0:51
(Smeh)
0:53
Letnja škola je više ličila na divlju žurku bez alkohola. Prvog dana nas je vaspitačica sve okupila na jednom mestu i naučila nas je pozdravu za koji nam je objasnila da ćemo svakog dana, do kraja leta ponavljati kako bismo ojačali duh letnje škole. Ovo su reči: B-U-Č-M-O, tako izgovaramo bučno. Bučmo, bučmo, budimo bučmi." (Smeh) Aha. Nisam uspela nikako da shvatim zašto je trebalo da budemo tako bučni, i zašto je trebalo da pišemo reč pogrešno. (Smeh) Ali sam učestvovala u tome. Zajedno sa drugima sam to pevala. Dala sam sve od sebe. Čekala sam momenat kada bih mogla da se povučem i čitam knjige.
1:43
Kada sam po prvi put uzela knjigu iz kofera, najpopularnija devojka u grupi mi je prišla i pitala me: "Zašto si tako povučena?" - povučen je naravno potpuna suprotnost b-u-č-m-o-m. Kada sam drugi put pokušala, vođa kampa mi je prišla zabrinutog izraza lica i ponovila mi je kako je važan duh kampa i koliko je važno da se trudimo da budemo otvoreni.
2:05
I tako sam sklonila svoje knjige, stavila ih u kofer, ispod kreveta, i tamo su provele celo leto. Osećala sam se krivom zbog toga. Osećala sam da sam potrebna knjigama, i zvale su me, a ja sam ih izneverila. I izneverila sam ih, nisam otvorila kofer dok se nisam vratila svojoj porodici, na kraju leta.
2:31
Ispričala sam vam priču o letnjoj školi. Mogla bih još 50 istih da vam ispričam, svaki put mi je preneta poruka da moj tih i introvertan način postojanja, nije neophodno i ispravan pristup životu, da bi trebalo da se potrudim da budem ekstrovertnija. Uvek sam duboko u sebi osećala da je to pogrešno, i da su introvertne osobe odlične takve kakve jesu. Godinama sam potiskivala taj predosećaj, pa sam od svega postala advokat na Vol Stritu, a ne pisac, što sam oduvek želela da budem, delom i zbog toga što sam morala da dokažem sebi, da mogu takođe biti neustrašiva i samouverena. Izlazila sam u prepune barove, a ustvari sam želela da odem na večeru sa prijateljima. Refleksno sam donosila ove odluke koje nisu u skladu sa mnom, da nisam bila ni svesna da ih donosim.
3:19
To rade mnoge introvertne osobe, to je zasigurno naš gubitak, ali je i gubitak za naše saradnike, za našu zajednicu. Zvučaću možda dramatično, ali to je gubitak i za svet. U kreativnosti i upravljanju je neophodno da introvertne osobe čine ono u čemu su najbolje. Trećina do polovine populacije je introvertna, trećina do polovine. Znači, pričamo o jednoj od dve ili tri osobe koju poznajete. Čak iako ste vi ekstrovertni, pomislite na svoje kolege, partnere i decu, na osobu koja baš sada sedi pored vas, na sve njih se primenjuje ova slika koja je poprilično ukorenjena u našem društvu. Svi to usvojimo veoma rano u životu, pre nego što možemo i da verbalizujemo to što radimo.
4:02
Da biste jasno uvideli problem, morate razumeti šta je introvertnost. To nije stidljivost. Stid je povezan sa strahom od društvene osude. Intorvertnost se odnosi na način kako odgovarate na nadražaje, uključujući i društvene stimuluse. Ekstrovertne osobe traže mnogo nadražaja, dok se introvertni osećaju najbolje, najbudnije, najproduktivnije kada se nalaze u tišem okruženju. Ne sve vreme, to nije apsolutna stvar, ali veoma često. Ključna stvar u izvlačenju maksimuma iz naših talenata je da se svi mi nađemo u okruženju koje nama prija.
4:40
U ovom momentu se susrećemo sa predrasudama. Najvažnije institucije našeg društva, škole i radna mesta, su dizajnirane za ekstrovertne osobe, i prema njihovim potrebama za mnogo stimulacije. Takođe, trenutno slavimo i sistem verovanja koji ja nazivam novo kolektivno razmišljanje, koji podrazumeva da sva kreativnost i stvaranje dolazi sa nekog čudno društvenog mesta.
