koriste li neuroni fotonsku komunikaciju pored dobro proučenih elektrohemijskih signala, postoje li optički komunikacioni kanali u mozgu?
Period iza drugog svetskog rata smatra se zlatnim dobom razvoja farmacije. Farmaceuti su preuzeli ključnu ulogu u fazi lečenja u procesu zdravstvene zaštite. Ova industrija je ubrzo postala previše moćna i previše profitabilna da bi se držala pod kontrolom. Danas je finansijski i politički uticaj farmaceutskih kompanija vidno pojačan. Mnogi ljudi počinju da se pitaju da li je industrija više zabrinuta za profit nego za poboljšanje javnog zdravlja. To uključuje praksu plaćanja istraživača i naučnika da objavljuju članke ili provode studije koje podržavaju upotrebu određenih lekova i tretmana, da suznijaju ili ignorišu istraživanja koja dovode u sumnju sigurnost i efikasnost lekova i alternativnih praksi. Farmaceutska industrija je dala ogroman doprinos zdravstvu ali ga je ujedno pokvarila svojim preteranim uticajem,
U dvadesetom, a pogotovo u dvadesetprvom veku desile su se mnoge novine. Jedna od njih je veci upliv biologije. Na tržište su plasiranj lekovi biomolekularnog / biotehnološkog porekla. Odnedavno je , na podsticaj farmakogenomike u terapiji, zahtev za individualno prilagođenom terapijom koja bi trebala da pruži veću efikasnost uz manje nuspojava kojih je sve više. Počinju da se objavljuju knjige i članci u kojima se izlažu kritike na način na koji farmaceutska industrija i regulatorna tela rade, sa dobro dokumentovanim primerima, od kojih su neki zaista šokantni. Mnogi od primera su otkriveni tek nakon upornog i upornog ispitivanja nevoljnih izvora. Ovo su uglavnom priče o tajnovitosti u farmaveutskoj industriji, o nepoštenju, podmićivanju, korupciji, o štetnim lekovima koji se mogu izbeći. U jednoj od studija stoje podaci da od ovih lekova strada jedan od trideset pacijenata, a u 25% slučajeva takva šteta se pokazala opasnom po život. Krivica za ovakvo stanje nije samo na farmaceutskim kompanijama, već i na urednicima časopisa, lekarima pa i ljudima koji bespogovorno veruju samo u ovu vrstu medicine. To se posebno pokazalo tragičnim za vreme pandemije korone i vakcinacije. Slobodoumni ljudi nastoje da svi podaci o ovakvim slučajevima i ispitivanjima budu javno dostupni.
Devetnaesti vek je bio usmeren na otkrivanju moći i upotrebi hemijskih supstanci u lečenju. Od tada farmakologija beleži vrtoglavi razvoj i rast proizvodnje i prometa lekova a lekovi i tretmani zasnovani na vekovima narodnog znanja, koje su nudile prve apoteke još u srednjem veku, postale su prošlost.
Period iza drugog svetskog rata smatra se zlatnim dobom razvoja farmacije. Farmaceuti su preuzeli ključnu ulogu u fazi lečenja u procesu zdravstvene zaštite. Ova industrija je ubrzo postala previše moćna i previše profitabilna da bi se držala pod kontrolom. Danas je finansijski i politički uticaj farmaceutskih kompanija vidno pojačan. Mnogi ljudi počinju da se pitaju da li je industrija više zabrinuta za profit nego za poboljšanje javnog zdravlja. To uključuje praksu plaćanja istraživača i naučnika da objavljuju članke ili provode studije koje podržavaju upotrebu određenih lekova i tretmana, da suznijaju ili ignorišu istraživanja koja dovode u sumnju sigurnost i efikasnost lekova i alternativnih praksi. Farmaceutska industrija je dala ogroman doprinos zdravstvu ali ga je ujedno pokvarila svojim preteranim uticajem,
U dvadesetom, a pogotovo u dvadesetprvom veku desile su se mnoge novine. Jedna od njih je veci upliv biologije. Na tržište su plasiranj lekovi biomolekularnog / biotehnološkog porekla. Odnedavno je , na podsticaj farmakogenomike u terapiji, zahtev za individualno prilagođenom terapijom koja bi trebala da pruži veću efikasnost uz manje nuspojava kojih je sve više. Počinju da se objavljuju knjige i članci u kojima se izlažu kritike na način na koji farmaceutska industrija i regulatorna tela rade, sa dobro dokumentovanim primerima, od kojih su neki zaista šokantni. Mnogi od primera su otkriveni tek nakon upornog i upornog ispitivanja nevoljnih izvora. Ovo su uglavnom priče o tajnovitosti u farmaveutskoj industriji, o nepoštenju, podmićivanju, korupciji, o štetnim lekovima koji se mogu izbeći. U jednoj od studija stoje podaci da od ovih lekova strada jedan od trideset pacijenata, a u 25% slučajeva takva šteta se pokazala opasnom po život. Krivica za ovakvo stanje nije samo na farmaceutskim kompanijama, već i na urednicima časopisa, lekarima pa i ljudima koji bespogovorno veruju samo u ovu vrstu medicine. To se posebno pokazalo tragičnim za vreme pandemije korone i vakcinacije. Slobodoumni ljudi nastoje da svi podaci o ovakvim slučajevima i ispitivanjima budu javno dostupni.
U taj prostor su se ubacila ispitivanja o energiji. Ispostavilo se da su mnoge alternativne prakse tokom istorije pa sve do danas ipak imala veliki uticaj u narodu, ponegde i u nauci. Bitno novo je da je zvanična medicina sama došla do potvrda o osnovanosti nekih, hiljadama godina postojećih saznanja.
Najspektakularnija otkrića odnose se na protok energija u ljudskom organizmu i mestu informacija u njemu. Evo za početak jednog od poslednjih radova: .
Najspektakularnija otkrića odnose se na protok energija u ljudskom organizmu i mestu informacija u njemu. Evo za početak jednog od poslednjih radova: .
Carmel Mothersill i kolege sa Univerziteta McMasters u Hamiltonu, Ontario, Kanada ( Woenckhaus 1930 ; Daev 2007 ; Ahmad et al. 2013 ; Mothersill et al. ) u nekoliko publikacija tokom posljednje decenije sugerise da organizam može prenositi informacije drugim organizmima slabim elektromagnetnim poljem, a ne hemijskim signalima.
Ovo su fenomeni kojima se bavi nova grane medicine, energetsko- informaciona.
