Ludovic Rodo Pissarro (1878–1952): Van Gogh reže uho u njegovoj sobi u Lamartine in Arles.
Polovinom jula 2016. holandske novine su bile pune vesti : "Van Gogh nije odsekao deo uva, već celo ", ' Rešena misterija oko uva". Povod je bilo otkriće pisma iz 1988 dr. Félix Reya, van Gogovom trgovačkom posredniku. Čak je i iz Van Goghmuseuma pristigla informacija da je "kraj duge biografske dvosmislenost ': Vincent van Gogh nije odsekao samo deo resice, već celo levo uvo".
Ovu vest su prenele mnoge svetske medijske kuće, između ostalih i naše. Nažalost, otkriće skice u medijima je shvaćeno kao konačna istina o ovom događaju, što možda i nije tako. Najžalosnije je što se u celoj ujdurmi oko Vincentovog uva izleteo sam Van Goghov muzej. Srećom, kako to nažalost retko biva, nađe se tu i tamo još poneki entuzijasta, pobornik krajnje profesionalnog istraživanja ( i medijskog informisanja ) pa se, zahvaljujući jednoj takvoj osobi, Hans van Maanen-u mogla pročitati krajnje argumentovana kritika o pomami nastaloj o Vincentovom uvu.
Povod za objavljivanje ekskluzivne vesti u novinama, a u vezi novog otkrića o nesretnom izrezivanju uva Van Gogha ( ili njegovog dela ) bilo je objavljivanje knjige o Van Goghovom uvu, iz pera bivše nastavnice umetnosti Bernadette Murphy, ali i istovremeno otvaranje izložbe " Blizo ludila: Van Gogh i njegova bolest " kojom se na osnovu starih i novih podataka, slika, crteža, i pisama pokušao rekonstruisati ovaj događaj.
PISMO DR. Rey Felixa
Orginalno pismo doktora Rey, sa crtežom pohranjeno je u Amsterdamskom van Gogh muzeju
Pronađena skica trebala bi biti definitivan dokaz da Vincent van Gogh nije odsekao samo deo uha već čitavo. Da li je skica zaista dokaz ili je reč samo o još jednom detalju ( nepreciznom) niko od svetski relevantnih istoriografa nije mogao konačno da potvrdi. Zašto?
UKRATKO: Pronađena skica je bez sumnje originalna ali je pitanje da li je precizna. U pitanju je lekar stažista, POST FESTUM CRTEŽ, po mnogima vrlo neubedljivog svedoka.
Knjiga Bernadette Murphy, koja je skicu obelodanila, bitna je u pogledu objave stvarnog porekla skice ( o čemu će biti više govora tokom teksta ). Inače je reč o knjizi u kojoj autorica opisuje svoju istraživačku potragu (koja je trajala sedam godina) o dramatičnim događajima oko Božića 1888 - zato njena knjiga liči više na memoare nego na biografiju Van Gogha. I ona sama se zaustavlja na dilemi: celo uvo ili samo ušna resnica.
DOGAĐAJI KOJI SU PRETHODILI
U jesen 1988 godine Vincent je delio svoju kuću u Arlesu sa kolegom slikarem Paul Gauguin-om. Nakon čestih svađa Gauguin se, protiv Vincentove volje, na kraju vratio u Pariz. Ovo je samo jedna, za sada najizvesnija, verzija i uzroka događaja.
Dakle, posle jedne od tih žučnih razmena mišljenja, 23. decembra uveče Gauguin je izašao napolje da udahne malo svežeg vazduha. Za njim je došao Vincent. Nakon povratka u kuću, ispričao je kasnije Gauguin, Vincent je sa nožićem za brijanje isekao levo uvo. Vincent je zadržavao krv, koliko je mogao, a komad uva je umotao i odneo ga u obližnji bordel gde ga je pokazao devojci Gabrijeli, kćerci lokalnog farmera koja je tu radila kao spremačica. Ona je otvorila zamotuljak i onesvestila se. Van Gogh se vratio kući. Iz bordela su odmah pozvali policiju koja je našla Vincenta u njegovom krevetu više mrtvog nego živog.
