EKSTREMIZAM

Blez Paskal (1623-1662)  „Misli“ 
... "ljudi zlo ne čine nikada tako potpuno i radosno kao iz verskog ubeđenja."


 Posle čitanja jedne stranice sa ekstremno nacionalno-verskim sadržajima legla sam u krevet sa mučnim osećajem. To je već ko zna koji portal te vrste sa prostora naše bivše na koji sam naišla. Kada pročitate  direktan poziv na uništavanje čitavih vera, nacija, naroda ne možete ostati ravnodušni. Shvatite da su ljudi koji stoje iza takvih monstruoznih stranica među nama. Možda ih srećemo na ulicama. Prolaze pored nas a mi im ne vidimo rogove, prikrili su ih, i ne sanjamo da bi oni bili najsrećniji kada  ne bismo trovali njihov vazdušni prostor.

Jutros uz kafu pogledam naslove ovdašnjih (holandskih) vesti i ugledam tekst kojim se  osuđuje  "skandalozni"  nastup  političara (Vildersa) koji premanentno ukazuje na dalekosežne posledive ekstremnih religija.  To je SKANDALOZNO i NE-HOLANDSKI , piše u kritici. Šta je skandalozno? Ukazati na opasnosti verskog ekstremizma???? U jeku smo terorističkih akcija destruktivnih zavereničkih  religijskih ogranaka a neki bi da se stavi povez na oči u sopstvenoj sredini, dok u tuđu šalju svoju sopstvenu decu i brda naoružanja. To je holandski, to je svetski!!!

Sinoć sam korigovala jedan pasus sa dijalogom o ekonomiji i  to me navelo na razmišljanje o vezi ekstremizma sa ekonomijom i politikom. Da li su koreni ekstremizma isključivo ideološke-verske ili i ekonomske prirode ? Ne, nikako!!! Da se niko nije usudio dirnuti ni u ekonomiju. čitav svet se pogrbio pod dužničkim teretom,a društva zdrava, prava. Dijagnoze glasi : privremena boljka, standardna kriza kapitalizma, ništa strašno, proćiće kao grip, onaj klasični, lakši. Bankari, koji su se zaleteli, nisu ekstremi, špekulantni, idioti....To se meni samo čini.

Nakon pročitanih jutarnjih vesti, pokušala sam konačno da sredim utiske i dovedem ih u neki red. Koji red? Red ne postoji. Živimo, pomislih na tren, u paradoksalnom trenutku. ma kakvom trenutku!!! Kao da je ovaj naš nešto posebno. Problem nije u vremenu, već u čoveku. Čovekje jedini paradoks. Kako god postavimo stvari, dođemo do istog zaključka, "s one strane dobra i zla" je uvek čovek. A ko bi bio drugi. Do dna lažljivi, prevrtljivi, pogani mali čovek, uništitelj svega oko sebe. toliko poštenja moramo iamti i priznati da smo sami sebi krivi.

NACIJA

U svetu postoji 5000 etničkih grupa i oko 200 država (s tim što jedan skup ima 200. a drugi 5000 elemenata, a svaki od 5000 hoće 1-1) . Pet hiljada etničkih grupa hoće svoju državu. Šta kada su na istoj teritoriji? Ko treba da seli, a ko da ostane.

Da  li je isključivo ideja nacije-države  uzrok homogenizacije naroda sa jedne i razdvajanja sa druge strane?
U školi su nas učili da je  istorija majka mudrosti. U poslednje vreme sve je prisutnija tendencija  (zlo) upotrebe istorije u stvaranju  kolektivne svesti naroda  u procesu etničke, nacionalne
homogenizacije. Koncept  stvaranja nacionalnih država bazira se na romantičnim, patriotskim osećanjima  i kao takav predstavljao je identifikacioni kod 19 veka. U 20-tom i 21. veku, eri  globalizacije, obnovljene su nacionalne težnje u nešto izmenjenim okolnostima. Obnavljaju se jezici, utvrđuju vere, oživljava istorija, datumi i  događaji koji su bili sudbonosni u  formiranju i  razvoju. Ova pojava oživela vrhovni cilj svake nacionalne ideologije, a taj je poklapanje  kulturnih i političkih granica " po obrascu "jedna kultura - jedna država. Postojeće, moderne države nisu uspele da asimiliraju etničke grupe, ili, bolje rečeno nisu se sve etničke grupe dale asimilirati. Npr. na prostoru Balkana su nestale ( etničke skupine) Vlaha, Cincara, Karavlaha, Morloha itd. Asimilacija je jedan od značajnijih  uzroka ekstremizma. Strah od gubitka nacionalnog identiteta nije apstraktan strah. U pitanju je lični kulturološki identitet  svakog pojedinca. Šta to znači? Država je kulturna zajednica.  Na isti način kao što su to bile horde, rodovi, plemena, a potom narodi. na tom principu se država i konstituiše.
-teritorij
-zajedničko poreklo
-zajednički jezik
-običaji i navike
-zajednička istorijska sudbina
-zajednički zakoni
-religija  itd..itd..
Društva nisu oduvek bila nacionalno izdiferencirana. Mnogo pre svesti o naciji postojala je svest o zajedničkom jeziku, religiji, običajima. Nacija je objedinjenje svih identičnosti određene grupe (naroda) do kog je došlo u određenom istorijskom momentu kada su se narodi ustoličili na određenoj teritoriji  i vezali kao jedna ekonomska zajednica. Ključna odrednica za stvaranje nacionalnih država sadržana je u Deklaraciji prava iz 1795 godine (  ideja samoopredjeljenja naroda se javlja tokom Francuske revolucije  ):„ Svaki je narod nezavisan i suveren, bez obzira na broj pojedinaca koji ga tvore i na veličinu teritorija koji zauzima.Ta je suverenost neotuđiva.”

