Olakšajmo život disanjem

VAŽNOST DISANJA


      Smatra se da čovek može da izdrži bez hrane do 30 dana, bez vode do 7 dana a bez kiseonika najviše 2 – 3 minuta. U biti potrebno nam je dvostruko više kiseonika nego hrane. Disanje je refleksna radnja kojom upravlja respiratorni centar - grupa nervnih ćelija koja se nalazi u najnižem delu mozga, ali je česta pojava nepravilnog disanja koje ne samo da je rezultat uznemirenosti nego istu održava i pojačava, troši nepotrebnu energiju organizma i iscrpljuje, te na kraju oštećuje funkcije ključnih organa.
    Kad govorimo o disanju pre svega treba uzeti u obzir kvalitet života u koji spada i kvalitet vazduha. U nekim gradovima nivo kiseonika je oko 7 do 10 % . Dobro snabdevanje organizma kiseonikom moguće je naravno postići češćim boravcima na otvorenom prostoru i svežem vazduhu, pravilnom raznovrsnom ishranom uz češće i količinski manje obroke, unošenjem hrane bogate antioksidansima, i posebno, izbegavanjem svih vrsta zagađivača iz okruženja, bilo da su iz vazduha, hrane ili vode, u meri u kojoj je to moguće.
Uz ove mere preporučuju su takođe i fizičke vežbe pa i vežba poboljšanja tehnike disanja.


KISEONIK


     Strukturu ljudskog organizma najvećim delom čini kiseonik. Pošto je ljudski organizam sačinjen od četiri petine vode, zajedno sa vodom učešće kiseonika najmanje je 33%.
     Da bi sve ćelije i sva tkiva u organizmu funkcionisali normalno neophodno je da se u telu stalno održava određena koncentracija kiseonika. Put kiseonika započinje upravo spoljašnjim disanjem, kiseonik ulazi u plućne alveole, odatle slobodno prolazi u plućne krvne sudove, gde se vezuje za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima i dalje distribuira cirkulacijom po celom organizmu. ( unutrašnje disanje obuhvata razmenu gasova na nivou tkiva i ćelija )


KOLIČINA



     Kiseonik koji unosimo pravilnim spoljašnjim disanjem uglavnom zadovoljava potrebe organizma za kiseonikom. Količina kiseonika koji je telu potreban, zavisi koliko smo u datom trenutku aktivni. Prosečan odrasli muškarac, koji miruje udahne, udahne do 12 litara vazduha svakog minuta. Taj vazduh sadrži 750 kubika kiseonika, od čega se iskoristi oko jedna trećina. Da trči, trebalo bi mu mnogo više kiseonika, jer njegovi mišići više rade. On bi tada uzeo 15 puta više vazduha ( oko 150 litara u minuti, kod vrhunskih sportaša do 220 litara ) a iskoristio bi i više kiseonika iz njega. Unos kiseonika može da se poveća oko 30 puta. Kada se pogleda fiziološka strana žena jasno je da su njihova pluća manja od muških. Žene imaju i uže disajne puteve, što znači da im je teže da potiskuju vazduh izvan i unutar pluća. U mirovanju one udišu oko 8-10 litara u minuti, ali napornim vežbanjem žene mogu podići taj nivo na oko 120 litara u minuti.


NEDOSTATKA KISEONIKA , VIŠAK UGLJEN DIOKSIDA


    Ukoliko je priliv kiseonika nedostatan manjak dovodi organizam do privremenog, a zatim i trajnog oštećenja funkcije ključnih organa. Simptomi su najpre neurološke prirode, a zatim dolazi do fizičkih poremećaja srčanog rada, do srčane slabosti, poremećaja funkcije jetre i bubrega. Zapravo proces disanja ne reguliše samo količinu kiseonika već i ugljen-dioksida u krvi. Nakon što kiseonik sagori (oksidiše), dobijaju se tri krajnja proizvoda: energija, voda i ugljen-dioksid. Za izbacivanje ugljen-dioksida, koji telu nije potreban, potrebna je razmena. Ugljen-dioksid se krvlju prenosi do pluća, gde se on izbacuje, a uzima se kiseonik. Disanje je veoma efikasno regulisano, tako da koncentracija gasa u krvi ostaje približno ista da bismo ostali zdravi.




SIMPTOMI nepravilnog disanja


   Opšta slabost organizma, bolovi u mišićima, depresija, vrtoglavica, razdražljivost, hroničan umor, loše pamćenje, razdražljivo ponašanje, hronično neprijateljstvo, problemi sa cirkulacijom, loše varenja, stomačna kiselina, smanjena otpornost na hladnoću, gripa i infekcije, bronhijalni problemi, tumori i  bakterijske, virusne i parazitske infekcije.



RESPIRATORNI MIŠIĆI

   Spoljašnje disanje je razmena gasova kroz respiratorne površine koje su u dodiru sa spoljašnjom sredinom. Respiratorni (disajni) mišići se dele na inspiratorne (aktivni u toku udisaja) i ekspiratorne (aktivne u toku izdisaja).

    Inspiratorni mišići preuzimaju najveći deo posla disanja. Slabost inspiratornih mišića može nastati iz mnogih razloga, a jedan od njih je i nastanak bolesti, ali glavni razlog njihovog slabijeg rada je nedovoljna količina njihovog vežbanja. Izreka koju često koristimo "koristi ili izgubi" važi i u ovom slučaju. Na primer ukoliko ostajete bez daha dok se penjete uz stepenice i potom tokom svakog sledećeg puta koristite lift zato što se zadišete, dolazi do slabljenja inspiratornih mišića. Jednostavno, sve što treba da uradite jeste da vežbate svoje inspiratorne mišiće.

