Film Einstein and the Bomb

 

      Od pre neki dan pojavio se Netlixov dokumentarac Einstein and the Bomb. ( 80% rekonstrukcija i 20% stvarnih snimaka Einsteina). Film pokriva Einsteinov život nakon što je pobegao iz nacističke Nemačke gde je optužen za proizvodnju "lažljive zverske propagande protiv Adolfa Hitlera" i gde je ponuđena nagrada od 1000 funti za njegovo ubistvo. Dan nakon pljačke kuće u Berlinu, pobegao je sa suprugom Elsom i nikada se više nisu vratili u kontinentalnu Evropu. Zbog čega je Einstein u tolikoj meri smetao nacistima? Biografi misle da nacisti nisu mogli podneti svetski visoko cenjenog Židova.

Naime, Einstein je do uspona nacizma postigao svetsku slavu : revolucionisao je koncepte svemira svojim teorijama relativnosti (1905. i 1916.), dobio je istraživačko mesto profesora na Institutu Kaiser Wilhelm u Berlinu (1914.), postao je nosilac Nobelovu nagradu za otkriće fotoelektričnog učinak (1921). On je definitivno bio simbol onoga što su nacisti hteli uništiti. U filmu se nastojalo pokazati upravo kako je njegov uspeh, u kombinaciji s činjenicom da je bio Židov, navela nacistički režim da ga osudi u ranim 1930-im.
       Einstein je ispravno procenio opasnost od Hitlera, ali je prevideo uspon. Procenjivao je da neće dugo potrajati. " On živi zbog praznog želudca Nemačke. Čim se ekonomski uslovi poboljšaju, on će prestati biti važan.”- izjava je koja se spominje i u filmu.

" Postoji oblak mitova koji je iskrivio Einsteinovu ličnost.", rekao je dr. John Stachel, fizičar, istoričar nauke i urednik Einsteinovih radova. ''On nije bio samo kreativni genij koji je revolucionisao teorijsku fiziku; bio je društveni mislilac s važnim pogledima na pitanja ključna za sudbinu čovečanstva.''Ovo je kratka i najtacnija odrednica Ensteinove ličnosti. Svet ga pamti prevashodno po teoriji relativiteta i nažalost po ulozi u stvaranju atomske bombe a koja je bila minorna. Njegovo je ime zauvek ostalo povezano s oružjem koje je uistinu proizašlo iz njegovog najvećeg otkrića a ne direktnim učešćem u projektu.
    Neki istoricari smatraju da je Einsteinovo pismo ključno za pokretanje razvoja atomskog oružja u Americi, tj. ključno u prenošenju hitnosti situacije.

     Dakle, u biti Einsteinovo otkrice da su energija i masa međusobno zamenjive dovelo je do ideje da će atomska energija jednog dana biti otključana. Time je postavio pozornicu za nuklearnu energiju - i atomsko oružje. Njegova bi uloga tu završila da nije bilo frižidera. 1920-te, dok je živeo u Berlinu, fizičar je sarađivao s mađarskim diplomiranim asistentom Leom Szilárdom na razvoju i patentiranju energetski efikasnijeg frižidera . Iako njihov dizajn nikad nije izašao na tržište, rad ovog dvojca naposletku je upleo Einsteina — otvorenog pacifista — u stvaranje atomske bombe.

Szilárd i Einstein su prekinuli rad ali su ostali u kontaktu.

SLED događaja nakon toga 

1928. Szilárd predaje patent za linearni akcelerator čestica, a 1929. predaje patent za ciklotron.

1932. John Cockcroft i Ernest Walton su izveli poznati eksperiment. Bommbardovanjem atoma litija s protonima, uspeli ih razdvojiti u alfa-čestice, upravo s akceleratorom čestica, koji je on konstruisao. Tada Szilárd dolazi na ideju o mogućnosti nastanka nuklearne lančane reakcije ako neki proces oslobađa više neutrona nego što ih je trebalo za pokretanje procesa. Lančane reakcije su bile poznate iz hemije, gde najčešće izazivaju nekontrolisano oslobađanje energije, odnosno eksploziju. Szilárd, međutim, u fizici predviđa takve reakcije kod lakih atoma. U eksperimentima nakon otkrića nuklearne fisije uranija, Szilárd otkriva da je fisijom oslobođeno više neutrona nego ih je upotrebljeno i prepoznaje predviđenu nuklearnu lančanu reakciju. Mislio je da će to uspeti s atomima litija, koji mogu stvoriti neutrone, koji bi mogli samoodržavati nuklearnu lančanu reakciju. Zatim je pokušao s atomima berilija i indija, ali oni nisu uspeli stvoriti nuklearnu lančanu reakciju. Bojeći se upotrebe ovoga otkrića u izradi nuklearnog oružja od strane nacističke Nemačke, on taji ovo veliko otkriće.

