Bitcoin- levičarska utopija ili ne ?

Bitcoin pokreće neka važna i izazovna pitanja o budućnosti novca. Važno je da ne propustimo priliku da uz Bitkoin i kripto-vučnost uopšte razmislimo o prirodi novca, posebno njegovoj društvenoj prirodi. Takođe možemo mnogo naučiti od načina na koji se Bitcoin razvio kao alternativa monetarni oblik.

Kao oblik novca, Bitcoin treba posmatrati u kontekstu promena u globalnom monetarnom pejzažu od Bretton Woods-a početkom 1970-ih. Od tada je sve teže upravljati nacionalnim valutama, s obzirom na neverovatan rast finansijskih instrumenata koje proizvode banke i druge složene finansijske institucije koje posluju u globalnom okruženju. To su događaji o kojima je Susan Strange govorila u knjigama, kao što su Casino Capitalism, od 1986. i Mad Money, od 1998. godine. Ona je upozorila da su države - po pravilu preko centralnih banaka - sve više bile nemoćne da kontrolišu tiraž finansijskih sredstava instrumentima koji su posebno razvijeni da se bave rizicima koji su se pojavili kada su te iste države napustile kontrolu deviznog kursa.

Novac, koji ona posmatra kroz klasičnu definiciju Georga Simmela kao "društveni dogovor", bio je ugrožen nizom sofisticiranih finansijskih instrumenata koji su dizajnirani da kontrolišu globalne rizike. Čini se da mnogi od ovih novih instrumenata, poput derivata, deluju po sebi kao oblici novca. U revolucionarnoj knjizi Capitalism With Derivatives, Dick Bryan i Michael Rafferty su kasnije izneli argumente da su derivati ​​"nova vrsta novca koja sada postaje sidru globalnom finansijskom sistemu". 1)



Kao što pokazuje socijalni život novca, postojale su, od sedamdesetih godina, dve kompenzirajuće tendencije. S jedne strane, bilo je sklonosti ka homogenizaciji, karakteristično zbog rasta globalnih financijskih instrumenata, u velikoj meri tvz. dolarizacije i uspostavljanja različitih monetarnih unija, Eurozone kao najveći od svih. S druge strane, bilo je sklonosti ka diversifikaciji 2) koga su obeležile pojave lokalnih valuta i drugih alternativa, zatim partikularni monetarna oblici kao što su digitalne valute. Iako su obe tendencije izazov ideji da monetarni svet mora biti podeljen na nacionalne države, tj. 'prirodne' jedinice, mnogi ljudi tvrde da sa pojavom Bitcoina i drugih crypto valuta, diversifikacija - nehomogenizacija - sada dobija prednost. Osim toga, uloga države u proizvodnji, upravljanju i regulaciji novca dalje se narušava kroz uznemiravajuće inovacije u industriji plaćanja.

Antropolog Bill Maurer ovo naziva "Kamriškom eksplozijaom ...poslovnog eksperimenta s novim tehnologijama i sistemima koje ljudi koriste svaki dan, i fizičkim i online prostoraom za kupovinu stvari". [1] Ova poslednja dešavanja su zanimljivi i iz drugog razloga. Dok je homogenizacijom i diverzifikacijom novca mišljeno izvršiti pritisak na relaciji između količine novca i države, izmene u plaćanju predstavljaju pretnju kontroli novca koje imaju banke. Bitcoin je u skladu sa oba ova istorijska kretanja.


