Šta su Drevne Solfeggio Frekvencije?

Šta su Drevne Solfeggio Frekvencije?

Te su se izvorne frekvencije zvuka očigledno koristile u Drevnim Gregorijanskim Koralima, od kojih je najpoznatija veličanstvena himna svetom Ivanu Krstitelju, uz mnoge druge za koje crkvene vlasti kažu da su izgubljene pre mnogo vekova. Za napeve i njihove posebne tonove, verovalo se da mogu doneti izvanredne duhovne blagoslove kada se pevaju u jednoglasju tokom svetih Misa. Ove snažne frekvencije ponovo je otkrio dr. Joseph Puleo kao što je opisano u knjizi dr. Leonarda Horowitza 'Isceliteljski Kodovi Za Biološku Apokalipsu'. Odajem počast ovoj gospodi za ulogu koju su odigrali kako bi pomogli da se te izgubljene frekvencije vrate čovečanstvu.

Šest Solfeggio Frekvencija uključuju:

UT – 396 Hz – Oslobađanje Krivice i Straha
RE – 417 Hz – Razrešavanje Situacija i Stvaranje Promene
MI – 528 Hz – Transformacija i Čuda (Popravak DNK)
FA – 639 Hz – Povezivanje/Odnosi
SOL – 741 Hz – Buđenje Intuicije
LA – 852 Hz – Povratak Duhovnom Redu

Primera radi, treća nota, frekvencija 528, odgovara noti MI na lestvici i potiče od fraze 'MI-ra gestorum' što na latinskom znači 'čudo'. Zadivljujuće, ovo je ista frekvencija koju genetski biohemičari koriste,kako bi popravili DNK - genetski nacrt,na kom se temelji život!

Malo Istorije

Na početku veka, svesnost o DNK ušla je u kolektivnu svest sveta. Mi smo se utelovili u ovo ljudsko iskustvo kao božanska bića sa nacrtom, skupom uputstava. Znamo da je samo vrlo mali postotak (3%) tih uputstava odgovoran za stvaranje naše fiziologije.
Carl Sagan piše da je većina naše genetske informacije (oko 97%) neiskorištena DNK. On to naziva 'genetsko smeće'. Je li moguće,da većina onoga što mi jesmo,još uvek leži neaktivno kao naš ljudski potencijal?
U staroj paradigmi religije, 'potencijal' je ostao tajna ljudskom umu, zato smo iskovali mističan termin zvan 'DUH'. 'Duh' je bilo nešto odvojeno od onoga što smo mi bili, nešto što nismo imali i nešto što se moglo dosegnuti jedino preko sistema većine religija.
Stara paradigma i njena premisa tvrdi,da smo mi započeli (život) kao biologija u matericama naših majki. Telliard de Chardin nam kaže,da mi nismo,ljudsko biće koje pokušava dosegnuti duhovno iskustvo, nego, bolje, da smo duhovna bića koja imaju ljudsko iskustvo. Ovaj pomak u razumevanju prouzrokuje veliku razliku u načinu na koji doživljavamo sebe u ovom tro/četvoro-dimenzionalnom prostorno-vremenskom kontinuumu.
Kao student 'Kursa o Čudima' kasnih 80-ih, susreo sam se sa dihotomijom u ideji da mi nismo telo. Tu tvrdnju nikada nisam u potpunosti razumeo sve dok nisam pročitao citat Alberta Einsteina u kom kaže: 'Što se materije tiče, svi smo bili u zabludi. Ono što smo nazvali materijom je energija, čija je vibracija toliko snižena da je postala primetljiva našim čulima. Materija ne postoji.' Verujem da je ono,na šta se ovde zaista misli,to,da na najdubljem nivou,mi nismo odvojeni, kao telo, kao duh, kao duša – mi smo jednostavno energetska bića. To je nivo svesti,koja nam je otvorena i iz koje izranja nova paradigma u svrhu isceljenja svekolikog odvajanja. Popularni izraz, 'Božansko je u meni' – čini 'mene' odvojenim od Božanskog. Predložio bih pomak u izreci ka: 'Božansko, KAO ja', kako bi se uklonilo odvajanje.
Dok se odmičemo od genetike i koncepata kao što su Duša, 'Srodne Duše' i 'Posao Duše', krećemo se iza fizičkih dijagnoza, u sasvim novo polje kvantne fizike. U tom novom polju, gde se svest doživljava kao ujedinjeno polje,gde je 'sve' takođe i sve ono drugo (T.O.E. Theory – The Theory of Everything) – nema ograničenja. Ne postoji 'ovo' ili 'ono'; ne postoji 'ti' ili 'ja'. Postoji samo čisto polje svesnosti – svesti. Ja sam rešio dihotomiju 'mi nismo telo' promenivši svoju percepciju genetike u energetiku – shvatajući da nije bilo zamišljeno,da mi zanemarujemo svoju fiziologiju, nego da spoznamo telo kao energiju, koja vibrira na vrlo zgusnutoj frekvenciji.