Osnovna premisa informacione/ informatičke medicine je korištenje informacija za ispravljanje pogrešnih ili blokiranih tokova informacija u organizmu. Ovo bi bila jedna od mogucih definicija. Ova vrsta medicine polazi od toga da informacije ( razliciti oblici informacija) mogu proizvesti korektivno reprogramiranje. Isceljivanje zasnovano na informacijama ne podrazumeva zamenu već dopunu za lekove ( biohemijske supstance) i hiruske intervencije. Pri tom informacije nisu ograničene vremenom ili prostorom; one deluju i na daljinu.
Prelistavajući tekstove uz pojam informativna medicina često se pominje termin energetska što unosi zabunu.Naime pojam energetska mogao bi da implicira da su energije, o kojima se govori u ovoj medicini, fizičke, tj. one četiri vrste energija; jake i slabe sile na nuklearnom nivou, gravitacione i elektromagnetne sile. Da, neke od ove četiri energije, koriste se u standardnoj medicini, to jest aparati, kao što su elektrokardiogram (EKG), elektroencefalogram (EEG), kompjuterizovana tomografija (CT ili CAT) skeniranje, magnetna rezonanca (MRI) i ultrazvučna oprema. Ova tehnologija ipak ne potpada pod usku definiciju informacione / informatičke medicine.
Postoji li druga vrsta energije? Da, sve je izvesnije da postoji i za sada se naziva - suptilnom energijom. Ako nije fizička, kakva je to vrsta energije? Može li se uopste nazvati energijom, može li se izmeriti? Postoji li fizička manifestacija nefizičke energije? To su pitanja koja se postavljaju u vezi ove energije i svih vrsta nekonvencionalnih terapija zasnovanih na njoj.
Naziv ove medicine potekao je od ideje da se informacije prenose energijom. Informacija o kojoj se ovde govori obuhvata složenu mrežu odnosa u materiji i energetskim transakcijama živih sistema. To je novi pogled u kom informaciono- energetski obrasci života poprimaju centralnu važnost pre svega u biofizici. Zaista, život se može definisati kao sistem koji pohranjuje i obrađuje informacije neophodne za sopstveni opstanak i reprodukciju; ćelija se može videti kao mašina za primanje /obradu informacija. Da bi bila upotrebljiva informacija mora biti "pročitana"- dekodirana. U dijalogu ćelija u organizmu postoji "rečnik" koji omogućava razumevanje i to je to.
Neke alternativne " terapije" koje se primenjuju izvana ( na organizam) imaju blagotvorno dejstvo te mogu da pomognu da se organizam vrati u stanje zdravlja. Pitanje uspeha komunikacije na relaciji između pošiljaoca i primaoca ( organizma) u ovim slučajevima ostaje nepoznato i pod sumnjom klasične nauke i medicine. Na tom planu su vredni prilozi radova iz informacione medicine koji prodiru u tu vrstu komunikacija - kao rad istaknut na početku teksta)
Postoji i naziv energetska medicina. Ovaj termin je 1989. godine skovalo Međunarodno društvo za proučavanje suptilne energije i energetske medicine. U pitanju su, zapravo, dve linije jedne te iste struje, bioenergetske medicine u kojoj postoji stotine 'stilova', 'procedura' protokola' i tehnologija.
ENERGETSKA i INFORMACIONA MEDICINA
Osnovna premisa informacione/ informatičke medicine je korištenje informacija za ispravljanje pogrešnih ili blokiranih tokova informacija u organizmu. Ovo bi bila jedna od mogucih definicija. Ova vrsta medicine polazi od toga da informacije ( razliciti oblici informacija) mogu proizvesti korektivno reprogramiranje. Isceljivanje zasnovano na informacijama ne podrazumeva zamenu već dopunu za lekove ( biohemijske supstance) i hiruske intervencije. Pri tom informacije nisu ograničene vremenom ili prostorom; one deluju i na daljinu.
Prelistavajući tekstove uz pojam informativna medicina često se pominje termin energetska što unosi zabunu.Naime pojam energetska mogao bi da implicira da su energije, o kojima se govori u ovoj medicini, fizičke, tj. one četiri vrste energija; jake i slabe sile na nuklearnom nivou, gravitacione i elektromagnetne sile. Da, neke od ove četiri energije, koriste se u standardnoj medicini, to jest aparati, kao što su elektrokardiogram (EKG), elektroencefalogram (EEG), kompjuterizovana tomografija (CT ili CAT) skeniranje, magnetna rezonanca (MRI) i ultrazvučna oprema. Ova tehnologija ipak ne potpada pod usku definiciju informacione / informatičke medicine.
Postoji li druga vrsta energije? Da, sve je izvesnije da postoji i za sada se naziva - suptilnom energijom. Ako nije fizička, kakva je to vrsta energije? Može li se uopste nazvati energijom, može li se izmeriti? Postoji li fizička manifestacija nefizičke energije? To su pitanja koja se postavljaju u vezi ove energije i svih vrsta nekonvencionalnih terapija zasnovanih na njoj.
Naziv ove medicine potekao je od ideje da se informacije prenose energijom. Informacija o kojoj se ovde govori obuhvata složenu mrežu odnosa u materiji i energetskim transakcijama živih sistema. To je novi pogled u kom informaciono- energetski obrasci života poprimaju centralnu važnost pre svega u biofizici. Zaista, život se može definisati kao sistem koji pohranjuje i obrađuje informacije neophodne za sopstveni opstanak i reprodukciju; ćelija se može videti kao mašina za primanje /obradu informacija. Da bi bila upotrebljiva informacija mora biti "pročitana"- dekodirana. U dijalogu ćelija u organizmu postoji "rečnik" koji omogućava razumevanje i to je to.
Neke alternativne " terapije" koje se primenjuju izvana ( na organizam) imaju blagotvorno dejstvo te mogu da pomognu da se organizam vrati u stanje zdravlja. Pitanje uspeha komunikacije na relaciji između pošiljaoca i primaoca ( organizma) u ovim slučajevima ostaje nepoznato i pod sumnjom klasične nauke i medicine. Na tom planu su vredni prilozi radova iz informacione medicine koji prodiru u tu vrstu komunikacija - kao rad istaknut na početku teksta)
Postoji i naziv energetska medicina. Ovaj termin je 1989. godine skovalo Međunarodno društvo za proučavanje suptilne energije i energetske medicine. U pitanju su, zapravo, dve linije jedne te iste struje, bioenergetske medicine u kojoj postoji stotine 'stilova', 'procedura' protokola' i tehnologija.
