петак, 03. март 2017.

Chesterton o mitologiji uspeha






10 tajni za postizanje uspeha i unutrašnjeg mira, 100 pravila za uspeh na radnom mestu, Vaš put do sreće i uspeha,  Tajna brzog isceljenja, itd.  naslovi su knjiga  koje " otkrivaju" brže puteve do miliona, sreće, zdravlja.  Mnoga od ovih izdanja  prodata su u milionima primeraka, rečnikom ekonomista povećana je potražnja za ovom vrstom štiva. Shodno tome povećala se i ponuda. Pa šta?

Reklo bi se da je ovakvo stanje logičan redosled događaja, pokazatelj stanja u poslovnom okruženju današnjice  koje zahteva podučavanje o efikasnijim pristupima poslu. Zlatna pravila uspešnosti nikome ne mogu da štete, naprotiv mogu biti od neprocenjive koristi pogotovo  u sve oštrijoj konkurenciji na tržistu kadrova. Ako se u čitavu stvar umeša nauka tvrdnjama da  inteligencija utiče na uspeh samo 1 do 2 posto, to jest da ona nema gotovo nikakve veze sa uspehom, logično je da će lista tih famoznih uputstava zainteresovati gotovo svakoga.
I, konačno, ako se neke od navedenih knjiga kupe, sadržaj dobro prouči / nauči da li je to garancija uspeha ili...je potrebno nešto više, ili čak nešto drugo.
 Iako pisan u druga vremena tekst  G. K. Chestertona ( apostola zdravog razuma ) aktuelan je i danas.


 "Posedovanje „otvorenog uma“ 
 samo po sebi ne znači ništa. 
 Smisao otvaranja uma, 
 baš kao i otvaranja usta, 
 je zatvoriti ga ponovno 
 na nečem pouzdanom." 

G. K. Chestertona

______________________________

U naše vreme pojavila se određena vrsta knjiga i članaka za koje ja najiskrenije smatram da se mogu prozvati najglupljim u istoriji čovečanstva. Mnogo su divljiji od najdivljijih viteških romansi i mnogo dosadnije od najdosadnijih verskih traktata. Štaviše, viteške romanse su barem govorile o viteštvu, a religijski traktati o religiji. Ali ove knjige ne govore ni o čemu. One se bave onime što nazivamo Uspehom. Na svakoj polici, u svakom časopisu, možete pronaći dela koja  govore ljudima kako uspeti. To su knjige koje govore ljudima kako uspeti u bilo čemu, a napisane su od strane ljudi koji ne mogu uspeti čak niti u pisanju knjiga. Za početak, takva stvar kao što je uspeh, naravno, ne postoji. Ili, ako vam se tako više sviđa, ne postoji ništa što nije uspešno. To da je stvar uspešna jednostavno znači da jest. Milioner je uspešan u bivanju milionerom, a magarac u bivanju magarcem. Svaki živući čovek je uspešan u življenju, a mrtvac je možda uspeo počiniti samoubistvo.

Ali, prelazeći preko loše logike i loše filozofije u frazi, možemo Uspeh shvatiti, kao što to čine pisci ovih knjiga, u običajenom smislu pribavljanja novca ili svetovne pozicije. Ovi pisci tvrde da će objasniti savremenom čoveku kako može uspeti u trgovini ili spekulacijama, kako, ako je građevinar, može uspeti u građenju, ili kako, ako je berzovni mešetar, može uspeti u mešetarenju. Tvrde da će trgovca pretvoriti u sportskog jedriličara, a trećerazrednog novinara u plemića. To je nedvosmisleni poslovni predlog, i stvarno mislim da ljudi koji kupuju te knjige (ako ih iko uopšte kupuje) imaju moralno, ako ne i zakonsko, pravo da traže povrat novca. Niko se ne bi usudio objaviti knjigu o električnoj energiji koja čitaocu ne bi ništa rekla o električnoj energiji. Niko se ne bi usudio objaviti članak o botanici iz koje bi bilo očito da pisac ne zna niti na koju stranu treba zakopati biljku u zemlju. Ipak, naš je moderni svet pun knjiga o Uspehu i uspešnim ljudima koje doslovno ne sadrže nikakvu ideju, i jedva ikakav verbalni smisao.