Popravljanje DNK

Prvi put sam se susreo sa DNK 1998.godine,kada sam prolazio kroz prelazno razdoblje, tokom kog sam osećao,da je došao kraj svemu u šta sam verovao. Dobio sam kasetu jednog gospodina koji je govorio naglaskom, (koji je, mislio sam u tom trenutku, bio prilično dosadan), i nisam razumeo o čemu je govorio. Onda je, odjednom, baš kada sam se spremao ugasiti radio, rekao: 'Kvantna fizika je otkrila da ne postoji prazan prostor u ljudskoj ćeliji, nego da je to plodonosno, elekro-magnetsko polje mogućnosti i potencijala.' To je bilo sve što je rekao!
Ali bez obzira na to,koja je frekvencija bila sadržana u tim rečima, ODJEKIVALA je u JEZGRU mog BIĆA – i imao sam SPOZNAJU u sebi,da je NIŠTA,u koje sam mislio da gledam, zapravo bilo SVE. Kao i u Zenu i ideji postajanja 'prazan poput činije'. Istočnjačke religije (uključujući Bibliju) o tome govore kao o PRAZNINI – Ničemu što je SVE – Utrobi Stvaranja. Znao sam da doživljavam ponovno rođenje! Osoba na toj kaseti bio je dr. Deepak Chopra.
Nikada pre 1988. nisam čuo za Deepaka Chopru, jer se baš u to vreme počeo pojavljivati na sceni. Odajem mu počast,za vrlo važan prelaz u mom životu, samo zbog izjave koju je dao na toj kaseti. Danas, kada se osvrnem, nazvao bih svoju reakciju na tu izjavu 'iskustvom ćelijske memorije'. Znamo da su informacije pothranjene unutar ćelija našeg tela, i kada naiđe prava rezonanca i oslobodi tu informaciju ona postaje nasleđena informacija, odnosno nasleđeno ZNANJE – koje dolazi iz istinskog Sopstva. To je razlog zbog kog mnogi od nas skaču s jednog na drugi podražaj,tražeći ono što će odjeknuti (rezonirati) u nama.

