KNjIGA "Rat izgubljene generacije" je priča o 27 kraljevih oficira koji su ostavili trag u istoriji. Većina su bili antifašisti, neki su otišli i u ustaše, među kojime je Franjo Šimić. Arso Jovanović i Rudolf Primorac su prišli partizanima, Veselin Misita je predvodio borce koji su oslobodili Loznicu, Karel Novak je vodio kraljevu vojsku u Sloveniji...
Odeljak o legendarnom Valteru nastao je iz dokumenata porodičnih uspomena i sećanja najbližih saradnika, budući da je dosije potpukovnika Todorovića, koji je bio obaveštajac Draže Mihailovića, nestao iz dokumenatacije Gestapoa, "zarobljene" po oslobođenju Beograda.
prema Dušanu Babcu, vojnom istoričaru, autoru pomenute knjige, unuku Todorovićevog zamenika majora Pavla Babca,
- Kada su Todorović, moj deda i još desetak njihovih saradnika uhapšeni u Beogradu, nemački oficiri izvestili su Berlin da je među uhapšenima i vođa Dražinih ilegalaca.
Nemci nisu tačno znali ko je iz grupe prvi čovek organizacije. Komandant Gestapoa za Beograd Fric Muler je mog dedu odmah uputio u nemački logor, a Todorović je vozom sproveden za Zagreb - priča Dušan.
Todorović je, svedoči naš sagovornik, planirao bekstvo kao "Valter" u legendarnom filmu i to odmah na zagrebačkoj železničkoj stanici videvši na ulicama "procesiju povodom dana Marije Bistrice". Tu mu se učinila prilika da zavara tri pratioca, ali je odustao shvativši da je slab. Pobegao je iz zatvora koji dan kasnije, sprijateljivši se čuvarom Josipom Horvatom koji je pristao da odnese ceduljicu sa porukom navodnoj njegovoj rodbini.
- Po prijemu Valterove poruke, dan kasnije, na trotoaru ispred 4. i 5. prozora zatvorskog podruma bez okna pojavila se verenica Todorovićevog saradnika Stanka Tončića, Katarina, koja je za tu priliku pozajmila bebu i kolica. Igrajući ulogu mlade majke, zaustavila kod do prozora Todorovićeve ćelije i pravila se da prepovija bebu dok je kroz rešetke ubacila turpiju, džepni sat i nešto novca - otkriva Babac.
Todorović je strugao rešetke samo u vreme kada je u blizini prolazio tramvaj. Uspeo je da isturpija jednu i nekako se provukao kroz otvor. U ćeliji je ostavio pismo šefu Gestapoa u Zagrebu na nemačkom u kome se "izvinio što nije mogao duže da ostane".
- U ilegali ostaje u Zagrebu sve do septembra 1943, kada su Nemci odlučili da uhapse sve za koje su sumnjali da imaju veze sa ravnogorskim pokretom. Hapseći Todorovićevog potčinjenog Tončića, naleteli su i na pravog Valtera. U arhivi Glavnog štaba Armije E za Balkan u Atini je pronađen dokument koji pominje da je ozloglašeni major Todorović ponovo u njihovim rukama. U Zagrebu je zadržan samo tri dana, pa je poslat u Maribor, ubrzo i u Mauthauzen.
Po oslobođenju Valter odlazi u Pariz. Naš sagovornik tvrdi da nije smeo da se vrati jer su ga "komunistički orijentisani logoraši krivili da je sarađivao sa logorskom upravom". Odlazi zatim u Legiju stranaca. Ratovao je u Indokini, uključujući i prvi rat u Vijetnamu. Imao je čin kapetana i služio je u 1. konjičkom puku Legije stranaca.
Učestvovao je i u ratu u Alžiru,službovao u Maroku. Penzionisan je 1963. godine u činu potpukovnika. Godinama je menjao identitet i adrese. Na samrtničkoj postelji supruzi Lefer odao je pravo ime: - Ja sam Žarko Todorović. Samo sam obavljao svoju dužnost!
Нема коментара:
Постави коментар