. Zvuči sjajno. Junuz je pretvorio lan u zlato. “Neko ko je pokazao da to zaista funkcioniše”, kaže ovaj alhemičar.
Ali, ovo prenemaganje ima i politički podtekst. Ako Gramin može da daje pozajmice siromašnim ženama bez sredstava, zašto ne može i Citycorp? Zašto zapadni bankari kriju novac od siromašnih? To mora biti pohlepa, kulturne barijere, loša obučenost, ili rasizam. Pomanjkanje kolaterala je samo izgovor za mržnju prema siromašnima.
Ali, ako je Gramin zaista profitabilan, protiv zapadnih bankara uopšte ne bi trebalo harangirati i nagovarati ih da ga kopiraju. Oni bi prvi požurili da isprobaju tu alhemičarsku mašinu. Bankari bi bili vrlo zadovoljni da otkriju da siromašni mogu da vrate 98% kredita. Oni bi davno izbacili dosadne formalnosti poput kreditnog rejtinga ili kolaterala.
Ispostavlja se međutim da u Junuzovoj bankarskoj šemi ima mnogo više nego što se vidi na prvi pogled. Gramin uopšte nije banka. Depoziti od pojedinaca i frimi čine samo oko 3% njenih sredstava. Banka u stvari funkcioniše kao protočni bojler za velikodušne grantove od strane vlada i međunarodnih organizacija. Ta pomoć se onda koristi kao osnova za kreditnu piramidalnu šemu, koja ne obezbeđuje samo mikro-kredite, već i finansira jednu odurnu formu feminističkog socijalnog inžinjeringa koji ratuje protiv dece i porodice.
Suprotno legendi, Junuz nije bio nezavisni preduzetnik kad je pokrenuo svoju banku. On je koristio lično bogatstvo i veze u visokim krugovima da obezbedi posebne privilegije i i milione subvencija. Pre nego što je Gramin banka pozajmila i jedan doalr, ona je imala pokriće od strane vlade za više od 60% svojih operacija.
Međunarodni fond UN za poljoprivredni razvoj obezbedio je Graminu prvi veliki zajam od 3,4 miliona dolara. Taj fond je nastavio da sistematski upumpava novac u Grimen banku sve vreme. Dodatno, Gramin dobija grantove i subvencije od vlada Norveške, Kanade, Nemačke i čak od Fordove fondacije u Americi, da ne spominjemo MMF i Svetsku banku.
Pare se daju Graminu ili kao poklon, ili se pozajmljuju po kamatnoj stopi od obično 2%, što je znatno ispod tržišne kamatne stope. Grimen banka onda ulaže tako stečene pare na fiksne i kratkoročne račune u komercijalnim bankama koje plaćaju više kamate. Gramin brzo profitira stavljajući razliku u džep.
Banka kaže da je to samo arbitraža, ali ako bi privatni građanin učinio isto sa državnim parama, to bi se zvalo korupcija. Ti nezarađeni profiti se onda koriste za plaćanje 12 000 službenika i subvencionisanje kreditnih operacija čiji se uspeh toliko hvali.
Gramin traži od svojih klijenata 20% kamate, što je ispod tržišne kamate u zemlji sa visokom inflacijom i praktično bez štednje. Po ovoj stopi shema reinvestiranja pokriva kredite sa 39%. Banka uvek predviđa profit u budućnosti. Taj dan nikako ne dolazi, što uopšte ne znači da se njeni menadžeri i viši zaposleni bave dobrotvornim radom.
Cifra od 98% povraćaja kredita uopšte ne odražava ponašanje individualnog klijenta. Grimen se oslanja na metod otplate “solidarne grupe”. Klijenti su raspoređeni u ćelije od po 5 osoba. Bilo koja buduća pozajmica – koja donosi 80% više para nego prva – zavisi od otplate od strane čitave “ćelije”.
Ako jedna osoba ne plati, drugi iz njegove ćelije će ga pritisnuti da isporuči keš, ili će na kraju sami platiti. Osoba iz ćelije koja želi novi kredit ima podsticaj da prikupi novac za isplatu prvog kredita, ovako ili onako. Na taj način Gramin biva isplaćen. Ali procenat od 98% vraćenih kredita odnosi se samo na plaćanja ćelija, a ne pojedinaca, i samo na kredite dodeljene prvi put.
Banka tvrdi da je sistem “samo-administrirajući”. Ali posmatrači primećuju da njeni zaposleni (mnogi od njih su zapadni profesionalni altruisti u potrazi za stranim utopijama) na nedeljnoj bazi učestvuju u nadziranju klijenata od vrata do vrata. I pored toga, procenat otplate kod onih koji se drugi put zadužuju je mnogo niži.
“Poverljivost stvara laži”, kaže Junuz, i to pravilo se primenjuje ne samo na finansije. Ideološka misija banke je takva da kad vam pozajmi novac, vi morate svoj privatni život predati u ruke njenog osoblja. Klijent mora da vodi računa da “održava malu porodicu”, da “gradi i održava poljske klozete” i da “uzgaja što više zasada za vreme sezone uzgajanja” itd. Ovo postaje već čudno – Banka zahteva od svojih klijenata da pohađaju nedeljne treninge fizičke kondicije. Oni moraju da učestvuju u paradama gde se stalno deklamuju “16 odluka”, priča koja sumira pogled na svet Gramin banke. Među refrenima je i ovaj: “Mi ćemo učestovavati u svim socijalnim aktivnostima kolektivno”.
