Nepostojeća dilema - spor: Tesla, Srbin ili Hrvat?

      Pre nekoliko dana je na stranici “kutka za učenje” zvaničnog veb-sajta EU ( internet prezentacije EU ) na kome deca mogu da saznaju zanimljivosti o članicama Unije, u odeljku Hrvatska pisalo da je Nikola Tesla čuveni hrvatski naučnik. Nakon reakcije Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije sporni deo teksta je izbačen.
         U saopštenju Ministarstvoa kulture i informisanja, datom nakon izbacivanja spornog dela teksta, izraženo je zadovoljstvo zbog učinjene ispravke, prevashodno imajući u vidu da je navedeni sadržaj interaktivne igre namenjen obrazovanju mladih. " Nadamo se da se ovakve i slične greške više neće ponoviti, s obzirom na to da ovo nije prvi put da se u različitim okolnostima, a sa istim motivima, netačno prikazuje nacionalnost čuvenog svetskog naučnika", saopštilo je Ministarstvo.

      Dok se istoričari bave suštinskim pitanjem istorije kao nauke, njenim odnosom spram stvarnih istorijskih događaja - "sirovog materijala podvrgnutog različitim deskriptivnim kategorijama", (Re-thinking History, Keith Jenkins) – dotle političari pokušavaju da istoriju iskoriste u dnevno- političkom delovanju pokušavajući svoja " viđenja" nametnuti kao zvaničnu ISTORIJU. Isti, citirani autor završava polovinu pomenutue knjige "(s izričitim osloncem na Michela Foucaulta, Georgea Steinera i Richarda Rortyja), pitanjem istine ukazujući da je ona lingvistički (jezični) znak, autoreferentna govorna figura nesposobna da omogući pristup pojavnom svetu, puki plod platonističke i hrišćanske tradicije na koje se nadovezuju novovekovni racionalizam. " (izvor)
         Ipak, postoje u istoriji čvrste, nepokolebljive istine- činjenice. Međutim, političari ni činjenicama ne dozvoljavaju  da ih ometu te manipulišu i u takvim  slučajevima. Prilažem ( samo) kritičku opservaciju hrvatskog autora u vezi naučnih /političkih manipulacija ( koja ima opšti karakter ).

" Primjerice, ako je neka nacija, poput Hrvatske u XIX. stoljeću, ugrožena od susjednoga hegemona, i ako njezina intelektualna elita drži da se njezin položaj može poboljšati pozivanjem na neke odnose iz davne prošlosti, onda je za očekivati da će i mnogi povjesničari te nacije naginjati u najmanju ruku blagonaklonim prosudbama o zbiljnosti nečega poput Pacta conventa. Jednostavno rečeno, oni u tom slučaju nisu samo “tragači za istinom” u vezi s
pretpostavljenom zajedničkom prošlošću, nego i odvjetnici u – doduše, ne oružanoj – borbi za boljitak svoje ljubljene domovine; od njihove “neobjektivnosti” nitko neće umrijeti (barem ne njima pred očima), dapače, upravo bi zbog pretjerano objektivne “hladnoće” oni sami mogli
biti ostracizirani, a kolektivitet zakinut. U tom slučaju, dakle, autori se željenom neizravnom učinku (npr. nacionalnoj homogenizaciji) mogu nadati čak i mimo strogih spoznajnih  standarda." ( izvor str.8 )

     Teslino ime je sveto ime nauke, stoga je spor oko njegove pripadnosti novoformiranim državama politička lakrdija bez premca. Podaci o rođenju, porodici i životnom putu su činjenice koje ne podležu TUMAČENJU. Nikola Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Austrougarskoj koja je bila Carska i kraljevska dvojna monarhija (1867. – 1918.) u kojoj su živeli Nemci, Italijani, Furlani, Ladini, Mađari, Ukrajinci, Hrvati, Srbi, Slovenci, Poljaci, Rumuni, Rusini, Slovaci, Česi i drugi narodi. Reč je o višenacionalnom društvu te se pitanje Tesle može tretirati jedino kroz pripadnost jednoj od ovih nacija - što je više nego jasno i, ponavljam, apsolutno irelevantno za njegov naučni doprinos.  
       U ovoj polemici pažnju zaokuplja lični Teslin stav. Sudeći po obelodanjenim istorijskim dokumentima Tesla je bio vezan kako za svoju naciju tako i za kraj gde je rođen. Nepravedno bi bilo oduzimati mu jedno ili drugo.
   

