Psihološki profili političara – od narcisoidnih ličnosti do psihopata

OVAJ POST JE ZABRANJEN NA FACEBOOK-u ! 

Spomenuti američkog političara je kršenje standarda FB! Kritika ostalih  nije podložna cenzuri! Bravo za američku demokratiju i slobodu govora! 

- ovaj političar bi mogao postati predsednik SAD,  
-ovaj političar je uticao na važne političke odluke u prošlosti 

Napomena: tekst koji sledi iza izjava Joe-a Bajdena o Srbima i Srbiji ne bavi se pojedinim ličnostima iz politike. U pitanju je  tekst o naučnim istraživanjima iz oblasti kliničke psihologije uvaženih stručnjaka iz engleskog govornog područja,  zaposlenim na američkim i britanskim univerzitetima, institucijama. 
Joe Bajden je moj izbor političara koji odgovara jednom/ ili više tipova svetskih političara sa karakteristikama iz naslova.

______________________________________________ 

Maj 1993 – poseta Srbiji

- We are not dealing with the barbaric war,but with loud vulgar act of Serbian expansionism and aggression
    Ne bavimo se varvarskim ratom, već glasnim vulgarnim činom, tj. srpskim ekspanzionizmom i agresijom.

Odavanje počasti zastavi - Putin 

avgust 1993

- Serbs are illiterate degenerates, baby killers, butchers and rapists.

   Srbi su nepismeni degenerici, ubice beba, mesari i silovatelji.

                            Odavanje počasti zastavi - Su Đinping  

maj 1998 CNN

- I was suggesting we bomb Beldgrade

Predlagao sam da bombardujemo Beograd.

ne- odavanje počasti zastavi -Joe Biden 

1999

- All serbs should be put in Nazy- style concentration camps. 

Sve bi Srbe trebalio staviti u koncentracione logore u nacističkom stilu.







        Svi želimo da politika bude malo racionalnija. Ali kako može biti racionalna kad ljudi nisu?  Da bi bolje shvatili šta se dešava u politici pogledajmo šta načelno o političarima kaže psihologija.


     Klinički psiholog Liza Koen se pita da li političari imaju specifične osobine ličnosti. Iako nije bilo mnogo empirijskih istraživanja o osobinama ličnosti političara, svakako je bilo puno komentara o ovoj temi od strane psihoanalitičara i drugih kliničara. Eksplicitna medijska izveštavanja o životima političara pružaju priliku za kliničare da izvode zaključke o psihološkim osobinama političara. Zaključci do kojih su došli različiti istraživači prilično su slični. Jedna od najčešćih osobina o kojoj kliničari govore je narcisoidnost. Zapravo, narcisoidnost se odnosi na vrlo krhko i nestabilno osećanje sebe. Kako bi se nadoknadilo njihovo krhko samopoštovanje, narcisoidni ljudi su preokupirani svojim samopouzdanjem i intenzivno osetljivi na lično shvaćeni sram ili poniženje. Tipične narcisoidne ličnosti imaju grandiozni osećaj sebe, sa naduvanim osećanjem samopoštovanja i povećanom potrebom za pažnjom, statusom i prepoznavanjem.

ČETIRI KATEGORIJE 

    U proceni profila ličnosti nam može pomoći Inventar narciosoidne ličnosti. To je upitnik o samoprijavljivanju koji procenjuje narcisoidne osobine ličnosti. Objavljen od strane  Raskina i Hala 1979. godine, Inventar narciosoidne ličnosti ( download originalni tekst ) je postao široko korišćeni test narcisoidnih osobina. Godine 1984. Robert Emons je podelio ukupni rezultat Inventara narciosoidne ličnosti u četiri različite kategorije :

• liderstvo/autoritet, 
• superiornost/arogancija, 
• samopoštovanje/samozadovoljstvo i 
• eksploatativnost/zahtevi.

       Postavlja se pitanje da li političari postižu veće rezultate na Inventaru narcisoidne ličnosti od ljudi iz drugih profesija? U jednoj od retkih studija empirijskog istraživanja narcisoidnih osobina među političarima, Robert Hil i Gregori Jusej sproveli su istraživanje pomoću Inventara narcisoidne ličnosti među profesorima na 123 fakulteta, 42 političara, 99 sveštenika i 195 bibliotekara. Njihova studija iz 1998. godine utvrdila je statistički značajnu razliku u ukupnim rezultatima, pri čemu su političari postigli više rezultate od ostale tri profesionalne grupe.