5:05
Zamislite klasičnu učionicu danas: kada sam ja išla u školu sedeli smo u klupama. Sedeli smo u klupama poređanim u redove, i veći deo zadataka smo obavljali nezavisno. Ali danas su u klasičnoj učionici radni stolovi spojeni, četvoro, petoro, šestoro ili sedmoro dece sedi zajedno. Deca rade na bezbrojnim grupnim zadacima. Čak i u slučaju matematike i kreativnog pisanja, za koje biste mislili da zavise od individulanih razmišljanja, očekujemo danas od dece da funkcionišu kao grupa. A decu koja više vole da su sama sa sobom ili da rade sama, doživljavamo kao izuzetke ili još gore kao problematične osobe. Većina nastavnika veruje da su idealni učenici ekstrovertne osobe, a ne introvertne, iako je istraživanje pokazalo da introvertni đaci imaju bolje ocene i više znanja. (Smeh)
5:59
Okej, ista stvar se dešava na našim poslovima. Većina nas radi u kancelarijama bez zidova, otvorenom prostoru, gde smo izloženi konstantnoj buci i pogledima saradnika. Introvertne osobe uglavnom ne dobijaju čelne pozicije, iako su introvertne osobe veoma pažljive, manja je verovatnoća da se upuste u velike rizike, što bi trebalo da poštujemo u današnje vreme. Adam Grant je u školi "Wharton" sproveo interesantno istraživanje koje je ukazalo da introvertne vođe često dolaze do boljih rezultata u odnosu na ekstrovertne, jer kada posluju sa proaktivnim ljudima, postoji veća šansa da dozvole zaposlenima da slede svoje ideje, dok ekstrovertne osobe nenamerno budu toliko ushićene stvarima, da prosto sve vode po svom nahođenju, i ideje drugih ljudi ne isplivaju na površinu tako lagano.
6:47
Činjenica je da su vođe koje su dovele do velikih promena bile intorvertne osobe. Evo nekoliko primera. Eleonora Ruzvelt, Roza Parks, Gandi, oni su sami sebe opisali kao tihe i nenametljive osobe, čak stidljive. Svi oni su preuzeli palicu, iako im je svaki atom njihovog bića govorio da ne rade to. Ispostavilo se da je to imalo posebne moći, jer su ljudi prosto osetili da su oni vođe ne zato što uživaju u tome da komanduju drugima, ne zato što uživaju da budu u žiži dešavanja, već zato što nisu imali izbora, zato što ih je vodila misao da treba da urade ono što smatraju ispravnim.
7:22
Smatram da je važno da u ovom trenutku istaknem da ja volim ekstrovertne osobe. Uvek naglašavam da su neki od mojih najboljih prijatelja ekstrovertni, uključujući i mog voljenog muža. Naravno, svi se mi nalazimo negde na skali između ekstrema introvertno-ekstrovertno. Čak je i Karl Jung, psiholog koji je popularizovao ove pojmove, rekao da ne postoji isključivo introvertna ili isključivo ekstrovertna osoba. Rekao je da bi takav čovek trebalo da bude u ludnici, ukoliko bi uopšte postojao. Neki ljudi se nalaze tačno na sredini ovog spektra, to su ambivertne osobe. Često pomislim kako su dobili najbolje iz oba sveta. Mnogi smatraju sebe ili jednim ili drugim tipom.
8:05
Ja želim da poručim da nam je, kulturološki, potrebna bolja ravnoteža. Treba nam više jin i jang odnosa između ova dva tipa. Ovo je naročito važno u domenu kreativnosti i stvaralaštva, jer kad psiholozi pogledaju živote najkreativnijih ljudi, nalaze ljude koji uspešno razmenjuju i razvijaju svoje ideje, ali imaju izraženu introvertnu crtu u sebi.
8:29
To se dešava zato što je osamljivanje često sastavni deo kreativnosti Darvin je imao običaj da odlazi u duge šetnje u šumi, i ljubazno je odbijao pozive za večere. Teodor Gajzel, poznatiji kao dr Sus, je izmaštao mnoga svoja neverovatna dela u usamljenoj kancelariji u potkrovlju svoje kuće u La Hoji, u Kaliforniji. Plašio se upoznavanja dece, njegove publike, jer se plašio da ga oni zamišljaju kao veselog Deda Mraza, i da bi bili razočarani njegovim rezervisanim stavom. Stiv Voznijak je izumeo prvi Epl računar, dok je sam sedeo u svom odeljku u Hjulit-Pakard firmi gde je tada radio. On objašanjava kako nikada ne bi postao takav stručnjak, da nije bio toliko povučen u sebe i nije napuštao kuću u detinjstvu.