Sasvim je očito da u bilo kojoj poštenoj aktivnosti (kao što su građenje ili pisanje knjiga) postoje samo dva načina postizanja uspeha. Jedan je da radite jako dobro, a drugi je da varate. Obadva su toliko prejednostavna da bi zahtevala bilo kakvo književno objašnjenje. Ako se bavite skokom u vis, onda možete ili skočiti više od svih drugih, ili nekako uspeti zavarati druge da ste skočili više od njih. Ako želite uspeti u kartanju, budite dobar kartaš, ili kartajte s označenim kartama. Možete zaželeti knjigu o skakanju, možete zaželeti knjigu o kartanju, možete zaželeti i knjigu o varanju na kartama, ali ne možete želeti knjigu o Uspehu. Posebno ne možete želeti knjigu o Uspehu poput onih koje možete naći razbacane na stotinama po knjižarama. Možete želeti skakati ili kartati, ali ne želite čitati besmislene izjave o tome da je skakanje skakanje, ili da u igri pobeđuju pobednici. Na primer, ako ovi pisci kažu nešto o uspehu u skakanju, biće to ovako nešto: “Skakač mora imati jasan cilj ispred sebe. Ne sme dopustiti nikakve slabašne osećaje milosrđa da ga ometu u nastojanju da da sve od sebe. Mora imati na umu da je takmičenje u skakanju sasvim kompetitivno, i da, kao što je Darwin slavno pokazao, najslabiji propadaju.” To je otprilike ono što bi takva knjiga rekla, i nimalo ne sumnjam da bi bilo vrlo korisno kada bi se pročitalo u niskom i napetom glasu mladiću koji se upravo sprema izvesti skok. Ili pretpostavimo da se tokom svojih intelektualnih lutanja filozof Uspeha posveti drugom slučaju, onom kartaškom. Njegov savet bi glasio: “Kod kartanja je vrlo važno izbegavati pogrešku dopuštanja protivniku da pobedi u igri. Morate imati borbenost i odlučnost, i ići na pobedu. Dani idealizma i praznoverja su prošli. Živimo u doba nauke i teškog zdravog razuma, i sada je definitivno dokazano da u bilo kojoj igri u kojoj igraju dvoje ljudi, ako jedan ne pobedi, onaj drugi hoće.“ Sve je to, naravno, vrlo uzbudljivo, ali priznajem da bih, kada bih kartao, radije imao kraj sebe neku knjižicu koja bi me upućivala u pravila kartanja.





Listajući popularni časopis, pronašao sam čudan i zabavan primer. U časopisu se nalazi članak pod naslovom “Instinkti koji čine ljude bogatima”. Spreda je ukrašen groznim portretom Lorda Rothschilda. Postoje brojne metode, poštene i nepoštene, koje čine ljude bogatima, ali jedini “instinkt” koji poznajem koji to čini je onaj instinkt koji hrišćanska teologija grubo opisuje kao “greh pohlepe”. Kakogod, to je pitanje izvan mog trenutnog izlaganja. Želim citirati sledeće profinjene odlomke kao primer tipičnog saveta “kako uspeti”. Toliko je praktično, i prepušta toliko malo sumnje o tome što bi trebao biti naš idući korak:

“Ime Vanderbilta je sinonim za bogatstvo stečeno savremenom preduzetnošću. ‘Cornelius’, utemeljitelj obitelji, bio je prvi veliki američki magnat preduzetništva. Počeo je kao sin siromašnog farmera, a završio kao milioner.
Imao je instinkt za zarađivanje novca. Zgrabio je svoje mogućnosti, mogućnosti koje su se stvorile primenom parnog stroja na prekookeanski promet, i stvaranjem železnice u bogatim, ali nerazvijenim Sjedinjenim Američkim Državama, te je posledično stekao ogroman dobitak.
Očito je, naravno, da ne možemo svi doslovno slediti stope ovog velikog železničkog monarha. Identične mogućnosti koje su se njemu pružile ne pružaju se nama. Okolnosti su se promenile. Ali, iako je tako, ipak, u našoj vlastitoj sferi i u našim vlastitim okolnostima, možemo slediti opšte metode, možemo iskoristiti one prilike koje nam se pružaju, i dati sebi poštenu priliku postizanja bogatstva.”