         Što se tiče četiri podskale, političari su postigli najviše rezultate u podskalama liderstva/autoriteta, a sveštenstvo je postiglo najniže rezultate na podskali eksploatativnost/zahtevi. Drugim rečima, političari su u ukupnoj narcisoidnosti postigli veću ocenu od ostale tri grupe, ali su se razlike činile velikim uglavnom zbog visokih rezultata na skali liderstvo/autoritet.Interesantno je da, iako razlike nisu postigle statistički značaj, političari su takođe imali najviše ocene u podskalama superiornost/arogancija i eksploatativnost/zahtevi,dok su profesori imali najviše ocene u podskali samopoštovanje/samozadovoljstvo.  Međutim, bez statističke značajnosti, ove poslednje razlike mogu biti slučajne.

ŠEST TIPOVA LIČNOSTI 

     Analitičar političke psihologije Dejvid Rouzen navodi šest tipova političkih ličnosti. Politička psihologija je identifikovala šest osnovnih tipova ličnosti koje se obično nalaze u svetu javnih poslova. Sigurno postoje i drugi tipovi ličnosti u bilo kojoj ljudskoj populaciji, ali im nedostaju psihološke osobine koje su neophodne kako bi se proizveli interesi i uspeh u politici.
      Nijedan političar nije savršen spoj bilo kog od ovih tipova, uključujući i primere pomenute ovde. Većina ljudi ima preovlađujuće osobine koje ukazuju na primarni tip i neke kvalitete sekundarnog tipa. Dva tipa ličnosti su često suprostavljena u jednom političaru.

 Narcisoidne ličnosti. Većina političara ima bar neki oblik narciosidnosti. Na kraju krajeva, morate imati prilično naduvanu sliku o sebi da verujete da zaslužujete moć nad životima drugih. Znaci narcisoidne ličnosti su traženje pažnje, grandioznost koja se kreće ka egzibicionizmu i tendencija da se pronađe žrtveni jarac kada stvari krenu po zlu. Narcisoidne ličnosti su izuzetno ubedljivi lažovi i zahtevaju lojalnost od drugih koju retko daju zauzvrat.

Opsesivno-kompulsivne ličnosti. Ove ličnosti podstiču potrebu za preciznošću. Njihovo promišljeno donošenje odluka i ljubav prema složenosti čine ih izuzetno dobrim u kreiranju politike, ali užasnim u vođstvu – posebno u krizi kada moraju doeti brze odluke na osnovu ograničenih i često dvosmislenih informacija. Pored toga, opsesivno-kompulsivi političari obično odugovlače kako bi izbegli neprijatne komentare prouzrokovane svojim delovanjem.

Makijavelisti. Makijavelske ličnosti su vrhunski manipulatori. Oni ulaze u sobu i odmah počinju procenjivati ljude na osnovu njihovih interesa i koriste njihove slabosti za ličnu i političku korist. Makijavelisti se više fokusiraju na igru nego na ishod. Ovi hladni i proračunati tipovi uglavnom nisu opterećeni etičkim problemima. Njihov moto glasi: Pobeda je sve, o ostalim aspektima možemo pregovarati.

Autoritarne ličnosti. Ne bi ih trebali mešali sa autoritarnim društvenim sistemima ili autoritarnim uverenjima. Autoritarne ličnosti su tipično hijerarhijski ustrojene. Ove osobe su poltronski orjentisane prema nadređenima, konkurentni su prema sebi ravnima i nadmeni prema potčinjenima. Vrednuju žilavost, veruju da deluju ispravno i imaju prezir za sažaljenje. Oni takođe imaju tendenciju da budu konzervativni, seksualno izveštačeni, orijentisani prema vlasti i puni predrasuda – projektuju sopstvene mane i nesigurnosti u grupe sa niskim statusom.

Paranoične ličnosti. Tajanstvene i sumnjičave, paranoične ličnosti percipiraju skrivena značenja u običnim stvarima i odbacuju dokaze koji bi pobili njihove zavereničke intuicije. Oni izražavaju sumnje u lojalnost čak i bliskih saradnika, a ponekad i decenijama ostaju kivni na nekoga. Njihove paranoične fantazije služe važnoj psihološkoj funkciji: inflaciji ega. Sebe smatraju važnim osobama. Paranoična ličnost je zapravo kompenzacija za duboki osećaj inferiornosti, često pomešan sa ljutnjom i nezadovoljstvom.