9:19
Naravno, sve ovo ne znači da ne treba da sarađujemo, tome u prilog ide i čuveno upoznavanje Stiva Voznijaka i Stiva Džobsa, koji su osnovali Epl kompaniju. Ali znači da je usamljenost značajna, i da je nekim ljudima apsolutno neophodna. Činjenica je da nam je vekovima poznata transcedentalna moć osamljivanja. Od skora smo počeli da zaboravljamo to. Ukoliko analizirate najveće svetske religije, svi poslanici, Mojsije, Isus, Buda, Muhamed, oni odlaze u divljinu, sami, gde doživljavaju duboka prosvetljenja i otkrića, koja zatim prenose svojoj zajednici. Dakle, bez divljine nema ni otkrića.
10:05
Ukoliko razmotrite savremenu psihologiju, to nije iznenađujuće. Ispostavlja se da mi ne možemo biti deo grupe, a da instiktivno ne reflektujemo i oponašamo mišljenja drugih. Čak i kada su u pitanju stvari koje se čine ličnim i suštinskim, kao: ko vam se sviđa, počećete da imitirate verovanja ljudi oko vas, a i da ne shvatite da to radite.
10:25
Grupe tradicionalno slede mišljenja najdominantnije i najharizmatičnije osobe, iako ne postoji veza između dobrog govorništva i dobrih ideja, zaista je nema. Tako da... (Smeh) Tako da možda sledite osobu koja ima najbolje ideje, ali možda i ne. Da li zaista želite da prepustite to slučaju? Bilo bi mnogo bolje za sve da se osame, dođu do svojih ideja kada su oslobođeni pritiska grupe, a onda da se okupe i porazgovaraju o idejama u dobro regulisanoj sredini i nastave od te tačke.
11:04
Ukoliko je sve ovo tačno, zašto to i ne shvatimo? Zašto su škole i radna mesta organizovana na taj način? Zašto introvertnim osobama namećemo osećaj krivice što ponekada žele da se odvoje od drugih? Deo odgovora je u istoriji naše kulture. Zapadno društvo, a naročito Sjedinjene Države, je uvek veličalo ljude od akcije, na uštrb mislioca, "čoveka" koji razmišlja. Ali ranu istoriju Amerike, karakteriše ono što istoričari nazivaju kulturom karaktera, tada smo još uvek vrednovali duhovnost ljudi i njihove moralne osobine. Ukoliko analizirate knjige samopomoći iz tog perioda, sve su imale naslove tipa "Karakter, najveća stvar na svetu". Te knjige su slavile uzore kao što je Abraham Linkoln, koji je poštovan zvog svoje umerenosti i nepretencioznosti. Ralf Valdo Emerson ga je nazvao "čovekom koji ne koristi svoju superiornost."
11:59
Početkom 20. veka ušli smo u novo razdoblje kulture, koje istoričari nazivaju kulturom ličnosti. Desilo se to da smo se razvili od agroekonomije do sveta velikih poslovanja. Odjednom ljudi počinju da napuštaju mala mesta i odlaze u gradove. Sada se ljudi dokazuju gomili stranaca, a ne rade zajedno sa onima koje su poznavali celog života. Tako da je razumljivo da su osobine kao što su privlačnost i harizmatičnost iznenada postale veoma značajne. Naravno, knjige samopomoći su se promenile kako bi zadovoljile prohteve u "Kako osvojiti prijtalje i uticati na ljude". Kao uzore propagiraju zaista uspešne trgovce. To je svet u kom živimo danas. To je naše kulturno nasleđe.
12:44
Ja ne impliciram da je društvena snalažljivost nevažna, i ne pozivam na ukidanje timskog rada. Religije koje su slale svoje poklonike na usamljene vrhove planina, nas podučavaju ljubavi i poverenju. Problemi sa kojima se suočavamo u nauci i ekonomiji našeg vremena su takvih razmera, da su neophodne vojske ljudi koje udruženim snagama rade na rešavanju istih. Prosto poručujem da što više slobode damo intorvertnim osobama, veća je verovatnoća da dođu do svojih jedinstvenih rešenja za ove probleme.