Junuz je bio pozdravljen na konferenciji UN zato što su više od 93% njegovih klijenata žene. Ali, i ovaj podatak je u funkciji njegove socijalne agende. Junuz – i međunarodne organizacije koje ga finansiraju – zaključili su da su rast stanovništva i brak glavni uzroci siromaštva u Bangladešu. Žene uvučene u Graminovu orbitu se “emancipuju” od prorodice i biologije i umesto toga postaju Graminovi robovi.
Pogledajte recimo tretman miraza, tradicionalnog transfera imovine između porodica prikom sklapanja braka. U mnogim zemljama, zabrana miraza bi bila ravna kriminalizovanju dijamantskog vereničkog prstena. Ali, Graminovih “16 odluka” nazivaju miraz “prokletstvom” i traže od klijenata da se zakunu na sledeći način: “mi nećemo uzimati nikakav miraz prilikom ženidbe naših sinova, niti ćemo davati miraz kod udaje naših kćeri”.
Klijenti koji imaju decu su snažno “ohrabreni” da ih pošalju u jednu od “vaspitnih uzgojnih škola”, od vrlo ranog životnog doba. Tamo ih uče na osnovu Graminovih udžbenika da promovišu “16 odluka”. Ljudi koji rade za banku, takođe moraju da dokažu lojalnost prema “16 odluka”.
Sve ovo nam govori da je Gramin banka mnogo više neka vrsta sekte, nego finansijska ustanova. Ali, ispitajmo pažljivije njene tvrdnje vezane za finansije. Ona tvrdi da je u privatnom vlasništvu. Ali, to je zato što su klijenti prinuđeni da kupe bar jednu deonicu u banci. Trenutno je oko 88% vlasništva raspršeno među 1,5 miliona klijenata, dok vlada još uvek poseduje 12% vlasništva. Klijenti ne mogu da prodaju deonice koje “poseduju”, i svaki klijent plaća 5% “doprinosa grupnom fondu”, plus 1% štednom fondu koji ne plaća kamate.
Pretpostavimo za trenutak da ste vi osoba koja pozajmljuje novac u Bangladešu. Zajedno sa četvoro drugih u okviru vaše kreditne “ćelije”, odobren vam je kredit od 75 dolara. Posle odbitka svih obaveznih plaćanja vi dobijate 69.50 dolara na ruke, koje morate potrošiti odmah, uz obavezu da platite Graminu 90 dolara u toku jedne godine. Ako svi ostali članovi ćelije bankrotiraju vaša obaveza raste na 450 dolara. U cilju da se obezbedite da se to ne desi, vi morate da špijunirate druge članove ili (još gore) da tolerištete da vas špijuniraju. Imate jednu akciju u Graminovoj banci, ali ne možete da je prodate, niti da dobijete dividende.
U međuvremenu, vaš privatni život je nestao. Graminovo osoblje je zaduženo za planiranje veličine vaše porodice i funkcionisanje vašeg klozeta. Vaši prijatelji moraju da budu Graminovci. Morate da deklamujete “16 odluka” ad nauseam i da pohađate dosadne i duge fizičke vežbe i parade. Ako živite sami, zabrana miraza ograničava vaše šanse za brak. Ako ste u braku i imate decu, vaša deca su isporučena Graminovoj “Dnevnoj brizi”. Ne možete da imate više ni jedno dete, i ako želite. Dodatno, morate s vremena na vreme da napustite svoje osnovno zanimanje da biste okopavali prljave plantaže rasadnika drveća, da biste time udovoljili međunarodnim agencijama.
Kao i kraljica iz Grimove bajke, i ovi klijenti mogu zažaliti što su ikada napravili početni dogovor sa Junuzom. Ali, legendarno siromaštvo u Bangladešu čini da mnogima izgleda da naš Rumpelstilskin nudi jedini izlaz iz očajne situacije. Slagali se ili ne slagali sa Graminovom socio-feminsitičkim finansijskim inžinjeringom, ne postoji nikakvo ekonomsko čudo u Graminovom modelu koje bi trebalo kopirati. U najboljem slučaju, njene operacije su štetne i ponzijevske; u najgorem slučaju, one su parazitske, zelenaške i komunističke. Ova banka ne bi mogla da funkcioniše bez vladinih subvencija i finansijskih prevara, činjenice koje dokazuju da su njene grandiozne tvrdnje pogrešne. Slava Gramin banke je posledica njene ekstremno levičarske agende, a ne njenog ekonomskog uspeha. Zahvaljujući svojim pokroviteljima, banka neće uskoro nestati. Dakle, šta je sledeće na njenoj agendi? U “Rumpelstilskinu”, kraljica je zaboravila obećanje da će predati svoje dete patuljku, sve dok ovaj ne dođe da ga zatraži. I verziji iz stvarnog života, Junuz sada otvara zdravstvene klinike da bi “pomogao” korisnicima njegovih alhemičarskih talenata. Klinike će se “samofinansirati”, i, nada se on, dovesti do “nultog rasta populacije”. Kakvi demonski finansijski, medicinski ili socijalalni planovi su smišljeni za ove siromašne žene pod medicinskom brigom profesora Junuza, možemo samo da nagađamo.