Totalitarne ličnosti. Totalitarne ličnosti su izuzetno retke u demokratiji jer zahtevaju apsolutnu poslušnost od strane podređenih. Veruju u vlastitu nepogrešivost i koriste kombinaciju strahopoštovanja, terora i lakovernosti svojih pristalica. Osnovno obeležje totalitarnog karaktera je kult ličnosti, odbacivanje činjenica koje su u suprotnosti sa ciljevima i fanatizam.

PSIHOPATOLOGIJA  

      Pitajući se da li su političari psihopate, urednik portala The Huffington Post
Dejvid Frimen,  ističe da nije tajna da je kod političara preterano naglašen ego. Međutim, da li samo egoizam može objasniti zašto tako mnogo političara laže, 
(  iako psihopate konstantno lažu moraju postojati još neki činioci da bi osoba bila potpuni psihopata. - piše Dailymail.) imaju afere, učestvuju u finansijskim proneverama ili su uključeni u neka druga skandalozna ponašanja? Nisu svi uvereni da egoizam prisutan kod političara može to objasniti, a neki se pitaju da li su pokvareni političari zapravo psihopate.

      Šta znači biti psihopata? Izgleda da psihopatija nije formalna psihijatrijska dijagnoza, već je termin koji je prvi put popularisao psihijatar Medicinskog fakulteta u Džordžiji Harvi Klekli u u svom delu iz 1941. godine „Maska duševnog zdravlja“.

( nepouzdanost, neodgovornost, lažljivost i neiskrenost, nepostojanje osećaja krivice i stida, neadekvatno motivisano antisocijalno ponašanje, patološka egocentričnost i nesposobnost za ljubav, opšte siromaštvo velikih afektivnih reakcija, specifičan gubitak uvida, neodgovarajuće reagovanje u interpersonalnim odnosima, šokantno i nedolično ponašanje posle pića ili bez pića, redak suicid, impersonalan, trivijalan i loše integrisan seksualni život i nemogućnost da se sledi bilo koji životni plan.)

      Psihopate spolja izgledaju normalno, ali imaju tendenciju da budu hladni, bez empatije, sa prisutnim egocentričnim, manipulativnim, neodgovornim i antisocijalnim ponašanjem., a još uvek nije poznato zbog čega su to većinom muškarci i mnogi od njih uspešni poslovni ljudi i vođe.
    Spolja privlačni, psihopate imaju tendenciju da naprave dobar prvi utisak i često se u očima drugih predstavljaju kao normalne osobe. Međutim, oni su samodovoljni, sebični, nepošteni i nepouzdani, a ponekad se ponašaju neodgovorno bez ikakvog razloga, osim iz čiste zabave. Psihopate rutinski nude izgovore za svoje nesmotrene i često uvredljive postupke, a krivicu stavljaju na druge.
      Psihopate biraju profesije koje im pružaju veliku individualnu moć i isključivanje emocija. Kako piše psiholog Kevin Duton u knjizi "Mudrost iza psihopatije: Šta nas sveci, špijuni i masovne ubice mogu naučiti o uspehu", najviše prishopata ima među izvršnim direktorima i predsednicima upravnih odbora raznih kompanija!!!!) 
   Ovaj opis bi verovatno mogao odgovarati značajnom broju političara. Dr Marta Staut, klinički psiholog, autorka popularnih knjiga o emocionalnim poremećajima, na pitanje da li je istina da su političari najverovatnije psihopate, odgovara da nema dostupnih čvrstih podataka koji bi dokazali ili osporili tu hipotezu.
    Inače, profili psihopata i sociopata poklapaju se sa profilima masovnih i serijskih ubica. Kako se ispostavlja, većina sociopata/psihopata nikada ne ubija nikoga svojim rukama, niti završavaju u zatvoru, ističe dr Staut. Pametne sociopate mogu da izbegnu zatvor i pronađu druge, manje uočljive načine da zadovolje svoju požudu za dominacijom i kontrolom nad drugima. A koji je bolji način nego kroz politiku i biznis?
     Koji političari zaslužuju da budu označeni kao sociopate? Većina stručnjaka bi se složila da su Hitler, Pol Pot, Čaušesku i slični lideri bili sociopate. Ali lider ne mora biti diktator da bi bio sociopata. Sociopate su često izuzetno harizmatične osobe. Oni možda ne osećaju emocije poput ljubavi i krivice, možda nemaju savest, ali oni proučavaju nas koji osećamo emocije i jednostavno se pretvaraju.  Džejms Silver, advokat i bivši javni tužilac, ističe da se karakteristike koje definišu kliničku psihopatiju u značajnoj meri poklapaju sa karakteristikama koje imaju politički lideri.
    Psihopatija je psihološko stanje zasnovano na dobro utvrđenim dijagnostičkim kriterijumima koji, između ostalog, uključuju nedostatak kajanja i empatije, osećaj grandioznosti, površnog šarma, varanja i manipulativnog ponašanja i odbijanja da se preuzme odgovornost za svoje postupke. Psihopate nisu iste. Posebni aspekti mogu prevladati kod različitih ljudi. Važno je shvatiti da postoje ljudi koji pripadaju sivom području između normalnih ljudi i pravih psihopata.