U bolnici ga je prihvatio Félix Rey, mladi lekar koji je tek završivši studije bio na stažu. Van Gogh se brzo vezao za mladog, zabrinutog lekara, ali taj odnos nije bio obostran. U intervjuu, iz 1928. Rey se sećao Vincenta kao jednog " iznad svega jadnog, tužnog čoveka" koji nije imao nikoga kome bi pričao o svojoj umetnosti i jadao se o komplementarnim bojama. Portret ovog lekara, koga je Van Gogh nacrtao i poklonio mu, ovaj je smatrao strašnim. I dva, takođe poklonjena crteža, koja mu se takože nisu dopala, on je vrlo brzo nastojao da proda.
Nakon smrti van Gogha, u julu 1899, njegova slava polako raste. Delomično postaje poznat zahvaljujući biografiji američkog pisca Irving Stone-a, koja se pojavila 1934 godine i doživela mnoga izdanja. Čak je i filmovana. U ovoj knjizi Ston posvećuje vidnu pažnju nemilom ekscesu sa uvom. Nakon ove knjige, dilema oko Vincentovog uva nastavila se do danas.
prva edicija
PRETERIVANJE ILI...
Pitanje uva je očito zavisilo i još uvek zavisi od biografa.
DEO UVA
Ljudi koji su poslednjih godina poznavali van Gogha, družili se sa njim ili su ga videli, tvrdili su da nije oštećeno celo uvo već možda malo više od ušne resnice. Ako se Vincent gledao pravo, spreda, šteta bi se videla tek malom kao što je izjavio lekar Paul Gachet. Na skici koju je ovaj lekar nacrtao po smrti, na uviđaju, uvo nije jasno nacrtano, ali se ipak vidi.
Prva, Gauguin-ova sećanja su, po gotovo svima koji su se bavili ovim pitanjem , savršeno nepouzdana i kontradiktorna. U jednoj od prvih autoritativnih studija, La Folie de Van Gogh 1928. godine, to jest izveštaju francuskih lekara Doiteau i Leroy piše da je Gauguin-ovo svedočenje netačno."Vincentova ozleda je manje ozbiljna nego što je naveo reći Gauguin.On je isekao samo režanJ levog uva. "
U članku iz 1936. godine, u Istorijsko medicinskom časopisu Æsculape, jedan autor opet tvrdi da je odsečeno nešto više od samo režnja.
U pozamašnoj biografiji Steven Naifeha i Gregory White Smitha,"Van Gogh:the life"iz 2011. godine tvrdi se slično:"Nož nije obuhvatio gornji deo uha,već je došao otprilike do sredine, dotičući čeoni deo vilice.
I Julian Bell vidi u svom nedavnoj, izvrsnoj skici Van Gogh:a power seething da nema razloga za sumnju u svedočenju porodice i prijatelja. Da podsetimo usput, u pismu koje je Vincent napisao ženi svoga brata, a koje je objavljeno 1914., piše da je on " odrezao jedan deo uva. Isto to je tvrdio i slikar Paul Signac koji ga je posećivao redovno.
Slika Autoportret sa zavijenim uhom nastala je u januaru 1889. godine, ubrzo posle incidenta koji se odigrao uoči Božića. Umetnik ne gleda direktno u posmatrača, već je njegov pogled usmeren ka nekom umetnikovom svetu koji se nalazi negde iza samog posmatrača. Van Gog prikazuje svoje zavijeno uho, tačnije zavoj preko uha i brade; na glavi ima zimsku kapu, a od odeće se ističe jedino težak zeleni kaput, čije je jedino gornje dugme zakopčano. Njegova bleda put u kombinaciji sa zavojem pokazuje da umetnik nije najboljeg zdravlja, što pokazuju i njegove oči, kao i njegov pogled. Depresija ga sve više obuzima, a san o stvaranju kolonije gasi se sa Gogenovim odlaskom. Na ovoj slici još uvek pokušava da zadrži trunku prethodnog, srećnijeg života. Japanska estampa u pozadini predstavlja sećanje na ranije, srećnije trenutke.( izvor)
Slika Autoportret sa zavijenim uhom nastala je u januaru 1889. godine, ubrzo posle incidenta koji se odigrao uoči Božića. Umetnik ne gleda direktno u posmatrača, već je njegov pogled usmeren ka nekom umetnikovom svetu koji se nalazi negde iza samog posmatrača. Van Gog prikazuje svoje zavijeno uho, tačnije zavoj preko uha i brade; na glavi ima zimsku kapu, a od odeće se ističe jedino težak zeleni kaput, čije je jedino gornje dugme zakopčano. Njegova bleda put u kombinaciji sa zavojem pokazuje da umetnik nije najboljeg zdravlja, što pokazuju i njegove oči, kao i njegov pogled. Depresija ga sve više obuzima, a san o stvaranju kolonije gasi se sa Gogenovim odlaskom. Na ovoj slici još uvek pokušava da zadrži trunku prethodnog, srećnijeg života. Japanska estampa u pozadini predstavlja sećanje na ranije, srećnije trenutke.( izvor)
CELO UVO
U novinskih izveštajima tog vremena, izjavama policajca na dužnosti i u medicinskoj dokumentaciji Van Gogha, međutim, uvek se govorio o celom uvu.