Posao koji se danas obavlja na ćelijskom nivou me zaista uzbuđuje, s obzirom da sam bio vrlo zainteresiran za DNK,pre nego je postala svakidašnja reč. Zapravo, mislim da mi je trebalo oko dve godine,da bih samo naučio kako je izgovoriti,(deoksi-ribonukleinska kiselina se baš nije brzo otkotrljala s mog jezika). Ali bio sam odlučan u nameri da shvatim ovaj izuzetno snažan nacrt za život, kao što ga mi poznajemo, na čelijskom nivou, na ovoj planeti. DNK je postala do kolektivne svesti kada je CNN producirao specijalnu emisiju o 'Genome Project-u' 2000. godine.
Kako sam nastavio sa svojom strašću proučavanja DNK, prisustvovao sam radionici dr. Roberta Girarda iz Kalifornije na temu aktivacije DNK. Njegov se rad usredsredio na korišćenje određenih frekvencija,kako bi se aktivirala DNK i ja sam počeo održavati radionice aktivacije DNK. Na tim radionicama, dobio sam članak koji je izveštavao da biohemičari koriste frekvenciju 528 Hz, kako bi popravili ljudsku DNK. Članak je tvrdio da se radi o akordu 'C'. Kada sam to pročitao, pomislih, 'Sve što treba da napravim je, otići do piana ili nekog drugog instrumenta i odsvirati 'C' i onda bismo u DNK radionici bili u mogućnosti popraviti DNK.'
No, nije bilo tako jednostavno, jer sam otkrio da regularni 'C' kog svi poznajemo u ovoj kulturi (koji potiče iz dijatoničke lestvice do, re, mi, fa, so, la, ti, do) nije bio 528 Hz frekvencijski 'C' opisan u članku. Umesto toga, otkrio sam da regularni 'C' vibrira na frekvenciji od tek 512 Hz, i da je 'C' od 528 Hz koji se koristi u popravljanju DNK bio deo drevne lestvice nazvane Solfeggio lestvica. Štaviše, razlika među lestvicama je postojala zbog različitih metoda intonacije, koje su se primenjivale u drevna vremena, nasuprot ovima koje su u širokoj upotrebi danas. Kasnije ćemo istražiti tu razliku između načina,na koji stvaramo muziku danas u odnosu na način,na koji smo je pre koristili, i kako je ta jednostavna promena napravila veliku razliku.

Kako sam saznao za Drevne Solfeggio Frekvencije

Otkrio sam da je ta drevna lestvica deo 6-tonskog lestvičnog sleda elektro-magnetskih frekvencija zvanih Izvorna Solfeggio Lestvica iz knjige 'Isceliteljski Kodovi Biološke Apokalipse' dr. Leonarda Horowitza. Te posebne frekvencije ponovo je otkrio dr. Joseph Puleo, koji ih je primio kroz predivno iskustvo,za koje bi neki rekli da je bilo mistično. Te frekvencije nisu ništa novo, ali one su nešto vrlo staro.
Podelio sam informaciju o tim frekvencijama sa svojom prijateljicom koja se bavila muzikom i imala svoj studio.Nakon pregledanja informacija, odlučila je,da bi volela eksperimentisati sa tim frekvencijama u obliku muzike za meditaciju. Ona je poznavala i Jonathana Goldmana (autora knjige, 'Isceliteljski Zvuci') koji je znao za te frekvencije, i koristio ih u svojoj muzici kao na primer, na CD-u 'The Lost Chord' (Izgubljeni akord). Aryiana je zatražila da joj napravi viljušku za intonaciju kako bi mogla istraživati frekvencije. Zamolio sam je da naruči i za mene jedan primerak.

Kada sam dobio muzičku viljušku i počeo govoriti o njima širom zemlje, primetio sam da su ljudi rezonovali sa informacijom o tim snažnim frekvencijama. Osetio sam da se nešto događa na mnogo većem planu. Mi smo se energetski povezivali sa tom informacijom, pa ipak, ja nisam znao šta ću učiniti sa tom viljuškom. Ljudi su me počeli moliti da ih isprobam na njima. Iz tih iskustava i sa informacijama koje sam sakupio, počele su se razvijati metoda i tehnika. Tehniku sam nazvao SomaEnergetics TM, koja je dizajnirana da iskoristi optimalnu energiju Solfeggio frekvencija koristeći muzičku viljušku. Soma, što znači 'telo' na grčkom, kombinuje holističku ideju tela kao energetskog polja – SomaEnergetics TM.

