Kovid 19 - tema sa puno pitanja a malo odgovora

     

     

 

Može li neko ljudsko biće počiniti najgroznije zločine  samo iz poslušnosti vlasti? 

     Odgovor je: da!

    Načelo pokornost vlasti je jedan od stubova na kojima se održava društvo. Po njemu se procenjuje  stepen zrelosti društva.  Istorija je dokazala krhkost ljudskih vrednosti pred slepom poslušnošću vlasti posebno u uslovima u kojima se insistira na  apsolutnoj pokornosti.  Ljudi su u principu manje ili više podložni autoritetima bez obzira na njihov nivo. I ne samo da većina pokazuje vrlo visok nivo poslušnosti,  već je ta ista većina sposobna da izvrši najokrutnije zadatke. 

   Pandemija je zapanjujuće brzo razotkrila svu kompleksnost takvih društvenih odnosa. U kratkom vremenu, uz sve postojeće političko - ekonomske  i kulturne razlike, države su donele  drastične , reklo bi se po posledicama sulude mere.  Državni, naučni  i medicinski autoriteti od građana su zahtevali (  zahtevaju dalje ) apsolutnu poslušnost, prigodnija je reč - pokornost, bezpogovorno povinovanje svim zahtevima, po cenu sopstvene žrtve.  Većina pandemijskih mera  kosi se sa važećim  stavkama međunarodnog prava ( i pravima država ponaosob ), sa etičkim kodeksima, verskim ubeđenjima, i sve to i pre svega sa osnovnim i najvrednijim ljudskim darom, razumom.  

    Ovakvom politikom države su postale zajednice u kojima se, teoretski, na papiru,  garantuje sve više i više pojedinačnih prava, dok se u zbilji celo svetsko selo podredilo jednom nosiocu političke moći - novcu.    

   Praktično mere na suptilan, negde direktan a negde indirektan način podrazumevaju prinudu što građane dovodi u status  podanika ( roba ) kome se oduzima veliki broj jedva stečenih prava koje je uživao kao slobodan čovek. Međutim, masa ljudi prihvata takav položaj.  Zašto? 

   Jasno je da je podaničkom mentalitetu, uz strah od smrti,  doprinela i vera u autoritete, posledično veru u nezapamćenu propagandu (ma kako ona bila providna ), i pod svim tim nastalo preovladavajuće javno mišljenje.  Uzaludan je sve veći broj paralelnih činjenica koje drastično urušavaju sve autoritete i one kojima smo, tako reći do juče, mogli da verujemo. 

I to je, međutim, prevara koja je ostavila trag. Koji su to autoriteti od juče?  Od davnina se pokazalo da ni jedna struka nije pošteđena manipulacija ali je čovek, takođe, od davnina bio sklon verovanju u priveide, sklon pokoravanju, sklon položaju korisne budale, sklon zaboravu, Ničeovski rečeno ljudski, suviše ljudski,  prosto rečeno  nerazmišljajući. 

   Vlast se opet dosetila lukavstvu.  Pribegla je starim, oprobanim metodama. Pod motom " borbe za zdravlje", (   nekad je Amerika vodila ratove pod firmom borbe za demokratiju, a danas snajčešće koriste pojmovi  „dobrobit čovečanstva“, „društvena korisnost“, „javnni interes“ ),  u svetu se vodi besomučnua borba protiv slobode i svih onih koji se slabašno bore za njeno očuvanje  a koja je ( sloboda )  j e d i n i garant tog istog zdravlja, boljitka, napretka u svemu i svačemu.  U strahu za sebe ljudi zaboravljaju na sve to,  čak i na svoje bližnje. Na šta to jako podseća? Na najgora vremena, na raskole, prokazivanja, izvikivanja, na bacanje krivnji na nedužne ( antivaksere) , totalni pad moralnih i etičkih principa.  Da, država je podmetnula podele, na vakcinisane i ( nepravedno nazvane ) antivaksere, stvarajući dva neprijateljska tabora koji će, iscrpljujući se  u međusobnoj borbi,  zanemariti sve ono što se uporedo dešava,  na uštrb tih koji se međusobno bore, a u korist onih koji sa tribina gledaju arenu. Ona je merama ( ucenom) obavezne vakcinacije ugrozila opstanak mnogih porodica, onemogućila zapošljavanje, školovanje, uskratila  pomoć drugim bolesnicima,  onemogućila slobodu kretanja, čak i slobodu disanja na otvorenom ( nošenje maski u baštama restorana ??????).. 

    Sve poznato, viđeno sada se ponavlja, u najgorem izdanju. Nedostaju još " ostrva" na koja će poput gubavaca biti smešteni nevakcinisani da bi se sto posto obezbedilo da ne zaraze vakcinisanu populaciju. Neposredno nakon što bi gubavcima bila je dijagnostifikovana guba, žrtvama bolesti oduzimala se imovina, finansije i izbrisan identitet. Ko zna šta nas još čeka od političke i medicinske-naučne mafije koja će razvojem tehnologije u svojim nedelima sigurno nadmašiti i ova suluda vremena. Političari će raditi ono što i danas, pokorno će provoditi zadatke  viših instanci i opet kao u srednjem veku, ili onom pre, svako će biti nečiji podanik. 

 Za podsećanje :        

 

Nirnberški medicinski zakonik 

    Nakon završetka suđenja u Nirnbergu nad fašističkim lekarima  u avgustu  1947., Nirnberški sud usvojio je i objavio važan dokument koji reguliše etičke kodekse u medicini. Nirnberški kodeks prvi je i osnovni međunarodni dokument koji reguliše principe organizovanja medicinskih istraživanja na ljudima, pojašnjavajući etička pravila za naučnike koji provode medicinske eksperimente. Ovaj je dokument i dalje jedan od vodećih.