Glavni očevidac zajedno sa Gauguin-om, Dr.Félix Rey, takođe je tvrdio da je Van Gogh odrezao celo uho: "Neki kažu da je odrezao pola uha, drugi celo uvo. Ja koji sam obrađivao Vincentovo uvo i ostavio ga teglu valjda najbolje znam šta da mislim o tome", napisao je 1929. u pismu Doiteau i Leroy. Nažalost to uvo iz tegle je nestalo.
Iako je Stone na kraju priznao da je neke scene iz Vincentovog života iskonstruisao sam, on je ipak istakao da je u knjizi, pored ovih malih sloboda, ispisana istina. On je profesionalno odradio posao , razgovarao je sa mnogim akterima - uključujući i dr. Félix Reya.
Ono vredno to je Bernadette Murphy obzbabila svojom knjigom, je da je dr. Ray zapravo pomenutu skicu napravio za na upit Stone-a. Stone je svoju knjigu pisao na osnovu onoga što je čuo, između ostalog i od Reya, koga je zamolio da nacrta kako je to izgledalo. I Ray je to učinio iscrtavajući linijom obrise pokušavajući ocrtati ostatak resnice uva, što je( verovatno) nedovoljno da bi se skica prihvatila kao autentičan materijal .
Interesantno je lekarevo mišljenje koje je tom prilikom dao o Van Goghu, koga je dve godine pre toga nazvao skoro bednim,
U novinskih izveštajima tog vremena, izjavama policajca na dužnosti i u medicinskoj dokumentaciji Van Gogha, međutim, uvek se govorio o celom uvu.
Glavni očevidac zajedno sa Gauguin-om, Dr.Félix Rey, takođe je tvrdio da je Van Gogh odrezao celo uho: "Neki kažu da je odrezao pola uha, drugi celo uvo. Ja koji sam obrađivao Vincentovo uvo i ostavio ga teglu valjda najbolje znam šta da mislim o tome", napisao je 1929. u pismu Doiteau i Leroy. Nažalost to uvo iz tegle je nestalo.
Iako je Stone na kraju priznao da je neke scene iz Vincentovog života iskonstruisao sam, on je ipak istakao da je u knjizi, pored ovih malih sloboda, ispisana istina. On je profesionalno odradio posao , razgovarao je sa mnogim akterima - uključujući i dr. Félix Reya.
Ono vredno to je Bernadette Murphy obzbabila svojom knjigom, je da je dr. Ray zapravo pomenutu skicu napravio za na upit Stone-a. Stone je svoju knjigu pisao na osnovu onoga što je čuo, između ostalog i od Reya, koga je zamolio da nacrta kako je to izgledalo. I Ray je to učinio iscrtavajući linijom obrise pokušavajući ocrtati ostatak resnice uva, što je( verovatno) nedovoljno da bi se skica prihvatila kao autentičan materijal .
Interesantno je lekarevo mišljenje koje je tom prilikom dao o Van Goghu, koga je dve godine pre toga nazvao skoro bednim,
" Ja sam radostan da mogu da dam uvid u pitanje o mom jadnom prijatelju Van Goghu. Ja se nadam da nećete geniju od ovog izvrsnog slikara oduzeti od slave koja mu pripada .
