среда, 29. јун 2011.

Grčka - lenjost ili borba ekonomskih opcija

 


Ko nije socijalista sa 19, nema srca.
Ko je još uvek socijalista sa 30, nema mozga.
BIZMARK

            SUPROTNO OD ONOG KAKO IZGLEDA _!
Pad Berlinskog zida simbolično je označio  pobedu kapitalizma nad socijalizmom.  Među običnim ljudima je vladalo uverenje da je socijalizam definitivno urušen i da svetu predstoji  budućnost brzog i uspešnog  razvoja neoliberalnog kapitalizma. Drugim rečima percepcija javnosti je liberalizam prihvatala kao osvežavajuću i poželjnu novinu. Za retke promućurne pojedince  pad Zida - komunizma nije bezuslovno najavljivao stabilan kapitalistički svetski poredak. Za razliku od Fukujame koji je u slomu Istočnog bloka video  kraj istorije  čovečanstva, Havel  je tim povodom svet vidio još složenijim: »Era totalitarnih sistema uopšte nije završena. Iskorenjeni su totalitarni režimi u klasičnom obliku kakve znamo iz perioda Praškog proleća, ali se rađaju novi kao daleko sofisticiraniji načini kontrole društva«. Pametni, baš ga volim. !!!!     
U STRAHA SU VELIKE OČI
 N akon 2008,  tj.američke ekonomske krize,euforično raspoloženje masa zamenilo je razočarenje. Kriza je gotovo ceo svet bacila na kolena. Slika uspešnog kapitalizma  je narušena, a strah masa pred sumornom sutrašnjiceom nostalgično  je obnovio stare nedoumice oko  kapitalizma i socijalizma. 

LENJI GRCI I OSTALI JUŽNJACI ILI  JOŠ PONEŠTO!!!
B ode oči istina da uprkos sve razvijenijem sistemu informisanja većina ljudi nema adekvatnu informaciju o političko- ekonomskim dešavanjima  niti o pravom značenju   ključnih  pojmova. Iznenađuje da  to ne uspevaju shvatiti ni  svi ekonomisti od kojih se s pravom očekuju  ne samo  vrhunska stručna znanja već i njihova primena u praksi . Zbog toga se dešava da njihova  značajna neslaganja dodatno utiču na haotičnu situaciju u ovom sektoru. .
Na  ovu temu navela su me ne toliko sama dešavanja u Grčkoj, koliko neshvatljive reakcije čak i onih od kojih se očekuje minimum  logičkog razmišljanja. Nisam ekonomista, ne dao Bog političar, ne pretendujem na apsolutne istine, samo verujem  nekolicini  priznatih vrhunskih stručnjaka iz ekonomske oblasti i  istorijskim činjenicama.
 INTERVENCIONIZAM  - AMERIKA
 I ntervencionizam mnogi neopravdano poistovećuju sa totalitarnim režimima. Socijalizam  jeste sistem izgrađen na  apsolutnoj intervencionističkoj ekonomskoj politici ali  je ovu metodu,  koristio i  koristi tzv državni  kapitalizam.  Na dan svoje inauguracije za predsednika SAD, 4. marta 1934. godine, Ruzvelt je najavio „nju-dil“ (new deal), privrednu politiku i sistem državnih ekonomskih mera. To su bile mere ekonomske politike nakon velike depresije. One nisu nastale pod neposrednim uticajem ideja jednog od utemeljivača, ekonomiste Kejnsa, ali su  u suštini  identične merama koje je on predlagao..Uveliko poznati Džon Majnard Kejns-a (John Maynard Keynes, 1883-1946). se zalagao za državnu intervenciju pa se i dan danas  govori o kenzijanizmu kao jednoj od ekonomskih teorija. Da citiramo -"  Dok bi se...proširenja funkcija vlade koja sobom donosi zadatak usklađivanja sklonosti ka potrošnji s podstrekom za investiranje činili publicisti devetnaestog veka ili savremenom američkom finansijeru kao strahovita povreda individualizma, - ja ga, naprotiv, branim i kao jedino moguće sredstvo da se izbegne uništenje postojećih privrednih oblika u njihovoj celini i kao uslov uspešnog delovanja inicijative pojedinaca“. 
Ruzveltovim činom država postaje aktivan činilac u nacionalnoj privredi. Školski rečeno ekonomski liberalizam i liberalna država prerastaju u državni intervencionizam i državni kapitalizam. "Kenzijanska"  državna intervencija je, prema relevatnim ek. izvorima, sprečila u privrednom životu  pojavu  masovne nezaposlenosti i neiskorišćenost ljudskih, tehničkih i prirodnih faktora proizvodnje, kao i veliku inflaciju, te ozbiljniju tržišno-monetarnu nestabilnost. Za vreme Ajzenhauera  pokušalo se vratiti sistem liberalne države,  li je  sistem državnog regulisanja toliko bio srastao sa samim sistemom funkcionisanja i esencijom američke privrede da  pokušaji republikanaca  da ojačaju položaj privatnog preduzetništva nisu doveli do napuštanja državnog usmeravanja privrednih kretanja.

