RAT U BROJKAMA
U ratu je učestvovalo više od 70 zemalja.
Brojka je pomalo anahrona jer mnoge zemlje tada još nisu bile nezavisne nego delovi šest carstava ili kolonijalnih sila: Velike Britanije, Francuske, Rusije, Nemačke, Austro-Ugarske i Osmalijnskog Carstva. Zapravo je samo desetak suverenih nacija bilo u ratu u leto 1914, a druge su se priključivale postepeno, poput Italije 1915, ili Sjedinjenih Američkih Država 1917.Ove zemlje zajedno imaju više od 800 miliona stanovnika, što je polovina svetske populacije tog doba.
Samo 20-ak zemalja uspelo je ostati neutralnim za sve vreme rata, pre svega u Latinskoj Americi i severnoj Evropi.
Ratovalo je približno 70 miliona vojnika
Otprilike 20 miliona ljudi mobilizovano je početkom rata 1914, ali se ta brojka postepeno povećavala i na kraju dosegla 70 miliona.
Više od osam miliona ljudi mobilizovano je u Francuskoj, 13 miliona u Nemačkoj, devet miliona u Austro-Ugarskoj, isto toliko u Velikoj Britaniji (uključujući kolonije), 18 miliona u Rusiji, šest miliona u Italiji te četiri miliona osoba u SAD-u.
U sukobu je bilo gotovo deset miliona mrtvih i 20-ak miliona ranjenih među vojnicima: Rusija dva miliona mrtvih i pet miliona ranjenih, Nemačka dva miliona mrtvih i 4,2 miliona ranjenih, Francuska 1,4 miliona mrtvih i 4,2 miliona ranjenih, Austro-Ugarska 1,4 miliona mrtvih i 3,6 miliona ranjenih, Britansko Carstvo 960.000 mrtvih i dva miliona ranjenih, Italija 600.000 mrtvih i milion ranjenih, Osmalijnsko Carstvo 800.000 mrtvih…
Plakat je bio istaknut u SAD, s apelom za pomoć Srbiji, koji je pokrenuo rodoljube, dobrovoljce, za oslobođenje matice Srbije.
Srbija je najviše stradala
Proporcionalno je najviše stradala Srbija – 130.000 mrtvih i 135.000 ranjenih, odnosno tri četvrtine ukupnog broja vojnika.
Civilne žrtve
Egzodus, glad, Oktobarska revolucija u Rusiji te posleratni regionalni sukobi odneli su živote, procenjuju neki istoričari, pet do deset miliona civila.
To je brojka koja uključuje između 1,2 i 1,5 miliona Armena u Osmanlijskom Carstvu.
Nakon rata stigla je španska groznica – ta bolest pokosila je dodatne desetke miliona Evropljana.
Ukupno je bilo šest miliona zatvorenika, 20 miliona civila pod okupacijom, deset miliona izbeglica u celoj Evropi, tri miliona udovica i šest miliona siročadi, 1,3 milijarde ispaljenih granata, deset milijardi pisama vojnika s ratišta porodicama i prijateljima…
Populacija
Rat je koštao tri ili četiri puta više od ukupnog bruto domaćeg proizvoda evropskih zemalja, koje su iz njega izašle potpuno opustošene.
EVROPA NAKON RATA
Oružane snage
Neizostavno, odsustvo direktne pretnje nateralo je većinu evropskih zemalja da smanji veličinu svojih stalnih snaga. U Nemačkoj su se smanjile za 96%, au Velikoj Britaniji za 89%, dok je u Italiji vojska porasla za 20%.
U međuvremenu, broj građana koje te vojske treba da zaštite je rastao brzinom koja je još više iznenađujuća s obzirom na gubitak života koji je proizveo prvi svjetski rat (istoričari osporavaju brojke o žrtvama, ali procjene samo za UK su blizu do 1 milion).
Stanovništvo Španije je raslo brže nego u bilo kojoj drugoj zemlji – bilo je 57% manje 1914. godine. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo 45% manje, dok su Francuska i Italija imale oko 36% i 38% manje ljudi 1914. godine nego sada.
Imati bebe
Taj porast se ne može jednostavno pripisati nedavnoj imigraciji u Evropu. Broj rođenih na 1.000 ljudi u Evropi dramatično je porastao od 1914.
Živeti duže
Za svaku godinu koja je prošla u Evropi od izbijanja rata, prosečnom građaninu dodaju se skoro četiri meseca. Ravnoteža dugovečnosti se također promenila; dok su Francuzi 1914. nadživeli svoje evropske susede za više od dve godine, sada su ih pretekli Španci i Italijani.
Ovaj članak je izmenjen 2014.
Нема коментара:
Постави коментар