Dušan Buković: Nekoliko podataka o Nikoli Tesli

       Srpski iseljenik Đuro Munjas, iz Filipsburga, Montane, objavio je u „Kansas Farmer…“ jedno originalno pismo Nikole Tesle od 11 juna 1921, pisano na engleskom jeziku. Munjas ga je pitao kako to da ga u Americi označuju kao Madžara. Na Munjasovo pitanje, Tesla je doslovno odgovorio:

Poštovani Gospodine,

Primio sam Vaše prijateljsko pismo od 31 maja želim da Vam zahvalim za interes koji pokazujete.

Vi naravno znate da sam ja Srbin, vrlo stare loze, jer je ime moje majke staro koliko bilo koje drugo ime našeg naroda. Urednik lista Kansas Farmer and Mail and Breeze ne shvata potpuno da je oblast, u kojoj sam se ja rodio, bila samo pod političkom vlašću Austrije, što nema nikakve veze sa narodnošću.

Želeći ponovo da Vas uverim da cenim Vaš prijateljski postupak u ovom pitanju, ostajem Vrlo iskreno Vaš

N. Tesla

ORIGINAL


8 W. 40 St., New York, June 11, 1921
George M. Mungas, Esq.,
Box 37,
Philipsburg, Montana

My dear Sir:
I have duly received your kind letter of May 31st and wish to thank you for the
interest manifested.
Of course you know that I am a Serbian, coming from the oldest stock in as much
as my mother’s name can be traced almost as far back as any other in our race.
The Editor of the Kansas Farmer and Mail and Breeze does not quite realize that
the Province where I was born was at that time merely under the political rule
of Austria which has nothing to do with nationality.
Wishing again to assure you that I have appreciated your friendly action in the
matter, I remain
Yours very truly,
N. Tesla

Izvor:

American Srbobran, May 22, 1958, Pittsburgh, Pennsylvania; Prof. Sava N. Vujinović, Nikola Tesla i njegovo vreme, Toronto, 1993; Prof. Dr. Lazo M. Kostić, Obmane i izvrtanja kao podloga narodnosti, Hamilton, Ont., Canada 1960, str. 114; Milan M. Radovich and Robert P. Gakovich, American Srbobran, Official Organ of the SNF – Selective index 1906-1976, Pittsburgh, Pa., 1980

____________________________________

U zagrebačkom “Nedjeljnom Vjesniku” objavljeno je u faksimilu ćirilično pismo ambasadora Kraljevine Jugoslavije Ante Tresića Pavičića, koji je
Nikoli Tesli predao odlikovanje kralja Alekandra 1926. godine. Kralj Aleksandar je Teslu odlikovao Ordenom Sv. Save.

Tresić Pavičićevo pismo glasi:

Pov. Br. 422
Predmet:
Predaja Ordena Sv. Save
G.N.Tesli
Ministarstvu Spoljnih Poslova
Generalna Politička Direkcija
BEOGRAD

Pošto sam, u poslu Ministarstva Financija morao poći u Njujork, to sam iskoristio tu prigodu, da lično predam Orden Sv. Save I. st. F. Nikoli Tesli, našem učenjaku svjetskoga glasa. Ja sam bio odlučio dati tom prigodom jedan banket u njegovu počast, na koji bih pozvao neke naše viđenije ličnosti i neke uplivnije Amerikance, te sam u tu svrhu pisao Generalnom Poslanstvu, da preduzme potrebne korake; nu g. Konzul Stanojević me je obavestio, da g. Tesla ne želi nikakvog ceremonijala, ni publiciteta, nego je pozvao mene i g. Konsula na večeru u hotel Pensilvanija, gdje stanuje, pa da mu tom prigodom predam orden, što je i učinjeno na 26 Septembra.