 I nacionalizam takođe ima svoj istorijski koren. Hobsbawm smatra da je nacionalizam  trijumfovao nakon I. svetskog rata, kada je došlo do pada velikih višenacionalnih carstava srednje i istočne Evrope (Hobsbawm). Već je sa stvaranjem prve nacionalne države, da parafraziram  John Dewey "Democracy and Education",  politički dokinut čovek (što je bilo u liberalizmu) na račun  građanina. Tamo gde je dokinut građanin u korist " konstitutivnih naroda" razorena je građanska država na račun etničkih grupacija. 
N ema sumnje da je, gledano istorijski, ekonomski faktor bio jedan od važnijih regulativa etničke homogenizacije. Elite sa ekonomskom bazom  su određenim historijskim okolnostima stvorile sebi državu, koja će štititi njihov kapital . U daljoj fazi trgovine kapital je postala dominantna  trgovina i zarada te je proširivao ekonomski prostor.  Fiktivno su brisane državne granice i započet proces  globalizacije., Nacionalna svest se vremenom počela rastakati- ne svugde i ne podjednakim tempom.  Strah od globalizma imaju oni koji od njega nemaju koristi, ili imaju štetu. To svakako nije bogati sloj kome globalizacija pogoduje. U novonastalim okolnostima  zaštitu kapitala pružaju svetske institucije i novi svetski poredak. Nacionalna svest je za ovu strukturu prošlost. Za lokalne političke i verske elite nacionalna država je još uvek okvir njihovog delovanja. U ime nacionalnih ideala ove elite manipulišu  narodom, sa ciljem zadržavanja prostora za stvaranje sopstvene kapitalne dobiti i političke moći. Nacionalna država im osigurava pravne osnove i zaštitu.

Porast ekstremnih pokreta ima dva uporišta:  autohtone etničke grupacije  koje nisu imale svoju nacionalnu državu imaju uporište u svojoj ideji stvaranja samostalnih država;  ekstremne grupe u okviru istih nacija se bore za vlast i obično su potpomognute interesima stranih faktora. U toj borbi se ojačavaju razlike u okviru istog naroda, u veri, ideologiji. Na taj način se formira tip pojedinca sa čvrstom svešću o pripadnosti samo jednoj veri, jednom političkom cilju pa ma kakav on bio ; pojedinac koji mrzi  druge vere, koji je obično netolerantan pa i fanatičan, obožava svoje vođe i pokorava se bezuslvno  njihovom  autoritetu.
Ukoliko religija nosi već po sebi inicijalne poticaje za razlikovanjem ( a sve su uglavnom takve ) onda je ona jedno od najjačih sredstava  i njom se sistemi najčešće i služe. Otuda uz ekspanziju nacionalnih osećanja  i pojačana aktivnost religija i sve više aktivnih verskih pokreta.

 Ugrađanskoj državi je zagarantovana  ravnoopravnost svih etničkih grupa. Praksa je često drugačija. Zašto? U Holandiji, kao i čitavoj Evropi, svim industrijalizovanim zemljama, postoji značajni priliv  imigracije.  Migracija je svojedobno bila uzrokovana ekonomskim razlozima a potreba za određenim zanimanjima odgovarala je mnogim bogatim zemljama. uz bezbroj vrsnih stručnjaka bogate zemlje su dovukle masu ljudi za tzv. prljave poslove. U Francuskoj su rudari bili Poljaci, fabrički radnici Italijani. Posle njih su te poslove preuzeli Arapi ili Afrikanci. Onog momenta kada je imigracija prerasla ekonomske potrebe zemalja, ona je postala nepotrebna. Za to vreme imigranti su doneli sobom svoju kulturu, običaje, religiju. Sukob kultura je postajao problematičan u momentu kada su brojčano ojačani imigranti počeli da traže svoja kulturna prava. Kada je u pitanju islam, problem je postajao kompleksniji, jer ta religija u sebi nosi elemente prava i ekonomije. To je u suprotnosti sa sekularnom državom i pravnim i ekonomskim principima zapadnih zemalja.
Zato sam se jutros upitala: zašto kolege optužuju Vildersa? Zato što u pohodu na osvajanje izvršne vlasti vidi opasnost po svoju sopstvenu naciju?  Treba li biti optimista i očekivati da ekstremne grupacije neće iskoristiti  izvršne organe kao otvoren poligon za svoje političke ciljeve? Ja imam svoje odgovore, a vi odgovorite sami sebi.

Albert Einstein)