K eznijanizam je tako vladao Amerikom do 1970. godine. Ono što nije uspelo Ajzenhaueru jeste Reganu,  zapravo tandemu Tačer-Reganu i njihovom  novom anglo- američkom modelu kapitalizma.  On se smatra krivcem za nedavnu finansijsku krizu.
 Zašto je uplitanje države u  rešavanje ekonomske krize bile senzacionalno  iznenađenje za ceo svet (koji je i sam ubrzo krenuo američkim stopama). Kenzijanizam se vratio na velika vrata  a sa njim i strah od bauka socijalizma. Implementacijom državne intervencije  kapitalistička  država se isuviše primiče tipu socijalističke. Ipak ona jo[ uvek nije SOCIJALISTIČKA kako se mnogima čini. Da bi slika državne intervencije u poslednjoj krizi bila jasnija navešću neke  činjenice.   Pre toga kratko podsecanje:pod državnim sektorom podrazumeva se državna svojina koja može da bude potpuna, ili, pak, delimična - kada država raspolaže kontrolnim paketom akcija nekog preduzeća. Državni sektor nastaje nacionalizacijom ili drugim sličnim merama i putem investicione aktivnosti države-
Evo podataka  o dokapitalizaciji iz perioda krize :
"Za nešto više od godinu i po SAD su u dokapitalizaciju svojih banaka (ukupno 580 odluka) uložile 235 milijardi i 300 miliona evra, dale su garanciju pri emitovanju obveznica u iznosu od 250 milijardi i 200 miliona evra (u 464 odluka), a garancije za druge svrhe u iznosu od 26,7 milijardi evra (u 534 odluka). Uz to su dale podršku poboljanju kvaliteta odliva finansijskih institucija u iznosu od 114,9 milijardi (u 1148 odluka).
Evropska unija u celini (uglavnom zemlje monetarne unije i Velika Britanija) je u finansijske institucije unela 236 milijardi evra (u 231 slučaja) što je jednako iznosu koje su SAD uložile. Zato je, međutim, iznos garancija pri emitovanju obveznica i davanju zajmova u EU 957,7 milijardi evra (u 152 slučaja), odnosno više nego trostruko u odnosu na SAD." izvor
GLOBALIZACIJA
U redovnoj kolumni „Komentar o selu“ Korner post je 24. maja 2002. objavio članak Elberta van Donkersgeda pod naslovom koji sam sve govori: „Kolateralna šteta od globalizacije“.Velike korporacije postaju grabljivi džinovi, a onda zauzimaju tržišta. Oni mogu, a to i rade, koristiti ekonomsku moć da uzmu šta im treba ...
N ajveće  iznenađenje, bar meni lično, priredio je brz način usvajanja mera i laka, bezpogovorna  realizacija istih. To je bio rečit pokazatelj ODNOSA SNAGA. Ako se uzmu u obzir  politička kretanja i  momentalna ekonomska slika SVETA,  POMOĆ  moćnima  ili u korist moćnika , isuviše  je podsetila na dobro razrađenu politiku globalista koja se kontinuirano sprovodi  destrukcijijom liberalnog  kapitalizma u korist ekstremnog libertarijanizma,  jačanjem  mehanizama i institucija.  Teško je poverovati u socijalističku Evropu i Ameriku, formalno tvrde kapitalističke utvrde. Pre u Havelove " sofisticirane načine kontrole društva" ,ja bih dodala GLOBALISTIČKE. Što pre u to poverujemo biće nam lakše.  Citiraću   dijalog između predsednika tadašnjeg SSSR-a Hruščova i američkog sekretara za poljoprivredu Bensona na tu temu, koji se u svoje vreme činio smešnim, više ne. U njemu se upravo govori o stvaranju IDEOLOŠKIH pretpostavki za jednu novu politiku.


