Treba li ćutati ? - Od belih mantila do politike i otadžbine

Mada nam budućnost nije obećavajuća mi ipak moramo živeti, sa svim što nosi svaki dan..

M edijske stupce  iz oblasti medicine u popularnim magazinima najčešće pune informacije o zdravlju. Obično su to mali saveti za zdrav život, u okviru stalnih rubrika. Uz ove vesti  povremeno se ubace  izdvojene vesti o aktuelnim sezonskim zdravstvenim problemima. Poslednjih godina je najviše informacija o gripi, famoznim  pandemijama i vakcinama protiv iste. Mnoštvo nedoumica oko  pandemija samo su jedna od nedoumica sa područja medicine. Obzirom da je u pitanju naše zdravlje, mi smo više zainteresovani za ove, nego za ostale novosti.  Jutros me iznenadila jedna neuobičajena vest o piletini. Prema jutrošnjim vestima, najnovija istraživanja  su dokazala  da pileće meso utiče na stvaranje rezistencije na  antibiotike.
Pored ove vesti nalazila se nekoliko dana stara vest o pronalasku devete planete.Čak ni činjenica da su upravo iz okruženja nove planete stizali meteoriti uzročnici najvećih katastrofa u prošlosti, te da neki od novih komada  mogu uništiti našu  planetu, nije me uzbudila koliko  slika piletine  koja mi se vrtela pred očima.

P ostoje dobre i loše informacije, korisne i bezkorisne. Recepti za zdrav život bi po logici stvari  trebali da spadaju  u korisne  informacije, premda nam je poznato da su neki od tih saveta  propagandnog karaktera. Informacija, kao što je ova jutrošnja o piletini, je sve više. I sve češće se u javnosti u negativnom kontekstu,  ugledne svetske institucije.  Jedna od njih je Svetska zdravstvena organizacija.  Poslednja afera u kojoj je  ova organizacija prozvana odnosi se  na  plasiranje laži o pandemiji koje su nanele ogromne materijalne štete zdravstvu mnogih zemalja. To nije jedina aktuelna afera u kojoj je ova organizaciju imala udela. Zapravo nas štampa već godinama uporno informiše o očiglednoj povezanosti pojedinih ličnosti ove organizacije sa farmaceutskom industrijom, industrijom genetički modifikovane hrane, projektima pomoći zemljama i sl.  Svetska zdravstvena organizacija dobija više od dve trećine svojih finansija od farmaceutske industrije.

jedna od slavnih depeša Vikiliks'a:Američka ambasada u Parizu savetovala Vašingtonu da započne trgovinski rat, u vojnom stilu, protiv zemalja EU koje se protive proizvodnji genetski modifikovanih žitarica, pokazuje nedavno objavljena diplomatska depeša na sajtu Vikiliks.

Kao odgovor na francusku zabranu Monsantu da proizvodi genetski modifikovani kukuruz krajem 2007, ambasador SAD Krejg Staplton, prijatelj i poslovni partner bivšeg predsednika SAD Džordža Buša, zatražio je od Vašingtona da kazni EU, posebno one zemlje koje nisu podržale upotrebu genetski modifikovanih žitarica. Spisak zemalja kojima se treba osvetiti ''trebalo bi da nanese određenu štetu širom EU, pošto ona snosi kolektivnu odgovornost, ali bi delom trebalo da se fokusira i na najgore prekršioce''.U nastavku, depeše pokazuju da su američke diplomate direktno radile sa kompanija za proizvodnju genetski modifikovane hrane kao što je Monsanto.Ove informcije daju jasniju  sliku globalne mreže svetske trgovine i  umreženih moćnih svetskih interesa  čijim direktivama podležu vlade širom sveta. Informacije nam sve očitije razotkrivaju  strukturu odgovornu za naše zdravlje.  Pravo na zdravlje je prvo i osnovno ljudsko pravo koje ugrožava upravo ova moćna mreža pohlepnih farmaceutskih firmi i institucija i pojedinaca vezanih za nju.  Farmaceutska industrija je najveća i najproduktivnija industrija na svetu, ekonomski moćnija od naftne i ratne industrije.Sa izuzetkom hitne pomoći, rizik od lekova uvek nadmašuje njihovu korisnost. Uvek je bolje koristiti prirodne, bezbedne, netoksične solucije. Ovakav stav, koji faktički podržava alternativni način lečenja, zvanične institucije vide kao pretnju.

Pročitajte više o bolesti Morgellon za koju se smatra da je nastala u lancu modifikovane hrane i čoveka.