                  Dodela Reda belog lava od vlada Čehoslovačke, 11. juna 1937



G. Tesla je bio vrlo radostan kada sam mu predao orden. Tom prigodom, on koji živi vrlo povučeno i skromno, bio je vrlo razgovorljiv, te je pokazao, da u toliko godina boravka u Americi, a retko kada je u dodiru sa našima, da je u njemu ostala čista i potpuna srpska duša. Začudio sam se kada se je stao natjecati sa mnom u ponavljanju na izust naših narodnih pesama. Ama bilo bi se reklo da je jučer došao iz Like. Tom prigodom poveo se je razgovor de onibus et quibusdam aliis te sam opazio, da je svestrano naobražen, pa da ljubi ne samo znanosti i filozofiju, nego i lepu knjigu. Po naobrazbi stoji visoko nad profesorom Pupinom, ali je razlika u tome, što je Pupin posve normalan, skoro bih rekao prepraktično normalan, dočim Tesla pokazuje tu i tamo po koju abnormalnost, da ne bi pogrešila stara poslovica nullun magnum ingenium sine quodam demantiae gradu. Svakako je Tesla jedan od najznamenitijih ljudi što sam ih u životu sreo. Nema sumnje da je on kao teoretičar danas najveći elektrotehnik na svetu; jedna vrst modernog Arhimeda, koji je previše glavom u teoriji, ali ne uspeva kao Arhimedas u praksi, te se drugi okorišćuju polodovima njegova uma. On i ne mari za bogastvo, te živi vrlo čudno, a najveća mu je zabava hraniti golubove, kojima po noći prosiplje hranu pod strehe, gdje spavaju, a kljaste leči kod kuće. Ide rado također u kino-teatre. Izbegava društvo, naročito žensko.

Voli Njegovo Veličanstvo našega Kralja, i želi da mu se o njemu pripoveda, jer veruje u njegove velike vladarske sposobnosti i nada se da će se naša država i naš narod pod njim sretno razviti.

U našim narodnim sporovima stoji na visini naših najnaprednijih državnika. Veli: sin sam srpskog pravoslavnog popa, i matere srpkinje, ali smo mi u Lici sa Hrvatskim katolicima živeli u najboljem skladu, i nije bilo nikakve mržnje u narodu, dok je nije posijala politika s visoka.

On je sačuvao i sada te iste osećaje.

Tesla  za radnim stolom u 8 West 40th Street.

Još se uvek nada da će mnoge od svojih teorija staviti u praksu i dati čovečanstvu takova otkrića, da će promeniti celi život na zemlji i učiniti ga nesravnjivo ugodnim. Kada se zanese u carstvo znanja i mašte, govori pesnicki i sa potpunim uverenjem, kao da su te stvari već gotove. Moguće da su po zakonima matematike i fizike moguće, ali i ako je on prvi otkrio i dokazao mogućnost prenosa električnih sila, na velike daljine, on ipak nije to stavio u praksu, nego su se drugi, njegovi đaci, okoristili njegovim izumima. Njemu je sedamdeset godina, ali izgleda kao da mu je pedest, pa se ne boji da ne bude imao vremena da oživotvori svoje velike osnove. Čezne za domovinom , ali još više za znanošću. Veli da bi se još sada pohrvao sa kojim mlađim od dvadest; a tako i izgleda. Kada ga se pita, kako je održao takovu svežinu, odgovori: abstine, sustine! Pa šapne na uho, da se je uvek držao daleko od žena i očuvao devičanstvo. On veruje da mu je to očuvalo fizičke i umne snage.

Kada se čovek s njim rastaje, ima utisak da je bio u društvu jednog vanrednog čoveka, kakvih ima malo na zemlji, koji umom zadivljuju, a manama obvezuju i čini sebe simpatičnim, kao malo dete.

A. Tresić-Pavičić

izvor :

Živko Strižić, Iz antikvarijata – Tresić Pavičić o Tesli, Nedjeljni Vjesnik, Zagreb, 5. lipnja/juna 1977, str. 15

 Crteži iza Tesle prikazuju njegov dizajn parnih motora.