U takvim čudnim izjavama vidimo prilično jasno što je uistinu na dnu svih tih članaka i knjiga. To nije samo biznis, nije čak ni puki cinizam. To je misticizam, zastrašujući misticizam novca. Pisac tog članka nije imao niti najnejasniji pojam o tome kako je Vanderbilt zaradio svoj novac, ili kako bi bilo ko trebao zaraditi svoj. On zaključuje svoje primedbe predlažući određenu shemu, ali ona nema ništa s Vanderbiltom. On se jednostavno želi pokloniti ispred misterija milionera, jer kada uistinu poštujemo bilo šta, tada volimo ne samo jasnoću te stvari, nego i njezinu tajnovitost. Zaneseni smo njezinom nevidljivošću. Tako, na primer, kada je muškarac zaljubljen u ženu, on posebno uživa u činjenici da se žena ne može u potpunosti shvatiti razumom. Tako, također, vrlo pobožan pesnik, slaveći svog Stvoritelja, uživa govoreći da Bog deluje na mističan način. Pisac ovog paragrafa koji sam citirao čini se nema nikakve veze s bogom, a ne bih rekao (sudeći prema njegovoj iznimnoj nepraktičnosti) da je ikada bio uistinu zaljubljen u ženu. Ali onu stvar koju on poštuje, a to je Vanderbilt, tretira na identično mističan način. On uistinu uživa u činjenici da njegovo božanstvo Vanderbilt skriva tu tajnu od njega. Njegovu dušu ispunja neka vrsta svešteničke ekstaza koja ga nagoni da se pretvara da govori mnoštvu tu strašnu tajnu koju ni on ne zna.

Govoreći o instinktu koji ljude čini bogatima, isti pisac primećuje:

“U stare dane postojanje tog instinkta bilo je u potpunosti shvaćeno. Grci su to sadržali u priči o Midi koji je imao “Zlatni dodir”. On je bio čovek koji je pretvarao sve što je bilo položeno u njegove ruke u zlato. Njegov život je bio napredak usred bogatstva. Od svega što je došlo na njegov put stvarao je dragoceni metal. ‘Budalasta legenda’ govorili su pametnjakovići  viktorijanskog doba. ‘Istina’ kažemo mi, moderni ljudi. Svi znamo za takvog čoveka. Susrećemo ih, i čitamo o takvim ljudima koji sve što dotaknu pretvaraju u zlato. Uspeh prati njihove stope. Njihov životni put vodi nepogrešivo prema gore. Oni ne mogu doživeti neuspeh.”

Nažalost, Mida je ipak mogao doživeti neuspeh, i doživeo ga je. Njegov put nije vodio nepogrešivo prema gore. Umro je od gladi, jer kad god bi dotaknuo kolačić, ili sendvič od šunke, pretvorio bi se u zlato. To je cela bit te priče, iako pisac to delikatno prešućuje, pišući svoj članak uz portret Lorda Rotschilda. Stare priče čovečanstva su, uistinu, nedokučivo mudre, ali ne smemo ih pročišćavati u korist interesa gospodina Vanderbilta. Ne smemo kralja Midu predstavljati kao primer uspeha. On je bio neuspeh, i to neobično bolne vrste. Također, imao je magareće uši. Također, (kao i većina drugih istaknutih i bogatih osoba) nastojao je prikriti tu činjenicu. Njegov je brijač (ako se dobro sećam), s kojim se trebalo oprezno postupati s obzirom na ovu osobitost, umesto da kao osoba koja se drži parole “uspeh pod svaku cenu” pokušava ucenjivati kralja Midu, otišao i proširio ovaj skandal među trstikom, koja je jako uživala u njemu. Kažu da je i ona proširila glas o tome dok ju je vetar ljuljao tamo-amo. Ja gledam s poštovanjem na portret Lorda Rotschilda, čitam s poštovanjem o podvizima gospodina Vanderbilta. Znam da ja ne mogu pretvoriti sve što dotaknem u zlato, ali također znam da nisam nikada niti pokušao, budući da sam imao preferencije prema drugim supstancijama, poput duvana i dobrog vina. Znam da su ti ljudi zasigurno uspeli u nečemu, da su zasigurno bili bolji od nekoga, znam da su kraljevi u smislu u kojem niko pre njih nije bio kralj, da su stvorili tržišta i opkoračili kontinente. Ipak, uvek mi se čini da postoji mala privatna činjenica koju skrivaju, i ponekad sam pomislio da sam, dok je duvao vetar, čuo smeh i šapat trstike.