Protok informacije u neuronu
1. Dendriti ( grana) primanje informacija izvana- od drugih ćelija
;2. Aksion ( koren ) komunikacioni kanal preko kog komuniciraju neuroni međusobno
- prenosnik električnih impulsa- sumnja se i svetlosnih 3.Soma ( deblo- telo) sa DNK-a gde se prave proteini koji se šalju u dendrite i aksione
Efekat informacija u svim njenim poznatim i još uvek nepoznatim oblicima, kao što su reči, simboli, muzika, slike, nije do kraja spoznat ali je evidentno da postoji. I bez nauke i istraživanja znamo da pojedine reči, pesme, muzika
mogu biti blagodat za naše mentalno zdravlje. Smatralo se dugo da su reakcije uglavnom emotivne i subjektivne prirode a ispostavilo se da one daleko prevazilaze privremeno poboljšanje raspoloženja. Mnoga istraživanja u nauci su pokazala da uporna negativna emocionalna iskustva ili preokupacija negativnim emocionalnim stanjima mogu dovesti do oboljenja, i suprotno, pozitivna do izlecenja. Istina mehanizme delovanja je teško dokumentovati.
_____________________________________
Kao i kod farmaceutskih proizvoda, efikasnost
ovih tretmana varira kod svakog pacijenta
____________________________________
Istorija je puna zapisa o alternativnim metodama lečenja ove vrste. Religijske tradicije širom sveta i danas veruju u isceljenje kroz molitvu. Lečenje kroz molitvu, kroz verske rituale, na mestima hodočašća su ustaljene tradicije u mnogim religijama. Meditacija ima istoriju koja seže hiljadama godina unazad, a i ostale tradicionalne prakse Istoka zasnivaju se na veri u energetski uticaj: akupunktura, balansiranje čakri, reiki, čigongu ili zvučne kupke sl. U krugovima nauke mnogi veruju da namera koja bi se mogla definisati kao usmerena misao da se izvrši određena radnja, igra bitnu ulogu u ovim procesima. Neki istraživači čak pokazuju podatke koji mogu učiniti verodostojnim da namera može biti dovoljno moćna da promeni fizičku stvarnost, utičući na nežive objekte i živa bića, od jednoćelijskih organizama do ljudskih bića.( Radin D., Hayssen G., Emoto M., Kizu T. Double-blind test of the effects of distant intention on water crystal formation. EXPLORE. 2006;2:408–411. doi: 10.1016/j.explore.2006.06.004. [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
Ove nekonvencionalne isceliteljske prakse potkrepljene su uverenjima terapeuta i pacijenata da neka suptilna, biološka energija okružuje i prožima telo i da je dostupna za dijagnostičke i terapijske intervencije. Merljivost je prvi problem ovih praksi. U nekima je moguce indirektno izmeriti uticaj npr. kroz instrumente za merenje akupunkturne aktivnosti ili putem fotografija električnog pražnjenja, popularno poznate kao Kirlianova fotografija. To su dva glavna kandidata za praćenje suptilne energije. U Sjedinjenim Američkim Državama koriste se dve glavne klase: istinski, koji mora biti merljiv korištenjem konvencionalne tehnologije, i pretpostavljeni ili suptilni, koji nisu definitivno, znanstveno izmereni.
Sa ovom klasifikacijom pitanje merljivosti nije okoncano. NPR. na ovu temu objavio je rad 2004. godine Kevin W. Chen, profesor na Univerzitetu medicine i stomatologije u New Jerseyu. Prema ovom pregledu koji uključuje studije sprovedene u Kini poslednjih decenija, procena efekata „spoljašnjeg či” je napravljena uzimajući u obzir pet različitih kategorija detektora: (1) detektori fizičkih signala, (2) metode hemijske dinamike, (3) detektori koji koriste biološke materijale, (4) detektore koji koriste žive senzore i (5) detektori koji koriste ljudsko telo. Nauka se e zaustavlja tako lako.
Na ovom mestu treba podsetiti na radove iz proslosti na temu " polja". Tu spada rad Burra, jednog od naucnika koji je svoj rad posvetio biopolju. Harold Saxton Burr, profesor na Yale Medical School, počeo je proučavati efekte energetskih polja kod ljudi 1932. Prema Burru, svi živi organizmi su okruženi svojim energetskim poljima, nazvanim životna polja (L-polja), i promene u L -električni potencijal polja doveo bi do promena u zdravstvenom stanju organizma. Promene u elektromagnetnim poljima okoline uzrokovane mesečevim fazama, aktivnošću sunčevih pega i grmljavinom značajno utiču na L-polja. Neki od njegovih zaključaka mogu se naći u knjizi pod nazivom „Nacrt za besmrtnost, električni obrasci života“, takođe objavljenoj pod naslovom „Polja života“. U ovom radu on postulira da organizam ima polje u celini, koje obuhvata pomoćna ili lokalna polja, koja predstavljaju delove organizma. Promene u pomoćnim poljima bi se odrazile u varijacijama u protoku energije celog sistema. Ovo elektrodinamičko polje moglo bi poslužiti kao putokaz za različite uslove. U tom smislu, na ljudsko biopolje mogu uticati polja obližnjih organizama, tehnologije, zemlje ili čak kosmosa.( Burr H.S. Blueprint for Immortality: The Electric Patterns of Life. Neville Spearman; London, UK: 1972.)(izvor)
Poreklo ideje o suptilnim energijama poteklo je, bez sumnje, iz tradicionalne istočne medicine. Kineska tradicionalna medicina, kao i ajurveda i šamanske tradicije, baziraju se na radikalno drugačijem modelu ljudskog tela i lečenja. Njihov pristup isceljivanju je zasnovan na telu kao energetskom polju i ideji da sve bolesti proizlaze iz poremećaja u ovoj energiji. Po ovoj koncepcija vitalna energija (bilo "qi" u TCM-u ili doše u Ayurvedi) kontroliše procese naših tela i mozga, te zdravlje i isceljenje potiču od manipulisanja protokom energije koja struji kroz naše telo u određenim energetskim tačkama i balansira elektromagnetno polje tela (koje se proteže izvan kože).
Tradicionalni Istok je video ljudsko biće kao holistički živi sistem koji razmenjuje energiju i informacije sa okolinom a to odudara od konvencionalnih naucnih koncepta. .
Zapadna medicina je ignorisala “energetsko telo” čitav vek. Danas i ova medicina priznaje da je ljudski organizam veoma složeno elektromagnetno polje, uronjeno u druga složena elektromagnetna polja. Promena paradigme je u toku, a više naučnih istraživača otkrivaju da je telo zaista složeno biopolje elektromagnetnih frekvencija i svetlosnih valova koji služe kao "centralno upravljanje" za naše fizičko i mentalno funkcionisanje.