1934. godine grupa naučnika predvođena Irène Joliot-Curie i Fredericom Joliot-Curijem objavljuje da bombardovanje alfa-česticama indukuje veštačku radioaktivnost kod stabilnih elemenata. Iste je godine svoje otkriće objavio i Enrico Fermi. 1938. godines Otto Hahb sa Fritzom Strassmannom otkrio je da se bombardovanjem neutronima uranijevo atomsko jezgro cepa na dve lakše atomske jezgre. L. Meitner i Otto Robert Frisch dali su tumačenje te nuklearne reakcije i nazvala je nuklearna fisija. Na toj se reakciji osniva rad nuklearnih reaktora i delovanje nuklearne bombe.

Te iste godine Szilárd odlučuje nastaviti rad u New Yorku, a ubrzo mu se pridružuje i Enrico Fermi. Szilárd i Fermi započinjj s eksperimentima koji pokazuju da uranij u nuklearnoj reakciji znatno umnožava neutrone, što je pokazalo da je moguća samoodrživost nuklearne reakcije Ali pre nego što se takvo oružje moglo izraditi, morali su se prevladati brojni tehnički problemi. 

 
1939
Ali Szilárd je bio uveren da Nemci možda koriste trenutna dostignuća za razvoj atomskog oružja. Stoga je zamolio nekadašnjeg kolegu — tada najpoznatijeg na svetu — da upozori američkog predsednika Franklina Delana Roosevelta. pisao i Tako se desilo da je Einstein pisao predsedniku Franklinu Rooseveltu.Prema TThe Atlantic Einstein je napisao:

PISMO
 

“Neki nedavni radovi E. Fermija i L. Szilarda, koji su mi nalisani u rukopisu, navode me na očekivanje da bi se element uran mogao pretvoriti u novi i važan izvor energije u bliskoj budućnosti.” ....... “Ovaj bi novi fenomen takođe doveo do konstrukcije bombe, . . . izuzetno snažne bombe. Ako bi jedna bomba ove vrste, nošena brodom i eksplodirala u luci, mogla bi vrlo lako uništiti celu luku, zajedno s delom okolnog teritorij."

     Oslobađanje atomske energije nije stvorilo novi problem. To je samo učinilo još hitnijom potrebu rešavanja postojećeg. Moglo bi se reći da je to na nas uticalo kvantitativno, a ne kvalitativno. Sve dok postoje suverene nacije koje poseduju veliku moć, rat je neizbežan. Ta izjava nije pokušaj da se kaže kada će rat doći, već samo da će sigurno doći. Ta je činjenica bila tačna pre nego što je napravljena atomska bomba. Ono što se promenilo je razornost rata. 

Ne verujem da će civilizacija biti izbrisana u ratu vođenom atomskom bombom. Možda bi dve trećine ljudi na Zemlji moglo biti ubijeno, ali bi dovoljno ljudi sposobnih razmišljati i dovoljno knjiga ostalo da se počne iznova i civilizacija bi se mogla obnoviti. "

 
Biograf Walter Isaacson, tvrdi da su postojala dva koncepta pisma i da mu je Szilard dao oba od koji je on odabrao ono koje će poslati. Einstein je potpisao odabrano pismo a uručio ga je Alexander Sachs .

                          Aidan McArdle kao Albert Einstein u Einsteinu i bombi. NETFLIX

BELA KUĆA

WASHINGTON
19.decembar 1939. godine

Dragi moj profesore:

Želim vam zahvaliti na vašem nedavnom pismu i najzanimljivijem i najvažnijem prilogu.
Smatrao sam da su ovi podaci toliko važni da sam sazvao Odbor koji se sastoji od voditelja Kancelarije za standarde i odabranog predstavnika vojske i mornarice kako bi se temeljito istražile mogućnosti vašeg predloga u vezi s elementom urana.
Drago mi je što mogu reći da će dr. Sachs sarađivati ​​i raditi s ovim Odborom i smatram da je ovo najpraktičniji i najefektniji način bavljenja temom.
Prihvatite moju iskrenu zahvalnost.
*No Rooseveltu, zaokupljenom događajima u Evropi, trebalo je više od dva meseca da se sastane sa Sachsom nakon što je primio Einsteinovo pismo. Szilard i njegovi kolege protumačili su Rooseveltovu neaktivnost kao nepoželjan dokaz da predsednik nije ozbiljno shvatio prijetnju nuklearnog rata.
href="https://www.atomicarchive.com/resources/documents/beginnings/roosevelt.html">izvor 