Osnovni novac kreira se kroz kombinaciju privatnih banaka i države. Alternativna sredstva isključuju barem jednog od ovih aktera sistema, u procesu koji se naziva disintermediacija ( isključenje posrednika ). Neki predlozi za monetarnu reformu usmeravaju se samo na jednu vrstu disintermediacije, npr. "Suvereni" novac, koji je
predviđen kampanjom "Pozitivni novac" u Velikoj Britaniji, gde se traži odvajanje monetarne kreacije od banaka. Hayekovi predlozi o denacionalizaciju novca (dati kroz razne predlozi o "novčanoj slobodi" ili o "monetarnoj slobodi ", ili "slobodnom tržištu") su imali za cilj potpuno isključenje proizvodnje novca od države. Pored drugih kripto valuta, Bitcoin ima za cilj i oboje. Bez sumnje, ova dvostruka disintermediacija predstavlja značajnu količinu političke privlačnosti Bitkoina i drugih kripto valuta.
Zato su ovi novi oblici novca privlačni za libertarijance i / ili one sa anarhističkim simpatijama koji žele videti novac koji se uklanja iz kontrole vlade. Razlozi ovde su da se vladama ne može verovati jer se one ne odupiru povećanju rezerve novca kada to zahteva politički oportunitet, čak i ako to rezultira visokom inflacijom. U najgorem slučaju, ovaj se argumenat poteže kada su u pitanju vlade koje neodgovorne koriste svoje nadležnosti za stvaranje novca za finansiranje vojnih avantura.
Istaknuti Bitcoin investitor Roger Ver nudi prilično ekstremnu verziju ove perspektive kada tvrdi da će "bitkoin sprečiti vlade da same jednostavno štampaju novac po volji i da ga zatim koriste to za kupovinu tenkova, oružja i bombi za ubijanje ljudi širom sveta" . Istovremeno, Bitcoin izaziva politički sentiment kod onih koji krive banke - a ne vlade - zbog krize iz 2008. godine, kod onih koje uznemirava moć i uticaj tzv. Wall Street sistema, onih koji su kritični prema sistemu frakcionih rezervi koji omogućava bankama da stvaraju novac kad god izdaju zajam. [2] Iz ove perspektive, problem sa našim sadašnjim monetarnim sistemom nije kontrola koja je data državama, već, naprotiv, moć koju ona daje bankama, a posebno način na koji sistemski povezuje proizvodnju novca sa stvaranjem duga.


Jedna valuta, kao što je Bitcoin, nudi odgovore na ove vrste kritika monetarnog sistema kao što je on sada konfigurisan - iako odgovori ne idu u istom pravcu kao kritike. Imajući ove razloge koji mogu ići u prilog podršci Bitcoinu, postoje intrigantne i očigledne suprotne političke i ideološke alianse oko kripto valute uopšte.

Želja da se bankama oduzme pravo na stvaranje novca, bitkoineri (i drugi kriptovalutni entuzijasti) proizađla je iz istih uzroka kao i pokreti za Pozitivni novac u Velikoj Britaniji, sa Čikago planom, koji je tokom 1920-ih zamislio Frederik Soddy , a potom se za njega zalagali za Irving Fisher i Henry Simons nakon Velike depresije. [3] Ali, postoji ključno pitanje koje odvaja Bitcoin od pozitivnog novca. Dok oni koji podržavaju Pozitivne novce smatraju da stvaranje novca treba staviti u ruke politički odgovorne centralne komisije centralne banke ( što vbi mi tako nešto nazvali "suverenim novcem"), Bitcoineri veruju da se jedino tehnologiji može verovati du tako važnom poslu. U tom smislu, širi apel Bitkoina nije samo to što je novac potrebno udaljiti od kontrole banaka i država, već da se u potpunosti ukloni politika od proizvodnje i upravljanja novcem. U tom smislu, posebno, Bitcoin sadrži utopiju.

Kao i mnogi oblici novca, od Bristolske funte do evra, Bitcoin je podržan nizom ideala o organizaciji društva i uloge koju novac igra u njemu. U suprotnosti sa drugim vrstama novca Bitcoin pokušava iskoristiti tehnološke postavke. To ne znači da je Bitcoin apolitičan - suprotno. Uistinu ta ideja da se raširi moć mreže, preko rasprostranjenih kompjutera odgovornih za produkciju novca, isto tako značajna transakcija preko mreže kroz sredstvo blockchain ( Glavna knjiga, baza podataka sa svim transakcijama -ili drugim podacima- koje se ne čuvaju na jednom mjestu (centralnom serveru), nego na mnogo mesta) je možda najkrucijalniji aspekt utopijske težnje. Taj aspekt ima mnogo pšteg sa socijalnim pokretima, kao što je npr.Occupy.