Vincent van Gogh, portret dr.Félix Reya (1889)
– Poesjkinmuseum Moskou
Da se vratimo crtežu lekara. On je crtajući obrise lica zaista izostavio ( isekao ) celo uvo- onako kako je i godinama tvrdio. Kao što je napisao Steven Naifehu u New York Times-u ta post skica ne može biti dokazni materijal.
Slično mišljenje je izneo i Julian Bells. I on nalazi dr. Rey-a ne strašno pouzdanim svedokom. On ga vidi kako je pričaa sa Irving Stone-om,nakon što je vincent postao svetski poznat, kao što ribari znaju da pričaju o svom ulovu od pre desetine godina. Zašto ne bi i on malo preterao o " ulovu" koga je on lekarski obrađivao.
Na kraju bi veći pogodak bio da je Bernadette Murphy pronašla pismo u kom ovaj lekar tvrdi da je bilo isečeno samo pola uha. To bi konačno rešilo kontroverzu, ili da se pronašlao taj deo- ili celo uvo. Ovako, dilema ostaje.
izvor
ARHIVA
4 коментара:
Ovo je vreme lazi i manipulacija. Koperniku je trebalo 35 godina da objavi ozbiljne naucne pretpostavke.Buducim generacijama trebace trostruko vise da poreknu gomilu laznih koje su cvrsto ukopane bez obzira koliko protu-dokazi bili uverljivi.
Z.
Laganje i manipulacija su elementi standardnog ljudskog ponašanja. nemoguće je utvrditi količinu neetičkog u nekom od istorijskih perioda ( sa pretpostavkom da oboje smatramo neetičnim sredstvima)premda razvrstavajući određene istorijske periode pribegavamo i tome. Sloterdijk je, npr. ustanovio da po okončanju epohe humanizma dolaze do izražaja tendencije čovekovog ponovnog zapadanja u divljaštvo (be-stijalizaciju). On istovremeno, kao većina nas, nostalgično zaključuje da je povratak humanizmu nemoguć. Naša generacija misli da je naše vreme bilo etičnije od ovoga sada, a pitanje je!Zapravo pitanje je ( sugerišem Ničeova razmišljanja na tu temu ) koliko je " poboljšanje čoveka " raznoraznim metodama etično! Većina načina poboljšanja nije ništa drugo do kročenje ljudi ( da i ja upotrebim termin za tretman životinja). Koperniku je trebalo toliko vremena zbog presije crkve. Naježim se na bilo koji vid društvenog ograničavanja, prisile, to jest sile pa makar ona "prividno" dovela moral do željenog ideala. Verujem da je ženi pod burkom vaspitanom od prvog dana sa mišlju da je to normalno, takav život dobar. Sa druge strane sam veliki protivnik zagovaranja nekakve apsolutne, bezgranične slobode. Mislim da su takve okolnosti dovele do stanja u kakvom se nalazimo. Pri tom bih na prvo mesto stavila ipak ekonomiju koja ruši sve moguće principe (novac-moć). Kada je u pitanju istoriografija, česte su situacije kao ova sa Vincentovim uvom. Greška Irvina Stonea je što je apsolutno poverovao svom izvoru ( dr. Felix Rey). Tehnički gledano on nije imao razlog da mu ne poveruje. Dakle, moglo bi se reći da je greška je u tom famoznom lekaru. Ali, da stvar bude interesantnija i svedočenja drugih su kontradiktorna. To je problem sa kojim sam se i ja sretala. On se ne može podveseti pod laž ili manipulaciju. Inače je toga danas, kao što pišeš,zaista previše.
Svet je postao zabavni park, zonom igara bez granica, slobodnog užitka, masovne najniže kulture, političkog showa i trajnog tuluma.
penik u prolazu
Pored toliko ljudi koji su ga videli nema verodostojnog svedoka! To su fantomske situacije.Da ne poveruješ.I kako onda da govorimo o istini u slučajevima kada se ona ne zna? E pa nikako. Niti treba insistirati, uložiti toliki naučni potencijal da bi se dokazalo da li je odsečeno celo uvo, polovina, trećina. Jedan milimetar uva je dovoljna činjenica da se pojasni stanje umetnika, uticaj na stvaralaštvo i tačka.
To je moja zamerka intelektualcima svih profila, to nerazumno rasipanje snaga na gluposti. Daleko je to od elementarnih normi profesionalizma.
XXX
Постави коментар