Einsteinovo pismo iz 1939. godine jeste pomoglo u pokretanju američkih nastojanja da se napravei atomsku bombu. To je činjenica.

  1941.u decembru vlada je pokrenula projekt Manhattan. Einstein nije učestvovao u njemu.Zažalio je čak i zbog ovog koraka. " Nisam video nikakav drugi izlaz.” U intervjuu za časopis Newsweek rekao je "da sam znao da Nemci neće uspeti razviti atomsku bombu, ne bih ništa preduzeo". On se žestoko zalagao za zabranu nuklearnog oružja u celom svetu u svom kasnijem životu.

1942 Nemci su pokušavali stvoriti nuklearnu lančanu reakciju i kao usporivač neutrona su počeli koristiti grafit, što se kasnije pokazalo uspešno u teškovodnim nuklearnim reaktorima, ali su kao sirovinu koristili borov karbid, što je bilo pogrešno, jer male nečistoće bora su dovoljne da zaustave nuklearnu lančanu reakciju, zbog sporih neutrona. Szilárd je uvideo grešku, pa je grafitne šipke proizvodio bez ikakvih nečistoća bora. I tako je prva nuklearna lančana reakcija ostvarena 1942.

Nakon velike bitke kod Staljingrada 1943., bilo je jasno da će nacistička Nemačka izgubiti rat. Onda je Szilard počeo kampanju protiv atomske bombe. U Los Alamosu bili su brojni fizičari kozmopoliti i leve orijentacije, te mnogi od njih nisu želeli nastaviti projekt. Szilard je došao u sukob s vodstvom projekta Manhattan. Ipak, zbog velikih gubitaka američke vojske u području Tihog oceana, američki predsednik Harry Truman je odlučio da se bace atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki.

Zbog razočarenja nakon upotrebe atomskih bombi Szilárd se 1947. posvetio molekularnoj biologiji.

Enstein nije bio na spisku jer je otvoreno kritikovao rasizam, kapitalizam i sam rat. FBI je otvorio dosije koji je na kraju bio na više od 1800 stranica ." S obzirom na radikalnu pozadinu ( njegovih stavova) ,” pisalo je u dopisu FBI , “ova kancelarija ne bi preporučila zapošljavanje dr. Einsteina na poslovima tajne prirode.” Na kraju, Einstein nikada nije dobio sigurnosnu dozvolu za rad na projektu Manhattan.

Einstein je odavno bio poznat kao pacifista. "Država je stvorena za čoveka, a ne čovek za državu.....država treba biti naš sluga a ne mi njeni robovi. Država krši ovu zapoved kad nas prisiljava na vojnu i ratnu službu...."Konferencija o razoruzanju 1932) ( izvor- vidi jos)

 snimak Einsteinova govora iz 1933. u Royal Albert Hallu u Engleskoj pred 10.000 ljudi. U svom govoru nije spomenuo Hitlera po imenu, govorio je o “vlasti koja preti gušenjem intelektualne i individualne slobode....i da postoji egzistencijalna pretnja evropskoj civilizaciji i da ćemo se morati boriti protiv nje.”Dva dana nakon govora napustio je Veliku Britaniju i nastavio sa radom u Institutu za napredne studije Univerziteta Princeton, gdje je bio i Oppenheimer.

Einstein je bio skrhan vestima o bombardovanju Hirošime—i ponižen naslovnicom TIME - a iz 1946. koja ga je prikazivala ispred oblaka gljive na kojem je bila ukrašena njegova poznata jednadžba.

POSLE 1945

Godine 1947., dve godine nakon Hirošime, Raymond Graham Swing, emitovao je intervju s Einsteinom tokom kojeg je ovaj upozorio da je "svetska vlada s ovlascenjima da garantuje sigurnost" "neposredna potreba"ali KOJA !!!