Prevod: Ivan Janković

                                                                                                                                                                                      
     

23 коментара:

  1. Анониман24. јул 2011. 15:05

    Koja ideoloska bljuvotina. Mislio sam da je pokojni Savez Komunista, Jul i slicne grupe vrh, ali ovo prevazilazi sve sto sam dosada cuo. Nikakva realna kritika vec ultrakapitalisticka baljezganja. Neznam ni sta je autor hteo da kaze. Veoma podseca na nacin govora u parlamentu Srbije: buka dreka, vredjanje a sustina je nebitna.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман24. јул 2011. 22:24

    I ja bih voleo da znam sta je autor (anonimni) hteo da kaze. U mojim krugovima rec ultrakapitalizam koriste levicari,preciznije protivnici libertarijanaca. Sudeci po tome gospodin bi trebao pripadati levici.Ipak tu nesto ne stima. Tekst je vrh socijalistickih bljuvotina (?????) i ultrakapitalisticko baljezganje.
    Liv pridruzicu ti se : Srecno Srbijo, sa bankama za siromasne i sa narodom siromasnim obrazovanjem i duhom.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  3. I ja koristim sporne termine ne nalazeći za potrebnim da ih pojasnim. Nailazila sam na reč ultrakapitalizam / ultra kapitalizam . Nisam sigurna koja mu se značenja pripisuju ali sam sigurna da mu se ne mogu tek tako pripisati. Mislim da su u pitanju značenja imperijalizam – pre svega američki, libertijanizam/libertarijanizam –jedan ili u principu svi oblici (najčešće Tačerizam-reganizam) .Pojam mora da se odnosi na jedno inače nas vodi do stvaranja ovakvih nespretnih i kontradiktornih situacija. Obzirom da je autor teksta koga sam priložila libertarijanac logika mi govori da anonimac stavlja njegovu kritiku ( ultrakapitalističku – čitaj libertarijansku), odnosno način “kritiziranja“ pod istu kapu sa socijalističkim. Priznajem da je i mene ovo poređenje zbunilo, čisto zbog dileme oko njegove opcije.
    Tekst mi je skrenuo pažnju zbog jednog jedinog razloga. Odavno nisam uočila ovoliki stepen saglasnosti ZAPADA po nekom pitanju. Čovek je dobio tu , već toliko iskompromitovanu Nobelovu nagradu, podržala ga je većina svetskih institucija poput MMF-a i da ih već ne nabrajam ponovo. I nakon neviđene kampanje sistem se počeo plasirati , pa je eto stigao i do Srbije. Nije mi bilo mrsko pa sam pretražila internet u nadi da ću pronaći neke oblike na prostorima ex Juge. I naletela sam na Bosnu. E koga interesuje kako divno štima sistem neka se potrudi i sam donese zaključke
    Na kraju ću ponovo da citiram Muhameda Junusa :“Siromaštvo nije u čoveku, već u sistemu i zato je na vladi svake države da promeni taj sistem”.
    Ako Srbija zaista treba da završi u socijalizmu jedino što mogu da joj poručim je ono što već jesam : SREĆNO!