13:20
Volela bih sada da podelim ono što je danas u mom koferu. Pogađate? Knjige. Moj kofer je pun knjiga. "Mačje oko" Margaret Atvud. Roman Milana Kundere. I Majmonidov "Vodič zbunjenima". Ali ovo nisu zaista moje knjige. Ponela sam ih jer su ih napisali omiljeni pisci moga dede.
13:55
Moj deda je bio rabin, bio je udovac i živeo je sam u malom stanu u Bruklinu, a to je bilo moje omiljeno mesto u detinjstvu, delom zato što je bilo ispunjeno njegovim finim i gospodsvetnim prisustvom, a delom zbog toga što je bilo ispunjeno knjigama. Zaista, bukvalno, svaki sto, svaka stolica u stanu nisu služili iskonskim funkcijama, već kao podloge za gomile knjiga koje se ljuljaju. Kao i svima u mojoj porodici omiljena delatnost moga dede je bila da čita.
14:24
Ali je voleo i svoju pastvu i mogli ste da osetite tu ljubav u njegovim službama svake nedelje u toku 62 godine dok je bio rabin. Mudrosti iz knjiga koje je čitao svake nedelje, složene slojeve stare i humanističke misli utkao bi u propovedi. Ljudi bi dolazili sa svih strana da ga slušaju.
14:44
Ali u ovome je caka kod moga dede. Ispod te ceremonijalne ljušture, bio je veoma skroman i introvertan, toliko da mu, tokom same službe, nije bilo lako da uspostavi kontakt očima sa istim ljudima kojima je držao službe već šezdeset i dve godine. Čak i van sinagoge, kad biste mu se javili on bi i same razgovore završavao prebrzo, jer nije želeo da oduzima bilo kome previše vremena. Kada je umro u 94. godini milicija je morala da zaustavi saobraćaj u komšiluku kako bi se smestili svi ljudi koji su došli da ga isprate. Pokušavam na svoj način da naučim nešto do mog dede.
15:27
Upravo sam objavila knjigu o introvertnosti, trebalo mi je oko sedam godina da je napišem. To su za mene bile blagoslovene godine jer sam čitala, pisala, razmišljala i istaživala. To je bila moja verzija dana u biblioteci moga dede. Ali iznenada moj posao je potpuno drukčiji, treba da držim predavanja, da pričam o introvertnosti. (Smeh) To mi mnogo teže pada, jer koliko god da sam počastvovana da sam ovde sa vama, to nije moja prirodna okolina.
16:08
Pripremala sam se za ovakve nastupe što sam bolje mogla. Prošle godine sam vežbala javne nastupe kada god mi se ukazala prilika. Ovo je moja "godina opasnih predavanja". (Smeh) To mi je mnogo pomoglo. Ali ono što mi još više pomaže je moj osećaj, verovanje, nada da su naši stavovi prema introvertnosti, nenametljivim osobama i samoći zaista na samom pragu dramatičnih promena. Zaista to mislim. Završiću svoje izlaganje pozivom na delanje onima koji imaju stav sličan mom.
16:42
Broj jedan: prestanite sa preokupiranošću timskim radom. Prosto, prestanite. (Smeh) Hvala. (Aplauz) Želim da jasno iznesem svoje stavove, jer zaista verujem da naša radna sredina treba da promoviše kulture neobaveznih razgovora, prijatnu atmosferu gde se ljudi okupe i spontano razmene ideje. To je odlično. To prija i introvertnim i ekstrovertnim osobama. Ali potrebno nam je više privatnosti i slobode, i mnogo više nazavisnosti na poslu. Ista stvar je preslikana u školama. Neophodno je da učimo decu kako da rade zajedno, ali važno je i da ih naučimo kako da rade sama. Ovo je takođe veoma važno za ekstrovertnu decu. Moraju da rade sama, jer se delom velike misli na taj način rađaju.
17:28
Okej, druga misao: idite u divljinu. Budite kao Buda, dođite do svojih otkrića. Ne propagiram ideju da svi treba da izgradimo kolibe u šumi i nikada više ne progovorimo međusobno, ali predlažem da treba da se isključimo i pozabavimo se svojim mislima malo češće.