O nekonvencionalnim praksama se pisalo i pre. 1665. godine su dr. Thomas Sydenham i drugi renomirani lekari pisali o sposobnosti Valentine Greatrakesa, poznatog “irskog stroakera”, da eliminisebol, smanji otekline, i ublaži širok spektar drugih poremećaja, laganim maženjem rukama bilo po fizičkom teli ili blizu njega. Njihovi iskazi su zapravo potvrda uspeha intervencija. GreatRakes je bio uspešan u lečenju hiljada ljudi iz cele Britanije i Irske. Njegove prakse su promatrali najpoznatiji intelektualci, filozofi, teolozi i lekari u to vreme, mnogi od njih su pisali tekstove i pisma u kojima su detaljno izneli svoja razmišljanja o nevrovatnim izlečenjima strokera. Jedan od njih je bio Sir Robert Boyle, jedan od osnivača moderne fizike i hemije i otkrivač onoga što je postalo poznato kao Boyleov zakon.
Bezbroj je ovakvih primera.
Dugi niz godina se smatralo da će izlaganje elektromagnetnom polju (EMF) izazvati samo štetne efekte u telu, ali sada se zna da količina energije (jačina polja ili amplituda) i frekvencija polja ono što određuje da li je štetno, terapeutsko ili benigno. Konkretno, pokazalo se da jonizujuće zračenje izaziva štetne efekte razbijanjem elektronskih veza koje drže molekule poput DNK zajedno. Jonizujuće zračenje uključuje naizmeničnu struju (AC) koju proizvode dalekovodi, električne instalacije i električna oprema. Okruženi smo prirodnim ali sve više veštačkim frekvencijama koje neprestano menjaju ljudske ćelije. Nikada pre nismo bili toliko bombardovani elektromagnetnim frekvencijama koje je napravio čovek – bilo s mobilnog telefona, baznih stanica, uređaja, dalekovoda, Wi-Fi rutera ili sigurnosnih sistema. Izvesno je da će elektromagnetno zagađenje postati novi problem javnog zdravlja.
Jonizirajuće zračenje
" Radijacija, jonizirajuće zračenje, je svuda oko nas. Ekvivalentna doza jonizirajućeg zračenja meri se izvedenom SI jedinicom Sivert (skraćeno; Sv). Doza od 1Sv je enormno velika doza, u realnom svetu koristimo i merimo mili i mikro Sv (hiljadu odnosno milion puta manje od 1Sv).
Pojedemo li bananu prihvatili smo 0,10 μSv. Aerodromski skener ljudi obogati nas za vrednost od 0,20 – 0,60 μSv. Deset sati leta avionom na desetak hiljada metara visine opskrbi nas sa 30 μSv. Rendgensko snimanje zuba sa novijim uređajima ozrači nas s 100 μSv, pri mamogramu ta je vrednost najmanje 400 μSv. CT snimanje celog tela iznosi 10,000-30,000 μSv. Za šest meseci boravka na ISSu astronauti dobiju 80.000 μSv, pri isto toliko vremena tokom puta na Mars budući kolonizatori primitće barem 250.000 μSv.Problem sa jonizirajućem zračenjem utoliko je veći jer naša tela nisu sposobna detektovati njegovo prisustvo. Posledice izlaganja ovoj vrsti EM zračenja kasne i neretko ih je teško povezati sa trenutkom i uzrokom. Npr. čovek može biti u trenutku izložen višestrukoj smrtonosnoj dozi zračenja a da pri tome ne oseti ama baš ništa, posledice će osetiti za nekoliko sati, dana ili nedelja, čak i godinama kasnije."( izvor)
Ne-jonizirajuće zračenje
Zavisni o učestalosti i amplitudi, pokazalo se da blagotvorno delovanje nejonizujućeg EMF-a utiče na prirodne stanice ubice koje se bore protiv raka i virusa, na traumatske ozlede mozga, postoperativne infekcije, kao i na bakterijske i virusne upalne bolesti . Prijavljeno je da elektromagnetno polje ekstra niske frekvencije (ELF-EMF) u opsegu od 50 Hz sprečava rast bakterija i poboljšava imunološki odgovor na bakterijsku infekciju
Biofotonika : svetlosne tehnologije.
Kao i kod farmaceutskih proizvoda, efikasnost
ovih tretmana varira kod svakog pacijenta
____________________________________
Istorija je puna zapisa o alternativnim metodama lečenja ove vrste. Religijske tradicije širom sveta i danas veruju u isceljenje kroz molitvu. Lečenje kroz molitvu, kroz verske rituale, na mestima hodočašća su ustaljene tradicije u mnogim religijama. Meditacija ima istoriju koja seže hiljadama godina unazad, a i ostale tradicionalne prakse Istoka zasnivaju se na veri u energetski uticaj: akupunktura, balansiranje čakri, reiki, čigongu ili zvučne kupke sl. U krugovima nauke mnogi veruju da namera koja bi se mogla definisati kao usmerena misao da se izvrši određena radnja, igra bitnu ulogu u ovim procesima. Neki istraživači čak pokazuju podatke koji mogu učiniti verodostojnim da namera može biti dovoljno moćna da promeni fizičku stvarnost, utičući na nežive objekte i živa bića, od jednoćelijskih organizama do ljudskih bića.( Radin D., Hayssen G., Emoto M., Kizu T. Double-blind test of the effects of distant intention on water crystal formation. EXPLORE. 2006;2:408–411. doi: 10.1016/j.explore.2006.06.004. [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
Ove nekonvencionalne isceliteljske prakse potkrepljene su uverenjima terapeuta i pacijenata da neka suptilna, biološka energija okružuje i prožima telo i da je dostupna za dijagnostičke i terapijske intervencije. Merljivost je prvi problem ovih praksi. U nekima je moguce indirektno izmeriti uticaj npr. kroz instrumente za merenje akupunkturne aktivnosti ili putem fotografija električnog pražnjenja, popularno poznate kao Kirlianova fotografija. To su dva glavna kandidata za praćenje suptilne energije. U Sjedinjenim Američkim Državama koriste se dve glavne klase: istinski, koji mora biti merljiv korištenjem konvencionalne tehnologije, i pretpostavljeni ili suptilni, koji nisu definitivno, znanstveno izmereni.
Sa ovom klasifikacijom pitanje merljivosti nije okoncano. NPR. na ovu temu objavio je rad 2004. godine Kevin W. Chen, profesor na Univerzitetu medicine i stomatologije u New Jerseyu. Prema ovom pregledu koji uključuje studije sprovedene u Kini poslednjih decenija, procena efekata „spoljašnjeg či” je napravljena uzimajući u obzir pet različitih kategorija detektora: (1) detektori fizičkih signala, (2) metode hemijske dinamike, (3) detektori koji koriste biološke materijale, (4) detektore koji koriste žive senzore i (5) detektori koji koriste ljudsko telo. Nauka se e zaustavlja tako lako.