Nadajmo se da ćemo svi doživeti da vidimo ove apsurdne knjige o uspehu prekrivene podsmehom i zanemarivanjem koje zaslužuju. One ne uče ljude kako da budu uspešni, ali uče ljude kako da budu snobovi, šire neku vrstu zle poezije svetovnosti. Puritanci su uvek osuđivali knjige koje potiču požudu, što bismo trebali reći o knjigama koje rasplamsavaju još gadljive strasti pohlepe i ponosa? Pre stotinu godina imali smo ideal industrijskog naučnika. Dečacima su govorili da će štedljivošću i radom svi postati gospoda gradonačelnici. To je bila zabluđivanje, ali bilo je muževno, i imalo je u sebi barem minimum moralne istine. U našem društvu umerenost neće pomoći siromahu da se obogati, ali može mu pomoći da zadrži samopoštovanje. Dobar rad ga neće učiniti bogatim čovekom, ali dobar rad će ga učiniti poštenim radnikom. Industrijski naučnik rastao je uz nekolicinu uskih vrlina, ali barem su bile vrline. Ali što ćemo reći o “evanđelju” koje se propoveda novim industrijskim naučnicima. Naučniku koji ne napreduje uz pomoć svojih vrlina, nego, sasvim otvoreno, uz pomoć svojih poroka.

G.K. Chesterton

Preveo: Ivo Džeba |  Croatian Chestertonians

7 коментара:

  1. Анониман04. март 2017. 01:38

    Rim čini čuda!
    pedja

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман05. март 2017. 23:47

    "Sledeće što ćemo imati..biće berberi koji nude brijački savet i piljari koji reklamiraju mahunarske savete."( I.J)
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман06. март 2017. 10:40

    Badava ovde komentari nas iole realnih. Autorima manipulatorima ne trebaju školovani ljudi , nego lako zavodljivi, nesposobni i nedorasli životnim situacijma, puni velikih želja nesrazmernih njihovim mogućnostima zbog čega prianjaju i vape za brzim usponom- na tacni. To je slika i prilika hiper -nesvesti koja je zavladala, epidemija dilentantizma, opasno zamajavanje koje produbljava nerealne snove velikih fotelja i raskoši. Bolje je držati se na odstojanju i posmatrati rezultate tih ljudi posle čitanja. Uveren sam da u toj žabokrečini ispliva mali broj onih koji uspevaju da sagledaju domete te literature. Ostali ostaju i dalje sa adolescentnim problemima i dalje nezadovoljni.
    XXX

    ОдговориИзбриши
  4. Bajkama su skloni i odrasli. Ne maštati, ne nadati se, ne želeti, znači i ne živeti; želeti, doživljavati, znači živeti i sagorevati. Život je trenutak za trenutkom, među kojima su trenuci jedne prilike, jedne odluke, jednog preloma i to je zapravo pokretač svih narednih trenutaka. Pošto smo uglavnom bića slobode duha( slobodnog izbora )u nesavršenosti ta sloboda je najveće prokletstvo.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман06. март 2017. 19:20

    Зарад баланса оваквом типу литературе требало би издати приручнике типа:"Како да као прави професионалац непоправљиво уништите своју и туђу каријеру". LUX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман08. март 2017. 14:28

      Nisam posve razumeo smisao, ukoliko nije sarkazam. Čovek sam sebe uništava kada izlazi iz okvira svojih mogućnosti. Jedno je hteti i želeti, drugo moći. Ko se rukovodi apsurdnim željama i čita ovakva štiva, to jest podgreva nemoguće, garantovano se uništava. Dakle,ova literatura je priručnik za uništavanje.
      XXX

      Избриши
    2. Анониман08. март 2017. 22:03

      Budući je želja priroda čoveka ona ne može biti neprirodna, pa je ne bi trebali kritikovati ( ukoliko ne prerasta u bolesno ). U tom slučaju bi mogli zaključiti da je krivica na autorima jer prirodnu težnju za uspehom vešto instrumentalizuju i iskorištavaju. Koja je alternativa? Ispravan put pomoći bio bi savet kako raskinuti okove ( bolesne ) žudnje, kako umaći gravitaciji preteranih prohteva.
      Sada dolazimo do glavne prepreke:gde je granica,šta je normalna želja.Zašto bilo koga sputavati ucrtavanjem granica, definisanjem normalnog u odnosu na bolesno. Možemo lično da se opredeljujemo, principijelno slobodu jednih da čitaju, drugih da pišu niko ne bi smeo da ugrozi osim ako štivo po svom sadržaju ne ugrožava pojedinca ili društvo.
      Kao čovek od razuma Chesterton problem pametno sužava na kritiku literarnog zamajavanja:.. " i priznajem da bih, kada bih kartao, radije imao kraj sebe neku knjižicu koja bi me upućivala u pravila kartanja." I, na drugom mestu : "Možete zaželeti knjigu o skakanju, možete zaželeti knjigu o kartanju, možete zaželeti i knjigu o varanju na kartama, ali ne možete želeti knjigu o Uspehu". Pravila o postizanju uspeha ne postoje.

      pedja

      Избриши