Bitcoin je u suštini techno-utopija. Kod Bitkoina, regulisanje i kontrola novca će se ostvariti ne kroz pouzdane izvore vlasti - politički odgovorne ljudske stručnjake, na primer - već mašine. U monetarnom smislu, ovo je najočiglednije u slučaju samog stvaranja novca: softver je programiran da generiše određeni broj bitkoina svakih deset minuta ili tako, a ova proizvodnja se programira da se zaustavi kada ukupni broj Bitcoina dostigne 21 milion. U jednom smislu ovo odražava prilično konzervativno razumevanje novca: Bitcoin je kao zlato ili zemlja, koji podupiru čvrste vrednosti. Ironično je, s obzirom da su bar neki od Bitkoinovih pristalica na političkoj levici, da ova teorija novca ima mnogo zajedničkog sa politikama štednje koji su se odvijali u Evrozoni i uzrok toliko kritika u Nemačkoj, što se najglasnije zagovaralo kroz tzv. "zdravu" novčanu politiku - naglašavajući smanjenje troškova, smanjenje duga i posvećenost sprečavanju inflacije koja je toliko jaka da bi se smanjila paranoja - za evrozonu u celini.

To su vodeće smernice i politika, sa kojom je Siriza izabrana u Grčkoj. Neki bitkoineri možda neće prihvatiti poređenje, ali ga je nemoguće izbeći. Ako bi Bitkoin ikada postao dominantna forma novca, ishod bi bio nešto što je slično hiper-deflaciji. Niko ozbiljno ne veruje da će se to, naravno, desiti. Kao što sa Wall Street Journala Michael J. Casey i Paul Vigna tvrde u svojoj izuzetnoj novoj knjizi, The Age of Cryptocurrency, Bitcoin ili neka od drugih kriptovaluta bez Bitcoinovih konstruktivnih mana - verovatnije će igrati relativno malu (ali ipak važnu) ulogu u monetarnom i finansijskom sistemu budućnosti, naime, kao mali i relativno skriveni deo platnog sistema u kom su atraktivni niski transakcioni troškovi . Jedna takva oblast u kojoj se Bitcoin već ispitan jeste plaćanje međunarodnih doznaka, gde je M-Pesa učinio značajan uticaj (smanjujući transakcione troškove i time omogućavajući plaćanje pristupačnijim za nebankirane), i BitPesa (koja tvrdi da je smanjila transakcione naknade za skoro pola puta ako ne i više, u poređenju sa M-Pesa). Vredno je računati na te razloge.


Za sve njegove kvalitete kao tehno-utopija - bez obzira da li se slažemo sa tim ili ne, i bez obzira na naše stavove o tehničkoj kompetentnosti Bitcoinaovog sadržaja - valuta nije postala tehno-hype. Uprkos tvrdnji da je Bitcoin horizontalna mreža, oslobođena politike , da raspodeljuje moć stvaranja novca, valutu karakteriše upečatljivo visok stepen političke hijerarhije i društvene organizacije. Ne radi se o koncentraciji bogatstva, već monetarne proizvodnje. Ako neko - recimo, Winklevoss blizanac - odluči da akumulira veliki procenat Bitkoina kupovinom na otvorenom tržištu, to nam ne govori ništa o svetu koji mim još ne znamo. Šta nam kaže ono vidljivo iza toga , da u Bitcoin-ovom proizvodu dominira veoma mali broj rudarskih grupa ( poolen ), zatim sam softver podstiče najmoćnije proizvođače i podstiče monopolsku prakseu. Ako želite da pobedite sa Bitcoinom, vaša najbolja - a možda i jedina - šansa da budete uspešni je da se pridružite jednom takvom bazenu, na primer da iznajmite prostor za veću rudarsku opremu.

To znači da mreža Bitcoin nije sasvim "podeljena", kako tvrde njegovi advokati. Naprotiv moglo bi se tvrditi da to pokazuje prilično snažnu tendenciju ka centralizaciji monetarne proizvodnje kroz one sa više procesne moći. Ironično je, ali značajno, da je to rezultat tehničkih karakteristika bitkoinog dizajna. Ja kažem značajno, jer to sugeriše da bi jedna druga kriptovaluta sa novim dizajnom mogla izbeći tendenciju tolike koncentracije monetarne proizvodnju - upravo to tvrde dizajneri drugih coins, poput Litecoin i Dogecoin. Ovo dodatno naglašava važnost gledanja Bitkoina u razmatranju njegove potencijalne uloge u budućnosti novca. U tom smislu, Bitcoin nam govori nešto važno o odnosu između tehnologije i društvenog konteksta njegove upotrebe. Sa te tačke gledano, tehnologija ne može sama preiuzeti na sebe društvenu organizaciju. Kao oblik novca, Bitcoin održava društvene odnose - strukturu, liderstvo, hijerarhija, prijateljstvo i zajednicu. Ovo po sebi nije nužno loša stvar. Moja poenta je jednostavno da je stvarnost Bitkoina - njegova društvena stvarnost - u suprotnosti sa teorijom koja stoji iza toga.