Na ovom mestu treba podsetiti na radove iz proslosti na temu " polja". Tu spada rad Burra, jednog od naucnika koji je svoj rad posvetio biopolju. Harold Saxton Burr, profesor na Yale Medical School, počeo je proučavati efekte energetskih polja kod ljudi 1932. Prema Burru, svi živi organizmi su okruženi svojim energetskim poljima, nazvanim životna polja (L-polja), i promene u L -električni potencijal polja doveo bi do promena u zdravstvenom stanju organizma. Promene u elektromagnetnim poljima okoline uzrokovane mesečevim fazama, aktivnošću sunčevih pega i grmljavinom značajno utiču na L-polja. Neki od njegovih zaključaka mogu se naći u knjizi pod nazivom „Nacrt za besmrtnost, električni obrasci života“, takođe objavljenoj pod naslovom „Polja života“. U ovom radu on postulira da organizam ima polje u celini, koje obuhvata pomoćna ili lokalna polja, koja predstavljaju delove organizma. Promene u pomoćnim poljima bi se odrazile u varijacijama u protoku energije celog sistema. Ovo elektrodinamičko polje moglo bi poslužiti kao putokaz za različite uslove. U tom smislu, na ljudsko biopolje mogu uticati polja obližnjih organizama, tehnologije, zemlje ili čak kosmosa.( Burr H.S. Blueprint for Immortality: The Electric Patterns of Life. Neville Spearman; London, UK: 1972.)(izvor)
Poreklo ideje o suptilnim energijama poteklo je, bez sumnje, iz tradicionalne istočne medicine. Kineska tradicionalna medicina, kao i ajurveda i šamanske tradicije, baziraju se na radikalno drugačijem modelu ljudskog tela i lečenja. Njihov pristup isceljivanju je zasnovan na telu kao energetskom polju i ideji da sve bolesti proizlaze iz poremećaja u ovoj energiji. Po ovoj koncepcija vitalna energija (bilo "qi" u TCM-u ili doše u Ayurvedi) kontroliše procese naših tela i mozga, te zdravlje i isceljenje potiču od manipulisanja protokom energije koja struji kroz naše telo u određenim energetskim tačkama i balansira elektromagnetno polje tela (koje se proteže izvan kože).
Tradicionalni Istok je video ljudsko biće kao holistički živi sistem koji razmenjuje energiju i informacije sa okolinom a to odudara od konvencionalnih naucnih koncepta. .
" trasport" bioinformacija
Zapadna medicina je ignorisala “energetsko telo” čitav vek. Danas i ova medicina priznaje da je ljudski organizam veoma složeno elektromagnetno polje, uronjeno u druga složena elektromagnetna polja. Promena paradigme je u toku, a više naučnih istraživača otkrivaju da je telo zaista složeno biopolje elektromagnetnih frekvencija i svetlosnih valova koji služe kao "centralno upravljanje" za naše fizičko i mentalno funkcionisanje.
O nekonvencionalnim praksama se pisalo i pre. 1665. godine su dr. Thomas Sydenham i drugi renomirani lekari pisali o sposobnosti Valentine Greatrakesa, poznatog “irskog stroakera”, da eliminisebol, smanji otekline, i ublaži širok spektar drugih poremećaja, laganim maženjem rukama bilo po fizičkom teli ili blizu njega. Njihovi iskazi su zapravo potvrda uspeha intervencija. GreatRakes je bio uspešan u lečenju hiljada ljudi iz cele Britanije i Irske. Njegove prakse su promatrali najpoznatiji intelektualci, filozofi, teolozi i lekari u to vreme, mnogi od njih su pisali tekstove i pisma u kojima su detaljno izneli svoja razmišljanja o nevrovatnim izlečenjima strokera. Jedan od njih je bio Sir Robert Boyle, jedan od osnivača moderne fizike i hemije i otkrivač onoga što je postalo poznato kao Boyleov zakon.
Bezbroj je ovakvih primera.
Dugi niz godina se smatralo da će izlaganje elektromagnetnom polju (EMF) izazvati samo štetne efekte u telu, ali sada se zna da količina energije (jačina polja ili amplituda) i frekvencija polja ono što određuje da li je štetno, terapeutsko ili benigno. Konkretno, pokazalo se da jonizujuće zračenje izaziva štetne efekte razbijanjem elektronskih veza koje drže molekule poput DNK zajedno. Jonizujuće zračenje uključuje naizmeničnu struju (AC) koju proizvode dalekovodi, električne instalacije i električna oprema. Okruženi smo prirodnim ali sve više veštačkim frekvencijama koje neprestano menjaju ljudske ćelije. Nikada pre nismo bili toliko bombardovani elektromagnetnim frekvencijama koje je napravio čovek – bilo s mobilnog telefona, baznih stanica, uređaja, dalekovoda, Wi-Fi rutera ili sigurnosnih sistema. Izvesno je da će elektromagnetno zagađenje postati novi problem javnog zdravlja.
Jonizirajuće zračenje
" Radijacija, jonizirajuće zračenje, je svuda oko nas. Ekvivalentna doza jonizirajućeg zračenja meri se izvedenom SI jedinicom Sivert (skraćeno; Sv). Doza od 1Sv je enormno velika doza, u realnom svetu koristimo i merimo mili i mikro Sv (hiljadu odnosno milion puta manje od 1Sv).
Pojedemo li bananu prihvatili smo 0,10 μSv. Aerodromski skener ljudi obogati nas za vrednost od 0,20 – 0,60 μSv. Deset sati leta avionom na desetak hiljada metara visine opskrbi nas sa 30 μSv. Rendgensko snimanje zuba sa novijim uređajima ozrači nas s 100 μSv, pri mamogramu ta je vrednost najmanje 400 μSv. CT snimanje celog tela iznosi 10,000-30,000 μSv. Za šest meseci boravka na ISSu astronauti dobiju 80.000 μSv, pri isto toliko vremena tokom puta na Mars budući kolonizatori primitće barem 250.000 μSv.Problem sa jonizirajućem zračenjem utoliko je veći jer naša tela nisu sposobna detektovati njegovo prisustvo. Posledice izlaganja ovoj vrsti EM zračenja kasne i neretko ih je teško povezati sa trenutkom i uzrokom. Npr. čovek može biti u trenutku izložen višestrukoj smrtonosnoj dozi zračenja a da pri tome ne oseti ama baš ništa, posledice će osetiti za nekoliko sati, dana ili nedelja, čak i godinama kasnije."( izvor)
Ne-jonizirajuće zračenje
Zavisni o učestalosti i amplitudi, pokazalo se da blagotvorno delovanje nejonizujućeg EMF-a utiče na prirodne stanice ubice koje se bore protiv raka i virusa, na traumatske ozlede mozga, postoperativne infekcije, kao i na bakterijske i virusne upalne bolesti . Prijavljeno je da elektromagnetno polje ekstra niske frekvencije (ELF-EMF) u opsegu od 50 Hz sprečava rast bakterija i poboljšava imunološki odgovor na bakterijsku infekciju
Nalazimo se u zanimljivom trenutku: u kom medicinski svet i „drevni wellness“ pronalaze neke zajedničke (barem u principu) teorijske osnove. Postoji niz novih pravaca koji dolaze iz naučnog sveta. Samo nekoliko primera…
Biofotonika : svetlosne tehnologije.
