Buba koja se orijentiše po zvezdama

 

                Poznat kao sveti insekt egipatske mitologije i najčuvenija amajlija, skarabej, jedino  je živo biće na našoj planeti, koliko je do sada utvrđeno, koje se u svom životu i svakodnevnim aktivnostima orijentiše prema zvezdama iz Mlečnog puta. To je 2018 godine,  posle dugotrajnih istraživanja objavljeno u specijalizovanom časopisu „Current biologi”. (poznato je da samo ptice, foke i ljudi koriste zvezde za orijentaciju)   

  Skarabej (Scarabeus sacer), snažna zaobljena buba, dugačka je između 25 i 37 milimetara. Ima ih nekoliko podvrsta. Hrani se balegom sisara u koju polaže jaja, tako da su kuglice balege svojevrstan inkubator za rađanje novih naraštaja. Živi na pešačkom tlu, izbegava slana zemljišta. Svoju hranu kotrlja od sredine marta do kraja jula i to noću. Od svih podvrsta izdvaja se egipatski skarabej (Scarabeus linnaeus sacer) koji je postao sveta buba i amajlija drevnih Egipćana.

       Kod nas  se naziva balegar, zato što je njegova osnovna hrana balega životinja koju ona skuplja i stvara loptiku koju kotrlja do tajnog skrovišta – skladišta hrane, ali i svojevrsnog inkubatora za obnavljanje vrste. Nazivaju ga i kotrljan jer lopticu  kotrlja- uvek zadnjim nogama, krećući se u odnosu na svoju glavu – unazad. A u vreme parenja loptiču kotrljaju zajedno mužjak i ženka. 

    

          Petočlani švedski tim, pod rukovodstvom zoologa Erika Varanta, više meseci je ispitivao skarabeje u prostoru specijalno konstruisanog, kako oni kažu, manježa. Zadatak buba je bio uvek isti – da pronađe najkraći put iz centra tog prostora do njegovih krajeva gde bi mogli da sakriju lopticu izmeta koju oni, kao izvor hrane, sakupljaju i kotrljaju. Eksperiment je bio veoma jednostavan: puštali su bube iz centra da lutaju hodnicima koji su vodili prema periferiji. 

        Vrlo brzo su se uverili da skarabeji veoma lako i brzo pronalaze put do zadatog mesta, a onda je nekome palo na pamet da zaklone oči insekta specijalnim kapicama koje su od njihovih pogleda skrivali Sunce i Mesec. Ništa posebno se nije dogodilo. Potom su, sasvim slučajno, prekrili ceo “manjež” folijom, nepropusnom za svetlost, koja je od njihovih pogleda (ili čega već) zaklanjala čitavo zvezdano nebo iznad njih. 

       Za istraživače je tada nastalo pravo iznenađenje: vrlo brzo su shvatili da bubama za orijentaciju nedostaju samo zvezde Mlečnog puta! Eksperiment je ponovljen u Južnoafričkoj republici, u planetarijumu u Johanezburgu. Tamo je još preciznije utvđeno da je skarabejima za orijentaciju potreban ne ceo, već samo jedan deo Mlečnog puta, jedna njegova „grana”. Bez „pogleda” na njega, oni su gubili orijentaciju, nasumice tumarali, vrteli se u krug, a čim bi ugledali Mlečni put, veoma brzo su stizali do cilja.

Mlečni put na nebu ( iznad Čilea 2019 godina,Roman Ponča. Fotografija je nastala spajanjem više od 30 ekspozicija ) 

                                                   Mapa sa zvezdama 

    Udaljenost do zvezda je ogromna a meri se svetlosnim godinama (udaljenost koju svetlost pređe u jednoj godini).   Zvezde su od nas na udaljenostima jednakim desetinama, stotinama, hiljadama svetlosnih godina ili više. Veruje se da se s površine Zemlje golim okom može videti do 6.000 zvezda. Ali u stvarnosti je ovaj broj mnogo manji.   

 Egipatska mitologija 

 -  odraz makrokozmosa u mikrokozmosu-  

  

       Ovaj neobičan insekt ostavio je dubok trag u egipatskoj mitologiji i istoriji.  Ostao je potpuno neprimećen u životima, predanjima i istoriji naroda cele Evrope, pa i severne Afrike i dobrog dela Azije. 