Morgellon

    

                                                           

J avnosti  izmiču kompletni podatci.  Ponajviše imena odgovornih učesnika  koji stoje iza svih tih projekata. Tu i tamo se provuče vest, kao poslednja  da su pojedine članove  Svetske zdravstvene organizacije plačale farmaceutske firme, da su istraživači nekog projekta bili “kupljeni”, da u konačnoj instanci iza određenih  vodećih kapitalnih projekata velikih korporacija,  stoji  potreba za povećanjem kapitala određenih ljudi, ili čak i određeni, razumu NORMALNOG COVEKA, neshvatljivi PROJEKTI.  Nažalost konkretna imena tih ljudi  štampa ne OBELODANJUJE.  Šta više, upravo je  Svetska zdravstvena organizacija ODBILA da da spisak imena ljudi  koji su direktno optuženi za mito.

" Britanski medicinski časopis (British Medical Journal) je ovog leta objavio tekst...koji govori o tome da su ljudi iz Svetske zdravstvene organizacije, koji su izneli svoje preporuke vakcina protiv svinjskog gripa, bili na platnom spisku farmaceutskih kompanija proizvođača tih vakcina: „Merka“, „GlaxoSmithKline-a“, „Novartisa“, „Immunotech-a“. Dakle u pitanju je genetički proizveden virus, sadrži genetičku sekvencu pandemijskog gripa iz 1918, kao što je sadrži i avianski grip. izvor

Za razliku od nepojmljivih iznosa, koji se obrću u svetu,ništa manje kod nas,  na stubcima  naše štampe, povremeno, ugledamo inicijale ljudi u belim mantilima koji su  svoje omalovažavajuće  finansijske nadoknade za rad popunjavali dobrovoljnim prilozima građanstva. Reč je o sitnom mitu. Interesantno je da takve afere štampa  prati ne samo komentarima, već i preciznim podacima. Tajne preko noći postaju obelodanjene. Narodu se plasiraju cenovnici usluga, rezultati istraživanja insituta o korupciji koji u detalje razotkrivaju postotke kojim beli mantili uništavaju osiromašeni narod.

Evo jedne od takvih informacija :

GALUPOVO ISTRAŽIVANJE KORUPCIJE U SRBIJI – 2010

S vaki treći ispitanik ima rođaka ili prijatelja koji je u poslednja tri meseca dao mito, a 16 odsto njih su to uradili i sami - bilo oni, bilo članovi njihovih porodica. Od toga, čak 54 odsto tvrdi da su dali mito lekaru, a tek 19 odsto njih da su dali policajcu. Ovo su poražavajući nalazi poslednjeg istraživanja ”Medijum galupa”, po kojima je zdravstvo jedna od tri najkorumpiranije oblasti.

P rosečni iznos ”nagrade” za ”bele mantile” kretao se između 160 i 200 evra. Međutim, već godinama je javna tajna da su nezvanični cenovnici u pojedinim granama zdravstva daleko veći. Tako je, recimo, za porođaj u Beogradu, prema nekim tvrdnjama, ponekad potrebno izdvojiti čak između 500 i 1.000 evra. Pozamašne cifre izdvajaju se i za bolje mesto na listama čekanja za intervencije, a jedan patolog tražio je 10.000 dinara da bi izdao obdukcioni list porodici poginulog u saobraćajnoj nesreći!
dr XXXX
dodaje i da opravdanja za korupciju među njenim kolegama nema, i da to ne mogu biti ni relativno male plate. Prosečna plata jednog lekara specijaliste je 70.000 dinara, a lekara u domu zdravlja daleko je manja.

Uvek se pitam zašto ja o bilo čemu pišem.  Sa ovim jadnim prilozima na blogu ili bez njih ova  mašina će  nezaustavljivo nastaviti da nas melje. Nju  niko ne može zaustaviti. Ni pojedinci, ni nevladine organizacije, nikakva organizovanja u udruženja bilo koje vrste i bilo kog broja učesnika. Globalni poredak je savršeno isprepleten i istog trenutka kada se  jedan sistem sruši, bio on politički ili ekonomski, uzdiže se istovremeno drugi. Ništa bolji od pređašnjeg.

I pored svega ja čitam, pišem jer zaključim da će bez nas običnih ljudi nestati glas razuma.
                                                                                        