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман25. јул 2011. 11:13

    Procenu teksta libertarijanca moze sebi dozvoliti strucnjak.To bi zahtevalo argumentaciju a ne isprazno "kritiziranje"
    Meni ovakve reakcije govore mnogo o njihovim autorima.Zato sam reagovao.Radi se o potrebi takvih ljudi da se osete boljim od drugih, ili barem podjednako dobrim.Zato ovakvi kriticari,
    a oni su najbrojniji,uglavnom koriste pogrdne
    izraze. Moguce je i pridev ultra dodat da bi
    se gadnom kapitalizmu dodala jos jedan stepen
    pogrde.
    Sustinu tvog priloga izvukao sm iz porve recenice : "Sta nam nude banke osim novca".Sistem. U Srbiji,kao i u Grckoj, nisu banke krive za krizu, vec socijalizam. Autor teksta upravo argumentima ukazuje da su banke za siromasne " posledica njene ekstremno levičarske agende, a ne njenog ekonomskog uspeha". Njegova procena da " Zahvaljujući svojim pokroviteljima, banka neće uskoro nestati" se nazalost obistinjuje.
    pozdrav
    Z

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман25. јул 2011. 15:35

    A:"Procenu teksta libertarijanca moze sebi dozvoliti strucnjak."
    Sasha: Zaista? Ja sam mislio da su blogovi slobodan prostor za razmenu misljenja. Nisam znao da mi treba nekakva strucnost i licenca za to. Jel ti znas da se diplome i slicne proizvoljne licence ne cene u Libertarian svetu?

    Kad sam rekao ultra kapitalizam, da mislio sam u negativnom smislu. Kapitalizam ne funkcionise kao sto mozes da se uveris na primeru US. Ultrakapitalizam bi funkcionisao jos manje.

    A:"Radi se o potrebi takvih ljudi da se osete boljim od drugih, ili barem podjednako dobrim."
    Sasha: Ne znas ni ko sam ni sta sam ali znas da imam osecaj manje vrednosti? Neozbiljno.

    Socijalizam je kriv za krizu? I u US isto tako?
    Socijalizam je prazna faza kao i kapitalizam uostalom. Moze da oznacava svasta pa samim timom gubi tacan smisao i ne znaci nista.

    I dalje ne vidim na cemu se bazira racionalna kritika u gore napisanom tekstu osim sto se naziva Junus i njegov "projekat" naziva levicarskim, komunistickom itd.
    Ali nemojte puno da se uznemiravate. Ja nisam strucan.
    Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман25. јул 2011. 15:37

    Sasha aka Anonimus br. 1: L2: moja opcija je da poredim ideoloske besmislice sa "levice" sa ideoloskim besmislicama sa "desnice".
    Mada je i ta podela na levicu i desnicu pomalo besmislena danas.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман25. јул 2011. 19:16

    Kao prvo drago mi je da si se javio.Odgovoricu ti po redu.
    Sasha: Zaista? Ja sam mislio da su blogovi slobodan prostor za razmenu misljenja. Nisam znao da mi treba nekakva strucnost i licenca za to. Jel ti znas da se diplome i slicne proizvoljne licence ne cene u Libertarian svetu?
    Nisam pobornik "snobovske logike" ni bilo koje vrste malogradjanskog elitizma.Strucnost si ti poistovetio sa diplomom, a ne ja. Priznacu da cenim diplome pod uslovom da iza njih stoji potvrda u praksi. Nadam se da smo sada rascistili ovo pitanje.


    Sasha:Kad sam rekao ultra kapitalizam, da mislio sam u negativnom smislu. Kapitalizam ne funkcionise kao sto mozes da se uveris na primeru US. Ultrakapitalizam bi funkcionisao jos manje.