Pre nekoliko decenija, nemački fizičar Fritz-Albert Popp identifikovao je biofotone, čestice svetlosti koje zrače iz ćelija svih živih bića i, koherentno poput lasera, prenose informacije od ćelije do ćelije.( pre njega su na tom putu bili Aleksandar Gavrilovič Gurvič, poznati ruski embriolog, lekar i profesor histologije 1920-ih i Vlail Kaznacheyev, direktor Instituta za kliničku i eksperimentalnu medicinu u Novosibirsku)
.
Popp je uspeo dokazati da sva organska tkiva emituju slabo svetlo. Dok je sjaj svetlosti opadao vrlo sporo u živim ćelijama, brzo se smanjivao u umirućim ćelijama i potpuno nestao nakon što je ćelija umrla.Ćelije organizma uzimaju fotone izvana, svetlosne čestice sunčeve svetlosti. Međutim, ćelije mogu i same proizvesti fotone. Prema njegovoj teoriji, biofotoni su zajednički odgovorni za život u svakom organizmu: ćelije proizvode biofotone, emituju ih i koriste ih za komunikaciju u celom telu. Oni kontrolišu i regulišu procese. Drugim rečima, oni aktiviraju ili balansiraju, koordiniraju i unose red.Ključna stvar je da su biofotoni koherentna svetlost. To im omogućava da prenose relevantne informacije kroz celo tijelo.Dakle, u osnovi, oni su prevozno sredstvo. Shodno tome, potrebna nam je dovoljna količina biofotona sa pravim informacijama u našim ćelijama.
Ovi ultra-slabi fotoni su koherentni, nastaju i koncentrišu se u DNK ćelijskom jezgru i brzo prenose velike količine podataka do svake ćelije i do triliona drugih ćelija u ljudskom telu. Oni komuniciraju sa svim ćelijama tela trenutno u sinkronom talasu informacione energije. Svetlost je najefikasniji i najbrži posrednik informacija na svetu. Implikacije takve mogućnosti mogu biti izuzetno važne.Naučnici misle da bi ova biofotonska "mreža svetlosti" mogla biti odgovorna za celokupnu regulaciju našeg biološkog sistema, da je emisija biofotona fundamentalni proces i njegovo merenje bi moglo predstavljati stabilnu metodu; međutim, sama metoda merenja je skupa i složena. Za detekciju biofotona potrebni su posebni brojači fotona koji su osjetljivi da pokupe čak i jedan foton u okruženju.
Merenje je bitni jer su biofotoni takođe rezultat oksidativnih procesa, te može postojati složeni međuodnos između oksidativnih procesa, biofotona. Poznato je da je oksidativni stres preteča mnogih poremećaja metaboličkog sindroma.Čini se da to također doprinosi starenju i povezanoj degeneraciji u te lu. Stoga je merenje metaboličkog sindroma konzistentnom metodom važno.
Popp je uspeo dokazati da sva organska tkiva emituju slabo svetlo. Dok je sjaj svetlosti opadao vrlo sporo u živim ćelijama, brzo se smanjivao u umirućim ćelijama i potpuno nestao nakon što je ćelija umrla.Ćelije organizma uzimaju fotone izvana, svetlosne čestice sunčeve svetlosti. Međutim, ćelije mogu i same proizvesti fotone. Prema njegovoj teoriji, biofotoni su zajednički odgovorni za život u svakom organizmu: ćelije proizvode biofotone, emituju ih i koriste ih za komunikaciju u celom telu. Oni kontrolišu i regulišu procese. Drugim rečima, oni aktiviraju ili balansiraju, koordiniraju i unose red.Ključna stvar je da su biofotoni koherentna svetlost. To im omogućava da prenose relevantne informacije kroz celo tijelo.Dakle, u osnovi, oni su prevozno sredstvo. Shodno tome, potrebna nam je dovoljna količina biofotona sa pravim informacijama u našim ćelijama.
Ovi ultra-slabi fotoni su koherentni, nastaju i koncentrišu se u DNK ćelijskom jezgru i brzo prenose velike količine podataka do svake ćelije i do triliona drugih ćelija u ljudskom telu. Oni komuniciraju sa svim ćelijama tela trenutno u sinkronom talasu informacione energije. Svetlost je najefikasniji i najbrži posrednik informacija na svetu. Implikacije takve mogućnosti mogu biti izuzetno važne.Naučnici misle da bi ova biofotonska "mreža svetlosti" mogla biti odgovorna za celokupnu regulaciju našeg biološkog sistema, da je emisija biofotona fundamentalni proces i njegovo merenje bi moglo predstavljati stabilnu metodu; međutim, sama metoda merenja je skupa i složena. Za detekciju biofotona potrebni su posebni brojači fotona koji su osjetljivi da pokupe čak i jedan foton u okruženju.
Merenje je bitni jer su biofotoni takođe rezultat oksidativnih procesa, te može postojati složeni međuodnos između oksidativnih procesa, biofotona. Poznato je da je oksidativni stres preteča mnogih poremećaja metaboličkog sindroma.Čini se da to također doprinosi starenju i povezanoj degeneraciji u te lu. Stoga je merenje metaboličkog sindroma konzistentnom metodom važno.
Evropski lekari, poput dr. Bodo Kohlera, uvode biofotonske nalaze u kliničku praksu uz biorezonantnu terapiju, čiji je cilj harmonizacija biofizičkih polja tela.
Terapija pulsnim elektromagnetnim poljem (PEMF):
NASA-in naučnik dr. Thomas Goodwin otkrio je da tkiva izložena ispravnom pulsnom elektromagnetnom polju (PEMF) 300 posto povećavaju mitohondrije u ćelijama odgovornim za aerobni kapacitet i vraćanje tkiva u bolje stanje. PEMF terapeutski uređaji mogu se primeniti na dva različita načina - bilo kapacitivnom ili induktivnom spregom. Kod kapacitivnog spajanja nema kontakta s telom, dok direktno spajanje zahteva postavljanje suprotnih elektroda u direktan kontakt sa površinom kože ciljanog tkiva. Induktivno spajanje ne zahteva da elektrode budu u direktnom kontaktu sa kožom jer proizvodi polje (vidi Faradejev zakon indukcije) koje emanira u svim smerovima. Istraživanja pokazuju da su terapeutske primene PEMF-a na nivoima ekstra niske frekvencije (ELF) (3-300 Hz) korisne za imuni sistem suzbijanjem upalnih odgovora na nivou ćelijske membrane.