Kada smo započinjali sa tim prvim intonacijama,glavna frekvencija o kojoj sam najviše znao,bila je 528 Hz – ona koju biohemičari koriste za popravljanje DNK. Shvatio sam da desnu stranu tela kontroliše leva moždana polovina, a levu,desna moždana polovina i da te polovine međusobno odgovaraju našim unutrašnjim muškim i ženskim energijama. Kako sam pomicao viljušku,dole na obe strane tela, mogao sam stupiti u dodir sa dominantom DNK predaka koja dolazi kroz Majčinu ili Očevu stranu hromozoma. Vrlo često bih naišao na ogromnu neravnotežu u zvuku između dve strane. Svrha energetske prakse, kao što mnogi od vas znaju, je postići ravnotežu. Primera radi, ako je sve u ravnoteži, kao, recimo, ph nivo, fizičko je telo u stanju lakše se isceliti. Ista je stvar i u našim energetskim telima. Ako možemo pronaći tu energetsku ravnotežu, taj ekvilibrijum, gde se sve poravnava ili sve dolazi u sinhronizaciju,u ritmu plesa života – onda isceljenje postaje prirodno stanje. To nije ništa natprirodno, ili čudesno. Mislim da mnogi duhovni tekstovi govore o tome kada opisuju 'povratak u nebesa'. Nebo (raj), za mene predstavlja potpunu sinhronizaciju sa višim frekvencijama i vibracijama stvaranja,koje su se u potpunosti 'ukrcale u zajednički voz'. Drugim rečima, koje su u stanju u-jedi-njenja.

Kada bih nastavio primenjivati tehniku, zvuk bi se počeo izjednačavati između muških i ženskih strana tela, a klijent (pacijent) bi rekao da 'oseća' pomak. Kada bi se to dogodilo, bio bih potpuno zadivljen, i upitao se, 'Šta se to ovde događa?' Iako sam bio predavač duhovnih istina više od 40 godina, ne mogu vam reći da sam najintuitivnija osoba na svetu. Odjednom sam počeo imati određene osećaje,o tome šta učiniti sa viljuškama. Otkrio sam da u određenom trenutku rada sa klijentom, ja prestajem 'raditi' sa viljuškama (kao inicijator tehnike), i da one počinju 'raditi' na meni – naizgled upravljajući pokretima viljuški! Nakon stotinu "prilagođavanja" i pozitivnih svedočanstava, naučio sam verovati Drevnim Frekvencijama Solfeggio lestvice,u obliku muzičke viljuške, kao legitimnom načinu rada.

Energija i Odnos

Sve je odnos. Sećam se dr. Freda Wolfa, fizičara, koji je izjavio na kaseti, 'Sve je svest'.Dalje je primetio, 'Kada posmatrate predmet, na nekom nivou,predmet posmatra vas.' Dok sam slušao tu izjavu, učinila mi se čudnom. Kasnije sam shvatio da, samo zato,što nešto ne poseduje ljudsku svest, kao ja, to ne znači da ono nema svoju vlastitu svest. Očigledno, posmatranje nečega, menja to nešto na određenom nivou – da su posmatrač i posmatrano jedno.

Ja se prema Solfeggio viljuškama odnosim, kao da su svesni 'entitet'. One su energija, one su vibracija, one su frekvencija – klijent je vibracija, frekvencija i energija – ja sam vibracija, frekvencija i energija. Sve to zajedno počinje proizvoditi sinergetsko iskustvo,koje se odvija na mnogim nivoima. Energetska tela na koja se mi usredsređujemo,koristeći Solfeggio Frekvencije su fizička, eterička, mentalna/emocionalna, i astralna.

 

Zvuk, Vibracija, Oblik

Više od 200 godina, israživači su proveravali veze zvuka i vibracija na fizički oblik. Prvi,koji je uočio veze,bio je nemački naučnik Ernst Chaldni, koji je, 1787. godine, izneo svoje istraživanje u knjizi 'Otkrića koja se tiču Teorije Muzike'. U tom pionirskom delu, objasnio je načine na koje je moguće postići da zvučni talasi stvore vidljive strukture. Objasnio je kako violinsko gudalo, kada se povuče pod određenim uglom,preko ravnog tanjira,prekrivenog peskom, proizvodi obrasce i oblike. Danas se ti obrasci i oblici zovu Chaldnijevi brojevi. (Slučajno, Chaldni je umro 1829., iste godine kada i Beethoven. Mozart, Slobodni Zidar, snažno je uticao na Beethovena po pitanju muzičke matematike, i vrlo verovatno, uticao i na Chaldnija).
1815, matematičar Nathaniel Bowditch nastavio je tragom Chaldnijevih otkrića. Zaključio je da su uslovi,odgovorni za pojavljivanje tih oblika, proizlazili iz činjenice da se frekvencije, ili oscilacije u sekundi, pojavljuju u celovitim brojčanim razmerama,jedne prema drugima – kao npr. 1:1, 1:2, 1:3 ...itd.