    E vidis,da si "strucan" ne bi nesto ovako napisao.Ovo je najcesce koriscena teza, da je za ekonomske probleme odgovoran neoliberalni koncept(Tacerizam i Reganizam). Prema jednim zagovornicima takvog misljenja,trebali bi se vratiti socijaldemokratskom konceptu države blagostanja. Cini mi se da ne spadas u tu grupu. Odlicno.Drugi,iz te grupe zagovaraju neki novi put.Koji?

    Sasha: Ne znas ni ko sam ni sta sam ali znas da imam osecaj manje vrednosti? Neozbiljno.

    Ni malo. Izvinjavam se ako sam te uvredio, ali tvoja prva reakcija je bila apsolutno neargumentovana. Da si se pozvao na bilo koji stav autora i na primeru pokazao neutemeljenost zakljucaka ne bi mi palo na pamet da donesem sud kakav sam doneo.

    Sasha:Socijalizam je prazna faza kao i
    kapitalizam uostalom. Moze da oznacava svasta pa samim timom gubi tacan smisao i ne znaci nista.
    Svi su termini pojmovi.To ne znaci da se ne odnose na stvarnost.

    Sasha:I dalje ne vidim na cemu se bazira racionalna kritika u gore napisanom tekstu osim sto se naziva Junus i njegov "projekat" naziva levicarskim, komunistickom itd.
    Covek je ocito bio u pravu. Trebao bi napisati pedantnu analizu teksta da bih ti dokazao da je covek bio u pravu. Na srecu nema potrebe. Praksa je pokazala o kakvom je projektu rec.Ako ti ni to nije dovoljno, ne znam sta jeste.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  8. Sasha:
    Prvo moram da ti kažem da imaš lepo ime.
    Drugo,hvala na poseti i komentaru /komentarima.
    Treće,drago mi je da sam shvatila tvoju principijelnu kritiku levih i desnih. I slažem se da je podela na leve, desne, centar i slično,danas apsolutno neadekvatna.
    No,da se vratim na suštinu.Nažalost,za razliku od tebe ja "vidim na čemu se bazira racionalna kritika u gore napisanom tekstu" I ne mislim da je akcenat teksta isključivo na tome da se podvede pod levičarske ,komunističke programe. Mislim da si predvideo napomenu koju sam napisala ispred teksta .Autor je podpredsednik Ludvig fon Mizes institute I reč je pre svega o mišljenju vrsnog ekonomiste.Obzirom da je ekonomija nerazdvojiva od politike, a pre svega zbog naglaska projekta na političkom aspektu ,može se na prvi trenutak pomisliti da je reč o političkom tekstu. Dakle ovo nije ideološko laprdanje –da se izrazim tvojim rečnikom- već utemeljena analiza programa nad kojim sam lično zgrožena.
    U početku sam htela da preporučim citirani tekst bez ličnog komentara. Nakon saznanja da će se program uvesti u Srbiju zgrozila sam se. Definitivno smo spali na grane Bangladeša.
    Nakon tvog drugog komentara, koga sam pročitala malopre sa malim zakašnjenjem, još jednom sam pročitala tekst I odlučila da letimično preletim internetom I pregledam informacije o tom famoznom programu. Slučajno sam kliknula na jedan tekst iz holandske štampe nakon kog sam ostala zapanjena. Naslov teksta glasi – Mikrokredit, makro criminal. Da bude još interesantnije, reč je o tekstu kojim se javno osuđuju članovi kraljevske porodice koji su bili u vezi sa ovim projektom koji se poredi ne samo sa ekonomskim kriminalom svetskih razmera već,ni manje,ni više,sa staljinističkim I nacističkim ekonomskih planovima. Ne znam kako bi tek reagovao na ovaj tekst.

    Tekst je prepun podataka. Meni9 je bio dovoljan prvi. Među najvećim donatorima nalazi se,ko drugi nego SOROŠ koji je već 2006. godine donirao 12 miliona. Trebam li još koju reč dodati o ovom svetskom manipulantu,čoveku odgovornom za ekonomsko-političku destabilizaciju nebrojenih zemalja. Njegove donacije se daju pod firmom poklona humaniste prepunog ljubavi prema ljudima, spasitelja siromašnih, bolesnih. Kao I Muhamed Junus obasut je priznanjima i nagradama iz tog istog jadnog svet. Ako spadaš u one koji veruju u te bajke ne mogu ti pomoći. Preporučiću ti prijatelja ,tvog imenjaka, koji je specijalista za ovog malverzanta.
    Nema smisla da navodim brojne podatke, niti slavnih 16 tačaka po kojima se nosioci kredita moraju vladati, ni malverzacije poput davanja novca regularnim bankama, državama.. ma mnogo je toga.Sve to sadrži gornji tekst kog je ovaj autor napisao 2004. Vidovito? Prikazalo mu se !!!Ne,vec stručno, argumentovano.