PEMF-frekventno isceljivanje se sada koristi u više bolnica i wellness destinacija, a eksplozija tehnoloških uređaja za korištenje kod kuće – bilo da su Oska Wellness ili Nevro – koriste PEMF neurostimulaciju kako bi pokušali rešiti bol i upalu.(izvor)
U Srbiji je odavno u upotrebi aparat Vitafon, a na trzistu postoji bezbroj slicnih aparata, istina sumnjivih karakteristika i efekata.
Kako funkcionišu prave EMF terapije?
Mehanizam djelovanja EMF-a na ćelije i tkiva temelji se na tome kako ćelije mogu detektovati i generisati elektromagnetna polja. Biološki sistemi kao što su ćelije ne komuniciraju samo jedni s drugima, već i u interakciji sa svojim okruženjem. Ovo se radi kroz nekoliko mehanizama na više nivoa u zavisnosti od vrste ćelijskog tkiva i prirode informacija koje se saopštavaju. Većina poznatih mehanizama u literaturi odnosi se na interakciju ćelija-ćelija kao hemijsku ili električnu signalizaciju, ali međućelijska interakcija se takođe može pripisati elektromagnetnim poljima (EMF)
Terapija pulsnim elektromagnetnim poljem (PEMF):
NASA-in naučnik dr. Thomas Goodwin otkrio je da tkiva izložena ispravnom pulsnom elektromagnetnom polju (PEMF) 300 posto povećavaju mitohondrije u ćelijama odgovornim za aerobni kapacitet i vraćanje tkiva u bolje stanje. PEMF terapeutski uređaji mogu se primeniti na dva različita načina - bilo kapacitivnom ili induktivnom spregom. Kod kapacitivnog spajanja nema kontakta s telom, dok direktno spajanje zahteva postavljanje suprotnih elektroda u direktan kontakt sa površinom kože ciljanog tkiva. Induktivno spajanje ne zahteva da elektrode budu u direktnom kontaktu sa kožom jer proizvodi polje (vidi Faradejev zakon indukcije) koje emanira u svim smerovima. Istraživanja pokazuju da su terapeutske primene PEMF-a na nivoima ekstra niske frekvencije (ELF) (3-300 Hz) korisne za imuni sistem suzbijanjem upalnih odgovora na nivou ćelijske membrane.
PEMF-frekventno isceljivanje se sada koristi u više bolnica i wellness destinacija, a eksplozija tehnoloških uređaja za korištenje kod kuće – bilo da su Oska Wellness ili Nevro – koriste PEMF neurostimulaciju kako bi pokušali rešiti bol i upalu.(izvor)
U Srbiji je odavno u upotrebi aparat Vitafon, a na trzistu postoji bezbroj slicnih aparata, istina sumnjivih karakteristika i efekata.
Kako funkcionišu prave EMF terapije?
Mehanizam djelovanja EMF-a na ćelije i tkiva temelji se na tome kako ćelije mogu detektovati i generisati elektromagnetna polja. Biološki sistemi kao što su ćelije ne komuniciraju samo jedni s drugima, već i u interakciji sa svojim okruženjem. Ovo se radi kroz nekoliko mehanizama na više nivoa u zavisnosti od vrste ćelijskog tkiva i prirode informacija koje se saopštavaju. Većina poznatih mehanizama u literaturi odnosi se na interakciju ćelija-ćelija kao hemijsku ili električnu signalizaciju, ali međućelijska interakcija se takođe može pripisati elektromagnetnim poljima (EMF)
9 коментара:
Moderna fizika je otkrila jednu od najvećih stvari ikada otkrivenih, a to je: materija je energija. To je najveći doprinos Alberta Ajnštajna čovečanstvu: e je jednako mc na kvadrat, materija je energija. Materija se samo pojavljuje; inače ne postoji takva stvar kao što je materija. Ništa nije čvrsto. Čak je i čvrsta stijena pulsirajuća energija, čak je i čvrsta stijena energija kao i bučni okean. Talasi koji nastaju u čvrstoj stijeni ne mogu se vidjeti jer su vrlo suptilni, ali stijena se talasa, pulsira, diše; živo je.
Friedrich Nietzsche je izjavio da je Bog mrtav. Bog nije mrtav ¯ naprotiv, desilo se da je materija mrtva. Utvrđeno je da materija uopšte ne postoji. Ovaj uvid u materiju dovodi modernu fiziku veoma blizu misticizma, veoma blizu. Po prvi put naučnik i mistik prilaze veoma blizu, gotovo se držeći za ruke.
Edington, jedan od najvećih naučnika ovog doba, rekao je: "Nekada smo mislili da je materija stvar; sada to više nije. Materija je više kao misao nego kao stvar."
Postojanje je energija. Nauka je otkrila da je posmatrano energija, a objekt energija. Kroz vekove, najmanje pet hiljada godina, bilo je poznato da je drugi polaritet ¯ subjekt, posmatrač, svest ¯ energija.
Vaše tijelo je energija, vaš um je energija, vaša duša je energija. Koja je onda razlika između ova tri? Razlika je samo u drugačijem ritmu, različitim talasnim dužinama, to je sve. Tijelo je gruba ¯ energija koja funkcionira na grub način, na vidljiv način.
Um je malo suptilniji, ali ipak ne previše suptilan, jer možete zatvoriti oči i vidjeti kako se misli kreću; mogu se videti. Oni nisu vidljivi kao vaše tijelo; vaše tijelo je vidljivo svima ostalima, javno je vidljivo. Vaše misli su privatno vidljive. Niko drugi ne može vidjeti vaše misli; samo ih vi možete vidjeti ¯ ili ljudi koji su radili veoma duboko da vide misli. Ali obično nisu vidljivi drugima.
Nastavak
I treći, krajnji sloj unutar vas, je sloj svijesti. To ti nije ni vidljivo. Ne može se svesti na objekat, ostaje subjekt.
Ako sve ove tri energije funkcionišu u harmoniji, zdravi ste i zdravi. Ako ove energije ne funkcionišu u harmoniji i skladu vi ste bolesni, nezdravi; nisi više cijeli. A biti ceo znači biti svet.
Napor koji ovdje ulažemo je da vam pomognemo da vaše tijelo, vaš um, vaša svijest, svi mogu plesati u jednom ritmu, u zajedništvu, u dubokoj harmoniji – uopće ne u sukobu, već u saradnji. U trenutku kada vaše tijelo, um i svijest funkcioniraju zajedno, postali ste trojstvo, a u tom iskustvu je božansko.
Vaše pitanje je značajno. Pitate: "Molim vas, recite nešto o odnosu svijesti i energije."