"Tajna bombe trebala bi biti predana svetskoj vladi, a Sjedinjene Države trebale bi odmah objaviti svoju spremnost [da to učine]... Ovu vladu trebaju osnovati Sjedinjene Države, Sovjetski Savez i Velika Britanija... ... Svi troje bi ovoj Svetskoj vladi trebali posvetiti svu svoju vojnu snagu...

"Budući da Sjedinjene Države i Velika Britanija imaju tajnu atomske bombe, a Sovjetski Savez ne, trebali bi pozvati Sovjetski Savez da pripremi i predstavi prvi nacrt ustava... Bilo bi mudro da [to] pregovarajj jedan Amerikanac, jedan Britanac i jedan Rus... Svetska vlada bi imala moć nad svim vojnim pitanjima..."

       Einstein nije imao nade u postupnu tranziciju i: "Problem oko preduzimanja malih koraka ... je u tome što dok se oni preuzimaju, mi bombu nastavljamo čuvati u tajnosti, ne čineći svoj razlog uverljivim onima koji nemaju tajna." 

    Drugi naucnici, možda malo bliži Zemlji od dr. Einsteina, prilično su dobro pokazali da je jedina "tajna" proizvodni proces i da se ne može dugo čuvati. Nakon što su toliko naporno radili da unište zabludu, loše su gledali na njegovo spominjanje "tajne". Na njegovu sugestiju da sve reši tročlana komisija, uglavnom su uljudno cutali. Einstein je bio politicki NAIVAN.( izvor Time 

   Sredinom 1950., ili otprilike dve nedelje nakon što je predsednik Harry S. Truman naredio proizvodnju hidrogenske bombe, Einstein je, u televizijskom programu koji je vodila Eleanor Roosevelt, zabrinut zbog "sveopsteg uništenja" i izjavio: 

''U poslednjoj analizi, miran suživot ljudi prvenstveno zavisi od međusobnog poverenja.'' Odgovori koje je Einstein dobio nakon ovih i kasnijih političkih izjava - kopije se nalaze u dosjeima Einsteinovih radova - prikazuju teskobe koje su osecali svi tih decenija danas jos vise.

Einstein nije bio jedini koga je grizla savest. 

Roberta Oppenheimera svladale su emocije dok se suočavao s predsjednikom Harryjem Trumanom u Ovalnom uredu. Truman je upravo rekao bivšem direktoru projekta Manhattan da misli da Sovjeti nikada neće razviti vlastitu atomsku bombu. Oppenheimer je mislio suprotno i stigao je kod Trumana u misiji da ga uveri u potrebu kontrole atomskog oružja kako bi se izbegla utrka u naoružanju i mogući rat s Rusima. Umesto toga Oppenheimer je otvoreno emotivno odgovorio: “G. Predsedniče, osećam da sam krvav na rukama.”

Nakon toga čulo se kako je predsednik mrmljao: “Krv na rukama, dodjavola, on nema ni upola toliko krvi na rukama kao ja. Samo nemoj ići unaokolo s grčevima zbog toga.” Kasnije je rekao [državnom podsekretaru] Deanu Achesonu: "Ne želim više nikada videti tog kurvinog sina u ovoj kancelariji."
I 1946., susret mu je još uvek bio u mislima, napisao je Achesonu i opisao Oppenheimera kao "plačljivog najcnika"koji je došao u "moju kancelariju pre nekih pet ili šest meseci i proveo većinu vremena kršeći ruke i govoreći mi da imaju krvi na sebi zbog otkrića atomske energije.” izvor

Upravljanje atomskom energijom bio je cilj koji je prigrlio Albert Einstein, Godine 1946. posudio je svoje ime akciji prikupljanja sredstava vrednoj milion dolara. “Mi naucnici prepoznajemo našu neizbežnu odgovornost da svojim sugrađanima prenesemo razumevanje jednostavnih činjenica atomske energije i njezinih implikacija”, napisao je u pismu za kampanju. Verovao je da je jedini način odbrane protiv atomskih bojevih glava bila kontrola.

Einsteinova veza s atomskim pitanjima nakon rata bila je politička, vidljiva u njegovom zagovaranju međunarodne kontrole nuklearne energije, njegovom predsedavanjj Odborom atomskih naucnika za hitne slučajeve i njegovom protivljenju H-bombi, što je kulminisalo u Russell-Einsteinov manifestu. Njegov potpis je objavljen nekoliko meseci nakon njegove smrti 1955., i učvrstio je njegovu povezanost s antinuklearnim pokretom,