Bitcoin je bio (i još uvek je) izašao kao valutu koja bi mogla prevladati kada se pojave problemi u konvencionalniom monetarnom i sistemu plaćanja, tj. kad se poverenje uništi (ili je prekršen). U originalnim papirima iz 2008 godine u kojima je nagovešten Bitcoin Nakamoto je tvrdio da je "korenski problem sa konvencionalnom valutom poverenje koje je neophodno da bi ona funkcionisala". U jednoj rečenici ovo je potpuna besmislica: da bi radio novac uvek zahteva poverenje, naravno za ljude kogji ga prihvate kao sredstvo plaćanja. Ali, Nakamoto ima specifičan odnos prema dvema stvarima: prvo, poverenje koje imamo prema donosiocima monetarne politike - centralneim bankama, na primer - da se ponašaju odgovorno; i drugo, u specifičnom kontekstu digitalne valute, ne sme se poverenje koje se međusobno postavlja udvostručiti. Ovo su kritično bitni aspekti Bitkoina danas, pošto ukazuju na dve odvojene razvojne putanje u budućnosti Bitkoina. Prvi se odnosi direktno na novac. Iako je otvoren za raspravu da li - kao što Nakamoto navodi - poverenje u fiat monetarni sistem je smrtno ugrožena, on je svakako u pravu da kritikuje sistem koji omogućavaju bankama da "posude [novac] u i stvore kreditne mehure sa frakcijom u rezervi ". U tom smislu, kao što sam već napisao , Bitcoin je u skladu sa političkim osećajima koje su se pojavile nakon financijske krize 2008. godine.


Drugo pitanje o poverenju ukazuje na širu primenu tehnologije blockchain izvan novca. Ideja održavanja sigurnosnih zapisa kroz distribuiranu mrežu koja se ne oslanja na pouzdane (ali potencijalno neefikasne, korumpirane ili nesposobne) posrednike je možda najradikalniji aspekt Bitkoina i biće ključna za budućnost koja će biti mnogo šira od novca. To ne znači da bitkoin nema nikakvu važnost za budućnost novca. Ja se nadam da će to učiniti. Ali iz razloga koji su ovde navedeni, verujem da će njegova uloga biti delimična - i s pravom. Svet u kojem bi sce funkcionisalo po principu organizacije Bitkoina, sa strogo kontrolisanom proizvodnjom novca, trpio bi od hiper-deflacije. Međutim, ovo je malo verovatno. Bitkoin i kriptovalute uopšte su deo pluralističke budućnosti novca: one proširuju naše mogućnosti, postižu stvari koje druge valute ne mogu učiniti i dostižu do ljudi koji ne primenjuju druge načine(kao što su oni bez bankovnih računa )

Nigel Dodd
izvor


________________________

1) Reč derivat potiče od latinskog naziva derivare, što znači “izvoditi iz nečega”. Derivati se izvode iz nekih osnovnih vrednosti prema kojima se orijentišu. Činjenica da mogu da variraju jače od deonica ili sirovina o čijoj vrednosti zavise, čini ih pokretačima krize. Dobar primer za to je bila deonica Volkswagena 2008 godine. Prodajom bez pokrića i opcija, za koje se naslućivalo da se događaju iza kulisa, deonica Volkswagena je u toku par dana doživela vrtoglavi rast vrednosti i u jednom trenutku je dostigla čak 1.000 eura.

2) upotpunjenje ili proširenje proizvodnog (uslužnog) ili prodajnog programa uključivanjem novih proizvoda ili usluga koje se razlikuju od dosadašnjih.