Proučavanje fenomena talasa, sposobnost zvuka da organizuje i presloži materiju, zove se Cymatics(Kimatika).
Prema Johnu Beaulieu, u knjizi 'Muzika i Zvuk u Isceliteljskim Umećima', 'Oblik je varljivija komponenta zvuka. Zvučni oblici se mogu videti izlaganjem medija,kao što su pesak, voda ili glina konstantnoj zvučnoj vibraciji.Sledeće su slike, koje je napravio dr. Hans Jenny zvučni oblici. Napravljene su tako, da su razni mediji, postavljeni na čelični tanjir, sa kristalnim zvučnim oscilatorom, koji je bio pričvršćen na dnu. Oscilator stvara puls, koji vibrira na čelični tanjir. Oblici na tanjiru su primeri zvuka, koji organizuje materiju. Jenny je također primetio da, kada se izgovaraju samoglasnici drevnih jezika, kao što su Hebrejski ili Sanskrit, pesak preuzima oblik pisanih simbola za te samoglasnike. Savremeni jezici, uključujući engleski jezik, nisu uspeli stvoriti te uzorke.

Prostor nije prazan. Pun je, plenum kao suprotnost vakuumu, i to je temelj za postojanje svega, uključujući i nas same. Svemir nije odvojen od ovog kosmičkog mora energije." David Bohm

Jenny je zaključio da su to primeri 'cymatic' elemenata svuda – 'vibracije, oscilacije, pulsevi, kretanje talasa, kretanje klatna, ritmičke izmene događaja, serijske sekvence, i njihovi učinci i akcije' – i oni su uticali na sve, uključujući i biološku evoluciju. Dokazi su uverljivo prikazali da su sve prirodne pojave u konačnosti zavisne, ako ne i sve, određene frekvencijama vibracije. Tvrdio je da se fizičkom isceljenju može pomoći ili odmoći tonovima. Različite frekvencije su uticale na gene,ćelije i razne strukture u telu, tvrdio je.

Vibracija Zvučne Sfere: 'Svaka ćelija pulsira, odbija i u među-delovanju je sa akustičnim oscilacijama medija. Čak i Zemlja i Sunce vibriraju u jednoglasju na temelju glavnog ritma od 160 minuta. Svaka se muzička nota, stoga, sjedinjuje sa ne-čujnim notama viših oktava, i svaka simfonija sa drugim simfonijama koje mi ne čujemo, iako čine naše ćelije da osciliraju, a moguće i rezoniraju. Čak i DNK ima svoju vlastitu melodiju. Zvučna priroda molekularne materije, od atoma do galaksija, sada je priznata od strane službene nauke.'

Pesnikinja Cathie Guzetta najbolje je sažela ovu nauku napisavši:

'Oblici snežnih pahulja i lica cveća mogu preuzeti svoj oblik jer odgovaraju nekom zvuku iz prirode. Isto tako, moguće je da bi kristali, biljke, i ljudska bića mogli biti, na neki način, muzika koja je preuzela vidljivi oblik.'

Kako su se Solfeggio Frekvencije izgubile?

Otkrio sam,da su te snažne frekvencije,bile predate crkvi,pre mnogo godina,u vrlo duhovne svrhe. To je bilo u vreme,kada je crkva bila predivno mesto, gde su se okupljali ljudi iz sela. Crkva je služila kao društveno, političko i duhovno mesto. Ljudi bi došli na Misu, koja se u to vreme održavala na latinskom(dok se nije pojavio Vatikan II). Kada ljudi pevaju na latinskom ili koriste muzičke tonove, to je vrlo moćno, jer zvuk prolazi kroz sve ograničene misaone forme, i u dublje nivoe podsvesnog – pristupajući uvidima izvan sistema verovanja.