    Sasha, ne zameri na otvorenosti. Svima je nama dosta laži i levih i desnih. Toliko da nemamo interes da se udubljujemo u sve njihove priče I pričice. Pojedina imena ipak treba pročitati. Tu I tamo. Još jednom hvala na poseti. Ovde si dobro došao i ubuduće.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  9. O da, zaboravila sam staviti link bez obzira sto je rec o holandskom sajtu. Cisto zbog pozivanja na izvor.
    http://www.prorepublica.nl/artikel.aspx?a=microkrediet_macrocrimineel&t=Micro+krediet+macro+crimineel

    ОдговориИзбриши
  10. Анониман25. јул 2011. 23:41

    Auuuuuuuuuu,...bo te.Otisli smo stvarno u Banglades.

    ОдговориИзбриши
  11. Анониман26. јул 2011. 10:06

    Zao mi je sto se Sasha nije ponovo odlucio ukljuciti u dikusiju argumentima.Nisam uspeo shvatiti sta je po njemu sustina,o kojoj govori.

    Holandjani su interesantna nacija.Steta sto su usli u EU.Bilo bi interesantno pratiti njihov samostalni razvoj.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  12. Suština. Ma šta je po tebi suština.Ili po meni.Sve se u ovom životu svede na ljudski faktor. Ne postoji ni jedan jedini sistem koji iskvareni ljudski um ne bi uništio. Sve lepe ideje završe u smeću izvitoperene ljudske svesti.Ne možeš ostvariti siguran dogovor sa jednom jedinom osobom. Zato i imamo sve više propisa i toliku administraciju. Muka mi je od ljudi.

    ОдговориИзбриши
  13. Анониман28. јул 2011. 00:31

    Kada cujem ne verujem. Kada vidim posumnjam. Kada dozivim shvatim da sam ponovo ispao budala.
    I tako stalno.
    ma...im prevarantsku.

    ОдговориИзбриши
  14. Анониман29. јул 2011. 10:22

    Sasha: Hvala ti L2 na komentarima i dobrodoslici. Mozda pokusam u skorije vreme da pojasnim moje kritike teksta, ali samo ako uhvatim vremena.
    Sa ovim sledecim komentarom si pogodila pravu stvar. Strasno me zaokuplja ta ideja da ljudi iskvare "ideju" i da od neceg pozitivnog na kraju nastane sveopsti haos bila to religija (pogledaj na primer ovo zlo u Norveskoj gde se taj zlikovac poziva na hriscanstvo?!?! Da bi opravdao zvoje zlodelo. U ime komunizma koje je trebalo da donese preporod eksterminisani su milioni ljudi, nacionalizam koji je trebao da bue revolucionaran i isto tako da preporodi nacije i drustva pretvorio se u svetske ratove. Kapitalizam - pogledaj u kakvom je haosu danasnji svet. Kao da nekakva entropija deluje i izoblicava lepo zamisljenje ideje u nakaradne drustvene pojave...

    ОдговориИзбриши
  15. Lepo od tebe da si ponovo svratio.
    Tebi kao i meni manjka vreme.To je dobar znak.

    Moja nabacana,neobavezna razmišljanja nekako uvek završe sa pitanjima o pojedincu ili sistemu. U suštini je, za mene lično,svaki sistem ograničavajući do te mere da bi svakom u određenim aspektima pripisala totalitarne elemente. Sistem je iznad pojedinca; svakog će pojedinca žrtvovati da bi održao sebe. Rigidnim birokratskim metodama on od čoveka može da radi šta hoće.Ironija je što ga kreiraju upravo pojedinci. I tu ulazimo u začarani krug: koji pojedinci, svi ili samo pojedini.
    Takvu sudbinu imaju i ideje.
    Na prvi pogleed, i dosta realistično, svi smo mi kafkijanski zatočenici sistema. Nisam pesimista jer zahvaljujući dobrom svet ipak opstaje. Najgora varijanta za svakog ponaosob je biti zatočenik samoga sebe.
    srdačan pozdrav

    ОдговориИзбриши
  16. Анониман29. јул 2011. 23:58

    Zbog ravnopravne rasprave zamolio bih Sfingu da izadje iz ilegale.Stigli smo od banke do Kafke i tu nam treba specijalista za psihologiju.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  17. Анониман30. јул 2011. 01:00

    Sasha: Tako do ide u otvorenim razgovorima. Od igle do lokomtive, od poreza do smisla zivota i postojanja Boga.
    Specijalista? Ne, ne treba nam specijalista.