17:50
Broj tri: razmislite dobro o stvarima koje ste stavili u kofer i zašto ste ih tamo stavili. Ekstroverti, možda su vaši koferi takođe puni knjiga. Ili možda čaša za šampanjac ili padobrana. Šta god da je u pitanju, nadam se da se bavite time kada god možete i počastvujete nas tako svojom energijom i radošću. Ali introvertne osobe, takvi kakvi ste verovatno imate potrebu da pažljivo čuvate sadržaj vaših kofera. To je u redu. Ali s vremena na vreme, samo ponekad, nadam se da ćete otvoriti svoj kofer kako bi ih i drugi ljudi videli, jer ste ovom svetu neophodni vi i stvari koje sa sobom nosite.
18:32
Želim vam najbolje moguće putovanje i hrabrost da tiho pričate.
18:38
Mnogo vam hvala.
18:39
(Aplauz)
18:44
Hvala vam. Hvala vam.
18:46
(Aplauz)
17 коментара:
Malo je kontroverzna - što pokazuje javnim istupanjem na tribinama. U tome i jeste trik - introvertne osobe kriju u sebi ispod slojeva lepog vaspitanja, sramežljivosti, skrivenih strahova i slično, želju za ekstrovertnošću, i obratno, ekstrovertne osobe još nisu otkrile svoj unutrašnji svet. I sve se to nalazi u jednom čoveku, oba, dva u jednom... I što je zanimljivo, moraju postojati oba vida ispoljavanja, samo je jedno najčešće naglašeno. Naći dobar balasn, umeti razlikovati unutrašnji svet od spoljašenjeg. Bez identifikacije sa bilo kojem od njih.
Biti u društvu znači ispoljavati se. Ima onih koji ćute, i to glasno ćute, i glasniji su ćutanjem od onih koji brbljaju. I to se takođe može nazvati ekstrovertnost. Što nas navodi da ove pojmove malo dublje sagledamo. Mada, oni su nekako već određeni u psihologiji. A to sve opet ništa ne mora da bude istinito.
Ne postoji introvertno društvo. Postoje samo društva ili zajednice koje su zatvorenije više ili manje za upliv drugih ljudi ili ideja, mada danas u vremenu globalizacije i to je prosto nemoguće.
Čovek bi trebalo da ima interesovanje za sve što mu život donese, a ne interes. Mi, nažalost, svi želimo ineters od nečega, pa čak i od sopstvenog ispoljavanja. To je u našoj prirodi. Interesovanje je donekle u vezi sa davnjem pažnje prema životu, ljudima, biljkama, stvarima, predelima... Svako voli pažnju. A da bi dao pažnju moraš da izađeš iz sebe - znači, postaneš ekstrovertan, ali u onom plemenitom smislu... a ne kako se inače, već odomaćeno i kolokvijalno, ta reč koristi u svakodnevnom životu... I kad bi mogli da u trenutku ispoljavanja istovremeno budemo van sebe i unutar sebe i vidimo sosptveno ispoljavanje - e to se zove postignuće. Tada nije ni bitno da li si introvertan ili ekstrovertan.
Li, veliki pozdrav tebi i tvojim drugarima
Ne smatram sebe introvernim već samotnjakom. Samotnjak sam zbog glupih socijalnih normi koje određuje društvo, to jest većina - a većina nikada nije donosila pametna merila. Biti samotnjak, ili intovert, ne mora da znači da nemaš aposlutno nikakve socijalne potrebe. Dokaz je moje javljanje na ovom sajtu. ovo je idealan način da zadovoljim mizerne procente svoje potrebe za ljudskom korelacijom.
Inače, ceo tekst nisam pročitao. Nije mi se dopao početak.
pesnik u prolazu
Izostavljam osvrt na tekst samog autora – autorice, ili autorke (mrzim ženske oblike ). Za moj ukus mnoga predavanja sa TED-a su odviše uprošćena. Uzrok tome je verovatno svrha prezentacija- popularizacija nauke u kratkom terminu.
Tvoj stav o psihološkim tipovima je logičan. Što bi rekao Jung čist ekstrovert ili introvert bi zapao u ludnicu. Njegova kategorizacija na tipove ne podrazumeva lepljenje jedne etikete na osnovu dominantnih karakternih osobina već na različititim stavovima prema životu i shodno tome različitom ponašanju. Dakle, ljudi su negde na sredini, neki više neki manje “ otvoreni” to jest “ zatvoreni” i to u zavisnosti od situacije. Po njemu kategorizaciju otežava upravo beskrajna raznolikost zatvorenosti i otvorenosti kod ljudi ( što je bazni elementa klasifikacije ). To znači da razgraničenje između ekstrovernih i introvertnih ipak postoji ali nikako drastično. Ponavljam beskrajne su kombinacije osobina, beskrajne nijanse, i isto toliko ljudskih likova i ponašanja.