"Прво је Хрушчов рекао да ће “комунизам постепено прогутати демократију”, онда је Бенсон на то одговорио да Америка никада неће прихватити комунизам (социјализам), а Хрушчов му је одговорио:
“То се већ догађа, комунизам свакога дана постепено нагриза Америку. Американци ће свакога дана прихватати све више и више комунистичких идеја, а онда, једнога дана, ће схватити да их је комунизам прогутао и да од демократије није остало ништа друго осим имена. У погледу политике и начина управљања, Америка ће прерасти у комунизам. Америку неће уништити атомско оружје, већ константно убризгавање ињекција социјалистичко-комунистичких принципа.” izvor  
Z bog svega  napred napisanog ne bi trebale da nas  čude žalopojke za socijalističkim sistemima u kojima se živelo lepo, niti treba da nas  čudi sveopšti uspon socijalne filozofije. Ima u svemu tome dosta psiholoških momenata. Nada u sveopštu i trajnu sreću koju je probudio slom komunizma i koja je bila uzrok radikalnog optimizma masa, KRIZOM se pomerila  ka svojoj suprotnosti, predstavi fatalističke  budućnosti  koja više ne obećava  mir i spokoj, već kontinuiranu krizu i pritisak.
Inače ta pomeranja u razmišljanjima  potvrđuju mnoga sociološka istraživanja.   Navešću primer istraživanja Britanskog BBC'a iz 2009 koje je provedeno među 29.000 ljudi u 27 zemalja. Većina ispitanika izjasnila se za iskreniju podelu dobara. Samo 11% ispitanika je iskazalo poverenje kapitalizmu. Uotalom uveravamo se u to  i bez uvida u ovo i slična istraživanja i to na osnovu svakodnevnih izveštaja medija o pokretima masa.
PROBLEM MOĆNIKA -PROBLEM ŠKOTSKE JE ŠTO U NJOJ IMA MNOGO ŠKOTA,reče jednom jedan kralj
Demonstracije u Grčkoj, pokreti ogorčenih po Evropi, pokreti otpora i ostalih nebrojenih grupa širom sveta,  znak su socijalnog nezadovoljstva  koje nosi poruku protiv svetskih moćnika, institucija, korumpirane vlasti, ali iznad svega statusa. ...
Ne sme se zaboraviti da je
1. jedna od pozitiva TACER-REGAN  MODELA  vraćanje državnih industrija u privatno vlasništvo. Tačerovska revolucija je istrebila državni socijalizam.
2. Tačerizam je oslabio sindikate koji su do 1970-ih postali neprijatelji ekonomskog napretka, masovna sila socijalnog konzervatizma. ( izvor o Tačer-Regan periodu ) ..
Zahvaljujući delovanju sindikata , realne nadnice su do sedamdesetih godina zadržavale veoma visok nivo i radnici su bili dobro zaštićeni u pogledu otpuštanja sa posla. Nezaposlenima je država davala visoke kompenzacije i time zadovoljavala zahteve za socijalnom pravdom.  U TAČER-REGANOVOM periodu pozicija sindikata je oslabljena donošenjem zakona kojima su osnažena prava radnika koji nisu u sindikatima i poslodavaca u odnosu na sindikat. Država je ograničila socijalnu pomoć nezaposlenima, snizila realne minimalne nadnice, dala veću slobodu poslodavcima u pogledu primanja i otpuštanja radnika, smanjila je zaštitu radnika, smanjen je uticaj države u regulisanju uslova rada,  socijalna davanja, sprovedena je restrikciju kredita .