                                                       BELI MANTILI

 M oramo priznati da je  nemoralno uzimati od siromašnog naroda.  Dovoljno je da se setimo ljudi koji nemaju ni sredstva za osnovne potrebe, a kamoli sume za plaćanje  usluga od kojih im često zavisi i sam život. Do ’sitne’ korupcije dolazi zato što zdravstveni sistem ne može da odgovori u svakom trenutku svim potrebama pacijenata. Zato postoje  liste čekanja. Građani  daju novac da to ubrzaju ili da dođu do najboljeg lekara. Razlike u tretmanu običnih građana  i “VIP”sveta  ravna  je hororu i to žestokom. Kada su nas neki Holanđani poredili sa banana republikama bila sam  uvređena. Posle par godina,  učestalih odlazaka u eks otadžbinu i ulazaka u ambulante i bolnice sa najmilijima, pomislila sam da su u svojim ocenama bili blagi. Danas su i pojedine afričke zemlje iznad nas.
 Premda sam protiv bilo koje vrste korupcije, što sam i svojim ličnim primerom dokazala, i svakako sam za osudu, mislim da  se optužbe  ne mogu svesti isključivo na pojedince, već i na društvo. Lekari su neadekvatno plaćeni, što jeste posledica opšteg ekonomskog sunovrata društva, ali i opšteg odnosa tog društva prema ovoj vrsti rada. Država se na isti način odnosi i prema organizaciji celokupnog sistema  zdravstva. U tome nebrojeno puta učestvuju upravo ljudi iz struke.  Kao i svi ostali, lekari su uključeni  u politički život sredine.  Pojedini se  pridržavaju principa lekarske etike, pa i političke, neki  krše  sva načela. Društvo, i naravno štampa, koja je na neki način  slika tog društva, deluju po pomenutom principu : što viši i uticajniji društveni  nivo ( politička ili finansijska struktura) to je manje analiza, podataka, činjenica, a sve više nagađanja.

I na tom je planu moguće dati veliki broj primera.Evo jednog.

 “Kada je 2000. te posle višemesečnog renoviranja konačno otvoreno prijemno odeljenje Urgentnog centra u Beogradu, građani su se ponadali da su konačno dobili "Čikago bolnicu". I zaista, taj deo Urgentnog centra pre je ličio na modernu evropsku bolnicu, nego na prijemno odeljenje u koje 24 sata pristižu hitni slučajevi, ranjeni, nastradali u saobraćajkama i pucnjavama.Prema dostupnoj dokumentaciji samo na sređivanje enterijera i novi nameštaj potrošeno je između 800 i 900 hiljada maraka! Kožne fotelje, vrata sa senzorima i halogenska rasveta, ispostavilo se, samo su kulisa za nečiji nemar jer su, prema dokumentima do kojih je "Glas" došao, milioni dinara davani avansno za skupoceni nameštaj i rasvetu.
…..ali samo nekoliko sati nakon otvaranja - tvrdi izvor "Glasa" iz Kliničkog centra Srbije. - U ordinacije su smestili skupocene medicinske aparate, sve prostorije i hodnici su bili napunjeni luksuznim nameštajem, kakav može da se vidi samo u boljim hotelima i direktorskim kancelarijama, a kada je fešta završena, "neko" je odneo većinu aparata. Nama je od novih aparata ostao rendgen, koji će takođe biti oduzet jer isporučiocu "Elektronskoj industriji" Niš nije plaćen račun. Neki delovi opreme i nameštaja su "razvučeni" po drugim objektima koji se nalaze u okviru Kliničkog centra Srbije.
U nikada otvorenom kafe-klubu na prvom spratu prijemnog odeljenja Urgentnog centra, koji su trebali da koriste zaposleni,  samo za aparat za espreso kafu dato je više od 150 hiljada dinara, ili oko 7.500 nemačkih maraka po tadašnjem crnom kursu!”

Evo jednog konkretnijeg izveštaja :

INSTITUT NA DEDINJU – OGLEDNA PARTIJSKA BOLNICA

O sim čistoće koja je primetna, na službenom ulazu stoji i, skener, poput onih na aerodromu kroz koje morate proći zarad kontrole oružja. Sobe uredne, a i površan pogled na intenzivnu negu ukazuje na dobru opremljenost i skupu modernu opremu….
“Bivši ministar zdravlja i bivši direktor dedinjskog instituta i moćni funkcioner JUL-a postaoje po snazi, partijskom autoritetu i osionosti glavni čovek ne samo Medicinskog fakulteta već i srbijanskog zdravstva. Njegovo ime šapatom su izgovarale i veličine ovdašnje medicinske nauke. Zašto, teško je reći. Kada je krajem 1992. godine postavljen na čelo klinike za kardiovaskularne bolesti opet niko nije znao kako je na to mesto došao…….u javnost dopire skandalozna informacija: na platnom spisku čuvenog Instituta našao se …….. funkcioner JUL-a, .. koji nema ama baš nikakve veze sa medicinom i koji nije ni bio zaposlen u Institutu. Primao je platu od 21 hiljadu dinara, tačno onoliko koliko mesečno u Srbiji zarađuje sedam lekara opšte prakse. Saznajemo takođe da takvih …. štićenika o trošku države ima još, ali da, koliko se za sada zna, oni ne pripadaju političkom establišmentu.
….jednog dana će postati jasnije kako  je…. uspeo da na uštrb Dedinja u sirotinjski ćošak sabije tri ugledne kardiovaskularne ustanove u Republici, a većinu najstručnijih kadrova preseli u svoju bolnicu.
Svojim ćutanjem, koje bi se moglo nazvati i nesolidarnošću s kolegama koji su lečili ljude bez ičega, stiče se utisak da su .....Branka Kaljević