U dnevnom životu smo skloni pojednostavljivanju stvari pa shodno tome trpamo ljude u fioke a onda se začudimo kada iz njih povremeno iskoče potpuno drugačiji. Tipična je još jedna praksa : čim kod nekoga preovladava jedna osobina mi joj dodajemo još sijaset drugih, navodno pripadajućih i tako do kraja zakucamo profil te ličnosti bez objektivne podloge. I ti misliš da javni nastup ove žene odaje ekstroverni ” deo” njene ličnosti . Introvertne osobe su isto tako dobri govornici samo je njihov put do javnog nastupa drugačiji od ekstrovertnih. U pripremi studenata za javne nastupe trošila sam mnogo više vremena na introverte. Oni su hteli biti apsolutno sigurni u ishod svog nastupa. Pripremali su se neviđeno odgovorno, duže, temeljitije. Prezentacije su im bile izvrsne, ni za trunku lošije od ektrovernih. Naprotiv, ektroverti su skloni improviacijam pa su skloniji greškama. Iskustvo sa introvernim studentima u pogledu stidljivosti je isto. Obično se misli da su introverti stidljivi, šta više stidljivost je postala sinonim za introverte. Ne mora da znači.I tako unedogled.
Kako pišeš, zaista se ne zna šta ko krije u sebi sve dok neka situacija ne dovede do ispoljavanja zatomljenih osobina. Krizne situacije su najbolji pokazatelj još jednog lica ljudi.
Žurim. Imam u kući jednu divnu, milu, introvertnu osobu. Zbog nje sam postavila ovaj tekst. i posmatram je danima kao pokusnog kunića, hahaaa…
I tebi pozdrav i kao uvek hvala na dolasku i komentaru
Pesniče - samotnjače tebi ću da odgovorim večeras.
Ključ ličnosti je svest. Najgore je to što čak ni pametni i obrazovani ljudi nisu svesni sebe ili su svesni delomično. Iznenadim samoga sebe u nekim situacijama. U čemu je onda vrednost teorija? Pre svega u njima ima mnoštvo proturečnih mišljenja i sve do jednog bez uverljivih dokaza. I da je drugačije koliko razvoj nauke ima udela u ličnom razvoju. Nikakvog! Nikada nećemo biti u stanju da dosegnemo našu svest, a tek podsvest. Lično ne znam gde spadam niti me zanima.
XXX
Sfinga,
čim se pojaviš eto komentara! Dokaz šta znači biti ličnost. Izdići se ličnošću bitnije je od svih tipologija. Prava ličnost uvek ima dobar izbor, unutrašnji glas. Velikim ličnostima on govori glasnije i jasnije. Personama bez ličnosti upravljaju izvana, druge osobe, grupe, društvo. Otuda moj naklon dami koja zna i veruje u to što zna.
pedja
Li,
kritične situacije su najklizavije područje. Sklizneš dok trepneš. Isto tako opasno je bezglavo stvaranje situacija ali onaj ko želi da dinamično proživi život obično juri u susret s đavolom. To je neki nepisani zakon ektrovertnih, da sami prave vlastite zamke. I ja pišem iz iskustva, heeee...
pedja
XXX
ti spadaš u otvoreno nezainteresovane, heheeee...
pedja
Jedino je Suzana procitala tekst! Muski, muski.
Suzana, postovanje i pozdrav
Z.
Dragi prijatelji, ovde fali još bar jedna dama da bi ste vi muški imali motiva da komentarišete tekstove. Da se malo jezičak vage pomeri i na levo, jer očigledno je otišao na desno. Izgleda mi da je tako. Zar ne? Čim se pojavi žena, eto gužve. hehehe. I sve oživi, vrca, zasija... Pa čak ovakav tekst može biti interesantan, iako inspiracija dolazi sa drugog mesta.