       U staroegipatskoj religiji, u kasno preddinastijsko doba (početkom 3. hiljade pr. Kr.) kotrljanje kuglica bila je metafora za put sunca po nebu. Zato je skarabej postao njihov simbol vaskrsnuća i plodnosti jer on „kotrlja lopticu kao što bog izlazećeg Sunca Kephri kotrlja Sunce preko neba”, zapravo simbol večne duše.    Simbol Kephera, jednog od tri lica jednog, večnog boga Sunca: bog Ra simbolizuje dnevno Sunce, Atum noćno, skriveno, a Kepher, božanstvo s glavom skarabeja, personificira jutarnje, uzlazeće Sunce. Kao i ostala sunčana božanstva, Kepher je imao funkciju demijurga, tvorca sveta, čoveka i univerzuma. Ime “Kepher” prevodi se kao “stvoren iz samoga sebe”, “stvoren iz svoga imena”. Od pamtiveka simbolizuje je ne samo dnevni sunčani disk, nego i nevidljivu snagu stvaranja koja daje impuls za njegovo kretanje po nebu i impuls svemu postojećem. Prema mitu, skarabej je izišao iz nosnica Ozirisove glave, objavljujući na taj način njegovo uskrsnuće iz mrtvih u nebeskom svetu. Kao veliki simbol i moćni talisman, Kepher – skarabej pratio je Egipćanina ne samo kroz sva razdoblja njegovog života, nego i nakon smrti.Egipćani su smatrali da se posle smrti tela iz njega oslobađa besmrtna duša te uskrsava u drugom svetu, nastavljajući svoje putovanje po nebeskim stazama.Skarabej je bio simbol impulsa koji duša dobija za nebeski let, za rođenje u duhovnom svetu, nakon što sve materijalno počinje umirati i raspadati se. Personifikovao je skrivenu snagu Srca koju je čovek morao probuditi u sebi kako bi se rodio, umro i uskrsnuo, nadvladao svaku inerciju i odolio svakom iskušenju koje ga čeka u životu i posle smrti.

       Francuski istraživač Cambefort (1987) izneo je mišljenje da je ovaj insekt  Egipćanima dao ideju za mumuficiranje pokojnika. Kao što njegovo gnezdo sliči grobnici u kojoj kukuljica/mumija očekuje svoje sunčano „uskrsnuće”, tako su Egipćani verovali da i pokojnici u mumiji očekuju svoje sunčano uskrsnuće. Svaka egipatska mumija pronađena do sada imala je ispod svojih zavoja obavezno amajliju u obliku skarabeja, kako bi pokojniku pružila moć „večnog obnavljanja života”, drugim rečima ponovno rađanje. 

     " Pri procesu mumifikacije na mesto pravog srca stavljali su srce od keramike, kamena ili drugog materijala s amuletom skarabeja na gornjoj strani, ili figuricu skarabeja kako bi se u telu umrloga nalazio središnji simbol besmrtnosti i uskrsnuća. U mnogim egipatskim tekstovima Skarabej Srca je opisivan: “Bog koji obitava u mom srcu, moj Stvoritelj, moj Gospodar koji čuva svetlo u meni…” Za Egipćanina je čovekovo srce bilo središte njegove svesti, dubokih znanja, mudrosti i sećanja na večnost. Ono je bilo posebna skrivena bit koja boravi u telu i koja upravlja čitavim čovekovim postojanjem, a nakon smrti s dušom odlazi u drugi svet… ( izvor pasusa) 

Skarabej se koristio kao pečat, prsten ili kao ogrlica. 

                                                skarabej sa otvorenim krilima

     Brojne imitacije skarabeja izrađivale su se od mekog kamena, površinski ocakljene plavom glazurom kalijsko-kobaltnoga stakla ili od pečene gline (majolika, fajansa). Ređe su se skarabeji izrađivali iz silicijskoga poludragulja kalcedona. Najviše savršenstvo postignuto je u kartaško-feničkom području izradom skarabeja od tvrdoga zelenog jaspisa ili crvenoga karneola.

      Specifičan razvoj kotrljana usko je povezan s klimatskim i edafskim prilikama Egipta, što je dodatno dovelo do mitskog verovanja starih Egipćana u njegovo božansko značenje. Obilne kiše u izvorišnom delu reke Nila svake godine uzrokuju velike poplave u donjem delu Nila. Rijeka Nil bila je materijalna osnova procvata staroegipatske kulture, a o njoj i dan danas zavisi  život Egipta.Kao što voda donosi život celom Egiptu, tako poplava ponovno nosi živost skarabeju. Zbog duže suše kuglica  otvrdne pa razvijeni kornjaš ne može izaći iz nje ako je vlaga tla ne razmekša. Nakon izlaska iz kuglice insekti mogu podneti kratkotrajnu poplavu, često ih i voda nosi („božji plivači”) dok se negde ne prihvate i onda počnu tražiti stočni izmet (Cambefort).