    ОдговориИзбриши
  18. Haha..ha.Nasmejali ste me.Nama ovde ne treba specijalista. Većini je nažalost potreban.

    Sasha, specijalista Sfinga je inače arhitekta a u slobodno vreme tumač snova koji našem Z.treba da protumači snove,ili priviđenja.Rekoh li ja da je najgore biti zatočenik sebe.

    A da nadopunimo šale pa malo razbijamo glavu sa Sredingerovom macom u kutiji i ostalim glavolomkama koje sve svode na verovatnoću. Da smo leptiri ne bi nas tangiralo pitanje mace, mikrokredita,Boga i nas samih.Pošto smo ljudska bića svest nam je usud. I ti mikrokrediti su svojevrsna mačka u kutiji. Što reče Hoking „Kad čujem za Sredingerovu mačku, mašim se za pištolj!” Kad ja čujem za ovakve mini i makro projekte sveta ne dođe mi da se mašim za pištolj jedino zbog radoznalosti. Zar nije interesantno pratiti domete ljudske gluposti. Sa razlogom sam upisala gore da su "Dva najčešća elementa na zemlji vodonik i ljudska glupost."
    pozdrav obojici

    ОдговориИзбриши
  19. Gospodine Z, zahvaljujem na ineresovanju, mada bi se moglo pre reći, da nam svima fali malo životnije diskusije. Sfinga prati iz senke. Bože, šta li bi bilo da mi je životni zadatak bio da budem lice iz "senke" koje vuče poteze u sudbini ovog sveta??!!! Jaooj, šta bi tek tada bilo??? Toliko o sebi, moram priznati, ne znam. Mogla bih da kažem da bih svet drugačije ustrojila, ali sa ove pozicije to bi bio lažan iskaz. Sa ove pozicije ne bih ni bila u toj igri. Bog mi je dao neku drugu ulogu, na žalost ili na sreću, da nemam para o koje bi bila vezana, pa se zato slobodnije krećem po pozornici.

    Ono oko Kafke... U svakom slučaju delim mišljenje sa Liv. Ne možemo biti veći zatočenici u sistemu, ako to nismo već u svom sopstvenom. Možemo razapinjati boga Mamona koliko god hoćemo, jer smo daaavno već razapeli Boga u sebi, da nam je i ovo previše paradoksalno i suvišno kritiziranje mamonizma, čini mi se, još jedno u sistemu kritizerstva. A toga se treba čuvati. Pomalo analitike u ovim sferama nije zgoreg napraviti, zbog čistog informisanja i potvrđivanja sopstvene pozicije mišljenja.... Ali.... Šta kao pojedinci u tome možemo promeniti? Preneti sopstveno mišljenje drugima, i navesti ih da razmišljaju? Širiti krug osvešćenih? Ili se još malo koprcati u sopstvenom buntovništvu?

    Svi smo ovde, manje više, zreli ljudi, a buntovništvo je izraz mladosti. Samo što nam tu crtu nevidljivom rukom onih iz senke nameću, i onda se upetljamo gore od pileta u kučinama. Biti sručnjak, ne mora uvek biti vezano za struku. Niti sam ja psiholog, niti ekonomista, a moja baba od 98 god, je veći stručnjak u obe ove pomenute oblasti. A nikad nije slova naučila.

    Istina, ne treba nam specijalista. Samo malo razumevanja, čak i u ovim virtuelnim diskusijama, gde čovek može da se pogubi, mnogo lakše nego li u sopstvenom životu. I u porazu je smisao, samo ga treba pronaći.

    Čuvajte se kritika i osuda. To i sebi stalno ponavljam. Iz ljudi je najlakše izvući najgore, a tome smo najčešće skloni. Treba tražiti u ljudima ono pozitivno, jer to jedino tako možemo iz njih izvući. Možda će se svet u nekoj od sledećih faza razvoja promeniti, kada logos pređe u neki viši, duhovniji oblik.

    Siromašni su oni duhom siromašni.
    Imućni su oni koji imaju.
    Bogati su oni koji Boga u sebi gaje.
    Imati ili biti? - (From nije ništa novo rekao?)