1916

POSETA BEOGRADU 

      Teslu je u Beograd pozvao profesorVelike škole i rektor Beogradskog Univerziteta Đorđe Stanojević. Tesla je posle veoma uspešnih predavanja po najvećim evropskim gradovima i posle smrti i sahrane majke i svoje kraće bolesti otišao u Budimpeštu. U glavnom gradu Mađarske ga je čekao poziv grada Beograda, Velike škole i Srpskog inženjerskog društva da dođe u, prvu, posetu srpskoj prestonici i da održi predavanje velikoškolskoj omladini.Tesla je ovaj poziv rado prihvatio.

" Ja osjećam mnogo više nošto mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me evo i ovde prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednog Srbima. Živilo srpstvo!”

Ovo je izgovorio Nikola Tesla, kada je izašao iz vagona brzog voza na beogradskoj železničkoj stanici, pred više hiljada razdraganih sunarodnika u sredu 20. maja (po starom kalendaru), odnosno 1. juna 1892. godine.

Ugledni gost je odseo u hotelu „Imperijal”, koji se tada nalazio na prostoru između nove zgrade Filozofskog fakulteta i Kapetan-Mišinog zdanja. U hotelskoj knjizi prispelih gostiju 20. maja/1. juna 1892. godine skromno je upisao: Nikola Tesla, elektrotehničar iz Pešte.

U četvrtak 21. maja/2. juna 1892. godine Tesla je pre podne u pratnji Andre Nikolića, ministra prosvete i crkvenih poslova, primljen kod mladog kralja Aleksandra Obrenovića, Poseta je, mimo uobičajenog protokola, trajala čak ceo jedan čas. Posle podne Tesla je obišao Narodni muzej i kabinete Velike škole. Tačno u 16 časova pojavio se u prepunoj sali Velike škole, gde ga je dočekala velikoškolska omladina burnim uzvicima: „Živeo! Dobro nam došao.

1916 

Tesla je bio oduševljen prijemom, pa je između ostalog rekao: „Ali gospodo, nemojte misliti da sam ja, otišavši sa svog ognjišta, zaboravio na svoj rod i pleme, ne, ja sam ostao Srbin i tamo daleko preko debeloga mora, usled ispitivanja, kojima se bavim.”

I tako predavanje, prijem, predavanje, pa banket uveče u Smutekovcu, kraj Beograda gde se nalazila „Vajfertova pivara” na Topčiderskom brdu, danas zgrada Beogradske industrije piva. Na toj gala večeri bili su prisutni svi viđeniji Srbi i Beograđani, njih oko stotinu.

Ali, veče je dostiglo vrhunac tek kada je ustao lekar i pesnik, tada već poprilično star, Jovan Jovanović Zmaj. On je pozdravio milog gosta pesmom „Pozdrav NikoliTesli pre dolaska mu u Beograd”, koju je sam izrecitovao. Ganut do suza Tesla mu je, još dok je Zmaj čitao pesmu, prišao i poljubio mu ruku.

Veselje je trajalo do pola jedan posle ponoći, kada je Nikola Tesla ustao i oprostivši se od prisutnih otišao ispraćen burnim „živeo” i „srećan put”. Sutradan 22. maja/3. juna 1892 godine Tesla je brzim vozom, u 5.22 časova, iz Beograda otišao u Budimpeštu, a odatle opet u Severnu Ameriku. Tako je prošao prvi i jedini dan boravka Nikole Tesle u prestonici Srbije.( izvor)

prema podacima
Bratislava Stoljiljkovića, kustosa

Bila je to jedina poseta Beogradu.