Država je štitila od neopravdanog otpuštanja s posla samo one radnike koji su najmanje dve godine radili kod istog poslodavca. Pre 1979. godine, taj rok je bio šest meseci. Porodiljsko odsustvo nije više bila obaveza malih preduzeća. Ukinuta je garancija da se zaposlena majka, nakon porodiljskog odsustva, mora vratiti na isto radno mesto.
Država je zatim usvojila zakone kojima je stimulisala radnike da ne budu članovi sindikata. Poslodavac je  mogao da otpusti radnike-štrajkače bez ikakvog upozorenja. Ukinuto je i zakonsko regulisanje osnivanja fondova za pomoć radnicima koji su u štrajku. Po ovom uzoru su zemlje socijalističkog bloka provele svoje tranzicije. Zato se u njima  i DAN DANAS OSEĆA nezadovoljstvo radnika ovim izmenama.Nagli prelaz na nove odnose STVARA LOGIČAN OTPOR prema kapitalizmu. Navika, koje su stečene u socijalističkim društvima, nije se tako lako odreći.DIJAGNOZE O LENJOSTI, i sve ostale primedbe koje se upućuju radnicima neumesne su ukoliko se ne  osvetli celina promena koja je čitave slojeve naroda bacila u siromaštvo, bedu, bezperspektivnost i to drastičnim oblicima lopovluka, kriminalnih radnji, opsteg bogaćenja sloja na vlasti i uz vlast. TO JE ONO  što je TACER-REGAN model doneo sobom CELOM SVETU -   moralni pad, u kom prednjače KORUPCIJA, KRIMINAL, pa se pobuna masa odnosi NA UKUPNE,  SVE MRAČNIJE POSTUPKE MOĆNIKA  koji nose  rizike od nebrojenih i nedefinisanih opasnosti koje mogu ugroziti nas lično ili naše trenutno najbliže i najmilije. Mi zapravo živimo u svojevrsnom haosu a mali čovek se oseća nezaštićenom METOM za razliku od bogatih koji  sebi mogu da priušte odbranu od svih vidljivih i nevidljivih, sadašnjih ili budućih  opasnosti.
I na kraju radi preglednosti ekonomske slike sveta pregled modela po državama. Od mene dosta za danas.


PRVI MONETARNI MODEL-SAD, Kanada, Velika Britanija i Holandija. Osnovna karakteristika ovog modela je u tome što se monetarna kontrola vrši variranjem količine novčane mase u opticaju.
DRUGI MONETARNI MODEL- Francuska, Italija, Japan i  Nemačka. Njegova karakteristika je da se monetarna kontrola vrši variranjem visine kamatne stope.U Nemačkoj, Belgiji, Italiji i Japanu primenjuju se od 1981/82. god. kombinovani monetarizam sa kejnsijanizmom. Medjutim, kejnsijanizam u  Nemačkoj, preko politike monetarne stege, rasta kamatnih stopa, plivajućeg kursa marke, kresanja budžetskih rashoda i smanjenja poreza, postepeno sve više liči na američko-britanski monetarizam. Nemački, a i japanski koncept ekonomske politike sve je bliži monetarizmu nego kejnsijanizmu.

TIPIČAN KENSIJANIZAM  postoji u Francuskoj, Grčkoj i Španiji.MODIFIKOVANI KENSIJANIZAM   sa pojedinim elementima monetarizma, egzistira u Švajcarskoj, Švedskoj, Austriji, Danskoj i Norveškoj.

Pozdrav  prijateljima koji prate moj blog.

5 коментара:

  1. Анониман29. јун 2011. 08:50

    Dobroooooo si se potrudila.Usred turneje.Da nije zbog reakcije? Heheeeeee.Nesto mirisim da jeste.Hocemo li na ekvator? Akcija cuvamo ono malo prirodnih resursa za buducnost rase.Tako bi to naveli "povlasceni".
    Ako smem da pitam gde ti je prijateljica? Pojela maca jezik ili?
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  2. Tu sam. Prijateljica prati iz tišine dok ne prođu bure nepoznatih uzavrelih talasa što se ušetaše u blogosferu.

    Drago mi je gospodine Z na interesovanju. Uredno čitam vaše pametne komentare i pamtim. Svašta sam do sada naučila. Između ostalog i malo da ćutim...

    Pozdrav svima, naročito LIV.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман29. јун 2011. 22:50

    Sfinga,
    lepo iznenadjenje.Zahvaljujem na komplimentima i upucujem izvinjenje ako si u neobicnim konverzajimama izmedju Liv i mene osetila
    "nepoznatu buru". Bez zle namere smo pomalo sebicni.Nisu sve situacije razumu dostupne,ili jesu nakon izvesnog vremena.Ostroumna si pa protumaci.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  4. Ma neeee, gospodine Z. Bura se pojavila u mom prostoru virtuelnog obitavanja. I nikakve veze nema sa vama. Vas dvoje ste kao i uvek puni ideja, dobrih prosuđivanja tema, zapažanja svestkih tokova, koje ja nisam u stanju da pohvatam i obradim objektivno. U ovom slučaju sam samo posmatrač bez aktivne uloge...

    Sve najbolje

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala na komentarima.Nemam vremena ni da pristojno udahnem vazduh a i blogger je bio u kvaru.Nije primao reakcije.
    poz.

    ОдговориИзбриши