    Eto, i ko da nešto pametno i ja rekoh??? hehehe. Čisto, da vam poželim dobar dan.

    :)

    ОдговориИзбриши
  20. Анониман30. јул 2011. 18:38

    Priznajem, uzivam u Svinginom plesu.E da te vidimo Sasha, kako ces nasem strucnjaku objasniti sustinu.
    Salim se.U sustini me razumes.Malo se, kako napisa Sfinga, koprcas u buntovnistvu. Nisi jedini.Neko,kao ja, bunt zadrzava u sebi, dok ga vecina ispoljava.
    Sfinga: ne prilici ti pozicija vladara senke.Ti si se hrabro nosila sa temama, pretpostavljam i zivotom. Osecam da se nesto promenilo i otuda moj interes. Moram da brinem o virtuelnim sagovornicima.Ni ja nemam viska vremena.Za jedno kratko javljanje se mora imati vreme. Uostalom nije u pitanju samo isprazna kurtoazija.Prijateljstva se neguju.A ovaj kutak je prijateljski i kao takav vredan paznje.

    pozdrav svima
    ..pa i buntovnom Sashi.hehe...

    ОдговориИзбриши
  21. Анониман31. јул 2011. 01:00

    Sasha: Hmmm, nisam se bas prepoznao u njenim recima. Malo se koprcam u buntovnistvu? Ne, ja jesam buntovnistvo od glave do pete. Doduse malo su me godine oglodale, pa mi se ostrica malo istupila...
    Nista nije zdravo zardzavati u sebi osim naravno teskih patoloskih poremecaja a u slucaju istih ni zadrzavanje ne pomaze, na zalost. Samo stalno provetravanje ideja i cirkulacija istih dovodi do koliko toliko dobrih rezultata.
    Pozdrav i vama svima

    ОдговориИзбриши
  22. Sa malim zakašnjenjem i ja sve pozdravljam.

    Sasha priznaje da je buntovnik a i ja bih mu se mogla pridružiti. Gotovo se u principu u svemu slažem sa Sfgingom, ali ovoga puta ne kada je buntovništvo u pitanju.Buntu su skloni ljudi svih doba a ne samo mladi,i,po mom uverenju niti postoji jedna vrsta bunta niti je svaki bunt znak nezrelosti.Ne treba mu apriori pripisati negativan predznak.
    Prelaz iz snova u stvarnost, iz mladosti u zrelost, obeležavaju obaveze: porodica, sticanje dobara,kuće ,auta, kontrole kartica,računa,uplatu penzionog..da ne spominjem decu. Zrela osoba bi trebala da bude sposobna da prihvati sve te obaveze što već po sebi podrazumeva određenu socijalnu prilagodljivost( što je opet jedan od znakova zrelosti). Šta je sa ostalim itekako relevantnim aspektima socijalizacije?Pojedinac i društvo su međusobno tesno povezani i uzajamno se u tolikoj meri uslovljavaju da je u nizu slučajeva kod pojedinaca teško povući jasnu granicu između individualnog I socijalnog karaktera. Naročito u periodima radikalnih-socijalnih probražaja. Društvene negativnosti su česta osnova svakodnevnog bunta modernog čoveka, osnova frustracija koje narastaju. Zrelom čoveku za bunt ne preostaje mnogo energije, želje, vremena. Njemu ne priliče mnoge forme buntovničkog izražavanja. Pa ipak je buntovnika zrelih godina(sa razlogom) puna istorija i današnjica.Važne promene u istoriji začete su u buntovničkim, revolucionarnim idejama, shvaćanjima i verovanjima. Ne dodiruju one svakog pojedinca, ali to ne poništava tezu da su nosioci bunta-buntovnici ljudi svih uzrasta, struka i samosvesne, zrele osobe. Treba demistificirati mnoge pojmove,pa i romantičarski shvaćen pojam buntovnika .
    Slično je i sa kritikom(ne sa kritizerstvom).Po meni i za mene je kritika važna lična i društvena poluga. Ona može( i treba) da ima pokretačku snagu. To što nemamo razvijenu kulturu kritike, loše profilisanu sredinu i pojedince,ne znači da je kritika nepotrebna. Naprotiv.
    još jednom pozdrav svima

    ОдговориИзбриши
  23. "Šta je pljačka banaka u poređenju sa osnivanjem banke.”

    Bertolt Brecht

    ОдговориИзбриши