Vibracija i zvuk mogu biti iskorišćeni, kao i većina drugih stvari, ili sa pozitivnom ili sa negativnom namerom. Kada se koristi negativno, postaje ništa više od kontrole i manipulacije. Svet je izgrađen na kontroli i manipulaciji načinom na koji komuniciramo jezikom. Razni tekstovi, kao što su Biblija, govore o važnosti pukog reprodukovanja zvuka – bilo da se radi o napevima, bubnjanju, ili govorom u jezicima (kao što to čine karizmatični fundamentalisti), to su sve tek različiti načini na koje ljudi mogu dopreti do dubljih delova njih samih. Uveravam vas, da je Solfeggio muzička viljuška,još čistiji oblik primene toga, sa pozitivnom namerom.

Kada je dr. Joseph Puleo istraživao tonove, bio je upućen Monsignoru na univerzitetu Spokane WA, koji je bio upravnik srednjevekovnog odseka. Nakon 20-minutnog razgovora, doktor ga je upitao:

'Možete li dešifrovati drevni latinski?'
'Apsolutno!'
'I poznajete muzičke lestvice i sve to zajedno?'
'Apsolutno!'
'Onda, da li bi ste mi mogli reći, šta "UT –queant laxis" znači?'
Nakon kratke pauze, Monsignor reče sarkastično, 'To vas se ne tiče' i spusti slušalicu.

U prilog tome, kako je dr. Puleo istraživao tonove dalje, naišao je na knjigu o Gregorijanskim koralima od profesora Emeritusa Willija Apela koji je obrazlagao da su 'napevi koji se danas koriste u potpunosti netačni, i prema njegovim rečima,slabe i uništavaju duh katoličke vere.' Štaviše, profesor Apel je objavio da 'stotinu i pedeset napeva očigledno nedostaje. Katolička je Crkva naizgled 'izgubila' te izvorne napeve. Napevi su se temeljili na drevnoj izvornoj lestvici šest muzičkih tonova zvanih Solfeggio'. Verujte mi, ništa nije izgubljeno, samo je uredno odloženo; bilo kako bilo, ne mogu sakriti od masa,ono što je energetski utisnuto u Duši.

Prema profesoru Williju Apelu, 'Poreklo onoga što se danas naziva Solfeggiom ... proizlazi iz srednjevekovne himne Ivanu Krstitelju,koja ima tu neobičnost da su prvih šest redaka muzike,započinjali pojedinačno na prvih šest uzastopnih nota lestvice, i zato je,prvi slog svakog retka pevan notom,koja je bila jedan stepen viša od prvog sloga retka,koji joj je prethodio. Stepenima su se ti slogovi povezivali sa svojim pripadajućim notama i s obzirom da je svaki slog završavao na samoglasniku, otkriveno je,da su se neobično prilagodili za vokalnu upotrebu. Stoga je 'Ut' veštački zamijenjen sa 'Do'. Guido od Arezzoa bio je prvi koji ih je prilagodio u 11.veku, a Le Maire, francuski muzičar 17. veka,dodao je 'Si' za sedmu notu lestvice, kako bi dovršio niz.'

Dalja istraživanja ukazuju na to,da je 'Si' kasnije postao 'Ti'.Te su promene značajno izmenile frekvencije koje su pevale mase. Izmene su takođe oslabile duhovni učinak crkvenih himni. Iz razloga,što je muzika sadržavala matematičku rezonancu, frekvencije su bile u stanju duhovno nadahnuti čovečanstvo, da bude što više 'nalik Bogu', a izmene su takođe uticale i na promene u pojmovnoj misli, na taj način još više udaljavajući čovečanstvo od Boga.' Drugim rečima, kada pevate Psalam, to je muzika za uši. Ali,izvorno je bilo zamišljena, da ona takođe bude i muzika za dušu, ili 'tajno uho'. Tako su, menjajući note, visoke matrice misli i do određenog stepena zdravlja, postali uprljani. Sada je vreme da se povrate te nestale note.

Oduvek sam znao za do, re, mi, fa, so, la, ti, do. Nisam shvatio da je to zapravo druga, prilagođena lestvica.