UČESNIK EKSPERIMENTA 

1. 

Apsolutno neophodan uslov za provođenje medicinskog postupka na osobi je dobrovoljna saglasnost ove druge osobe.

Ovo pretpostavlja da osoba koja učestvuje u eksperimentu kao ispitni subjekt mora: 

-  imati formalno pravo dati takvu saglasnost; 

-  imati pravo na vlastiti izbor i da ne oseća psihološki ili fizički pritisak, bilo koje metode nasilja, obmane, prevare, lukavstva ili druge skrivene oblike prisile;

-  posedovati informacije koje su dovoljne za razumevanje suštine eksperimenta i odlučivanje šta učiniti. 

Poslednja stavka znači da bi pacijent, pre davanja pristanka na svoje učestvovanje u određenom eksperimentu, trebao biti upoznat s podacima o sadržaju, vrsti i trajanju ovog postupka; o metodama i načinima njegove provedbe; o svim mogućim problemima i rizicima povezanima s tokom eksperimenta i, na kraju, o mogućim ishodima za fizičko ili psihičko zdravlje, koji mogu nastati kao rezultat njegovog učestvovanja u eksperimentu. 

 ODGOVORNOST NOSILACA EKSPERIMENTA

Odredbe o odgovornosti u eksperimentima čvrsto su utvrdile sadržaj Nirnberškog zakonika. Bioetika zahteva  da tokom medicinskog procesa mora postojati osoba odgovorna za sigurnost pacijenta, koja je direktni sudionik eksperimenta. U pravilu je to zaposleni koji inicira, vodi ili zauzima vodeće mesto među lekarima  - autorima, naučnicima ili istraživačima koji provode ovaj eksperiment. To je također individualna dužnost i odgovornost svakog službenika koji se ne može preneti na drugu osobu pod bilo kakvim izgovorom. 

  ( napomena : proizvođači vakcina su se izborili da budu izuzeti od odgovornosti za neželjene posledice. Isto vredi i za lekare i sve one koji vrše cepljenje ) LEKARI

    Problemi medicinskih eksperimenata koji su postavljeni u Nirnberškom zakoniku još su uvek aktuelni. Brojni medicinski istraživači nastavljaju pokušavati, kao i pre, da uklone razlike između lekarta i eksperimentalnog naučnika.

    Lekari trebaju objaviti, poštivati ​​i štititi opšti kodeks medicinske etike, zasnovan na očuvanju ljudskih prava za razvoj celog čovečanstva, jer čak ni oni ( lekari)  koji nemaju nikakve veze s nacizmom nisu zaštićeni od političkih, ekonomskih i drugih organizacija koje svoje aktivnosti mogu primeniti na njihove interese. 

        Lekarima treba dati podršku kako bi mogli raditi u okviru načela medicinske etike i službenih ljudskih prava,  ali  treba  kažnjavati one koji krše ove standarde.

( izvor) 

I na kraju citat izvanredne studije o zločinima nad čovečnošću: 

" Razvoj nauke putem provođenja istraživanja je potreban u konačnici i zbog pojedinca samog, ali to se istraživanje ne bi smelo provoditi na uštrb tog istog pojedinca. Predmet Pfizer 1) možemo i moramo koristiti kao opomenu trenutnom međunarodnom sistemu regulacije istraživanja, nedostatka dovoljne kontrole istih i (ne)kažnjavanja prekršitelja. Od značaja je i za ponovni smeštaj eksperimentisanja na ljudima u kontekst zločina protiv čovečnosti. Ukoliko bi se tretiranje eksperimenata na ljudima kao zločina protiv čovečnosti učinilo suviše avangardnim, valja podsetiti da je jedno od prvih i najvažnijih suđenja za zločine protiv čovečnosti bilo upravo ono za podvrgavanje ljudi nedopuštenim eksperimentima. 

Negacija temeljnih prava kroz kriminalno eksperimentiranje više ne bi bila vršena u ime zločinačke ideologije, kao u nacističkoj Nemačkoj, nego u ime očuvanja mira i sigurnosti čovečanstva. ( izvor, Eksperimenti na ljudima kao zločin protiv čovječnosti, pdf, Dr. sc. Sunčana Roksandić Vidlička- Vinko Galiot) :  

_________________

1) Predmet Pfizer:

Američka farmaceutska firma Pfizer (proizvođač vakcine protiv COVID-19) više puta je bila osuđena zbog neetičkog poslovanja. U predmetu Pfizer koji se spominje u citatu, postavilo se pitanje odgovornosti ove velike ( jedne od najvećih) multinacionalne farmaceutske kompanije zbog provođenja nedopuštenih medicinskih eksperimenata u Nigeriji bez pristanka subjekata, ali uz odobravanje tamošnjih vlasti. Ovi eksperimenti su su upoređeni sa nacističkim zločinima. Nigerija je tek 2009 godine dobila odštetu od ove farmaceutske firme ( suma odštete varira od izvora do izvora od 35, preko 75 miliona dolara do preko 2 milijarde . treba proveriti podatak ). 1996. godine, kada je, za vreme epidemije bakterijskog meningitisa, 200 dece u dogovoru s nigerijskim državnim službenicima na prevaru podvrgnuto testiranju eksperimentalnog leka Trovan. Ishod je bio tragičan jer je jedanaestero dece umrlo, a mnogi su ostali slepi, gluvi, paralizovani ili s oštećenjima mozga.