                                                          ZAVERA ĆUTANJA

Š ta je naše društvo prećutalo? Kada pročitate autentične dokumente o stradanjima na ovim prostorima i shvatite težinu ćutanja osetite ne samo neizricivu bol za milionima žrtava,već i neku vrstu sopstvene krivice, premda niste krivi.Ovaj deo pišem sa takvim osećanjem , u znak poštovanja prema  uglednoj srpskoj lekarskoj porodici stradaloj u komunističkim čistkama -čiju sam tragičnu sudbinu saznala noćas-   i  prema svim nedužnim žrtvama. Uz izvinjenje za naše ćutanje :   

A ko nas nisu podučili  istinitoj istoriji to ne znači da nismo dužni da istinu pokušamo sami otkriti i preneti pokolenjima. Ukoliko to ne uradimo naši potomci će se odreći svih predaka, kao što smo se mi odrekli svojih.
Započinjem ovaj deo rečima iz besede Antonija Đurića iz 2008 godine, koju je izgovorio povodom desetog izdanja njegove poznate knjige “Solunci govore” :

“…Je li naša otadžbina isparcelisana na 450 stranaka i partija, i svi se u stranku zaklinju, Boga i otadžbinu ne pominju.
 U svom prvom govoru u Beogradu Josip Broz je rekao : Srbija nema čemu da se nada, za nju neće biti milosti. A Milovan Đilas, misleći da Broz nije dovoljno jasan, rekao je da Srbiji nije dovoljno puštena krv. Danas neki okoreli komunisti, koji se ne zovu više tako, i koji umesto petokrake nose krstiće i brojanice, optužuju mrtvog Broza za sve nesreće koje prate Srbiju. Optužuju ga i oni koji su sve što je u njima bilo najlepše — mladost, intelekt, polet, snaga — potrošili služeći njemu, Brozu i njegovoj partiji, a sada kao islužene, intelektualne rage, nikom više potrebne, pokazuju brigu za Srbiju. I čude se kako se Srbija našla u ovolikom zlu, a ne pominju svoj doprinos tom zlu.

KAKO SE OPHODILO PREMA "NEPRIJATELJIMA "KOMUNIZMA :

“Brozovi "oslobodioci" upali su u kuću vojvode Petra Bojovića u Trnskoj ulici pod brojem 25.  Kad su ušli, primetili su vojvodin mundir preko stolice, a na stolu vojvodinu šapku. Već i sama činjenica da je Bojović bio "kraljev vojvoda" ( I NISTA VISE ) bila je dovoljna da "oslobodioci" primene silu: najpre su šutirali njegovu vojvodsku šapku, a potom su, posle grubih reči nasrnuli i na slabašnog vojvodu, tada na završnici devete decenije života. Vojvodin sin Dobrosav skočio je da zaštiti oca, ali je savladan snažnim udarcima i ubrzo potom upućen u robijašnicu Sremske Mitrovice. Kad je vojvoda umro, prevezen je na taljigama na Novo Groblje,
Tokom rata i neposredno po okoncanju poubijano je nebrojeno ljudi. 1951. godine u Srbiji je jos uvek  u zatvorima  bilo tri miliona osamsto  ljudi.

U JUGOSLAVIJI I DILJEM SVETA. 

OVAKO SE RAZRACUNAVALO SA SVIM LJUDIMA KOJI NISU BILI PRIPADNIC PARTIJE. OVAKO JE STRADAO INTELEKTUALNI KREM  I SVI POSTENI LJUDI KOJI SU SAMO DRUGACIJE MISLILI .  NI TOMOVIMA KNJIGA IM SE NE MOZEMO ODUZITI , NITI UKINUTI SOPSTVENU KRIVICU  ZATO STO SMO   CUTALI.

Cifre iz svežeg rata  nam nisu  potrebne. One su nam svima poznate. Kao što nam je znano da su istorijsko  slepilo,  dugo čuvane tajne, nažalost,  još više razbuktale prikrivene strasti. Ako milionske žrtve svih naših ratova nisu imale pravo na život, pravo na sud, na sopstvene grobove, već grobnice, imaju li  bar pravo na istinu. Govorenje i pisanje istine je jedino što su razumni ljudi činili ne samo u ratu, već pre svega u miru, da bi se broj žrtava bar smanjio. Ja pišem tekst jer ne mogu da ćutim, a svako neka sam sebe pita treba li ćutati .