Izvorna Solfeggio lestvica je bila:
UT, RE, MI, FA, SOL, LA

Gledajući definicije svakog izvornog sloga, koristeći se skrivenim zapisima iz Websterovog rečnika i izvornih grčkih Starozavetnih knjiga, ustanovio sam da te izvorne frekvencije mogu biti korišćene za: Pretvaranje tuge u radost, pomaganje osobi da se poveže sa svojim Izvorom,kako bi stvarala čuda, popravljanje DNK, povezivanje sa duhovnom porodicom, rešavanje situacija i razvijanje intuitivnosti, i, konačno, za povratak duhovnom redu. Kroz muziku, ti tonovi mogu pomoći svim kanalima, da ostanu otvoreni i da održavaju slobodan protok životne sile (Chi) doslovno kroz sistem čakri. Je li to ono, što što su onih šest elektro-magnetskih frekvencija, umetnutih u 'izgubljene' himne i Gregorijanske korale, trebale postići?

Mislim da je odgovor na to pitanje i više nego očigledan.

Kao što sam primetio ranije, još jedan razlog zbog kog su se ove Drevne Solfeggio Frekvencije 'izgubile' bio je promena u praksi intonacije tokom istorije. Standardna metoda intonacije poslednjih 200 godina se poprilično razlikuje od metoda, koje potiču iz antike pa sve tamo do 16.veka. Te drevne metode koristile su sistem intonacije,poznat kao Pravedna Intonacija (Just Intonation). Praksa,koja je prilagođena zapadnjačkim kulturama 16.,17. i 18.veka, i današnjici, poznata je kao Dvanaest-tonska jednaka temperatura (ili na engleskom – Twelwe-Tone Equal Temperament) (temperament – odstupanje od čistoće intervala).
Objašnjenje temelja ovih sistema intonacije je previše složeno,da bi se u njega ovde ulazilo, ali sledeći citat iz knjige Davida B. Doty-a, 'The Just Intonation Primer' bi trebao dočarati ograničenja na koje je muzika svedena.
'U osnovi, muzika je stavljena u kutiju ograničenja. Iako je teško objasniti kvalitet intervala Pravedne Intonacije, onima koji ih nikada nisu čuli, reči kao što su jasnoća, čistoća, glatkost i stabilnost prvo padaju na pamet. Navodno konsonatni intervali i akordi Dvanaest-tonske jednake temperature, zvuče grubo, nemirno ili blatnjavo kada se uporede.'

U mnogim slučajevima, pevanje američkih Indijanaca temelji se na Pravednoj Intonaciji. Pevanje zvuči monotono, ali mi otkrivamo da se unutar monotonog zvuka nalaze više-dimenzionalne harmonije.

Kako te različite vrste tonova utiču na naše zdravlje?

Posledično, s obzirom da je sva muzika, u našem savremenom svetu (od reklama do modernih himni i simfonija) komponovana, koristeći lestvicu Dvanaest-tonske jednake temperature, sve one imaju vibracijska ograničenja. Kao rezultat toga, vibracijska frekvencija tonova moderne muzike, može stvoriti situacije, kao što su 'ukalupljeno razmišljanje', nabijene i potisnute emocije; i nedostatak svesti, baziran na strahu – što se sve onda manifestuje u fizičkim simptomima bolesti. To je u suprotnosti sa muzikom, stvorenom pomoću lestvice Pravedne Intonacije, koja stimuliše vibraciju proširene kreativnosti, lakše rešavanje problema i holističko zdravlje. Opet, trebalo bi napomenuti da, iako postoje moderne note, koje približno odražavaju Solfeggio tonove, one nisu iste frekvencije kao drevni tonovi. Primer: Solfeggio ton, Mi vibrira na 528 Hz. Najbliži, moderni ton je C, iznad srednjeg C, koji vibrira na 512 Hz. Naše istraživanje ukazuje da vibracijske frekvencije sadržane u Solfeggio tonovima, sadrže te izvorne isceliteljske potencijale.'

David Hulse


"Neka bude svetlost..."