     Pitanje je da li se ljudi sa ozbiljnim psihološkim abnormalnostima u načinu na koji se odnose sa okolinom mogu naći na izbornim listama i eventualno dobiti mandate? Koliko god uznemirujuće zvučalo, odgovor je da mogu. Moguće je da se psihopate nalaze svuda – od lokalne vlasti, preko državnog parlamenta, do kabineta vlade ili predsednika. Psihopate ne moraju biti psihotični ljudi ili ljudi sa sumanutim idejama. Zapravo, dve značajne karakteristike psihopatije su promišljenost i šarm.

      Istraživač Harvi Klekli ističe da se neki ljudi s osnovnim atributima psihopatije – egocentričnost, nedostatak kajanja, površni šarm – mogu naći u gotovo svim sferama života i na svakom nivou, uključujući i politiku. Robert Her, možda vodeći stručnjak za poremećaj ličnosti i naučnik koji je razvio najčešće korišćeni test za dijagnostifikovanje psihopatije, zapazio je da psihopate uglavnom imaju jaču potrebu za moći i prestižom – upravo onom vrstom potreba koje politiku čine atraktivnim pozivom za psihopate.
    Psihopate mogu imati i neke specifične talente. Istraživanja su pokazala da poremećaj ličnosti može dati određene prednosti koje psihopate čine posebno pogodnim za politički život i sposobnim da se bave visokorizičnim poslovima. Psihopate poseduju nizak nivo hormona stresa, anksioznosti i depresije. S druge strane, neustrašivi su, izrazito takmičarski orijentisani i neretko ostvaruju veoma pozitivne utiske na prvim susretima. Zvuči li vam ovo kao opis uspešnog političara i lidera?
    U svakom slučaju, postoji mogućnost da psihopate mogu doći do ključnih političkih položaja u nekom društvu. Pre više od stotinu godina, poznati američki filozof i psiholog Vilijam Džejms je rekao: “Kada se superiorni intelekt i psihopatski temperament sjedine u istoj osobi, imamo najbolje moguće uslove za pojavu delotvornog genija koji će postati deo istorije”.

Na kraju, postoje istraživanja koja ističu da političari poseduju osobine ličnosti koje imaju i serijske ubice. Koristeći podatke izvučene iz FBI jedinice za analizu ponašanja, Džim Kuri, potpredsednik američkog Nacionalnog veća policije, prikupio je niz osobina ličnosti zajedničkih za nekoliko zanimanja. Kuri je sabrao osobine poput površnog šarma, preteranog osećaja samopoštovanja, slatkorečivosti, laganja, nedostatka kajanja i manipulacije drugih. Ove osobine su uobičajene za psihopatske serijske ubice.
     Međutim, ove osobine su takođe uobičajene za političare. Političari često pokazuju iste karakteristike karaktera kao i kriminalci. Ovi kriminalci su psihološki sposobni da izvrše zločin bez ikakve zabrinutosti zbog društvenih, moralnih ili pravnih posledica i uz apsolutno nikakvo kajanje. To im omogućava da rade ono što žele, kad god žele. Ironično, iste ove osobine postoje i kod ljudi koje privlače moćne pozicije u društvu, uključujući političare. Iako će mnogi političari poricati psihološku sličnost sa serijskim ubicama i drugim kriminalcima, ona je dieo psihopatološkog profila koji se može koristiti za procenu ponašanja mnogih zvaničnika i zakonodavaca na svim nivoima vlasti.

      Bilo bi poželjno da postoje istraživanja psihološkog profila ličnosti političara. Nesumnjivo bi se mnogi političari mogli svrstati u red kako narcisoidnih ličnosti, tako i paranoičnih i autoritarnih ličnosti, ali i psihopata.
( izvor)