___________________________________

The Hotel New Yorker 

                                                 
***************

      Beogradska “Politika” od 7. decembra 1986. godine objavila je članak pod naslovom “Iz starog Beograda – Nikola Tesla u Beogradu”, gde stoji, još i ovo:

Pozdravljen srdačno od rektora Koste Alkovića, zahvaljujući na lepom dočeku, Tesla je rekao:

‘Gospodo i braćo! Neobično sam ushićen oduševljenjem kojim me vi predusretate sa oduševljenjem svojim, kad se ja posle tolikog mog bavljenja na strani u dalekom svetu, daleko od svoje otadžbine, moje mile braće, nalazim ovoga momenta ovde, među vama… Radujem se što mogu ovom prilikom pred vama da izrazim svoje najmilije zadovoljstvo da sam bio i da vazda ostajem Srbin i ništa više. Dešava se da čovek udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se i ja zanimam, pokatkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga kod mene nije bilo i, nadam se, da i neće i ne može nikad biti… Ako ima kakve slave i zasluga za čovečanstvo da se pripiše mome imenu, to i ta počast pripada srpskom narodu iz čije sam sredine i ja ponikao…’

The New Yorker 

*************


Vladimir Njegovan napisao je interesantnu knjigu pod naslovom „Nikola Tesla – heroj tehnike“, koju je publikovalo SKD „Prosvjeta“ u Zagrebu, 1976. godine. Na str. 59 Njegovan donosi izvode iz govora nikole Tesle kojeg je održao prilikom svoje posete Beogradu 2. juna 1892, na banketu na Smutekovcu (Vajfertovcu), gde ga je pozdravio rektor Velike škole Alković.

Evo šta je Nikola Tesla tom prilikom rekao:

„Ali slobodno i bez ikakvoga pretjerivanja mogu reći da nikad nisam bio zadovoljniji, niti sam ikada osjećao ovakovu slast uspjeha, kao što osjećam ovdje, u sredini vašoj i uz vaše priznanje, mila braćo moja.

U svim tim trenucima uspjeha i neuspjeha, vazda me je krepila nada da će moj rad biti od koristi za Srbstvo, za mili narod u kome sam rođen…

Ja osjećam mnogo više nego što mogu da kažem… Moj je život bio neprestano treperenje između agonije neuspjeha i blaženstva uspjeha… U meni ima nešto što može biti obmana, kao što češće biva kod mladih oduševljenih ljudi, ali ako budem srećan da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao bit će mi tada da je to djelo jednog Srbina. Živjelo Srbstvo!“

(Vidi: Vladimir Njegovan, Nikola Tesla – heroj tehnike, Zagreb, 1976, str. 59; Prof. Dr. Lazo M. Kostić, Obmane i izvrtanja kao podloga narodnosti, Hamilton, Ont., Canada 1960, str. 113-114).

1942

1892. godine, prilikom svoje jedine posete Beogradu, Tesla primljen kao gost tadašnjeg srpskog kralja Aleksandra Obrenovića. Pola veka kasnije, posetio ga je jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević – to je poslednji sastanak koji je Tesla imao sa nekim državnikom.

Između zvaničnih susreta na najvišem nivou, kralj Petar je iskoristio priliku da 8. jula, poseti jednog važnog sunarodnika – Nikolu Teslu, koji je stanovao u apartmanu 3327 hotela New Yorker.

Razgovor je protekao u izrazito srdačnoj i prijateljskoj atmosferi, o čemu svedoči rečenica koju je Tesla izgovorio još prilikom pozdravljanja: „Drago mi je što ste mladi i zadovoljan sam što ćete biti veliki vladar. Verujem da ću doživeti Vaš povratak u slobodnu Jugoslaviju.“

Svedočenja prisutnih govore nam da su u jednom trenutku Tesla i kralj zajedno zaplakali.

Tesla je izrazio i poznato divljenje prema kraljevom ocu, kralju Aleksandru I Karađorđeviću: „Od Vašega oca primili ste njegove poslednje reči – čuvajte mi Jugoslaviju! Ponosan sam što sam Srbin i Jugosloven…“

Ostala je priča da se Tesla, prilikom ovog susreta, rukovao sa kraljem. Ništa čudnog u ovom činu ne bismo pronašli, da veliki naučnik nije bio i vrsni osobenjak. Jedno od krutih pravila kojeg se držao, bilo je izbegavanje rukovanja. Da li je to prekršio prilikom ovog susreta, nikada nećemo saznati…(izvor )

Tesla iza vrata svoje laboratorijae u Colorado Springsu. Slika je snimljena 1899. godine.