    RESPIRATORNI mišići gube snagu kod muškaraca već sa 25 godina, a kod žena nakon 35 godina, iako ima pojedinaca kod kojih se zbog njihove vitalnosti umanjenje snage nije opazilo pre 45 godine života.< Glavni inspiratorni mišić je dijafragma. Ovaj mišić koji je pričvršćen oko dna grudnog koša natkriva jetru i tokom udisanja se spušta naniže, slično klipu. Pomeranje dijafragme tokom disanja iznosi od 1,5 do čak 7 cm kod dubokog disanja.Drugi važni inspiratorni mišići su spoljašnji međurebarni mišići.

 

     Udisanje u znatno manjem obimu pomažu prednji mišići vrata (skalenski i sternokleidomastoidni mišići). Dijafragma je mišić u obliku kupole u bazi pluća, između grudnog koša i trbuha.U prostoru između pluća i grudnog koša nalazi se veoma tanak sloj tečnosti koji omogućuje plućima da lako klize na zidu grudnog koša.
          D ijafragma je prirodna granica između ova dva dela tela. Njena najznačajnija uloga je u procesu disanja pošto se njenim kontrakcijama naizmenično smanjuje i povećava pritisak u grudnom košu što za posledicu ima ulazak i izlazak zraka iz pluća.`Kada udišemo, dijafragma se steže i potiskuje prema dole.Tako stvara više prostora u grudnoj šupljini što omogućava plućima da se potpuno rašire. Kada izdišemo, događa se obrnuto, dijafragma se opušta i pomiče prema gore. Da bi disali punim plućima, potrebno je naučiti koristiti dijafragmu.


RESPIRATORNI CENTAR

       Respiratorni centar - grupa nervnih ćelija koja se nalazi u najnižem delu mozga upravlja procesom disanja. Odatle se nervni impulsi šalju do respiratornih mišića i šalju informaciju da se skupe ili prošire, u zavisnosti od nivoa kiseonika ili ugljen-dioksida u krvi. Od viška ugljen - dioksida krv postaje manje alkalana, što stimuliše respiratorni centar, tako da udišemo i dublje i brže, a izbacuje se i više ugljen - dioksida. Međutim, ako se višak ugljen - dioksida ukloni, taj centar nam kaže da dišemo sporije i pliće, dok se ponovo ne postigne ispravan odnos.

ISPRAVNO DISANJE

Probajte napraviti ovaj test:

    Postavite svoju desnu ruku na svoj trbuh, a levu ruku na svoje grudi. Kako dišete obratite pažnju na to koja će se ruka više `podići`. Ako se vaša leva ruka više `podigne` to znači da dišete `plitko` odnosno samo prsima. Ako se vaša desna ruka više `podigne` to znači da dišete duboko sa trbuhom i da `uvlačite` zrak u `bazu` vaših pluća.

  Test disanja vršimo dnevno. Kada hodamo uzbrdo ili se penjemo uz stepenice, mi smo iznenada izloženi velikom intenzitetu vežbanja, koje je za nas većinu iznad optimalnog praga. Isto tako, kada ste prvi put krenuli da plivate, verovatno ste imali poteškoća sa disanjem i zamorom mišića tako da niste uspeli da preplivate ni prvih 10-ak metara. Iznenadni porasti rada inspiratornih mišića doživljavaju se kao zadihanost. Tokom većine dnevnih aktivnosti, vaše disanje radi dobro u okviru svoje "zone komfora". Jedino kada je poduhvat iznad optimalnog praga (npr. penjanje uzbrdo ili uz stepenice), disanje dovoljno stimuliše disajne mišiće i izaziva ih.
      Fizičke aktivnost kao što je plivanje, u kojoj se kiseonik koristi kao glavna energija za rad mišića, ukoliko se odigrava na pravi način, može obezbediti značajnu utreniranost inspiratornih mišića.


VRSTE DISANJA


       Normalno disanje podrazumeva od 12 do 15 udisaja i izdisaja u minuti.

Abdominalno ili trbušno disanje – disanje u kojem se dijafragma PRAVILNO pomiče gore - dole, OSIGURAVA potpunu izmenu zraka ( udahnuti kiseonik izmenujemo sa odlazećim ugljen dioksidom) što najbolje opskrbljuje organizam kiseonikom, optimalno opušta telo i um.

( NAPOMENA: Vežbama za disanje ne trenira se samo dijafragma već i respiratorni mišići (da ponovimo to su mišići koji se nalalze između rebara i koji se prilikom udaha kontrahuju) kako bi mogli snažnije disati (mirnije i staloženije), poboljšavajući `mehaničku` efikasnost i čineći ih otpornijima na umor. )





Prsno disanje : disanje koje širi prsni koš, troši više energije od trbušnog i opskrbljuje nas s manje kiseonika.

Plitko disanje :disanje kojim se širi samo deo iznad prsnog koša troši puno energije a neizmenjuje dovoljno kiseonika.


ISCRPLJENOST

Slika mozga hronično iscrpljenog čoveka (iscrpljenost se tretira kao bolest )