Ne postoji odnos svijesti i energije.
Svest je energija, najčistija energija. Um nije tako čist; tijelo je još manje čisto. Telo je previše pomešano, a um takođe nije potpuno čist. Svest je potpuno čista energija. Ali ovu svijest možete spoznati samo ako od to troje napravite kosmos, a ne haos.
Ljudi žive u haosu. Njihova tela govore jedno, njihova tela žele da idu u jednom pravcu; njihovi umovi su potpuno nesvesni tela ¯ jer su vas vekovima učili da vi niste telo. Vekovima su vam govorili da je telo vaš neprijatelj, da se morate boriti sa njim, da ga morate uništiti, da je telo greh.
Zbog svih ovih ideja ¯ su glupe i glupe, štetne i otrovne, ali su ih tako dugo učili da su postale dio vašeg kolektivnog uma, one su tu ¯ ne doživljavate svoje tijelo u ritmu pleši sa sobom.
Otuda moje insistiranje na plesu i muzici, jer samo u plesu ćete osjetiti da vaše tijelo, vaš um i vi funkcionirate zajedno. A radost je beskonačna kada sve ovo funkcioniše zajedno; bogatstvo je veliko.
Svest je najviši oblik energije. I kada sve ove tri energije funkcionišu zajedno, stiže četvrta. Četvrti je uvijek prisutan kada ova tri funkcioniraju zajedno. Kada ova tri funkcionišu u organskom jedinstvu, četvrti je uvek tu; četvrti nije ništa drugo do to organsko jedinstvo. Na Istoku smo tu četvrtu nazvali jednostavno četvrtom ¯ turiya ; nismo mu dali nikakvo ime. Trojica imaju imena, četvrta je bezimena. Poznavati četvrto znači poznavati božansko. Recimo to na ovaj način: božansko je kada ste organsko orgazmično jedinstvo. Božansko nije kad si haos, nejedinstvo, sukob. Kada ste kuća podijeljena protiv sebe, nema božanstva.
Kada ste izuzetno zadovoljni sobom, srećni kakvi jeste, blaženi kakvi jeste, zahvalni i sve vaše energije plešu zajedno, kada ste orkestar svih svojih energija, božansko je. Taj osjećaj potpunog jedinstva je ono što je božansko. Božansko nije osoba negdje, Božansko je iskustvo troje koji padaju u takvom jedinstvu da nastaje četvrto. A četvrti je više od zbroja dijelova.
Ako secirate sliku, naći ćete platno i boje, ali slika nije samo zbir platna i boja; to je nešto više. To "nešto više" se izražava kroz sliku, boju, platno, umjetnika, ali to "nešto više" je ljepota. Secirajte cvijet ruže i naći ćete sve kemikalije i stvari od kojih se sastoji, ali ljepota će nestati. Nije to bio samo zbir dijelova, bilo je više.
Cjelina je više od zbroja dijelova. Izražava se kroz dijelove, ali je više. Shvatiti da je to više znači razumjeti božansko. Božansko je to više, taj plus. To nije pitanje teologije; ne može se odlučiti logičkom argumentacijom. Morate da osetite lepotu, morate da osetite muziku, morate da osetite ples. I na kraju morate osjetiti ples u svom tijelu, umu i duši. Morate naučiti kako svirati na ove tri energije kako bi sve postale orkestar. Tada je božansko ¯ ne da ga vidite; nema šta da se vidi. Božansko je krajnji vidovnjak, ono svjedoči.
Naučite da rastopite svoje tijelo, um, dušu. Pronađite načine na koje možete funkcionirati kao jedinstvo.
Osho, Knjiga mudrosti , Razgovor #23
Moj prilog izvrsnom tekstu.
Da dodam:
"Čista informacija, u matematičkom smislu, ne zahteva energiju; to je ono što naređuje energiju. To je negativ entropije, ono što unosi nered u energetske sisteme."
-- Robert Anton Wilson (toplo preporučujem čitanje Prometheus Rising za više informacija o srodnim temama).
Z.
Na tvoju preporuku kupio.
Sa briljantnim humorom i fantastičnim pričama, uspeva da vas ubedi da je nešto sigurno tačno, a zatim definitivno lažno i onda ponovo apsolutno istinito dok ne shvatite da nije ni jedno ni drugo, hahaaa
Pedja
Prometej ustaje, može biti korisna. Postoje drugi svetovi, drugi načini postojanja, ali im mi ne dozvoljavamo da nas izmene. U svom smo svetu i kakvi jesmo, ne možemo sve ni videti.
Pesnik ...sve manje u prolazu
Vedanta nas poziva da meditiramo o značenju dve činjenice – da predstave potiču od svetla i da tokom sna nikakvo svetlo izvana ne ulazi u telo. Koje je to onda svetlo, koje stvara oblike što ih viđamo u snovima? Brinadaranyaka upanisada (IV,III) objašnjava da je međusvet snova osvetljen samim intelektom, samorasvetljujućom istinom; upravo je tanana esencija luminoznosti – ona čista blistavost (jyotih) – to što ocrtava predstave sna. Svetlo istine odražava se i prelama u tom svetu snova nestvarnom jasnoćom..itd.
Mnogo je interesantnih tema i literature, ko bi dotakao sve.
Pozdrav svima, poznatima i nepoznatima.
Koja je korist od alternative i do savršenstva dovedene medicine? Kraj je neizbežan. Naravno, odgovor je da, ako se brinete o seni, možete trajati duže. Ključno je da pronađemo metodu za poništavanje štete koja se nakupila tokom godina života osobe. Popravljanje oštećenja znači da ne moramo razumeti sve procese, , samo da moramo znati dovoljno da produžimo zdrav životni vek za recimo 25/30 godina. Kako vidimo postoji pet tehnologija koje će na kraju dovesti do radikalnog produženja života tokom ovog veka, a to su napredna biotehnologija, nanotehnologija, napredna robotika, genetika i robusna AL Efekat koji mogu imati ove tehnologija uveliko se razlikuje a ključna stvar je da svaka od ovih tehnologija pojedinačno ima potencijal da nas odvede do uspeha.
Super tekst. Pozdravljam.
XXX
Kao što O'Regan ističe, op. cit., sada imamo razloga verovati da je gotovo sav medicinski tretman tokom gotovo cele istorije radio na placebo principima. Drugim rečima, moderna biohemija ukazuje da pre otkrića antibiotika, (tj. pre 1930-ih) bukvalno svi lekovi koje su doktori koristili nisu imali stvarnu efikasnost. Pacijentima je bilo bolje jer su doktori verovali u njihove beskorisne napitke a pacijenti stekli "veru" od doktora.
Pesnik u ptolazu
Постави коментар