Ova priča o ekstovetnim i introvertnim je veoma zanimljiva, jer se može mnogo pogrešiti. Dublje sagledavano stvari deluju najčešće obratno, i ako još uključimo paradokse, kojih je nasijaset, onda se možemo baš zabaviti...
još jednom pozdrav svima ;)
A gde je moj komentar? Uvedena cenzura. Nisam napisao ništa strašno. Svinga, ti bi se složila sa mnom, siguran sam - snaga žena je duplo veća od naše te nije potrebna ni jedna žena vise. Dobro, napisao sam " slušaj mala " , malo intimnije, pa šta.
Pozdrav i tebi
pedja
Eto, ne znam o čemu si pisao, ali se slažem sa tobom... Sigurno! ;)
Snaga žene vuče muškarca ka zemlji, a njegova snaga vuče ženu ka nebu. Kako god, svako na neku stranu vuče. I što je najgore, niko nigde ne stigne. hehehe. Mada, ne mora da bude uvek tako. Bitno je da se krećemo, negde ćemo već stići, videćemo gde.
Hajd' uzdravlje...
Pozdrav - "Mala"
Znao sam! Dođemo na isto-ti kroz teoriju ja kroz praksu ( bogatu, heheeee).
Važno je imati cilj, mala! On ima težinu, veličinu, formu, boju, kvalitet i moć, pre svega moć. Tera te da ustraješ.Pazi, cilj se kreće, menja, u detaljima, nadopunjuje se,može u hodu da se promeni. Sa ciljem možeš činiti čuda, ali pre toga moraš znati šta očekuješ. Nije dobro kada stigneš na cilj i razočaraš se i " što je najgore nigde ne stigneš". A stigneš uvek, razmisli. Čak i kada misliš da nisi stigao nigde.
pedja
Žene, žene, žene.
“Nije reč o ženama, nego o seksu. Nije reč ni o seksu, nego o trenutku – o ludilu deljenja trenutka – ili bolje, o ludilu postizanja... čega? Nije reč o užitku, nego radije o pokretu kojem užitak daje početni poticaj, o promeni koju užitak traži, koju
progoni, i pred kojom još jednom propada, slomljen, istrošen, premda okrunjen osećajem
seksualne naslade te iscrpljen, mrtav umoran – koliko god presretan. Ipak, pohotnost skriva njegov poraz” ( Luis Calaferte )
pesnik u prolazu
Dok ste vi lepo razmenjivali misli ja sam se zabavljala sa nekim glupim browser redirect-om, ili ti trojan kilerom, ubitačno dosadnim. Kao veliki entuzijasta u svemu, pa i onome čemu nisam dorasla, borila sam se ( muški hm..) sa njim dok ga nisam skinula. Skida se lako ako vratiš komp. na staro stanje, ili reinstaliraš program, ali, zašto lako ako može teško, zašto jednostavno ako može komplikovano. I tako sam nekoliko dana naučila sve o antivirsunim programima. Rezultat je, ni jedan ( vbesplatni) ne može da ti sdredi najobičnijeg trojanca. Može njih pet, šest npr. po fazama, da se ubiješ od posla koji se na kreaju, ako ne uspeš, opet svodi na reinstaliranje. Ako ništa dobro je znati koliko koji vredi, i dobro je izbaciti sve loše i staviti momentalno najbolje, i dobro je što ti dobar program sredi masu drugih stvari ( naravno uz tvoju pomoć ). Eto tim sam se bavila.
Nakon ovog objašnjenja nadam se da ćete shvatiti moje odsustvo.
Šaljem pozdrav i hvala na dolascima i komentarima ( osvežavajućim kao i uvek- ne čudite se terminu kod mene je ovih dana bilo 33 stepena ).
Tebi pesniče velikooooo izvinjenje. Obećala sam komentar i ućutala.
Ni jednog trenutka nisam pomislila da si vuk- samotnjak, što po sebi nije ni tako loše kao što se uobičajeno misli. Zašto nisam ? Pa zato što nisam razmišljala o tvojoj ličnosti. Tek sada, nakon tvoje male ispovesti, shvatim da tvoji komentari nikada nisu sadržavali informacija o tebi. Savršen je to dokaz kako su u razmeni misli detalji o nekome nebitni.
Jedino što još mogu da dodam je jedno veliko hvala na tvojim dolascima. Pa, nije mala stvar, kada vuk-s. dolazi u posetu.
pozdrav
Vidi ovo, pade mi na pamet da si ti ta snaga introvertiranih ( ako si ) u glasnom svetu nas ostalih ( neka mi oproste ostali ). Ova pomisao mi zvuči nekako pesnički.
Постави коментар